Вести
07. 10. 2020.
Јавни интерес
Изгледа да је требао да се промени градоначелник Крагујевца да би у том граду након шест година почео да се примењује Закон о јавном информисању и медијима. Игнорантски однос Радомира Николића (који нико из власти никада није осудио нити је он лично ни професионално санкционисан!) годинама је лишавао тамошње медије и новинаре новчаних средстава којима би требао да се штити и промовише јавни интерес.
Посетом крагујевачком Медијском склоништу нови градоначелник Никола Дашић најављује својеврстан заокрет који ће бити комплетиран тек када статус Радио-телевизије Крагујевац буде усаглашен са кровним медијским законом који је одавно предвидео излазак државе из власничке структуре медија, што са РТК још увек није случај. А похвале ће Дашић добити када паре на конкурсима за пројектно суфинансирање буду расподељене другачије од начина којим се та средства годинама деле у Београду, Нишу, Новом Саду…
Новац грађана дели се и порталима који су према мониторингу Савета за штампу за три месеца чак 2.829 пута прекршили Кодекс новинара. Анализирани медији се у највећој мери нису придржавали поменутог Кодекса приликом извештавања о трагедијама, непотребно откривајући детаље несрећа или информације о жртвама.
У ту групу спада и извештавање о насиљу према женама. Анализу медијског извештавања већ другу годину за редом спроводи група „Новинарке против насиља“ уз подршку УНДП-а. Истраживање је обухватило више од 11.000 чланака и прилога објављених у електронским и штампаним медијима током 2019. године. Резулати су крајње забрињавајући: у чак 45% случајева начела професионалног извештавања прекршена су у самом наслову, а у чак 40% извештаја о насиљу према женама објављених током прошле године, медији су користили сензационалистичке или стереотипне изразе за насиље, жртву или насилника, док је више од трећине медијских текстова садржало детаље насиља или убиства. Да не говоримо о томе да су изрази „због“, „јер“, „зато“ често коришћени у контексту оправдања за насилнике или умањења њиховог дела.
Свеприсутна аргументација праћена поменутим речима служи нам као савршено оправдање за запаљиву дебату ко (ни)је новинар, коме и због чега треба пружити заштиту. У том смислу ми се чини да је један од последњих твитова Вукашина Обрадовића дао одговор који мири страсти и приближава поларизоване ставове фокусирајући се не на звање, већ на рад у јавном интересу.
Najnovija evropska praksa, cak sam i pisao o tome, protiveci se mehanickoj podeli na novinare i nenovinare, u prvi plan stavlja sadrzaj, a ne formalno zvanje. Dakle, uzivas sva prava ibzastitu kao novinar iako si bloger ili humorista ukoliko je ono sto radis u javnom interesu.
— Vukasin Obradovic (@V_Obradovic) October 3, 2020
Јавни интерес је по први пут дефинисан у Закону о јавном информисању и медијима и Закону о јавним медијским сервисима, између осталог, као „истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана Републике Србије“, јер „свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују“. И зато треба и мора свуда да се следи, чува и доследно промовише – од Крагујевца преко Врања до Београда и шире.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.