Вести

27. 01. 2021.

Аутор: Катарина Живановић Извор: Данас

Како две велике компаније са тржишта истискују трећу

Политички удар Телекома и Теленора на СББ?

Телевизија Н1 имала је увид у документацију која показује да државна фирма Телеком намерава да се удружи са приватном компанијом Теленор, како би се смањило учешће СББ-а на тржишту, односно, како би што мањи број грађана Србије могао да прати Н1, Нову С или Спорт Клуб, који се емитују само на СББ-у.

Према оцени Н1, власт је осмислила начин како да уз помоћ Телекома покуша да уништи слободне медије у Србији. Са друге стране, из компаније Телеком наводе да СББ има „страх“ од експанзије Телекома Србија „и уласка нових играча на тржиште“, те да злоупотребљавају сопствене медије за обрачун са конкуренцијом.

У плану у који је Н1 имао увид, наводи се ће Телеком удружити са Теленором, „чешког тајкуна Петра Келнера“, како би смањио учешће СББ-а на тржишту испод 30 одсто. Тако би, сматрају у Телекому, онемогућили финансирање медија попут Н1, Нове С, Спорт Клуба. И док се власт јавно заклиње у европске вредности, на све начине покушава да спречи постојање слободних медија, овог пута преко уништавања приватне компаније“, наводи Н1.

Како додају, план уништења слободних медија у Србији представљен је руководству државног Телекома и на њему се радило неколико месеци.

Према њиховим сазнањима, државна телекомуникациона компанија планира да Теленору уступи комплетну инфраструктуру кабловске мреже и комплетан садржај кабловске телевизије.

Игор Божић, извршни продуцент ТВ Н1, оцењује за Данас да споразуми између државног оператора и једне велике приватне компаније против друге приватне компаније могу да имају само за циљ удар на медије у власништву Јунајтед Медиjе.

– Наша сазнања говоре да је идеја власти да финансијски ослаби Унитед групу како би она одустала од операција у Србији што би довело до гашења медија. Ово личи на перфидну дугорочно планирану операцију која није пословна већ осмишљена акција како би уништили СББ, а самим тим и медије који се емитују на тој платформи – наводи Божић.

Он подсећа да се Н1 и Нова С не могу видети ни у једном другом кабловском систему осим СББ-а.

– Ако Телеком да Теленору целу своју мрежу и све своје ТВ програме, а уз то и Телеком и Теленор имају и мобилну телефонију, јасно је да ће заједно, удружени, нарушити баланс на тржишту и да могу на тај начин потпуно неконкурентно преотму кориснике СББ-а. У плану Телекома у који смо имали увид циља се на смањивање корисника СББ-а на испод 30 одсто, а не на финансијску добит. Зашто би неко ресурсе државне компаније давао другој приватној компанији, ако иза тога не стоји политика, пита Божић.

Слободан Георгиев, директор вести и програма Newsmax Adria, истиче за наш лист да борба Телекома против СББ није од јуче.

– Телеком две године води хибридни рат против СББ-а и телевизија Н1 и Нова С не бирајући средства и не штедећи новац у циљу остваривања доминантног положаја на тржишту кабловских услуга. Подсетимо само на куповину Коперникуса, Курир-АМГ-а, Радијус вектора, затим оснивања проxy ТВ станица: Курир ТВ, К1, Euronews. Затим, преоравање Србије због постављања оптичке мреже, на шта други немају право. Десетине милиона евра спуцаних у серијски програм – указује Георгиев.

Прва и највећа афера у коју је уплетен Телеком а везано за медије, јесте „случај Коперниикус“ од пре две године.

Подсетимо, Телеком је почетком новембра 2018. за око 200 милиона евра купио кабловског оператора Коперникус, чију реалну вредност су стручњаци оценили као знатно нижу.

Власник Коперникуса Срђан Миловановић је потом за 180 милиона евра купио телевизије Прву и О2, због чега су тада опозициони лидери и бројни медијски посленици тврдили да иза ове трансакције стоји држава, са жељом да утиче на уређивачку политику ових телевизија.

У прилог томе навођена је и чињеница да је Срђанов брат, Звездан Миловановић, повереник Српске напредне странке у Нишу.

Срђан Миловановић је у интервјуу управо за наш лист негирао да политика стоји иза одлуке да прода Коперникус а потом купи две телевизије са националном фреквенцијом, те да на њима неће бити никаквих уређивачких промена.

Међутим, након две године, промене су ипак евидентне јер се у информативним емисијама ових телевизија искључиво пропагира режим, нема опозиционих лидера и њихових активности, прећуткују се теме и афере у којима су главни актери чланови владајуће странке, а бројни новинари су отишли са ових телевизија махом на Н1 и Нова С.

Потом је Игор Жежељ купио Курир, иако је негирао да иза ове куповине стоји Телеком већ искључиво његова фирма Wирелесс медиа.

Међутим, средином прошле године је потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић показала уговор према коме је Телеком уложио 38 милиона евра у компанију бизнисмена Игора Жежеља.

Она је тврдила да је управо овим новцем Жежељ купио таблоид Курир.

На уговору од 15. октобра 2018. године стоје потписи директора Телекома Ћулибрка и Игора Жежеља.

Телеком је уговором обећао да ће уложити 38 милиона евра у Жежељеву компанију „Wireless Media“.

Свега три месеца касније, ова његова фирма купила је медијску групацију Адриа медиа гроуп, која издаје између осталог таблоид Курир, од бившег власника, Александра Родића.

„СНС управа Телекома му обезбеђује наш новац да купи Курир и додатних 28 милиона евра. Да иронија буде већа, тих 28 милиона евра су за садржаје које ће Телеком поново да откупљује од Игора Жежеља и поново му плаћати те садржаје нашим новцем“, навела је тада Тепић. Из самог уговора није јасно због чега је Телеком уложио овако велики новац у Жежељеву компанију и како ће му се то тачно исплатити.

Удар на тржиште

На тржиште телекомуникација у Србији свакако ће се одразити одлука Телекома да Теленору уступи комплетну инфраструктуру кабловске мреже и комплетан садржај кабловских телевизија, али из детаља који су објављени не може се тачно рећи у којој мери ће то значити „потрес“, тврде аналитичари.

Неспорно је једино да ће то Теленору омогућити да увећа своју понуду и тако стекне више корисника, а Телекому да контролише медијске садржаје који ће ићи за оба оператера преко његове мреже.

У ту мрежу, само пре две године, Телеком је уложио више од 300 милиона евра купујући неколико мањих оператера.

Најозбиљније питање које се ту поставља јесте како ће се то одразити на пословање Телекома, који је у већинском власништву републике Србије односно грађана који као мали акционари нису до сада имали неки приход од раста свог предузећа.

Такође, поставља се и питање природе таквог удруживања два доминантна оператера, да ли је ту реч о послу који је супротан антимонополским законима, или је само пословна сарадња и да ли је она на штету грађана као мањинских власника.

До сада, те две компаније биле су конкуренција на тржишту мобилне телефоније на коме је домаћа имала удео од 44,1 одсто, Теленор око 31 а трећи оператер, ВИП мобиле 24,3 процента.

Међутим, тај бизнис је и у Србији већ достигао зенит, као и раније у свету и већ дуже време је глобални тренд да се фирме хоризонтално шире и повећавају лепезу услуга како би привукле што већи број корисника.

Главна битка, објашњавају аналитичари, води се око широкопојасног интернета и дистрибуције медијских садржаја.

Тренд је присутан и на српском тржишту а у тој сфери главни конкуренти су Телеком и СББ.

Тако на пољу интернета, после преузимања једног броја мањих оператера у шта је уложено нестварних 500 милиона евра, Телеком заузима 48,4 одсто а удео СББ је 32,7 процента, док је однос снага другачији у сектору дистрибуције медијског садржаја где СББ има 47,5 а Телеком 39,2 одсто.

При том, број претплатника услуге интернета је у сталном порасту а како је најзаступљенији кабловски приступ, најрационалније је да обједињавањем више услуга међу којима је важна карика дистрибуција медијских садржаја, оператери лакше до дођу до нових корисника.

Телеком: Страх СББ-а од експанзије Телекома

Лист Данас је поставио неколико питања компанији Телеком о наводима да ће се удружити са Теленором, али нисмо добили ниједан конкретан одговор, већ низ квалификација на рачун СББ-а укључујући и тај да се СББ плаши експанзије Телекома „и уласка нових играча на тржиште“.

„Очигледно континуирани пад свог тржишног учешћа компанија СББ манипулативно представља као гашење медијских слобода, док истовремено без престанка злоупотребљава сопствене медије за обрачун са конкуренцијом. Та злоупотреба медија отишла је толико далеко да су им се сада на мети нашли и инвеститори из Европске Уније“, наводе у Телекому. Како додају, СББ се плаши и, судећи по реакцији, процењује да ће због развоја Телекома имати пад тржишног учешћа на испод 30 одсто.

„Ово је најбољи доказ раста и развоја Телекома Србија у последње две године. Тиме постаје јасно да је цела кампања Унитед групе о пропасти Телекома Србија била заснована на неистинама и заменама теза. Телеком Србија никада није крио своју амбицију да постане лидер, како на домаћем, тако и на регионалном тржишту“, кажу у Телекому додајући да неће „подлећи притисцима нелојалне конкуренције“.

„На њихове неистине одговараћемо улагањем у инфраструктуру, на њихове притиске одговараћемо још бољим услугама за наше кориснике, а на то што злоупотребљавају сопствене медије да се обрачунају са конкуренцијом, дубоко верујемо да ће одговор добити од тржишта и корисника“, закључују у Телекому.