Вести
19. 03. 2012.
Спомен-кућа великана српског новинарства
У објекту, истоветном старом здању у коме је рођен познати новинар и писац Пера Тодоровић, биће смештена библиотека, етнозбирка, конференцијска сала
„Мало село Водице, а велико име Пере Тодоровића”, на ту тему ђаци су својевремено писали радове на конкурсу који годинама уназад организује Завичајно-туристичко удружење „Видовача”. Обележавајући 160 година од рођења познатог новинара, писца, политичара, преводиоца, житељи малог села Водице код Смедеревске Паланке настављају изградњу спомен-куће свог сународника великог имена.
Захваљујући акцији коју су покренули Удружење новинара Србије (УНС), чији је Пера био други председник, удружење „Видовача“ и општина Смедеревска Паланка, завичајна кућа Пере Тодоровића (1852–1907) стављена је под кров. Она се налази у дворишту основне школе „Олга Милошевић“, преко пута родне куће Пере Тодоровића, а председник Удружења „Видовача“, Миодраг Загорчић каже да се нада да ће до краја године објекат бити покривен.
– Родна кућа је у приватном власништву, она је сада у доста лошем стању и у њој живе потомци породице Тодоровић по женској линији. Одлучили смо још 2008. године да преко пута ње почнемо изградњу завичајне куће, која је истоветна старом здању и где ће бити смештена библиотека, етнозбирка, конференцијска сала, где се ће одржавати новинарски скупови и етноизложбе – наводи Загорчић.
Док трају радови на спомен-кући, сећање на Перу Тодоровића у његовом родном селу чува се кроз различите манифестације и скупове.
– Наше удружење добило је 100 свезака Периног „Огледала”, где је он полемички писао о својој стварности, а доста богата архива и списи чувају се и у Удружењу новинара Србије, па ће део те грађе вероватно бити смештен у завичајној кући. Етнозбирка коју већ имамо веома је богата, налази се тренутно у основној школи, као и донација од 1.000 књига коју смо добили, па кад буде завршена спомен-кућа део збирке и књиге биће премештене ту – каже Загорчић.
Он подсећа да је Пера Тодоровић потицао из веома имућне породице из овог села, где је рођен. Бурни живот водио га је до Цириха, где је започео, али не и завршио студије педагогије, стигао је и да уређује 16 листова и часописа, буде један од оснивача и вођа Радикалне странке, а није нимало претерао када је записао да му је „често и сама глава о кончићу висила”.
Више од 20 пута је хапшен и затваран, осуђен на четири године изгнанства, али и на 27 година робије, од чега је одлежао готово шест година у затвору, па чак осуђен и на смрт, а касније помилован.
„Мале новине”, чији је оснивач, биле су, како је остало забележено, уређиване по европским стандардима, а достизале су тираж и до 30.000 примерака. У новинарство је увео фељтонистику, романе у наставцима, занимљиве прилоге, а био је претеча продаје огласног простора у штампи.
Из његовог пера је и ратна хроника „Дневник једног добровољца” у којој је описао сећања на српско-турски рат 1876. године.
Ј. Ч.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.