Вести
31. 12. 2020.
In memoriam: Драги Драган
Кратка агенцијска вест да је умро Драган Јањић нас је све шокирала, мене је у тренутку разбеснела као и свака неправда. Размењивали смо ову тужну информацију не желећи да верујемо да је истинита. Свако је имао да дода да се недавно чуо или видео са Драганом не слутећи да је то био последњи контакт. Страшно. Ужасно. Сурово.
Драган Јањић се недавно пензионисао. Мислим да није дочекао прву, заслужену пензију. Намеравао је да настави да ради јер себе није доживаљавао као пензионера нити је могао да замисли да престане да ради оно што је најбоље знао и што је највише волео.
Драган је био професионалац који по није био спреман да распродаје свој тешко стечени углед, таленат и труд. То је имало своју цену коју је био спреман да плати остајући веран идеалима професије. Био је активиста, увек у првим редовима борбе за јавни интерес. Знам колико је волео ту реч и колико је на њој инсистирао.
Упознали смо се 1994. године када је заједно са седам колегиница и колега основао новинску агенцију “Бета”. Сарађивали смо, дружили се, подржавали се у различитим улогама скоро три деценије. Када је био у “Бети”, када је био заменик главног и одговорног уредника “Политике”, помоћник министра културе и информисања, касније саветник за медије Заштитника грађана и потпредседник НУНС-а.
Драган је био миран и благ човек који је увек тражио компромис. Смиреност га није напуштала ни када се суочавао са проблемима и када је добијао претње.
Умро је новинарски – изненада.
Ова страшна година се заокружује и окончава његовом смрћу.
Драган Јањић се тако придружио ветеранима Жарету (Драгољубу Жарковићу), Груји (Грујици Спасовићу), Џиви (Милутину Митровићу) и Дулету (Душану Миитровићу) без којих смо остали у последњих 12 месеци.
Мој наклон бардовима.
Жао ми је што са овим великанима неумитно одлазе једно време, поглед на свет и вредности за које смо се борили надајући се бољем.
Остају сећања и туга.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.