Вести
23. 02. 2021.
Истраживање СЋФ И ЦЕПРИС-а: Ретке пресуде за претње и нападе на новинаре, предуги медијски спорови
Тек сваки десети пријављени случај претњи и напада на новинаре завршава се правноснажном судском пресудом, показало је истраживање Славко Ћурувија фондације и Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС).
Истовремено, медијски спорови у случајевима говора мржње, заштите малолетних лица, обезбеђивања достојанства жртава насиља и заштите части и угледа у просеку трају око две године, и поред хитности предвиђене Законом о јавном информисању и медијима. Дужина трајања ових поступака онемогућава заштиту тужилаца или тужених.
Извештај „Заштита слободе говора у правосудном систему Србије“ обухвата анализу 305 предмета у тзв. медијским споровима у периоду 2017‒2019. године, против пет медија за које је Савет за штампу утврдио да најчешће крше Кодекс новинара Србије. То су: Курир, Информер, Блиц, Ало и Медијска мрежа – издавач листа Српски телеграф и портала Република. Када је реч о кривичноправној заштити новинара од претњи и напада, у периоду 2017–2020. године, идентификовано је и анализирано 20 правноснажно окончаних поступака. Прикупљени су и подаци тужилаштва о пријављеним претњама и нападима на новинаре.
Анализа је показала да судови имају тенденцију да изричу благе кривичне санкције: од 20 кривичних пресуда, изречена је само једна казна затвора која је требало да буде издржана у Заводу за извршење кривичних санкција, и то у трајању од шест месеци. Најстрожа изречена казна била је казна кућног затвора у трајању од годину дана, али без електронског надзора. У осам случајева изречена је условна осуда. Од укупног броја поступака, девет је окончано споразумом о признању кривичног дела, а четири ослобађајућим пресудама или одлукама којима се оптужни акт одбија или одбацује.
За претходне четири године, сва јавна тужилаштва у Србији бележе 204 пријављена случаја кривичних дела против новинара и медијских радника. Од тог броја, 99 случајева није коначно решено. У скоро половини активних случајева – укупно 49, учиниоци су Н. Н. лица. Највећи број пријављених напада на новинаре и медијске радника окончава се пред тужилаштвом, одбачајем кривичне пријаве – 69 одсто коначно решених случајева. Поред тога, применом института одлагања кривичног гоњења, такође пред тужилаштвом, решено је шест одсто предмета.
Када је реч о парничним поступцима вођеним против пет анализираних медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, у периоду 2017–2019, распон досуђених накнада штете кретао се од 40.000 до 420.000 динара. У 2017. години просек исплаћене штете био је 75.000 динара, у 2018. тај износ био је 85.000 динара, а у 2019. години – 88.000 динара. Наведени износи намећу потребу за озбиљном анализом да ли суд, досуђивањем накнаде штете у висини која не може представљати адекватну сатисфакцију тужиоцу, доприноси све непрофесионалнијем раду медија. Препорука је да висина досуђене накнаде штете зависи и од учесталости и понављања кршења права истих тужених у односу на истог тужиоца. Овај критеријум треба унети у закон да би се сузбиле кампање застрашивања, дискредитовања личности и говора мржње.
Тужбе против медија је у овом периоду поднело двадесет двоје новинара. Од овог броја, у четири случаја је њихов захтев одбијен правоснажном пресудом. Највише тужби поднето је против листа Курир.
Анализа жалбених поступака показала је да другостепени суд успешно врши уједначење праксе. Само 4,76 одсто укинутих пресуда указује на задовољавајући рад првостепених судова.
Аутори анализе су Вида Петровић Шкеро, Круна Савовић, Наташа Јовановић и Реља Радовић. Комплетан текст анализе објављен је на овом линку.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.