Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
29. 03. 2012.
Странчарење на „каблу“ и Јутјубу
У Србији постоји неколико „партијских телевизија“ које раде у специфичним околностима. Тања Видојевић, главна уредница Свет плус инфо: „Ја јесам члан СНС, али не морате бити страначки опредељени да бисте за неког агитовали, што је на нашој медијској сцени и више него очигледно“
Док водим рачуна да не пропаднем кроз труо под, у исто време морам да тражим место за стајање - говори новинарка кабловске телевизије „Свет плус инфо Коперникус 3“ у прилогу о градском превозу у Београду. Проблем тог прилога је једино што је аутобус у коме се „тражи место за стајање“ - скоро празан. А и под није труо.
„Вашој телевизији не одговарам на питања. Да ли има још неко питање, неке озбиљне телевизије, неког озбиљног медија“ - каже одмах затим, на истој телевизији, Драган Ђилас, градоначелник Београда и наставља својим послом, игноришући новинарку.
Ово су две главне карактеристике тренутно највеће опозиционе телевизије у Србији „Свет плус инфо Коперникус 3“ - с једне стране, често тенденциозно и пристрасно извештавање, а с друге стране бојкот тог медија од представника власти. Није ни чудо - та телевизија је гласило Српске напредне странке, мада се одатле куну да се само баве разгртањем медијског мрака, и професионално се баве новинарством „за разлику од осталих“.
Да је у питању партијска телевизија није тешко открити - са познатом новинарком Татјаном Тањом Видојевић, главном и одговорном уредницом „Свет плус инфо“, разговарали смо непосредно након што је предала изборну листу коалиције окупљене око СНС општинској комисији за локалне изборе на Чукарици. Она је, наиме, и носилац листе „Покренимо Чукарицу - Томислав Николић“.
У разговору за Данас, Видојевићева не види ништа спорно у чињеници што је у исто време глодур једне телевизије и страначка личност.
- То нема везе једно с другим, уколико сте професионалац. А да професионално обављам новинарски посао говори податак да сам више од 20 година новинар, и да сам стицајем околности увек била главна и одговорна уредница, директорка неке телевизије или уредница информативног програма. Током 90-их радила сам на најјачој опозиционој ТВ станици, Студију Б, а сви знамо како је било бити опозиција Милошевићу - наводи Видојевићева.
Тада је, подсећа, било неколико телевизијских, радијских и новинских кућа које су се бориле за обарање Слободана Милошевића.
- Ипак, сматрам да медијски мрак никада није био јачи него данас. Као да је неко угасио целокупно осветљење у граду. Сектор који сам пратила на Студију Б, био је управо СПС, али нам се ниједном није десило да нас из седишта те странке избаци обезбеђење. Сада, 12 година након демократских промена, у јеку изборне кампање Борис Тадић каже да ће се залагати за слободу медија, а с друге стране, новинарима Свет плус канала забрањен је приступ у згради Председништва. И не само тамо - прича Видојевићева.
Новинари ове медијске куће, на интервенцију ПР службе председника Србије, били су избачени и из зграде Савеза самосталних синдиката Србије, када је Борис Тадић тамо долазио у својству председника ДС. Избацила их је, претходно им бацивши микрофон на под, заменица шефа председникове ПР службе Јасмина Стојанов, под образложењем да немају акредитације. На овај незапамћен скандал реаговали су тада и УНС и НУНС, али новинари ове телевизије и даље су персоне нон грата на многим местима.
- Забрањен нам је приступ и у Скупштину града. Не смемо се приближити бензинској пумпи када је отвара Драган Ђилас, нити ући у Земунску болницу, када је он обилази. На позиве да гостују у нашим емисијама одазивају се припадници свих странака, и владајућих и опозиционих. Једино не долазе они из Демократске странке, из само њима знаних разлога - наглашава Тања Видојевић.
Када се ипак „дочепају“ неког функционера новинари ове телевизије углавном питају: „Колико кошта мост на Ади?“, републичке функционере, попут Дачића, питају да ли је искористио Кинеску нову годину за предизборну кампању, Оливера Дулића питају да ли је већину набавки за Министарства за просторно планирање обавио преко својих приватних фирми... И никад не добију одговор. У емисијама водитељи често постављају сугестивна питања, па се једном председник Градског одбора Нове Србије нашао на мети водитељке („како то можете да кажете“) кад је рекао да „градски превоз у Београду и није тако лош, какав је био“. Питања за чланове опозиционих партија су афирмативно-сугестивна и далеко „нежнија“, рекло би се.
- Уколико погледате наш информативни програм, видећете да су и упркос бојкоту ДС, сви подједнако заступљени. А колико простора има СНС на Студију Б? Нула секунди. Не морате бити страначки опредељени да би сте за неког агитовали, што је на нашој медијској сцени и више него очигледно - оцењује Видојевићева.
Екипа на овој телевизији је шаренолика - један од уредника је Александар Васић, бивши заменик председника РРА и то из времена када је уз помоћ полиције угашена БК ТВ, ауторску емисију има Жељко Цвијановић, бивши власник и уредник недељника „Стандард“, те Владимир Ђукановић, водитељ некад радикалског, а сад напредњачког Радио Фокуса, познат по десничарским ставовима, те присуству прослави рођендана Ратка Младића и сличним манифестацијама у организацији Образа и СНП „Наши“.
„Свет плус инфо“ је с радом почела 24. октобра 2011. као независна продукција која има осам сати информативног програма на кабловском каналу Коперникус 3. Власник те продукције је „Сенсе маркетинг“, фирма Зорана Башановића, естрадног менаџера, али и члана Главног одбора СНС. РРА им је дала дозволу за емитовање почетком фебруара, иако су се поједини чланови тог тела, рецимо Гордана Суша, томе успротивили, сматрајући да не треба давати фреквенције партијским гласилима јер је у питању јавно добро.
С друге стране, Покрет Снага Србије (ПСС) од правде одбеглог бизнисмена Богољуба Карића, избегла је тражење било каквих дозвола благодарећи модерним технологијама. Они су крајем прошле године обновили „Телефакт“, информативну емисију угашене БК телевизије, која се сваког дана емитује на Јутјубу. Статична камера испред које вести читају два презентера у импровизованом студију, коришћење агенцијских снимака, уз оригиналну шпицу „Телефакта“, критика власти и афирмисање листе „Покрени Србију“, обележја су ове, условно речено телевизије.
Портпаролка ПСС Јадранка Тасић, некадашња новинарка нишке ТВ 5 и Независне продукције ВИН, која истовремено чита вести и уређује „Телефакт“, иако је првобитно обећала, није се одазвала позиву Данаса да нам исприча нешто о „Јутјуб Телефакту“ јер је, како нам је објаснила особа мушког пола која се данима јавља на њен мобилни телефон - ангажована око скупљања потписа за изборе.
„Телефакт“ на „Јутјубу, ипак, има скроман утицај - децембарске емисије имале су око 1500 гледалаца, а најновије једва да пређу 600 . Или, ипак чекају резултате избора - па да то можда покушају у неким државним медијима, ако дође до „смене кадрова“.
И сам Александар Тијанић је недавно Тању Видојевић означио као могућег кандидата за првог човека РТС, а она је у једној емисији на „Свет плус инфо“ испричала како она и власник Зоран Башановић често причају како би од Јавног сервиса било лепо направити РАИ уно.
Антрфиле: Љиљана Смајловић, председница УНС
Већина медија је страначка
У Милошевићево време су и опозициони медији и опозициона политика били издашно подржавани и финансирани са Запада. Медијска сцена сада је налик на предратну, комунистичку, јер у свим водећим медијима преовлађује иста „партијска линија“, иако је партија много. У односу на деведесете, данас има мање независних медија, при чему мислим на оне који се уређују из глава својих главних уредника, а не њихових газда или политичких ментора. Има и далеко мање новинарске храбрости. У водећим медијима данас владају цензура и самоцензура, од новинара се очекује да пропагирају званичну политику под изговором да је то „европски дух“. Резултат је да сви гаје један те исти „дух“. Опозиционим медијима бих назвала магазин Печат и Телевизију Свет плус инфо на Коперникусу, на пример. Нисам још имала прилику да видим како изгледа лист који је покренуо Чедомир Јовановић - каже за Данас Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије.
Она додаје да новинарима није забрањено чланство у политичким партијама, али етички кодекси их обавезују да се у раду придржавају професионалних норми.
- Не радују ме отворени страначки тонови у опозиционим медијима, али не могу ни да се претварам да не примећујем дух владајућег естаблишмента у свим осталим медијима. Закон о радио-дифузији не предвиђа дозволе за емитовање програма политичким странкама, али то је препрека формалне природе коју је лако заобићи - каже Смајловићева.
Председница УНС каже да се не сме опозиционом медију забрањивати оно што је дозвољено режимском, односно провладином.
- Већина медија су страначки, на овај или онај начин. Опозициони медији углавном немају пара и побегли су на портале и интернет сајтове, користе се Јутјубом. Свакако је код нас далеко већи утицај традиционалних медија, који подржавају владину политику. Свеједно, не спадам у оне који мисле да је грађанима лако испрати мозак - закључује председница УНС.
Вукашин Обрадовић, председник НУНС
Необјективни су и једни и други
Подела на опозиционе и режимске медије, током деведесетих, била је последица тоталитарног режима Слободана Милошевића. Таква подела није природно стање медија у демократски уређеним друштвима. Данас таква класификација медија није могућа јер су се промениле околности али и видови притиска. Док је Милошевић практиковао бруталне методе које су ишле дотле да су поједини медији затварани а новинари убијани, данас се утицај на уређивачку политику врши на много суптилнији начин. Економски притисци су доминантнији али и ефикаснији. Данас постоји јасна граница коју не смете прећи уколико не желите да останете без оглашивача и, самим тим, без основног извора прихода - објашњава Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије.
Он каже да је Канал Коперникус 3 само изнајмио термин самосталној продукцији Свет плус инфо која представља обичну страначку творевину.
- Ту и није реч о класичном медију колико год се покушава да се наметне такав утисак. Експерименти попут овог не помажу стварању независне медијске сцене већ само показују како изгледа информисање када га контролише једна странка. Ја, због тога, не верујем много у ефекте и домете овако осмишљеног програма јер је он прилично једностран и исто толико необјективан колико и медији, на другој страни, који су његова замишљена или стварна противтежа. Опет, страначко опредељење сваког новинара је његова приватна ствар и све док је тако, док не утиче на његов професионални ангажман, оно се не коси са етичким кодексом - каже Обрадовић.
К. Живановић, Д. Петровић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.