Вести
21. 02. 2012.
Деоба прћије
Фамозно
У неко се доба сетих да сам и ја (почасни) члан НУНС-а, па одлучих да се укључим у расправу око поделе имовине. Ајмо од почетка.
Хиперактивна Смајловићка, по занимању персона грата и председница УНС-а тврди да је зграда „у приватном власништву“ староставне новинџијске организације која, част изузецима, окупља гомилу питорескних, функционално неписмених, свим режимима оданих новинџија.
Како, море приватно власништво? Да није дедовина неког од чланова? Да није можда Смајловићкин мираз? Јок!
Колико се ја разумем у социјалистичке имовинско правне односе, та журналистичка прћија је била такозвано друштвено власништво, а не сећам се да је приватизована.Оно јесте, свакакви су се марифетлуци изводили деведесетих, није ту УНС једини профитирао у мутном, нека то растумаче правници и адвокати, а ми да се вратимо на ствар: зашто Смајловићка мисли да НУНС нема права на део, назовимо га, простора и зашто пресуду која је обавезује да од себе (и наравно Косова) отцепи одређени број квадратних метара сматра политички мотивисаном?
НУНС-овци су , сагласно Смајловићки, режимски новинари, писци панегирика и стубови ненародног режима који ју је брутално најурио из Политике (иако је, руку на срце, Смајловићкина Политика била боља од ове), па из уобичајено нацифране, марципанске нунсопредседничине паламудњаве произилази да је УНС жртва политичког прогона.
Е, сад ми га баш саши Ђура.
УНС је, сетимо се цењени публикуме, својевремено био национално јединствен, то јест, под својим је мајчинским скутима окупљао све посленике пера, а онда је - Срби смо, брате - тиква пукла. Настало је ново удружење, названо НУНС.
Шта, дакле, бива кад браћа и сестре не могу више да живе заједно у сеоској задрузи? Деле се, браћо и сестре! Моделе деобе је ономад апсолвирао колега Васић, па да не тупим на ту тему.
Смајловићка, међутим, на деобу не пристаје. Доста јој је српских деоба, индиспонирана је због Косова, сад ваљда треба да доживи отцепљење УНС-ових суверених канцеларија. Не мере, бато!
Ево, и ми писци смо се својевремено распанђали. Ови из државотворног УКС - иначе ништа мање патриоте од колега из УНС-а - куробецаху се неко време, а онда се приклонише познанију права и имовина се фамозне Француске 7 подели на лапо-лапо. Па кад могу писци, људи који, бар декларативно, пишу за вечност, зашто не би могли и новинари, прегаоци, да кажемо, краћег даха? У памет се, море.
Басара
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.