Вести
25. 12. 2020.
Представници медија о састанку са премијерком и министарком културе и информисања
Матић: Говорили смо и о Јовановићу и о Ћурувији
Нова радна група за безбедност новинара која се састала за премијерком Аном Брнабић и министарком за информисање Мајом Гојковић прекјуче први пут, нов је начин да представници медија имају непосредну прилику да извршној власти укажу на конкретне проблеме угрожавања новинара, што до сада није био случај.
Иако постоји Стална радна група за безбедност новинара која сарађује са полицијом и тужилаштвом, новина је што ће сада кроз ново тело бити могућности да се директно комуницира и са Владом, и представници медија који су говорили за Данас то истичу као главни помак у раду на заштити безбедности новинара.
Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара, за Данас истиче да ово није гомилање разних тела са идентичним садржајем и идентичним људима, јер нова радна група укључује и стручњаке који су радили на изради Медијске стратегије, као и Заштитника грађана који развија платфор- му за заштиту новинара, као и представнике надлежних институција.
– Оно што је нови квалитет је могућност да се једном месечно на састанку са председницом Владе и министарком за културу и информисање разговара о закључцима Радне групе како би се реализовале одлуке и препоруке.
До сада није било овакве могућности директне комуникације и то уз присуство посматрача ОЕБС-а, Европске комисије и Конрад Аденауер Фондације, навео је Матић.
Он објашњава да је на првом састанку било речи о томе да Влада подржи стварање апликације и сајта за новинаре са информацијама о њиховој безбедности, упутствима како да поступе у случају да су угрожени и да се мора створити систем ефикасног пријављивања, правне подршке и помоћи и праћења случаја до његовог завршетка.
Није се стигло до теме убиства новинара Милана Пантића, али помињала су се суђења за паљење куће Милана Јовановића и убиство Ћурувије.
– Ја сам нагласио да су „притисци“ нешто што треба решавати приоритетно, и да је то за медијску заједницу „највећа жаба“ коју сви треба да прогутамо и да на једном од првих тематских састанака разговарамо о говору мржње, претњама, дискредитацијама у јавној комуникацији, који утичу на рад новинара, осећај да нису безбедни, на самоцензуру… Предложио сам да се направи анализа притисака од друштвених мрежа до највиших нивоа власти, и да се направи акциони план за борбу против говора мржње, претњи и насиља према јавно изабраним личностима, новинарима и културним радницима, истакао је Матић.
Оно што је Матић навео као главну тему овог састанка јесте систем пријављивања и бележења напада на новинаре али и (не)поверење новинара у рад институција које би требало да их заштите.
То је за Данас потврдио и Раде Ђурић, правник Независног удружења новинара Србије.
– Ово је била прилика да директно премијерки кажемо шта је спорно. Ми смо дали коментаре на сарадњу са тужилаштвом уз осврт на ону полемику са републичком тужитељком Загорком Доловац о размени података. Друге колеге су изнеле питање неповерења – зашто новинари у 50 одсто случајева не пријављују угрожавање безбедности? Сада и држава, односно извршна власт, увиђа да постоји тај проблем. Мислим да је премијерка разумела то, то је важно – навео је Ђурић.
Слободан Радичевић, члан радне групе у име Удружења новинара Србије објашњава да је прерано давати оцене да ли ће ово тело донети суштинске и видљиве ефекте за безбедност и заштиту новинара.
– Мислим да смо, са дозом опреза, сагласни да можда ово тело има највише шансе да оствари неке конкретне резултате. Државни ниво на коме је ово тело организовано, као и динамика рада, дају наду да се овога пута може постићи од ређени напредак, навео је Радичевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.