Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Бојана Павловић, КРИК: На делу је заташкавање
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 09. 2020.

Аутор: Данијел Апро Извор: Цензоловка

Бојана Павловић, КРИК: На делу је заташкавање

Новинарка КРИК-а Бојана Павловић, која је снимила сина председника Србије Данила Вучића у друштву хулигана, сматра да је заташкавање овог случаја од стране тужилаштва видљиво на примеру сигурносних камера, за које кажу да не постоје на лицу места, иако су се она уверила у супротно. Као и по томе што су из њене изјаве избачени су делови у којима говори како се осећала угрожено

Бојана Павловић, новинарка истраживачке мреже КРИК, фотографисала је Данила Вучића, сина председника Србије, у друштву особе коју полиција означава као члана криминалног клана. У центру Београда, опколила ју је група мушкараца и одузела телефон. Особе које су се представиле као службена лица и показивале полицијске значке окренуле су јој леђа.

Ништа од овога тужилаштво није схватило као озбиљну и конкретну претњу.

Прво основно тужилаштво у Београду одбацило је кривичну пријаву КРИК-а, уз образложење да „у конкретном случају претње према оштећеној није било“.

Заменик тужиоца Војкан Илић оценио је да претња „објективно мора бити озбиљна и конкретна“, те да није било физичког насиља и увреда, „осим контакта којом приликом јој је одузет телефон“.

Бојана Павловић ће се жалити се на ову одлуку. У међувремену, она наставља да се бави истраживачким новинарством, знајући да слични напади могу да се понове, а да она и њене колеге неће имати никакву институционалну заштиту.

Јасна порука

„Нисам сигурна ни да смо је раније имали, да је она уопште постојала. Ово сада је јасна порука, да свима буде очигледно“, каже новинарка КРИК-а у разговору за Цензоловку.

„Мислим да је овде на делу заташкавање. Видљиво је на примеру сигурносних камера, за које кажу да не постоје на лицу места, иако смо се ми уверили у супротно. Остале ствари урађене су суптилније. На пример, моја изјава половично је цитирана, избачени су они делови где ја говорим како сам се осећала угрожено. Још једном је изашло на видело да сваки новинар може ово да проживи.“

Све је то последица догађаја из јуна, током фудбалског меча између Партизана и Црвене звезде када је новинарка фотографисала Данила Вучића у друштву познатог хулигана Александра Видојевића. Он се у КРИК-овом истраживању помиње као припадник навијачке хулиганске групе „Јањичари“, близак такозваном кавачком криминалном клану из околине Котора у Црној Гори.

Након тога непознати мушкарац одузео јој је телефон. Према њеним речима, полицајци су присуствовали отимању телефона, али не само што нису реаговали већ су се и повукли. Тужилац Илић, пак, закључио је да мушкарци који су зауставили новинарку нису били полицајци, пошто те вечери у полицији нису проверавани њени подаци.

КРИК је и раније у кривичној пријави тражио од полиције да утврди ко су мушкарци који су пресрели новинарку (да ли су то заиста била службена лица, да ли су били на задатку, због чега су је зауставили и у каквом су односу са мушкарцима који јој одузели телефон).

Новинари и њихове породице тешко долазе до правде у редовним судским процесима. Прошле недеље јавност је изненадила вест да је Апелациони суд у Београду укинуо првостепену пресуду оптуженима за убиство новинара и издавача Славка Ћурувије и предмет вратио на поновно суђење. Истовремено, суђење за паљење куће новинара Милана Јовановића одвија се у атмосфери понижавања и исмевања њега и његове породице.

Образац је овде поприлично уочљив. На једној страни су новинари критички настројени према властима, а на другој – особе из политичког, безбедносног, криминалног или навијачког миљеа (уколико је те елементе уопште могуће раздвојити).

„Готово увек ја такав случај. Могуће је да у неким предметима нема довољно доказа за то из ког окружења одређене особе долазе, међутим, ја сам дуго у овоме, пратим суђења, могу да уочим шта се догађа. Сведоци мењају исказе, готово редовно се тим људима приписују лакша кривична дела, од тога да се покушаји убистава третирају као наношења тешких телесних повреда, па надаље“, сматра Бојана Павловић.

На врло сличан начин тужилаштво у Старој Пазови одбацило је пријаву против припадника Ноћних вукова због застрашивања новинарке Верице Маринчић. Најновији случај тако је поново покренуо питање како и на који начин субјективни страхови новинара не бивају препознати као објективна опасност.

У ранијем разговору за Цензоловку, адвокат Слободан Ружић истакао је да се, нажалост, у пракси „подразумева да тужилаштво реагује тек када процени да постоје неки други интереси за покретање поступка, они који не морају бити чисто правни“.

Павловић: Шта да се у истој ситуацији нашао тужилац?

Психијатар др Небојша Барачков објаснио је да се „не мора неко некога млатити или шамарати да би то било насиље“. Оно, дакле, може бити психичко и, између осталог, „остварује се погледима, претњама, гестикулацијом, невербалном комуникацијом“.

„Ако ме у вечерњим сатима опколе седморица мушкараца, отму ми телефон, задржавају ме, да, ја то схватам као објективну опасност“, прича Бојана Павловић.

„А шта ако окренемо мало причу? Шта би било да су се у таквој, идентичној ситуацији нашли адвокат или тужилац? Нећу ни да помишљам да се, не дај боже, радило о политичару. Једноставно, аршини нису исти за новинаре. Такође, имамо и један несразмеран однос када се ради о новинарима блиским властима и оних који критички извештавају. У зависности од тога, органи знају бити ригорозни или не.“

Независно удружење новинара Србије (НУНС) саопштило је да се „нада да ова, у најмању руку, неразумна одлука Тужилаштва није знак да ће и овај случај атака на медијске посленике остати без судског епилога“, као и да неће „ући у архиву бројних примера вербалних и физичких напада на новинаре у Србији чији су починиоци остали без било каквих санкција“.

Реагујући на овај догађај, председник Вучић изјавио је да Видојевић никада није гоњен за кривична дела у вези с дрогом и да није члан кавачког клана.

Премијерка Ана Брнабић рекла је да не зна ко је Видојевић и да не намерава да се распита код министра полиције.

После истраживања КРИК-а о везама криминалног подземља с полицијом и државним врхом, почетком маја, неколико високих државних функционера јавно је напало КРИК јер, како кажу, „криминализује“ Данила Вучића и угрожава му живот.

Напади на КРИК чести су од самог почетка рада ове редакције фокусиране на истраживачко новинарство. Уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић у интервјуу за Цензоловку испричао је како „сваког јутра размишља о безбедности новинара и редакције“ и да је „то постао део његовог посла“.

Новинарки КРИК-а Драгани Пећо обијен је стан, а Милици Војиновић породична кућа.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси