Вести
22. 01. 2021.
Милић: Незаконитост рада у најмању руку разлог за разрешење комплетног Савета РЕМ-а
Као могући разлог за то да РЕМ и даље доноси одлуке на основу аката који нису у складу са законом и да држава на овакве пропусте жмури, Зоран Гавриловић из БИРОДИ-ја види жељу да се РЕМ држи под контролом за случај да донесе одлуку која није у интересу власти или режимских медија
Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) саопштио је прошле недеље да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) доноси одлуке на основу интерних аката који нису усклађени са Законом о електронским медијима (ЗЕМ), те да још примењује Статут и Пословник Републичке радиодифузне агенције.
Саговорници Цензоловке оцењују да је то врло проблематично и као могући разлог за то да држава на овакве пропусте жмури виде жељу да се РЕМ држи под контролом за случај да донесе одлуку која није у интересу власти или медијског капитала блиског власти.
Зоран Гавриловић из БИРОДИ-ја каже за Цензоловку да на сајту РЕМ-а постоје Статут и Пословник Републичке радиодифузне агенције, док у Закону о електронским медијима пише да је „Савет Регулатора дужан да усклади Статут и остала акта у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона“, као и да се у члану 33 каже да „Народна скупштина даје сагласност на Статут Регулатора“.
Гавриловић подсећа да је Закон о електронским медијима донет 2014. године, што доказује да је тај закон прекршен, а члан 33 никако да се реализује.
Неусклађеност подзаконских и општих аката након доношења новог закона није ништа ново, поручује Вељко Милић, адвокат и стручњак за медијско право.
„Са аспекта правног система, таква ситуација је врло проблематична и доводи до правне несигурности и незаконитости“, упозорава Милић.
Осим правне димензије, Гавриловић напомиње да овај пропуст има и ону моралну – доводи у питање интегритет чланова РЕМ-а, јер они својим (не)поступањем не реагују на очито кршење закона.
„РЕМ штити интерес извршне власти“
За Гавриловића је посебно проблематично одсуство реакције бившег в. д. председника Савета РЕМ-а, а сада заменика председника Горана Петровића, који није нашао начин да нови Статут дође до Народне скупштине, која треба да да сагласност на тај документ већ шест година, на шта је по закону била обавезна.
„За немешање у сопствени посао, он је награђен функцијом заменика председника Савета РЕМ-а иако постоје основи за покретање поступка за кршење Кодекса“, сматра Гавриловић.
Јудита Поповић, чланица Савета РЕМ-а, за Цензоловку потврђује да РЕМ нема ни Статут ни Пословник о раду, већ примењује одредбе Статута и Пословника агенције, што је у супротности са Уставом, који РЕМ дефинише као регулаторно тело, а не као агенцију.
Постоји битна разлика између агенције и РЕМ-а, указује Поповић, јер према Закону о јавним агенцијама, јавна агенција је само самостална у раду, док је према Закону о електронским медијима, РЕМ у свом раду самосталан и независан.
Према закону и Уставу, како објашњава Јудита Поповић, РЕМ не би смео да зависи од извршне власти. У пракси је то сасвим другачије, захваљујући, између осталог, и томе што наведени акти нису усклађени са ЗЕМ-ом. Тога је, како каже, била свесна.
„И поред наведеног, Савет често своје одлуке доноси не водећи рачуна о интересу јавности и корисника услуга електронских медија“, додаје Јудита Поповић и даје пример начина на који је изабрана председница Савета.
То говори о томе, како каже, да се од устаљене праксе не одустаје, да је намера да се штити интерес извршне власти, пре свега кроз фаворизовање медијских љубимаца.
„РЕМ, дакле, остаје осакаћено Регулаторно тело под јасним политичким утицајем. Сам избор је добар пример за наведено. Нелегално изабрана председница на челу таквог Савета обесмишљава рад, па чак и само постојање Регулаторног тела. Из наведеног следи да је ’пуч’ блага квалификација за све што се десило на последњој редовној седници Савета“, сматра Поповић.
ПРЕИСПИТАТИ ОДЛУКУ О ИЗБОРУ ПРЕДСЕДНИЦЕ САВЕТА РЕМ
Наши саговорници сматрају да постоје озбиљни правни разлози за оспоравање избора председнице Савета и да је неопходно организовање нових избора у РЕМ-у.
Зоран Гавриловић каже да у том случају за заменика председника Савета РЕМ-а не би требало да се кандидује Горан Петровић, чија је одговорност за ову ситуацију евидентна. Он напомиње да још један разлог за понављање избора лежи у чињеници да су протекли организовани наврат-нанос, јер радње које су предвиђене члановима 25, 26 и 27 нису могле да се ураде на једној седници Савета РЕМ-а.
„Понижавајуће је да избор председника Савета буде допунска тачка у дневном реду“, наводи Гавриловић и додаје да би испуњавањем наведених услова, РЕМ могао да поврати део изгубљеног интегритета.
Ни за Јудиту Поповић тема избора председника Савета није завршена. Она поручује да, као чланица Савета, неће одустати од моралне и законске обавезе да покрене поступке преиспитивања донете одлуке.
Суд може да одлучи да ли су одлуке РЕМ-а легитимне
За Зорана Гавриловић је тешко објашњиво због чега РЕМ своја интерна акта није ускладио са законом од 2014. године до данас. Ипак, намеће му се једна претпоставка.
„Могуће је да се на овај начин РЕМ држи под контролом за случај да донесе одлуку која није у интересу власти или медијског капитала блиског власти и у том тренутку се ’сети` да актуелни Статут РЕМ-а, односно РРА, није добио сагласност Народне скупштине. Свако друго објашњење ме води ка црнилу бездржавља у Србији, јер држава не постоји ван примене закона, односно владавине права“, сматра Гавриловић и додаје да им је из самог РЕМ-а потврђено да су интерни акти, који су објављени на сајту РЕМ-а – званични документи.
Наша редакција је ипак остала ускраћена за одговоре из РЕМ-а на питања зашто интерни акти нису усклађени са законом већ скоро шест година, те шта ће учинити да то отклоне.
На питање да ли примењивање аката који нису усклађени са законом значи да су све одлуке које је РЕМ донео од 2014. године правно невалидне, Вељко Милић каже да би тиме требало да се бави суд, јер ЗЕМ не предвиђа шта се дешава у оваквим ситуацијама.
„Ако би став суда био да неусклађена општа акта РЕМ-а доводе до ништавости одлука које су донесене у складу са тим актима, онда ми од 2014. године имамо Регулаторно тело које је радило незаконито, а за свој незаконит рад примало зараду и трошило новчана средства, па би се морала утврдити и кривична одговорност лица која су за такво стање одговорна“, објашњава наш саговорник.
Милић напомиње да члана РЕМ-а – уколико утврди да је несавесно и неправилно радио, што може довести до већих сметњи у раду Регулатора – Народна скупштина може да разреши.
Такође, непоступање у складу са законом приликом усклађивања општих аката је, у најмању руку, како каже, разлог за разрешење комплетног Савета РЕМ-а. Поред тога, могло би се радити и о кривичној одговорности одговорних лица у РЕМ-у, закључује Милић.
БИРОДИ је позвао Скупштину Србије да реагује и испуни своју обавезу. Обратили су се и Мисији ОЕБС-а у Србији, Делегацији Европске уније у Србији, посланици Европског парламента Тањи Фајон, а ускоро ће и удружењу регулаторних тела.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.