Вести
15. 01. 2021.
Амерички новинари све чешће мете увреда, беса и насиља
Стојећи лицем у лице са мушарцем без маске који је претио да ће пуцати у њу, Аманда Андраде-Роудс није имала много опција на располагању.
Фриленс фоторепортерка радила је за Вашингтон пост прошле среде, пратећи протест присталица председника Доналда Трампа испред америчког Капитола, у тренутку док је Конгрес гласао о потврди изборних резултата.
Мушкарац је био висок и старији, имао бркове и браон јакну, испричала је Андраде-Роудс за Глас Америке. Унео јој се у лице и рекао:
„Сутра се враћам са пиштољем и враћам се по тебе.“
Без непробојног прслука, и без људи у околини који су могли да јој помогну, новинарка није видела разлог да даље заоштрава ситуацију. Окренула се и отишла. Аманда каже да су је, до краја дана, погодила четири гумена метка – три у ногу а један у кук – док се полиција сукобљавала са изгредницима, а троје људи је претило да ће је упуцати.
Она је једна од неколико новинара који кажу да су их напали или су им претили изгредници прошле среде. На снимцима се види како руља разбија опрему екипе агенције Асосијетед Прес, урла на новинаре, и вуче једног фотографа за леђа. На вратима унутар Капитола, неко је нажврљао: „Убити новинаре“.
Група за праћење слободе медија у Америци (US Press Freedom Tracker) коалиција активиста, медијских организација и група за заштиту новинара, истражује око 15 напада и пет хапшења или притварања новинара широм САД.
Мајкл Шервин, вршилац дужности савезног тужиоца за Вашингтон (Округ Колумбија), изјавио је да ће његова канцеларија истражити и кривично гонити одговорне за насиље према новинарима.
„Неки људи нису упознати са тим да су неки од изгредника специфично нападали новинаре“, рекао је Шервин на конференцији за медије, додајући да је формирао посебан тим који ће концентрисати на нападе на представнике медија.
Напади су се одиграли после године великог непријатељства према новинарима, какво до сада није виђено у САД, а већина инцидената се одиграла док су медији пратили протесте на којима се захтевала расна једнакост и правда после смрти Џорџа Флојда, црнца који је преминуо за време грубог хапшења у Минеаполису.
Група за праћење слободе медија у САД документовала је више од 325 напада на новинаре и 123 хапшења током 2020. године – далеко више него икада раније. Такође ради на томе да провери још 200 инцидената који су се одиграли прошле године, изјавила је за Глас Америке Кирстин Мекаден, једна од уредница организације.
Новинари и њихове редакције се сада суочавају са непријатном реалношћу: САД постају све опасније место за новинаре. Медији предузимају додатне мере предострожности да би заштитили своје репортере.
„Не бисмо смели да радимо свој посао у страху“, каже Андраде-Роудс.
„Али, сада је тако“, додаје она.
Непријатељство и ван Вашингтона
Непријатељстсво према новинарима није ограничено само на престоницу. Прошле среде, Рик Иган је фотографисао скуп Трампових присталица код државне скупштине Јуте, за Солт Лејк трибјун.
У једном тренутку, један мушкарац у његовој непосредној близини викнуо је у мегафон:
„Погледајте овога са његовом маском…“ и додао неколико псовки. Иган каже да је наставио да фотографише скуп.
У року од неколико минута, исти мушкарац се вратио, и овог пута му прснуо бибер спреј у очи.
„Ништа му нисам учинио нажао. Урадио је то потпуно без повода“, каже Иган. „То је била најлуђа ствар коју сам доживео у каријери као новинар“.
У причама у првом лицу које су имале велики публицитет на друштвеним и другим медијима, неки репортери су догађаје упоредили са својим искуствима док су били извештачи са ратних подручја. Новинари кажу да су се последњих година навикли на повећано непријатељство, где их људи вређају или гурају. Али ти инциденти нису „ништа у поређењу са оним што се догодило прошле недеље“, наводи фоторепортер Иган.
Андраде-Роудс сматра да је за непријатељство делимично одговорна „запаљива реторика“, која се могла чути и од председника САД, који је имао напети однос са великим бројем медија од којих је неке описивао као „лажне вести“ и „непријатеље народа“.
Трамп и његове бројне присталице верују да су медији из мејнстрима били пристрасни у извештавању о председнику и покушали да делигитимизују његов мандат претерано критичким извештавањем. Раст дезинформација на друштвеним мрежама је додатно ослабио поверење у медије.
Иган је приметио сличну промену реторике у протекле четири године. У новије време, каже, људи су га вређали што носи маску.
„То може да буде гомила људи узнемирених што морају да носе маске и који нас нападају вербално, вичу и вриште на нас“, прича он. „То је просто ван памети. Никада се раније није дешавало, никада нисам бринуо за своју безбедност“.
Ношење маске је постало тема која изазива бес широм света, где људи са једне стране виде маске као неопходну меру у покушају да се спречи ширење коронавируса, док их други виде као покушај да се ограниче њихове слободе.
Како заштитити новинаре?
Како су се протести са захтевима за расну једнакост интензивирали, Андраде-Роудс је почела да сама купује заштитну опрему.
Солт Лејк трибјун, у којем ради Иган, прошле среде је наручио заштитну опрему за своје особље, укључујући прслуке и рукавице, а планирају и да наруче шлемове.
Новинари учествују и у формалним тренинзима.
„Наши уредници желе да будемо у првим редовима, желе да преносимо шта се догађа“, каже Иган. „Али, желе и да будемо безбедни“.
Френк Смит је извршни директор компаније ГЈС Секјурити, која клијенте обучава у пружању хитне помоћи. Компанија наводи да је потражња за њеним тренинзима драматично порасла 2020, како су се новинари суочавали са све опаснијим ситуацијама.
Компанија нуди тренинге који се односе на грађанске нереде, полицијске тактике према новинарима и једночасовни курс „заустављања крварења“ – у суштини – пружања прве помоћи.
Компанија је почела да нуди обуку из грађанских нереда новинарима у Америци 2016. Организовали су неколико десетина сесија тренинга, а до 2020. су више него удвостручили своје тренинге у односу на четири године раније, наводи извршни директор.
Међутим, Смит, који је аутор извештаја УНЕСЦО-а о све већим опасностима за медије који прате протесте на глобалном нивоу, и чија се компанија обично фокусира на обуку новинара који раде у местима као што су Ирак, Авганистан и Венецуела, није поносан због повећаног посла.
„Чињеница да се то дешава код куће је узнемирујућа“, изјавио је Смит за Глас Америке. „Растужује ме што смо у тој ситуацији. Тужно је што је људима потребан такав тренинг да би радили у Сједињеним Државама“.
Међународна женска фондација за медије (IWMF) такође пружа тренинг, а прошле године је њене курсеве похађало 1.096 новинара, каже координаторка програма Марија Алехандра Силва Ортега. То је експоненцијални раст у односу на 122 новинара колико су обучили 2019, што она приписује и приступачности часова за време Ковида 19 и повећаној потражњи.
„Медијске редакције увиђају да сада имају одговорност и за безбедност својих новинара“, каже Ортега за Глас Америке.
Смит је забринут због повећане потражње за оваквим врстама обуке, и брине га будућа безбедност новинара у САД.
„САД су сада непријатељска средина за новинаре. Мислим да то није преувеличавање“, закључио је Смит.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.