Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
29. 03. 2012.
Телевизија има сјајну будућност
Интервју: Малколм Лав
Овогодишњи финалисти избора за најбољег младог комуникатора науке у Србији имали су протеклог викенда на Јастрепцу мастерклас који им је одржао Малколм Лав, у оквиру програма „Лабораторија славних“ у организацији Британског савета. Малколм Лав предаје на Универзитету западне Енглеске у Бристолу, на мастер студијама комуникације науке; обучава људе из света политике или цркве како да говоре у јавности и пред камерама. Он је и независни продуцент, некадашњи аутор радио програма и продуцент документараца за Би-Би-Си мрежу.
Да ли се Ваши тренинзи разликују од земље до земље?
Тренутно сам ангажован у „Лабораторији славних“, која се организује у 20 земаља и ја сам био у многима. Тренинг је стандардизован, али се трудим да сваки буде динамичан. Групе се разликују и толико се заправо разликује и њихов „одговор“ и реакција на тренинг. Трудимо се да објаснимо зашто су важни комуникатори науке, да их обучимо јавном наступу и обраћању пред публиком да причају о својој истраживачкој области, о научним контроверзама или једноставно одрже интересантно предавање. Мој главни задатак је како „емитовати“ науку на телевизији и радију. У свету су људи све више укључени у онлајн дистрибуцију дигитално снимљеног садржаја. Већина тога је прилично аматерски урађена и не баш сјајног квалитета, што значи да ће се издвојити они који то умеју да ураде како ваља.
Каква је будућност ТВ програма, да ли ће га интернет потиснути?
Мислим да се ТВ и интернет умногоме разликују. Због тога, штампане књиге имају светлу будућност, јер их ипак доживљавамо другачије од онлајн издања. Већина садржаја на интернету има кратак век трајања. То је брза сензација углавном лоше произведена. На интернету скоро свако може да буде „емитер“ програма, односно да стави свој аудио или видео снимак. А то не значи да је сваки снимак вредан гледања. Зато је телевизија непревазиђена; она организује људе који поседују знања и вештине у циљу производње видео материјала који је квалитетан и коме можете уживати. Дакле да, мислим да ТВ има добру будућност.
А радио?
Да бисте направили добар радијски програм морате да знате шта радите, да у то уложите време, труд, таленат и енергију а то не могу сви. Прављење аудио и видео снимака више није „скупо“ и недоступно; сада се све свело на вештине прављења добре телевизије и радија и те вештине ће, мислим, увек бити цењене.
Које је златно правило за доброг новинара или презентера?
Увек бити опседнут оним што публика тражи и размишљати о томе у чему би она уживала. Фатално је за сваког новинара кад помисли да треба нешто да „каже“ онима који можда за то уопште нису заинтересовани. Добар ТВ новинар је и онај који „мисли у сликама“, односно уме да направи добру визуелну причу. На радију треба бити добар и уверљив приповедач који ће слушаоца „ухватити за руку“ и увести у причу у којој ће уживати.
Али сада спонзори одлучују да ли ће бити емисије или не...
Ја сам имао срећу да радим за јавни сервис који се финансира путем претплате коју плаћају сви власници ТВ апарата у Енглеској. Иако је то већ годинама предмет дебате у Британији, ми ипак добијамо изузетно квалитетан ТВ програм. Није тешко направити гледан програм, Италијани су недавно имали емисију „Голе домаћице“ у којој се жене скидају пред камерама. То је гледан ТВ програм и нисам сигуран да је „добар рецепт“ имати само оно што је занимљиво широком гледалишту, јефтино и лако за произвести. Људи воле програм који је промишљен, из кога могу да науче нешто ново, из ког се види да су у њега уложени велики таленат и труд. Уколико препустите радио и телевизију спонзорима, агенцијама и рекламама добићете лош и неквалитетан програм. Пример је америчка телевизија и радио; наравно да има одличних станица али већина програма није вредна гледања или слушања, досадна је и лоше „скрпљена“ јер је важна само гледаност. Излуђује ме и то што се програм прекида рекламама свака два, три минута. Наравно да нисам наиван и свестан сам да увек тражимо добре „моделе“ како да се телевизија и радио исплате али, лично, волим идеју да сви плаћамо малу суму новца и онда имамо барем једну телевизију која производи и емитује висококвалитетан ТВ програм.
Мери Билић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.