Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Не, власт не може да ради шта год хоће: Понижавањем новинара понижавају и грађане
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

28. 11. 2020.

Аутор: Марија Обреновић Извор: Цензоловка

Не, власт не може да ради шта год хоће: Понижавањем новинара понижавају и грађане

Бахат, понижавајући третман критичких новинара од стране власти на свим нивоима не само да не наилази на снажан солидарни одговор медијске заједнице већ и код грађана често изазива разумевање или слегање раменима у стилу „они су власт, могу да раде шта хоће“. Информације које политичари дају само „својим“ медијима не представљају тек понижавање професионалних новинара, већ и грађана којима су квалитетне информације неопходне увек, а посебно у време криза

„Директор Клиничког центра Саздановић глув за питања новинара из Крагујевца, али не и за београдске медије“, „Дискриминација новинара у Ваљеву“, „Којих новинара нема на Зеленовићевим конференцијама у Шапцу“, „На питање зашто је Лесковац трећи у Србији по броју оболелих, градоначелник одговара: Ви имате два посто праћење у Лесковцу“ – наслови су само неких текстова у којима се говори о дискриминацији новинара, а који су написани последњих месеци.

На жалбе медија да не добијају информације, поједини читаоци умеју да одговоре и овако:

„Изгледа да директор баш не мирише неке новинаре из Крагујевца. Вероватно да има неки разлог. Не улазим у то.“

„Његово је право да бира у којим медијима ће се појављивати.“

„Каква питања постављају поједини новинари, ни ја им не бих одговарала.“

Функционери не могу да деле медије

По мишљењу Виолете Глишић, новинарке из Крагујевца која често и за Цензоловку пише о дискриминацији локалних медија, проблем је то што „у дубоко подељеном друштву, као што је наше, увек постоје наши и њихови. У том контексту људи и коментаришу вести на порталима и друштвеним мрежама“.

„Због тога бране и оправдавају ’своје’, паралелно критикујући ове друге. Не схватају да су јавни функционери изабрани на функције да би радили – или би бар требало да раде – у корист грађана и да су грађани ти који их плаћају. Самим тим, функционери не могу да деле медије на подобне и неподобне, већ свима морају да одговарају на питања. Грађани морају да буду свесни да када функционер не одговара на питања једног медија, он не дискриминише само тај медиј, већ и све његове читаоце или гледаоце“, каже Глишић.

Члан 4 Закона о јавном информисању и медијима забрањује „непосредну и посредну дискриминацију уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству“.

Упркос томе, истраживање Пословног удружења Асоцијације локалних и независних медија Локал прес показало је да су, када су локални медији у питању, најчешћи облици кршења слобода и права током 2019. године везани за неравноправан третман у односу на друге медије. Чак 63 одсто анкетираних локалних медија пожалило се на овај проблем.

Пандемија коронавируса додатно је све закомпликовала. У анкети Локал преса, урађеној током ванредног стања, 41 одсто анкетираних представника локалних медија изјавило је да још теже долази до информација из локалних институција.

„За медије који су и у време епидемије настојали да своју публику извештавају професионално и одговорно највећи проблем била је доступност информација о свим важним аспектима борбе против епидемије, као и комуникација са званичним институцијама. Званичне и поуздане информације или су изостајале или су у појединим случајевима биле ексклузивитет медија који су наклоњени властима“, наводи се у истраживању које је од 15. марта до 28. септембра спровела Славко Ћурувија фондација.

У Шапцу бирају медије по вољи власти

Челници Завода за јавно здравље Шабац, шабачке филијале Националне служби за запошљавање и Опште болнице Шабац јавно су у мају ове године изјављивали да ће прекинути сарадњу и комуникацију са појединим локаним медијима у Шапцу, те да их неће позивати на конференције за медије, нити давати одговоре на њихова питања и изјаве у вези са радом установа којима руководе.

По речима Ивана Ковачевића, уредника недељника Подринске, овој одлуци остали су доследни и дан-данас – редакција Подринских из ове три установе позиве не добија.

Градоначелник Лесковца, рецимо, упорно одбија захтеве за интервју новинарке Југпреса и Нове наше речи Љиљане Стојановић. На конференцијама за новинаре на њена питања често одговара контрапитањима или критикама на рачун медија чија је она новинарка.

„Оно што нас охрабрује јесте чињеница да већина људи ипак схвата да овакво понашање није прихватљиво. Наравно, увек ће бити оних чији ће резон бити ’он је власт па може да ради шта хоће’. И на нама који радимо у медијима је да едукујемо читаоце, да им објаснимо да је посао новинара да постављају питања, а обавеза функционера да на питања одговарају“, каже Љиљана Стојановић.

САМО У ОКТОБРУ 465 ЖАЛБИ ПОВЕРЕНИКУ

Да се органи власти оглушују и на писмене захтеве за доступност информација од јавног значаја, које по закону морају да достављају, показује број жалби које стижу канцеларији повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Према извештају о активностима канцеларије повереника, само у октобру ове године стигло је 465 жалби, „од чега је 71 жалба изјављена на донета решења о одбијању захтева тражиоца информације, а остале жалбе су због непоступања органа по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја или одбијања захтева без доношења решења“.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси