Вести
22. 05. 2012.
Самица због четничке штампе
Како је Београђанка Снежана Антонијевић провела 48 сати у притворској јединица КПС у Вучитрну
Београђанка Снежана Антонијевић крајем марта провела је 48 сати у притвору у полицијској станици Косовске полицијске службе у Вучитрну због 39 примерака Српских новина, које у Торонту већ 60 година објављује Организација српских четника „Равна гора“.
Иако је општински јавни тужилац у Митровици због „сумње да је извршила кривично дело изазивања мржње, раздора, националне, расне, верске и етничке нетрпељивости“ тражио продужетак притвора у неком од косовских затвора, пуштена је да се брани са слободе уз кауцију од пет хиљада евра.
У разговору за Данас каже да је до суђења, које ће тражити да води Еулекс, прихватила обавезу да надлежним косовским властима „јавља евентуалне промене адресе и да се појави на суђењу“. У најгорој варијанти могла би да добије пет година затвора.
- За случај да се не јавим и неоправдано изостанем са суђења кауција остаје косовским институцијама, а за мном се расписује потерница. У договору са адвокатом тражићу да судски процес води Еулекс, на шта имам право. Радује ме да видим енглески превод гусларске песме и Еулексово тумачење - објашњава Снежана Антонијевић.
Ухапшена је 27. марта у Вучитрну. Прича да је са још четворо пријатеља, Срба са КиМ „из северне Митровице кренула на Брезовицу, на имендан монаху Бенедикту“.
- КПС нас је зауставила на бензинској пумпи испред Вучитрна. Рекли су да имају дојаву својих колега с моста на уласку у јужну Митровицу. Наша кола су имала ознаку „КС“, коју је договорио Борислав Стефановић. То је ознака коју имају само Срби, тако да смо свакако били препознати као такви. Од возача Дејана Васића тражили су документа и да отвори гепек у којем су били календари и торба са посним колачима и другим намирницама. Полицајац је викао на Дејана, чак га је у једном тренутку и опсовао. Забринули смо се да га и не удари - објашњава саговорница Данаса.
Она каже да су у КПС патроли били само Албанци, коју су говорили „лошим српским језиком“ и помињали „Србију“ због таблица. Новине су уочили тек кад су, на њихов захтев, сви путници напустили аутомобил. Реч је о примерцима два броја Српских новина у којима су, према решењу општинског суда у Вучитрну, спорни део гусларске песме „Свете барикаде“ Богдана Мијушковића и интервју политичког лидера са севера КиМ Марка Јакшића.
- Узели су новине, бацали их, викали, позвали у помоћ још двоје полицијских кола, као да не знам шта носимо. Сва три возила КПС су нас окружила и спровела у полицијску станицу у Вучитрну, где су нам поново претресали кола. Дејана су одмах одвели на испитивање. Рекли смо да имамо право на адвоката и звали Митровицу - истиче Снежана Антонијевић.
Држава ћути
Снежана Антонијевић је рођена и живи у Београду. По струци је биолог. На Факултету за безбедност магистрирала је на тему заштите природне средине, а сада припрема и докторат. Запослена је у ЈКП Зеленило Београд. Каже да због израде докторске тезе и посете манастирима последњих година често одлази на КиМ, али да јој се до сада овако нешто није десило. На писмо које је поводом овог „случаја“ 9. априла упутила на десетак адреса - од садашњег в.д. председника Србије Славице Ђукић Дејановић, преко премијера и министара у Влади Србије, до градоначелника Београда и декана Факултета безбедности, није добила одговор. „Схватила сам да се сем блиских пријатеља, уже фамилије и монаштва овде нико ни за ким не би осврнуо, ниједна институција“, истиче саговорница Данаса.
Од њих петоро она је једина остала у притвору због изјаве да је „новине донела из Београда и да остали чак ни не знају да их је понела“. Иако Српске новине нигде у свету нису забрањене, задржана је у Полицијској станици зато што је, како јој је објашњено, „страни држављанин“ и што је главни осумњичени за кривично дело по члану 115 косовског кривичног закона. Одузели су јој три мобилна телефона, фотоапарат и два УСБ са комплетном грађом и текстом за докторску дисертацију на тему „Могућности заштите и унапређења српске националне баштине на простору Метохије почетком 21. века“. На питање како изгледа дан у притворској јединици КПС у Вучитрну одговара „да никоме не пожелиш„.
- Притворска јединица налази се у подруму полицијске станице - три самице и канцеларија за дежурне полицајце, где преко монитора прате притворенике. Самица је соба са неких пет пута три метра. Има само, у ћошку озидан, кревет на коме је прљава постељина. Камера снима 24 сата, а чим падне вече пале рефлектор који сија директно у кревет. Хладно је, нема грејања. Ко мора у тоалет, лупа у дебела врата с малим отвором, док га неко не чује и изведе. Нема сапуна, папира. Што се тиче хране, прописано је да се једном дневно даје притвореницима. Нагласила сам да је пост и да постим. Првог дана, док је ту био Србин из КПС у цивилу донели су ми парче хлеба, сок и воду. Другог дана добила сам ћевапе и јогурт. Извинила сам се и поновила да постим. Један полицајац је мало викао, остали су се трудили да буду коректни. Током тих 48 сати ништа нисам ни јела ни пила, осим мало воде када сам кренула на суд - каже Снежана Антонијевић.
Од припадника КПС начула је да је њен предмет послат у Приштину и да је терете на основу два члана од којих је један предвиђа казну од једне до три године затвора, а други и до пет, али нема доњу границу, него то може да буде и новчана казна. Такође су јој рекли и да је „решење за продужење притвора већ готово и да треба да иде у један од три затвора: Дубраву код Пећи, Гњилане или у женски затвор у Липљану“. Каже да су је албански медији називали „четникушом“, као и да је и од раније позната косовском ТВ аудиторијуму по прилозима са српских барикада на северу Покрајине.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.