Вести
11. 10. 2020.
ИНТЕРВЈУ: Јасмина Продановић, новинарка из Обреновца
Увреде функционера уместо одговора на новинарска питања
„Став који имплицира да је свако питање непожељно и некултуран и непристојан начин комуникације квалификује Мирослава Чучковића као ‘локалног аутократу’, ненавикнутог да одговара било коме, нарочито када му одговор на питање представља или отвара проблем”, каже Јасмина Продановић
„Новинарка Истиномера из Обреновца поново на Скупштини провоцира, само овај пут нема скривену камеру у торби као воајер психопата. Лажомери!”, написао је на свом Твитер профилу Мирослав Чучковић, председник Градске општине Обреновац, крајем новембра 2016. године, а мета му је била новинарка Јасмина Продановић, која из овог града извештава за портал Истиномер.
Овом објавом је високи функционер владајуће Српске напредне странке (у коју је из УРС-а прешао 2015. године) дао повод и другима да на друштвеним мрежама вређају и ниподаштавају Јасмину, а и послао је својеврсну поруку својим подређеним службеницима у општини како да се убудуће опходе према њој.
НУНС: Како сте се осећали док сте читали претње и нападе на друштвеним мрежама?
ЈАСМИНА ПРОДАНОВИЋ: У мом случају, увредљив вредносни суд је носилац јавне функције најпре изрекао лично у паузи скупштинског заседања, избегавајући на тај начин одговор на легитимно и професионално постављено питање у вези са информацијама које свакако спадају у информације од јавног значаја. У том тренутку изгледало је да господин Чучковић само „вешто“ избегава одговор на неугодно питање.
Но, након тога је исту квалификацијучинио јавно доступном на свом налогу на друштвеној мрежи Твитер. Била сам изненађена и запањена када сам сазнала за ову објаву. Твит значи да није у питању само избегавање одговора на неугодно новинарско питање, већ став према јавности. Оваквим поступком, Мирослав Чучковић је, као председник општине, читај изабрано лице, увредио и понизио грађане који су му поклонили поверење и демонстрирао апсолутно непознавање и непризнавање обавеза вршилаца јавних функција прописаних чланом 8. Закона о јавном информисању и медијима.
Став који имплицира да је свако питање непожељно и некултуран и непристојан начин комуникације квалификује оваквог саговорника као „локалног аутократу” ненавикнутог да одговара било коме, нарочито када му одговор на питање представља или отвара проблем. Уместо одговора, изнео је вредносни суд о новинару, како би га дискредитовао и избегао обавезу да одговори на питање од интереса за јавност.
Иако му је то била очигледна намера, Мирослав Чучковић мене, као новинара, није ни увредио ни понизио јер ја, за разлику од њега, свој посао доживљавам и обављам у складу са Кодексом новинара и важећим прописима у области јавног информисања.
НУНС: Како ови онлајн напади, увреде и претње утичу на ваш приватни живот? Да ли се нешто променило и да ли бринете, и како реагује ваша породица?
ЈАСМИНА ПРОДАНОВИЋ: Цитираћу моју маму и нека то буде одговор на прво питање. Када је, посредно, преко средстава јавног информисања сазнала за инцидент са господином Чучковићем, питала је „Шта си сад урадила?“. Толико о тој теми.
Чучковићева објава на Твитеру, „коштала” ме је неколико пријатеља на Фејсбук мрежи и довела до приметног смањења активности пратилаца на мрежи. Једноставно, страх међу грађанима је детерминисао моју позицију и лишио ме „лајковања” у целости и „коментара” мојих суграђана и пратилаца. Прегледи су у оквирима дугогодишњег стандарда, али реакција је мук.
НУНС: А како ти онлајн напади утичу на ваш професионалан живот и да ли се ту нешто променило?
ЈАСМИНА ПРОДАНОВИЋ: Осећа се уздржаност државних службеника и функционера у комуникацији, али не могу рећи да сам у неповољнијем положају након инцидента. Променио се приступ особа са којима нужно сарађујем. Моји захтеви за информацијама од јавног значаја се „обрађују“ са „посебном пажњом“. Строго се води рачуна о роковима, редовно се пишу записници и забелешке и тако даље и тако даље. Осећа се уздржаност и, ценим, страх да неко нешто не погреши у комуникацији са мном.
НУНС: Да ли осећате да имате подршку колега и колегиница и да ли су претње које сте примили преко интернета озбиљно схваћене у вашем колективу и шире?
ЈАСМИНА ПРОДАНОВИЋ: Подршка коју сам добила од новинарских удружења, колега и колегиница непосредно, ми је јако пуно значила. И овом приликом истичем колико сам захвална на подршци. У најмању руку су ме уверили да сам у праву и да професионалци не одустају од стандарда, колика год да је цена неодустајања.
НУНС: Да ли се осећате као да имате заштиту/подршку државних органа?
ЈАСМИНА ПРОДАНОВИЋ: Нажалост, као и у бројним другим случајевима напада, вређања, дискредитовања, омаловажавања и понижавања новинарки и новинара, изостала је реакција, односно осуда од стране институција система, укључујући и ресорно Министарство културе и информисања. Толико о уставној и законској заштити новинарске професије. А захтев НУНС-а за јавним извињењем упућен Мирославу Чучковићу, није произвео никакву реакцију, и извињење нисам ни јавно ни непосредно добила.
НУНС: Када би сте се суочили са особама које су вам послале претње, шта би им поручили?
ЈАСМИНА ПРОДАНОВИЋ: Свакако ово није питање на које ја треба да одговорим, с обзиром да нисам била изложена претњама, али осећам обавезу да изнесем став да без обзира на квалификације, увреде, претње и дисквалификације, ја и даље сматрам да је посао новинара да поставља питања. Уверена сам, стога, да свака увреда, претња или понижавање новинара и новинарки од стране носиоца јавних и политичких функција у суштини јесте мера њиховог односа према грађанима и јавности у целини. Иако је након твита председника општине постало теже доћи до саговорника и добити информације и одговоре на питања на локалу, сматрам да када је реч о носиоцима јавних и политичких функција не постоје неупитни ауторитети, нарочито из угла јавног интереса. Новинар је само заступник јавног интереса, не и власник јавног мишљења, нити политички противник или експонент било које политичке опције. Зато би било сјајно да свако ради свој посао – ми, новинари и новинарке, да постављамо питања, а носиоци јавних функција да на питања одговарају. И то је права мера демократије и слободе у савременом друштву, српском, шведском, бразилском или било ком другом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.