Вести
23. 12. 2020.
Неће бити лако, али…
Јелена Зорић јуче је добила трећу овогодишњу награду и том приликом је одржала одличан говор.
Драго ми је да је у случају ове новинарке све започело доделом повеље Српског филантропског форума, наставило се наградом „Душан Богавац“ и, што се тиче ове године, окончало признањем „Александар Тијанић“.
Поред признања за емпатичност, храброст, професионализам и сада борбеност, Јелени треба посебно одати и признање за пристојност. Иако се подразумева, очигедно је у великом дефициту у нашем друштву, па је тим вреднија и важнија као карактеристика, нарочито оних који се баве јавним послом, а посебно заштитом јавног интереса.
Искрено ме је обрадовала јутрошња вест да је због постојања основане сумње да је извршио кривично дело угрожавања сигурности саслушан мушкарац осумњичен да је путем Твитера претио главној и одговорној уредници ЦИНС-а Милици Шарић.
Драго ми је да моје задовољство тим поводом дели и Бранко Чечен, директор Центра за истраживачко новинарство.
Srdacan pozdrav za tuzioce i policajce. Brza i adekvatna reakcija. https://t.co/Pe2n7hK5bd
— Gospodin s naočarima (@BrankoCecen) December 22, 2020
Кроз овај случај може се видети и важна синергија свих актера: пријава случаја од стране Милице Шарић и редакција ЦИНСа, брза реакција члана Сталне радне групе за безбедност новинара Радета Ђурића са пријавом контакт тачкама у тужилашту и полицији, а потом и правном подршком НУНСа и брзом истрагом МУПа и реакцијом тужилаштва. При томе, највећи део посла одрађен је у тишини, која је врло често важна за успешне истраге.
Оваква реакција коинцидира са настанком Владине Радне групе за безбедност новинара и као таква представља најбољи одговор онима који у континуитету оспоравају сваки покушај и напор да се унапреди безбедност новинара и медијских радника.
Немам илузију да ће ићи лако, али никада нисам губио наду нити одустајао када сам се суочавао са оваквом врстом оспоравања, малодушности и етикетирања. Први пут још приликом настанка Комисија за истраживање убиства новинара, чији је рад довео до суђења убицама Славка Ћурувије и прикупио огроман број доказа за убиство Милана Пантића, а затим и током четврогодишњег рада Сталне радне групе за безбедност новинара. Уверен сам да је рад свих у Сталној радној групи много више помогао него одмогао унапређењу процеса заштите новинара и новинарки, иако су медијска удружења готово годину дана апстинирала од учешћа у раду са истим резервама које се и сада износе.
Зато је битно наставити са проактивним ставом и посветити се истрази претњи на Инстраграму упућених ауторима телевизије Нова С.
Логичан наставак ових настојања би требало да представља промена друштвено-политичке климе која генерише овакав претећи вокабулар и који се мора потиснути на маргину и временом нестати из јавног дискурса. То није ни лако ни једноставно али се мора покушати, јер само тако можемо достићи амбициозне циљеве које предвиђају Медијска стратегија и оснивачки акт Владине радне групе за безбедност новинара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.