Вести

08. 12. 2020.

Аутор: Зорица Миладиновић Извор: НУНС

ИЗВЕШТАЈ СА ЛОКАЛА: Медији и новинари на југу Србије

Грађанин Гашић и медијске играчке

На конкурсима за пројектно финансирање медија обично побеђују прорежимске куће и портал, а симптоматично велики број станица у унутрашњости, посебно на југу Србије, власништво је првог човека Безбедносно-информативне агенције Братислава Гашића, али и крушевачког бизнисмена и донатора СНС - Радоице Милисављевића

Сиромаштво и у поштовању професионалних стандарда и у џеповима новинара, могла би бити кључна оцена о медијској слици на југу Србије која се намеће у разговору са новинарима, а притом је видљива и голим оком.

Према последњим подацима, из октобра прошле године, на које се позива и Савет за штампу, у Србији је регистровано укупно 2.357 медија. Прецизнији подаци о броју медија на југу земље нису јавно доступни, али није тешко претпоставити да их је више стотина. Овакву инфлацију медија, међутим, прати мањак професије, сагласни су наши саговорници.

По њиховој оцени, на југу Србије је “јако мало медија који се баве новинарством”. Значајан број медијских кућа једва преживљава, пре свега уз помоћ конкурсног суфинансирања, које пречесто служи за “наплату” њихове пропагандне делатности у корист власти. Од истраживачког новинарства, кажу, “нема ни слова ‘и’”. Локални медији на југу су у још тежем положају од централних медија или својих колега на северу земље, наводе они.

Милорад Додеровић, новинар и члан Управе и Извршног одбора УНС-а, оцењује да се “контроли локалних моћника” на југу земље отело тек неколико портала и дописника централних медија. Али, невоља је што “ретке ласте медијских слобода нису довољно читане и гледане у јужносрбијанском простору који мирише на паланачку жабокречину”. Грађани су приоритетно окренути телевизијама са националним фреквенцијама, где их пре и после информативе чекају ријалити програми, као и таблоидима, који су ‘јефтинији од конкуренције а могу се читати без претеране употребе главе’ ”.

“Пројектно финансирање медија се, нажалост, претворило у додатни бег од остварења јавног интереса у области информисања. Грађане и даље нико не пита шта сматрају јавним интересом у информисању. Најбоље оцене од локалних самоуправа добијају медији који су углавном хвалили те исте самоуправе и били њихово пропагандно оружје. А новинарима слепо држање за пројекте не доноси паре ни за голи живот, па често могу да завиде надничарима на цени сатнице и дневници”, каже Додеровић.

Члан Извршног одбора НУНС-а Радоман Ирић истиче да је то логично, констатујући да указује на чињеницу да око 42.000 запослених у општинама Пчињског округа, Врању, Босилеграду, Бујановцу, Владичином Хану, Прешеву, Сурдулици и Трговишту, не може да издржава чак 79 регистрованих медија на тој територији. На албанском језику је 35 медија.

Ирић каже да је у четворо новина, 16 радио станица, 13 телевизија, 43 портала и три продукције запослено 65 људи, од којих је само пет школованих новинара са високом школском спремом. У 43 портала запослено је свега десетак људи, пошто су највећи број њих “покренули ‘самозвани новинари’ који већ негде раде, обично у државној служби”.

“Релевантни медији, које читаоци прате и како-тако им верују су у Врању портали Инфо Врањске, Vranje news и VOM и Слободна реч, а у Бујановцу - портал Бујановачке. Код медија на албанском језику издвајају се портали Лугина лајм и FOLonline. Сви остали медији су чиста пропаганда и машинерија у служби режима. Ова констатација се пре свега односи на бивше такозване јавне сервисе- РТВ Врање и РТВ Бујановац, чији је власник Зоран Величковић Зуја, РТВ Прешево и Радио Хан”, оцењује Ирић.

Наши саговорници се слажу да је на “пропагандну делатност” медија на југу Србије битно утицала њихова власничка структура. Према истраживањима НУНС, УНС, Цензоловке, ЦИНС и Раскрикавања, значајан део локалних медија је у процесу медијске приватизације отишао у руке особама, па и породицама које су блиске актуелној власти, а посебно Српској напредној странци. Подаци до којих су дошли указују да су ти медији практично купљени новцем грађана, пошто су добијали велика средства на конкурсима за пројектно суфинансирање, или кроз појединачна давања, којима се конкурси заобилазе.

Међу “шампионима” у убирању буџетских средстава за функционисање својих медија је породица Гашић. У поседу чланова породице Братислава Гашића, актуелног директора БИА и једног од оснивача СНС-а, су ADD production, ТВ плус, портал tvplus.rs, чије је седиште у Крушевцу, као и Телевизија Зона плус, са седиштем у Нишу.

Ништа мање финансијски успешан у таквим буџетским трансакцијама није ни Радиоца Милисављевић, сувласник крушевачке фирме за производњу пластичне амбалаже, Гашићев суграђанин и један од чланова конзорцијума који је СНС-у поклонио просторије од скоро 600 квадрата на Новом Београду. Према доступним информацијама, Милисављевић је сада власник 13 медија, међу којима су и ТВ Лесковац, ТВ Пирот и РТВ Цариброд.

Повереник СНС за Ниш Звездан Миловановић био је и пре приватизације медија у Србији оснивач Телевизије Коперникус Кејбл Нетворк (Kopernikus cable network) из Ниша, али је тек у процесу приватизације постао власник новоформираних Коперникус телевизија у Рашкој, Бору, Јагодини и Шиду. Пословну империју ове породице је последњих година значајно увећао Звезданов брат близанац Срђан, чија је фирма Коперникус корпорејшн Цајпрус само месец дана након што је државном Телекому за 195 милиона евра продала свој удео у кабловском оператеру Коперникус технолоџи купила националне телевизије Прва и 02 (Б92) за 180 милиона евра.

