Вести
18. 02. 2021.
Битанге и принцеза
Замерио ми мој пријатељ Душко Милошевић што сам у колумни "Празник у мечкиној рупи", објављеној пре два дана - "промашио оно најважније", па каже да "не може било коме од нас љубав и поштовање према сопственој земљи да помути било каква сатрапија на власти".
Слажем се, одговорих, али сматрам да љубав и поштовање према сопственој земљи, не могу ни да се наметну декретом. Овај празник је најбољи доказ, јер га је увела једна а до бесмисла довела друга "сатрапија на власти".
Очигледно је реч о уверењу да су отаџбина, земља, домовина… како год их назвали, нешто узвишеније, вредније и важније од државе, схваћене као политички систем, организација друштва и тренутна расподела моћи.
Исте врсте је и полемика која се распламсала по друштвеним мрежама оног тренутка кад је новинарка Н1 телевизије Јелена Зорић одлучила да прими државно одликовање - Сребрну медаљу за посебне заслуге, која јој је додељена поводом Дана државности. Само што је овде реч о уверењу да су лично достојанство, храброст и професионалност вреднији и важнији од државе, такође схваћене као тренутна расподела политичке моћи.
"Моја лична одлука је да ову медаљу примим, али и да је посветим свим радницима у здравству преминулим од ковида, лекарима, медицинским техничарима, сестрама, спремачицама, сервиркама, возачима, буквално сваком раднику у здравству преминулом од ковида", навела је колегиница Зорић, која је крајем прошле године добила неколико значајних признања.
Независно удружење новинара Србије доделило јој је награду за етику и храброст "Душан Богавац", Удружење новинара Србије награду "Александар Тијанић" за борбеност у новинарском изражавању и оргиналан новинарски потез током јулских протеста испред Народне скупштине. Бољи познаваоци прилика у овдашњем организовању новинара би рекли: респект са обе стране! Томе треба додати и да је Српски филантропски форум за изузетно професионално извештавање у 2020. доделио повељу Јелени Зорић. Она је ову награду посветила својим колегама сниматељима (Иван Жугић, Александар Цвркотић, Марко Тикваровски и Денијал Дабић), које је поменула и поводом управо јој урученог "државног ордена".
Колега Велимир Илић је на Фејсбуку објавио одличан текст о овом "случају". Нагласивши да је Јелена Зорић "једна од најчеститијих новинара са ових простора и сјајна репортерка", коју су "претходних месеци бодрили хиљадама аплауза док је, гутајући сузавац, борећи се за ваздух и одмерену реч, с микрофоном у руци, сведочила о бруталности режима и репресији према учесницима протеста испред Скупштине Србије", подсетио нас је да је њој исти тај режим "цртао мету на челу јер није калкулисала да каже попу поп, а миљенику домаће економије да му држава подупире стакленике испод којих гаји марихуану". (Јелена Зорић прати случај "Јовањица", а њој је крајем прошле године претио Светислав Бојић, адвокат оптуженог Предрага Колувије.)
"Јелена је међу првима обукла скафандер и улазила у црвене ковид зоне, сведочећи о медицинарима док их држава тапше по рамену, а безбрижно препушта судбини професије да умиру спасавајући туђе животе", написао је Илић у духу старе добре "Борбе".
И упитао: "Да ли је то иста Јелена коју данас, пљујете по Твитеру, Фејсбуку и којекуда још јер је одлучила да преузме награду из руку једног Државног Службеника, Мандатара и нарцисоидно умишљеног државника с ограниченим роком трајања?
Питате ли се није ли, можда, Кабинет Ономатопеје Лавежа, додељујући Јелени одликовање, рачунао управо на вас и ваше коментаре, замерке и осуде, на ваше простаклуке, нас вас имене и безимене Твитер и Фејсбук зловољнике, који сте Јелену због одликовања назвали 'плавушом', 'проститутком', 'Пепељугом' и како већ све не?" Ма како било прозирно, многи су прогутали још једно "завади па владај" као сом кад се упеца на дурдубак? И сад траже да Јелена врати државно признање? Исто онако као што су - колико год бизарно звучало поређење - вратили оних сто евра које им је та држава, тренутно оличена у председнику свега овога, доделила "купујући пристанак да прогутају мрву нечег што им је претходно вишеструко ускраћено", како је то приметио колега Илић.
Држава није режим. Тешко је веровати у државу кад не ваља, кад је у рукама лоших људи и кад је упрегнута у кола само једне политике - ни кад празнује, ни кад награђује. С друге стране, не треба од ње правити некакву безгрешну бајковиту "принцезу", јер увек може да наиђе "луда ноћ", као у оном евергрину "Бијелог дугмета". Ако се добро сећам, стихови иду "ја сам била мамина принцеза, све до сад и шта ми би". Наш је проблем што је битанги све више а ноћ све дужа!
* * * Направих прекјуче и једну омашку. Написах да Сретење "спада у петнаест најзначајнијих хришћанских празника и односи се на сусрет Симеона Боготворца и Исуса Христа", а тачно је, како ме је упозорио Милош Живановић из Чачка, да је реч о Симеону Богоносцу, коме је Бог рекао да неће умрети док не види Христа Спаситеља.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.