Вести
07. 11. 2020.
(Дис)континуитет
Синоћ је проваљено у стан у којем живи менаџерка друштвених мрежа истраживачког портала КРИК Анђелка Митровић, десила се крађа, и то је вест дана када је реч о безбедности новинара.
На редовној седници Сталне радне групе за безбедност новинара, информишемо се о самом догађају, о реакцији полиције и коришћењу мреже контакт тачака у полицији и тужилаштвима која је формирана да би се што брже и ефикасније реаговало у случајевима угрожавања безбедности новинара. Процена је да је учињено све како треба, истрага иде својим током а посебно је договорена додатна координација између тужилаца који покривају случајеве неразрешених случајева провале у станове КРИКових новинарки Драгане Пећо 2017. и Милице Војиновић из 2019. године, како би се утврдило постоје ли неки обрасци који повезују ове случајеве. Када се погледа евиденција угрожавања безбедности новинара од 2016. Године, једино су се у овим случајевима везаним за новинаре и медијске раднике редакција Крика – догађају провале у простор у којем живе.
Разматран је и извештај Републичког јавног тужилаштва о току предмета у вези са кривичним делима извшеним на штету новинара у вези њихове безбедности у првих 9 месеци ове године. По том извештају, од 31 отворена случаја, само у једном случају починилац је неоткривен. Доминантне су претње преко друштвених мрежа.
Фондација Славко Ћурувија припрема анализу успешности рада државних инситуција када је реч о правној заштити безбедности новинара, тако да ћемо до краја године добити закључке који ће нам поноћи да унапредимо рад Сталне радне групе, тј. учинимо ефикаснијом заштиту безбедности новинара. Састанци су интерног карактера у саставу: представници РЈТужилаштва, МУПа, НУНСа, УНСа, АОМ, АНЕМ, НДНВ и Асоцијације медија, па немам овлашћења да детаљније говорим о садржају.
***
Прилично незапажено је прошла вест да је Колегијум Скупштине Србије утврдио нова правила о унапређењу рада, од којих ми је привукла пажњу најава да више неће бити усвајања закона по хитном поступку. Додуше, и овде је постојала додатна одредба „осим изузетака када су у питању интереси државе“.
Не видим разлога да будуће измене закона, предвиђене новом Медијском стратегијом, буду изузете од најављеног новог правила које би променило праксу бивше и садашње власти. Тиме би се уједно отклониле критике због убрзаног скупштинског процеса који није имао утемељење у истинским разлозима за журбу, због којег су се заинтересована јавност и опозиција осећали ускраћено и поред бројних јавних расправа на којима су се широм Србије често надугачко и нашироко разматрали будући закони.
Када већ пишем о скупштини, драго ми је да видим да је Одбор за културу и информисање покренуо процедуру за избор нова два члана Регулаторног тела за електронске медије.
Похвално је да је избор представника верских заједница покренут у складу са Законом о електронским медијима који предвиђа да процедура почиње шест месеци пре истека мандата. За критику је да је иста процедура могла бити покренута пре скоро годину дана у случају истека мандата Оливере Зекић, чији је предлагач био управо Одбора за културу и информисање. Политичком вољом је ова тема, и поред најаве председавајућег Одбора, скинута са Дневног реда, што је резултирало тиме да РЕМ већ четврти месец ради у непотпуном саставу.
Волео бих да у духу најављених промена након изборног процеса, видимо конкретне измене и у будућем чланству РЕМ-а.
То превасходно зависи од предлагача – представника верских заједница и скупштинског одбора. Колико у случају представника верских заједница (чији су досадашњи представници били владика Порфирије и Александра Јанковић) немам довољно увида каква су размишљања у погледу РЕМ-а, толико сам за скупштински одбор сигуран да ће њихов избор бити врло јасан показатељ жеље за истинским променама у овом регулаторном телу. Ако се прибегне досадашњем начину рада и избора, не сумњам да ће реформски оријентисано чланство Савета РЕМ-а убудуће бити надгласавано или блокирано на трагу одлучивања о нацрту Правилника о емитовању програма у прислином окружењу (читај ријалити програма).
Нама је у случају РЕМ-а потребан дисконтунитет у досадашњем понашању и раду а не континуитет. То треба јасно рећи.
То треба да знају предлагачи, али и министарка културе и информисања и премијерка, чији је кабинет координирао израдом Медијске стратегије и која се детаљно бави проблематиком везаном за досадашњи рад РЕМ-а. Почетак примене Акционог плана би зато морао да буде означен видљивом променом набоље у чланству, раду и начину функционисања овог тела.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.