У извештају о власничкој структури и контроли медија у Србији Савета за бор-бу против корупције се и медији у власништву чланова нишке породице Радимировић означавају као уређивачки и финансијски блиски актуелној, али и претходним властима. У њиховом поседу су, по наводима медија, нишка Телевизија Бел ами (Belle amie), Радио Бел ами, интернет портал Бел ами и Народне новине, као и пиротска Слобода, РТВ Сокобања, ТВ Блаце и зајечарски Тимок.

Ова породица је, такође, “заслужна” што ће се о локалним медијима са југа Србије чути и у европским судницама. Због уверења да је Нишка телевизија незаконито приватизована, један од понуђача на јавној аукцији, Александар Живадиновић, срединим прошле године обратио се Европском суду за људска права у Стразбуру. Нишку телевизију, чији је оснивач био Град Ниш, купио је крајем 2015. конзорцијум у којем су Радомировићеве Народне Новине и Слађана Остојић, иначе директорка Гашићеве телевизије Зона плус.

На конкурсе за буџетско суфинансирање медијских садржаја у Лесковцу јавља се нешто мање од 20 локал- них медија, продукција и агенција. Највише средстава годинама уназад добија Телевизија Лесковац, у власништву Радоице Милисављевића.

Према увиду у медијске садржаје на сајтовима, убедљива већина медија извештава контролисано, а у мали број изузетака могао би се сврстати Југпресс.

“Ипак, медији у Лесковцу, па и они који градоначелника прате у стопу, између осталог зато што на конкурсима добијају средства - за разлику од нас, прате и опозиционе догађаје. Неки лесковачки медији су, тако, пратили последње протесте у Нишу и Врању, а тамошњи локални медији то нису чинили, изузимајући пар њих. По томе је Лесковац у предности испред таквих градова. Ипак, генерално, извештавање медија у Лесковцу је површно, нема анализе и истраживачког новинарства. Ми који се трудимо да будемо независни и критични, па и наше породице, трпимо различите притиске", каже главна и одговорна уредница Југпресса Љиљана Стојановић.

Плитко и промотивно за власт Прецизни подаци о броју регистрованих медија у Нишу не постоје. На нишким конкурсима са суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса максимално је аплицирало нешто мање од 60 издавача медија и предузетника који се баве производњом медијских садржаја, а имају седиште у овом граду.

Убедљиво највише средстава- и више од 70 одсто добијају медији у власништву породица Радомировић, Гашић и Миловановић. За медије са независном уређивачком политиком годинама слове Јужне вести и Сити радио, а од пре пар година и портал Медијска кутија. Јужне вести и Медијска кутија су једини медији који се баве и истраживачким новинарством.

Према подацима са конкурса за суфинансирање медијских пројеката, у општини Пирот постоји десетак функционалних медија. На овим конкурсима највише средстава из године у годину, такође, добија медиј у власништву Милосављевића, ТВ Пирот. У извештају који је урађен у оквиру пројекта „Јавни новац за јавни интерес“, а који су реализовали БИРН, НУНС и Славко Ћурувија фондација, на конкурсу 2018. године “победили” су пројекти “са дескриптивним и промотивним садржајима”, у којима су “најчешћи саговорници и извори информисања носиоци власти и представници јавних институција”. Исти утисак се намеће и увидом у редовни садржај пиротских медија на њиховим сајтовима.

Бјелетић: Професионални медији су у нестајању

“Највећи број медија извештава о ономе што власт ради и жели да се зна, или им је посао да прикривају пропусте власти и демантују писање малобројних професионалних медија. Такви медији, који су део пропагандне машинерије, немају истраживачких текстове и теме које су релеватне за грађане. С друге стране, професионални локални медији - којима су затворени извори финансирања и који су изложени различитим врстама притисака - у нестајању су", упозорава Гордана Бјелетић, главна уредница регионалног интернет портала Јужне вести, са седиштем у Нишу.

Упркос томе, она није у потпуности без оптимизма. Каже да ради за медиј који извештава са подручја на којем живи око два милиона људи, а да је у ситуацијама када постоји велики интерес јавности да зна шта се заиста дешава, као што је било током епидемије коронавируса у марту и априлу, читаност прелазила тај број.

“Колико год да постоји презасићеност (лошим) вестима, или је препрека слаба медијска писменост, у важним ситуацијама грађани знају који су професионални медији којима могу да верују”, сматра Гордана Бјелетић.

На југу Србије је “јако мало медија који се баве новинарством”. Значајан број медијских кућа једва преживљава, пре свега уз помоћ конкурсног суфинансирања, које пречесто служи за “наплату” њихове пропагандне делатности у корист власти. Од истраживачког новинарства нема ни слова “и”

Додеровић: Контроли локалних моћника на југу земље отело се тек неколико портала и дописника централних медија, али невоља је што ретке ласте медијских слобода нису довољно читане и гледане у јужносрбијанском простору који мирише на паланачку жабокречину

Стојановић: Извештавање медија у Лесковцу је површно, нема анализе и истраживачког новинарства, а ми који се трудимо да будемо независни и критични, па и наше породице, трпимо различите притиске

Ирић: Релевантни медији, које читаоци прате и верују им су у Врању портали Инфо Врањске, Vranje news, VOM и Слободна реч, у Бујановцу портал Бујановачке, а код медија на албанском језику издвајају се портали Лугина лајм и FOLonline, док су сви остали медији чиста пропаганда и машинерија у служби режима