Вести
19. 02. 2021.
Транспарентна нетранспарентност
Из личног искуства знам у којој мери је Закон о слободном приступу информацијама битан за свакодневни рад професионалних новинара и медија. Да не говорим о истраживачком новинарству.
Највећу количину корисних информација за врло успешне истраживачке емисије Телевизије Б92 добијали смо управо захваљујући овом закону, упорном копању новинара по архивама и проналажењу могућих локација квалитетних информација чију доступност нам је гарантовао управо овај закон.
Често смо се шокирали, нарочито онда када је Бранкица Станковић, на питања о томе како су она и њена екипа успели да дођу до података о тада актуелним навијачко-хулиганско-криминалним групама, одговарала “по закону”…
Посебно је то било изражено у врло успешном серијалу “Службена злоупотреба”.
Зато је логично да измене поменутог закона привлаче пажњу новинарских и невладиних кругова који помно прате шта се дешава у вези припреме тих измена. Те вести нажалост, нису охрабрујуће.
“Инклузивно и транспаретно” нису придеви који описују рад Радне групе која ради на овим изменама. Доказ је састав Радне групе коју је формирало Министарство државне управе и локалне самоуправе у којој, међу шеснаест чланова, није било места за кључне кориснике ових информација који потичу из новинарских и медијских удружења и организација цивилног друштва које предствљају јавност.
Овакав однос рађа неповерење – нарочито што се ради о закону који је по први пут усвојен пре шеснаест година и чији је нацрт са предлогом измена пре три године критикован од стране стручне јавности, због чега није ни ушао у скупштинску процедуру. Управо због тога је повећан интерес јавности – нарочито када је у питању казнена политика која је до сада омогућавала руководиоцима и одговорним лицима да казне искључиво плаћају из буџета. Да не говоримо о пасивној улози Владе која и након кажњавања ништа није урадила да примора институције да примене закон и пруже тражене информације.
Ових дана сусрећемо се са још једном нелогичношћу на које указује Немања Ненадић из Транспаретности Србија, а тиче се скупштинског тумачења Закона о спречавању корпуције у делу који се односи на дефиницију “јавних функционера”.
То доводи до апсурдних последица попут оне о којем на твитеру пише новинар Златко Минић, бивши члан Одбора републичке Агенције за борбу против корупције.
Директору @Ne Korupciji честитам престанак статуса јавног функционера.
Не брините, није поднео оставку нити смењен.
По аутентичном тумачењу закона, којим је измењен закон, он није функционер јер га није изабрао ниједан од органа/институција поменутих у тумачењу (на слици).
Direktoru @NeKorupciji čestitam prestanak statusa javnog funkcionera.
— Zlatko Minic (@zlatkominic) February 17, 2021
Ne brinite, nije podneo ostavku niti smenjen.
Po autentičnom tumačenju zakona, kojim je izmenjen zakon, on nije funkcioner jer ga nije izabrao nijedan od organa/institucija pomenutih u tumačenju (na slici). pic.twitter.com/1u8uUk9sQe
Ту наравно није крај проблемима везаним за примену закона. Наиме, скупштине је почетком године требало да покрене процедуру за избор новог члана Савета РЕМ након оставке Слободана Цвејића. О томе зашто то није учињено још 6. јануара, како то предвиђа Закон о електронским медијима, ћути Одбор за културу и информисање којим председава посланица Сандра Божић, ових дана прилично активна у скупштини али не и по овом питању. Поменути одбор је данас покренуо процедуру за избор чланова Програмског савета РТС-а, али не и за попуну РЕМ-а.
Ћути и предлагач – покрајински парламент. Али и РЕМ који не жури да попуни Савет иако поново ради у окрњеном саставу.
Ажурности у Савету РЕМ-а није мањкало када су у децембру изабрали недостајућег члана Управног одбора РТС-а. Сада им се очито не жури.
Завршавам данашњи Дневник темом која ће изгледа тек постати актуелна а тиче се плаћања дуговања за неплаћену претплату из периода пре 2014. године.
Дошло је такво време. Нема бесплатног ручка. Питајте фриленсере.
У оваквим ситуацијама увек је боље унапред наћи решења која ће бити могуће применити него да се она доносе у изнудици. Сећамо се грађана Ниша које је за време Милошевићевог режима Зоран Живковић позивао да не плаћају струју. Када су касније дошли на власт, морали су да пронађу решење. На крају је све плаћено.
Често се осећам преварено када видим да се у таквим ситуацијама праве попусти од педесет или више одсто или се неплатишама отписују разне обавезе од којих нам зависи живот. Без те дисциплине нема функционисања система.
Ако не платите на мосту онда ће то бити на ћуприји, али то исто важи и за власт која не испуњава своје обавезе и подстиче непоштовање сопствених закона, одлука, правила. То увек много кошта. Све нас.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.