Вести
21. 01. 2021.
Широм затворених очију
Медијски цунами који последњих неколико дана прати извештавање о оптужбама за силовање и угрожавање девојчица, девојака и жена у београдској школи глуме отвара низ питања и дилема.
По ко зна који пут се суочавамо са ситуацијом у којој би требало заштити достојанство жртава, али и поштовати претпоставку невиности у исто време у којем „што више жена треба да проговори о стварима које се дешавају сакривене од очију јавности“.
У таквим околностима изузетно је тешко контролисати таблоидне пориве већине медија, који у трци за што већом посетом или тиражом не бирају средства, преузимајући улоге тужилаца и судија. Уместо да буде основ за извештавање и едукацију јавности о сексуалном насиљу и узнемиравању, Кодекс новинара постаје сувишно бреме јер „медије ставља на неку врсту пробе“.
Свим новинарима и уредницима свакако бих, поред Закона о јавном информисању и новинарског Кодекса, препоручио за читање и употребу и специјализовану публикацију „Смернице за медијско извештавање о насиљу према женама“, коју је публиковао УНДП, а (из искуства) написале новинарке из групе „Новинарке против насиља према женама“.
Савет за штампу остаје место којем се оштећени оваквом врстом извештавања могу обратити услед кршења Кодекса новинара. Подршка жртвама и отварање дискусије којима се охрабрују друге жртве да пријаве сличне случајеве је веома важно, уз поштовање претпоставке невиности у којој осумњичени има такав статус све док се не докажу оптужбе и док суд не донесе пресуду.
Све што се тренутно одиграва у тој мери је заокупило пажњу јавности и медија да је илузорно очекивати да ће се у медијима објављивати нечији иницијали, замутити слике и сл. Уместо тога, имамо опасност да „заједно са водом из корита избацимо и бебу“, што нам није циљ нити сврха храброг иступања младих жена које су покренуле лавину, чак и у региону.
Било би добро када би се на оваквим примерима непрофесионализима градила будућа пракса у којој Министарство културе и информисања има искуство са неколико пресуда против медија због прекршаја промоције порнографије и у вези са пресудама за педофилију. И у оваквим околностима се мора водити рачуна о свим аспектима ове проблематике.
С обзиром да надзор над спровођењем Закона о јавном информисању и медијима врши орган државне управе надлежан за послове јавног информисања, а на територији аутономне покрајине надзор врши покрајински орган управе надлежан за послове јавног информисања, било би добро да се уведе пракса објављивање правоснажних и коначних одлука прекршајних судова који се односе на издаваче медија, како би јавност имала увид у то ко крши законске одредбе када је у питању пре свега заштита малолетника или објављивање порнографије. На овај начин би сви органи јавне власти који расписују конкурсе за пројектно суфинансирање у области јавног информисања, били упознати са чињеницама које су од важности приликом доделе средстава по расписаним конкурсима у којима је потребно испунити предуслов да учеснику конкурса нису изречене мере од стране државних органа.
Баш као што у таквим процедурама треба поштовати казнену политику РЕМ-а и одлуке Савета за штампу. Без разлике.
У противном имаћемо широм затворене очи на нешто што је свима видљиво, чега су сви свесни и што се мора мењати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.