Вести
25. 12. 2020.
Фејсбук, Твитер и Гугл против антиваксера
Коронавирус неће бити сузбијен ако се не вакцинише огроман део светске популације, суочене и са пандемијом дезинформација и теорија завере. Највећи технолошки гиганти покушавају да сузбију цунами надрилекарства и антиваксерске пропаганде која подрива поверење у науку и медицину
Фејсбук, Твитер и Гугл, заједно са коалицијом влада, укључујући и оне Велике Британије и Канаде, радиће на борби против дезинформација и теорија завере о вакцинама којима свет настоји да се избори са пандемијом.
Наравно, нису сами у овом подухвату, штавише, нису ни иницијатори, нити владе, нити „велике платформе“, тога се досетио, као и иначе, цивилни сектор.
„Лоше информације уништавају животе и сви имамо одговорност да се боримо против њих где год их видимо“, каже за Гардијан Вил Мој, руководилац британске невладине организације Full Fact, посвећене провери чињеница, која је иницирала и формирала групу.
„Лоше информације могу да подрију поверење у медицину у тренутку када је оно најпотребније и да тако продуже пандемију“, каже Мој.
Цунами дезинформација преко Фејсбука
Групи се свакодневно придружују бројне организације за проверу чињеница из читавог света, Ројтерсов Институт за проучавање новинарства, као и институти који се баве дигиталним информисањем.
За почетак, најважнији задатак је да се успоставе заједнички стандарди за начин на који ће се приступити дезинформацијама, али и тражити одговорност од организација које их шире.
Фондове за успостављање заједничке платформе дао је Фејсбук, а рок је јануар 2021. године. Након тога, требало би да дође до успостављања координације и рад би могао да почне.
Full Fact је прва организација за проверу чињеница са којом је Фејсбук почео сарадњу када је компанија одлучила да предузме нешто против цунамија дезинформација који навире са најпопуларније друштвене мреже на свету.
Тако је дошло до ангажмана више од 60 таквих организација широм света (у Србији су то Истиномер и АФП). Не може се рећи да су дезинформације на Фејсбуку заустављене, чак ни знатно умањене, али је 1,69 милијарди корисника, колико их је мрежа имала током 2020. године, заиста велики број и било би нефер очекивати значајне резултате програма који је почео 2016. године, пре свега за Сједињене Америчке Државе, и од тада се шири светом. У Србију је, на пример, стигао тек ове, 2020. године. Исто тако, сасвим је фер бити и веома опрезан према Фејсбуку.
Забрањени огласи који обесхрабрују вакцинацију
А проблем је повелики. Јутјуб је у септембру ове године објавио да је уклонио више од 200.000 видеа који су садржавали нетачне информације или информације које наводе на погрешне закључке о вакцини, а све то је настало за око пола године.
Ти клипови ширили су се управо Фејсбуком – истраживање Оксфордовог Интернет института показало је да је само на тој платформи такав садржај за осам месеци подељен готово 20 милиона пута и да је просечан број прегледа био око 150.000.
Баш у то време, Фејсбук је објавио да пооштрава критеријуме у погледу истог проблема. До тада, огласи против вакцинације били су искључивани само ако су садржавали нетачности, док су остали били допуштени (уз упозорење и навођење извора новца за оглас), иако су пропагирали апстинирање од вакцинације. Сада су сви огласи који обесхрабрују учешће у вакцинацији забрањени и на Фејсбуку. То, међутим, не значи да генерички настао садржај, што значи оно што корисници сами поставе, посебно у Фејсбук групама, може тек тако да се контролише.
Иако Фејсбук тврди да ће оно што се противи ставовима Светске здравствене организације и званичним ставовима струке у појединачним земљама бити једноставно уклоњено, а ако се у некој групи то понови неколико пута биће уклоњена и цела група, корисника је једноставно превише и они шире запањујућу количину антиваксерских теорија, тврдњи и пропаганде. Фејсбук није забранио антиваксерске огласе који се односе на политике влада земаља света у погледу вакцинације, оцењујући то као изношење политичког става.
Резултате Фејсбукове борбе против антиваксерства лако је критиковати. Компанија, међутим, објашњава своје становиште чињеницом да би чак и да забрани сваку врсту антиваксерства на својој платформи, такви садржаји могли да се нађу другде на интернету и да је боље да пруже корисне информације као део разговора о теми, него да створе „информациони вакуум“.
То потврђују и многа истраживања која су утврдила да се на мрежи најчешће само промовишу линкови који воде ван платформе, где компанија нема никаква права да интервенише.
У исто време, Фејсбук је (овог пута мислимо на све његове платформе – Месинџер, Воцап, Инстаграм и сам ФБ) током пандемије забележио заиста значајан раст и примакао се јако близу укупном броју од три милијарде корисника.
Те три милијарде су и много „веће“ када се узме у обзир да је платформа забрањена у Кини (1,4 милијарде становника) и још неким земљама, као и да пола планете још увек нема приступ интернету. Фејсбук се, заправо, приближио апсолутним границама ширења.
У том светлу, све што компанија предузме, биће од користи, и то не мале.
Ипак, централни проблем са дезинформацијама и друштвеним мрежама које су у приватном власништву, што значи и ван било каквог механизма регулације, а настављају да каналишу невероватно штетне садржаје, остаје исти.
Јер, сада се сви бацају на вакцине, али нису вакцине једина проблематична тема на друштвеним мрежама, само су актуелне и последице дезинформација могу се мерити у мртвим људима.
Како каже Клер Ворд из непрофитне организације за проверу чињеница First Draft:
„Почињемо да видимо последице управо тог отвореног становишта о слободи изражавања која је пре десет година изникла са електронских платформи и сада седимо и мислимо: Па, пола становништва се можда неће вакцинисати зато што су читали нетачне информације са интернета. То је огроман проблем.“
Јер, сматра се да ако се унутар једне популације – а у контексту пандемије то је цео свет – не вакцинише бар 55 процената становника, болест неће бити сузбијена.
Коментари (1)
Остави коментар02.04.
2021.
država i internet
da li ste oduševljeni državnom kontrolom ponašanja ljudi na internetu
Одговори