Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Истраживачко новинарство на локалу нестаје: Тема увек има, али су новинари и медији на ивици опстанка
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

14. 01. 2021.

Аутор: Виолета Глишић Извор: Цензоловка

Истраживачко новинарство на локалу нестаје: Тема увек има, али су новинари и медији на ивици опстанка

Све мањи број иначе веома лоше плаћених новинара покрива мноштво локалних тема, те немају кад да се посвете истраживачким причама, које умеју да потрају и по неколико месеци. Да не говоримо о притисцима локалних моћника

Крагујевачки медији, који су годинама у кризи, преживљавају углавном захваљујући ентузијазму новинара који често раде и без плате. Некадашња престоница и колевка новинарства спала је на једну телевизију, која се незаконито налази у власништву Града, те на недељник који због недостатка новца излази два пута месечно и неколико портала који се труде да Крагујевчане информишу о најважнијим догађајима.

У таквој немаштини, редакције немају ни времена ни новца да се баве озбиљним истраживачким причама. Рад на таквој причи често захтева вишемесечно ангажовање новинара који током тог периода покушавају да пронађу доказе, документе, изјаве сведока и склопе актуелну причу која је од јавног интереса за заједницу у којој је објављена.

Последња истраживачка прича 2012. године

Према речима Бојане Влајовић Савић из Шумадијског центра за грађански активизам Рес публика, медији у Крагујевцу боре се за пуко преживљавање и опстанак. Оно мало преосталих информативних редакција  труди се да бар информишу грађане о најважнијим дешавањима, да преносе сервисне информације и дневне актуелности.

У таквим условима, каже Влајовић Савић, илузорно је очекивати истраживачке приче и друге сложеније новинарске форме, које, сем знања и вештине, захтевају и посвећеност, време и новац.

„Истраживачко новинарство кошта, подразумева јаке и професионалне редакције, финансијски стабилне и одрживе, које ће у сваком смислу стајати иза својих новинара и њихових прича. Крагујевачки медији који извештавају у јавном интересу кадровски су ослабљени и исцрпљени, а и даље функционишу захваљујући, пре свега, ентузијазму малобројних новинара. Иако је реч о искусним медијским професионалцима, редакцијама ипак недостају капацитети да покрију све области извештавања у граду од 180.000 становника, који је привредни, универзитетски и здравствени центар“, истиче Влајовић Савић.

Уз све то, новинари су на локалу изложени притисцима политичара, тако да не чуди што је последња истраживачка прича која је узбуркала јавност у Крагујевцу објављена још 2012. године. Реч је о изградњи затвореног базена, о чему је писала редакција Шумадија преса, медија који је у међувремену затворен. Њихова прича открила је коруптивну аферу која је довела до хапшења челних људи у Дирекцији за урбанизам због намештених тендера за пројектовање базена.

ТЕМА УВЕК ИМА: РЕКОНСТРУКЦИЈЕ, ДИВЉА ГРАДЊА, КОМУНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА...

Иако крагујевачки медији нису у могућности да се баве истраживачким новинарством, то не значи да нема тема које би могли да истражују.

Због дугогодишње затворености градске управе према медијима, начин трошења буџетског новца је увек опција за истраживање. Рес публика је током 2020. године истраживала колико је новца локална самоуправо потрошила за информисање и оглашавање, али су интересантни и трансфери новца са различитих буџетских линија.

Занимљиво је и реструктурирање и спајање неколико комуналних предузећа у Јавно комунално предузеће „Шумадија“, које је отворило питање броја запослених у јавној управи.

Пажњу јавности привукле су и реконструкције значајних установа у граду, као што је вртић „Бамби“, у коме је смештена комплетна администрација предшколске установе и централна кухиња. Рок за завршетак радова истекао је још у фебруару 2020.

Једнако је значајна и реконструкција најстарије затворене тржнице у Србији, чији се зид урушио током радова. Завршетак радова на Центру за матичне ћелије касни већ три и по године.

Тема о којој се већ годинама говори у Крагујевцу јесте и дивља градња на обали Гружанског језера са кога се град снабдева пијаћом водом.

Ђорђевић: Страх у локалним срединама већи

Један од аутора те приче био је Александар Ђорђевић, данас новинар БИРН-а, који истиче да су они доказали да је истраживачко новинарство могуће и на локалу.

„Радили смо дневно новинарство, покривали смо све догађаје у граду, а паралелно радили и истраживачке приче. Из личног искуства мислим да је истраживачко новинарство могуће, али захтева више стрпљења и тражи дубљи увид у тему. На пример, када су сви о изградњи затвореног базена извештавали само на нивоу конференција за новинаре или саопштења градске власти, која су углавном била промотивног карактера, ми смо гледали да копамо дубље и на крају смо дошли до документације која је доказала да су тендери намештени“, објашњава Ђорђевић.

Сада ради у медију који се искључиво бави истраживачким новинарством и истиче да оно захтева много времена и новца, али сматра да су, у ствари, кључни ентузијазам и храброст новинара.

„Док сам радио у Крагујевцу, објављивали смо приче које смо чули од колега који су радили у другим редакцијама, а који нису смели да их објаве. Значи да ипак постоји неки страх. Верујем да је страх у локалним срединама већи него када извештавате из престонице, јер су новинари на локалу више упућени на политичаре и моћнике. Пре свега финансијски, али и на дневном нивоу, виђају се на разним догађајима, срећу их на улици. Дешава се да извештавате о комшији или познанику и, признајем, то нису лаке ситуације, али када се објективно и поштено извештава, онда нема разлога за лоше емоције“, закључује Ђорђевић.

Обреновић: Никад се и нису континуирано бавили истраживачким новинарством

С друге стране, новинарка крагујевачког портала Прессек Марија Обреновић истиче да се током дугогодишњег искуства у новинарству није сусрела са локалном редакцијом која се претежно бави истраживачким новинарством.

„Није посебно специфично то што се локални медији данас не баве истраживачким новинарством. Они се никада континуирано тиме нису ни бавили. Било је редакција које су повремено, паралелно са дневнополитичким темама, радиле и истраживачке теме, али то је било спорадично, најчешће преко пројеката. Истраживачке теме захтевају много времена. Ниједна редакција себи не може да приушти да има новинара који ће шест месеци радити на једној теми, а да притом не покрива свакодневна дешавања“, објашњава Марија Обреновић.

Она указује и на то да није сигурно колико људе на локалу заиста и занимају истраживачке теме, јер се они на локалним медијима углавном информишу о догађајима у свом граду или општини. За остале информације претежно користе националне медије.

„Начин да се локална публика заинтересује за истраживачке теме јесте да локални медији преносе приче које раде ЦИНС, КРИК, БИРН, али тако што ће их прилагодити локалном тржишту. Када је Крагујевац најавио јавно приватно партнерство са фирмом ’Ресалта’ д.о.о., која треба да замени јавну расвету у граду, направили смо причу о томе, позивајући се на претходно истраживање БИРН-а о везама те фирме са властима у Србији и Мађарској.“

Саговорници Цензоловке сложни су у оцени да су свуда локални медији у кризи, вероватно најгорој у последњих 30 година. Зато позивају на солидарност међу новинарима и редакција у овом времену када постоји велика подела.

Сматрају да су локални медији незаменљиви. Гледајући само националне медије, грађани не могу да се потпуно информишу о ономе што се догађа у њиховом граду. Због тога је потребно утицати на свест Крагујевчана да увиде колико су медији битни за њихово информисање, али и отворити простор за младе новинаре који ће добити прилику да уче од искуснијих колега и који ће са собом донети нову енергију и ентузијазам.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси