Вести
17. 01. 2021.
Документ - 16.01.2021.
Штетност и корисност медија
У свету у којем медији прожимају сваки простор личног и друштвеног живота, екипа емисије „Документ“ се често бави анализом начина на који медијски садржаји утичу на свест, емоције и потребе публике, односно питања где је та фина танка линија која раздваја штетност и корисност медија?
Наша новинарска удружења редовно и гласно реагују када медији, било да су електронски или писани, пређу границу пристојности. Можемо ли да говоримо о диктату профита, односно о томе да се не признаје ниједна граница и да је свака прича, било да је утемељена или неутемељена на чињеницама, добра за објављивање, уколико ће повећати продају и број прегледа, односно лајкова? Ко је крив, уредник који је тако нешто наручио или новинар који је пристао на то? Да ли је заблуда да је политички притисак проблем – или је то, у ствари, део професије? Ако је новинарство била цењена професија, зашто више није?
У нашем времену, таблоиди, како у свету тако и код нас, су најтиражнији. Питање је зашто грађани радије купују јефтини таблоид, гледају ријалитије, уместо да читају неки озбиљан магазин у којем га нервирају ставови коментатора и аналитичара, или да гледају озбиљне тв програме? Написане су бројне анализе о погубности ријалитија и да се на тај начин скреће пажња са горућих проблема. Јесмо ли стигли до тога да смо ту направили корак унапред у односу на западни свет, одакле су настали? Поређења ради, ако је забрањена продаја алкохола особама млађим од 18 година, у случају ријалити програма, када појединац, а када држава треба да реагује?
Норвешки филозоф Лаш Свенсен, аутор „Филозофије усамљености“ указује на чињеницу да друштвене мреже доприносе ширењу контаката и да се како пише: „основни проблем нашег доба можда и не састоји од тога што имамо превише усамљености, већ што имамо премало самоће. Многи тврде да данас живимо у добу усамљености и да је посреди епидемија усамљености.“ Да ли је филозоф у праву и колику су медији опет криви? Верујем да сви познају неког ко има стално укључен телевизор због тога да не би било тишине и да се мање осећају усамљенима. Усамљеност није тек тако дошла преко ноћи, али да ли је индивидуализам, који је оберучке пригрлила индустрија забаве - праузрок?
У теолошком, али и у митолошком схватању света, лудило је често казна за почињене грехе или је помирљиво саосећање. У данашњем времену окидачи лудила могу да буду социјална неправда, економска несигурност, свеопшта беда, а нисмо још до краја сагледали ни психичке последице пандемије коронавируса. Које су социјалне и политичке последице нормализације лудила у медијима?
Саговорници:
Дивна Вуксановић – филозоф медија и естетичар,
Предраг Јакшић – драматург и теоретичар медија,
Влатко Илић – теоретичармедија и уметности,
Саша Милић – теоретичар филма,
Дамир Смиљанић – филозоф,
Гвозден Ђурић – филмски редитељ,
Биљана Ђоровић – новинарка радија Београд 2. програм,
Елжбјета Бенковска – редитељка,
Љубица Гојгић – новинарка ТВ Војводине,
Владимир Радомировић – председник УНС-а,
Нино Брајовић – генерални секретар УНС-а,
Миломир Марић – главни и одговорни уредник Хепи телевизије
Ауторка емисије: Ержика Пап Рељин
Емисију можете погледати на овом линку: http://media.rtv.rs/sr_ci/dokument/61966
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.