Вести
14. 08. 2020.
Геодетски завод уговоре о сателитским снимцима прогласио тајном да их сакрије од Пиштаљкиних новинара
Републички геодетски завод ставио је ознаку тајности „интерно“ на све уговоре са фирмом „Веком Гео“, од које је већ други пут без тендера у директној погодби купује сателитске снимке укупне вредности пет милиона евра, открива Пиштаљка.
Снимци су купљени из два зајма вредна 56 милиона евра које је Србија подигла код Светске банке на рачун грађана ове земље који о тим пословима, изгледа, не треба ништа да знају. И то није крај, јер је у канцеларији Светске банке у Србији Пиштаљци речено да ово неће бити и последње плаћање, јер се, како су нам нагласили, снимци купују на „сваких три до пет година“.
Послови РГЗ-а са „Векомом“, изгледа да су отишли у „илегалу“ још у јулу 2018. године, недуго пошто је Пиштаљка открила да су снимци купљени у првој директној набавци, а плаћени милион евра, неупотребљиви, јер су читава подручја покривена маглом и на њима се ништа не види. Спорни сателитски снимци из 2015. године требало је да буду основ за легализацију бесправних објеката на територији Србије.
Иако је Пиштаљка за последње три године, колико пише о овом спорном послу, од РГЗ-а у више наврата тражила разна документа, да постоји ознака тајности на њима саопштено је тек пре четири дана, пошто смо још једном затражили сву документацију о пословима између Геодетског завода и „Векома Гео“ од 2015. године до данас. Ову документацију Пиштаљка је тражила јер је у мају открила и објавила да РГЗ купује нову туру снимака од исте фирме од које је купила и прву туру неупотребљивих снимака, овај пут за четири милиона евра.
Да подсетимо, Пиштаљка је недавно открила да је Влада Србије у јулу 2018. године донела одлуку о подизању новог, другог кредита код Светске банке, овај пут од 21 милион евра. Нови кредит намењен је, како се наводи у документу Владе, „финансирању прекорачења трошкова и потпуном постизању развојних циљева“ оригиналног пројекта у које спада и израда новог сета сателитских снимака. Оригинални пројекат „Унапређење земљишне администрације у Србији“ финансиран је из првог кредита Светске банке који је износио 36,2 милиона евра.
Апсурдно је да је један од циљева овог пројекта чији делови су проглашени тајним управо повећање транспарентности у области некретнина. Одлуку о новом кредиту од 21 милион евра Влада је донела у јулу 2018. године, споразум Србије и Светске банке о овом кредиту потписан је у новембру 2019, а Закон о потврђивању овог споразума усвојен је у Скупштини у фебруару ове године.
Пиштаљка је у међувремену открила и да је РГЗ фирми „Веком Гео“ у марту ове године, овог пута путем јавне набавке, доделио још један посао, вредан 12.391.483 динара. Толико ће нас коштати набавка најновије верзије постојећих софтвера за обраду снимака из ваздуха и њихово одржавање. „Веком“ је био једини учесник на овом тендеру.
Канцеларија Светске банке, на чијем сајту је објављено да је РГЗ 23. јула 23. јула обавестио фирму „Веком гео д.о.о.“ да ће склопити уговор са њима, у више наврата је тврдила да је „Веком Гео“ ексклузивни дистрибутер америчке фирме „Максар“ (Maxar – Digital Globe) и једина фирма која такве снимке може да понуди нашем тржишту. То је, како објашњавају у Светској банци, и разлог што је и овог пута посао склопљен директним одабиром.
Нови уговор се закључује на период од годину дана и снимци се набављају за потребе масовне процене непокретности и дигитализације катастра. Како се на сајту Светске банке може прочитати, она има сличне пројекте широм света, а као циљ наводи се ширење базе за наплату пореза на имовину.
Иако је квалитет снимака из 2015., и 2016. године од почетка био споран, због чега су убрзо после писања Пиштаљке и уклоњени са сајта РГЗ, а касније замењени новима, канцеларија Светске банке у Србији све време тврди да није упозната са тиме да су снимци из прве туре лошег квалитета те да је њихов квалитет „у потпуности у складу са спецификацијама“.
Међутим, да је квалитет снимака из прве туре споран, Пиштаљци су у више наврата потврђивалчи и сами челници РГЗ-а, а то се директно признаје и у извештају РГЗ о извршењу пројеката. У поменутом извештају се говори о лошем квалитету снимака и констатује да се за милион евра могу добити снимци тог квалитета, а да бољи снимци коштају два до четири пута више.
У прилог тврдњи да снимци нису били задовољавајућег квалитета иде и чињеница да је РГЗ од јула 2016. године упутио Векому више од 20 рекламација на поменуте снимке.
Упркос чињеници да је РГЗ рекламацију упућивао и током 2017. године и директор „Векома“ Вељко Фуштић, баш као и канцеларија Светске банке, тврди да су „снимци из 2015. године били архивски снимци“ које су они „бесплатно уступили РГЗ-у“ те да су сви плаћени снимци направљени након потписивања уговора 2016. године – добри.
„Одговорност за лоше снимке није на нашој фирми јер је тада, 2015. године, РГЗ од нас тражио да им дамо било какве снимке да би то испунили на време. Ми смо им онда дали архивске снимке које смо већ имали. Ти снимци нису били плаћени из пројекта који је кренуо 2016. године. Ми смо тек тада потписали уговор и сви наши снимци из 2016. године су одговарајућег квалитета“, рекао је за Пиштаљку Фуштић пре потписивања новог уговора.
На примедбу да његове тврдње РГЗ демантује у својим извештајима директор Векома одговара да „да свако може да прича шта жели и да они преговарају са Светском банком, а не са РГЗ-ом“.
РГЗ је на свом сајту наводи да је уговором од 5. маја 2016. године, а у сврху успостављања система за масовну процену вредности непокретности и фискални катастар, набавио сателитске снимке: „Закон о озакоњењу објеката у члану 6. дефинише озакоњење на основу сателитских снимака из 2015. те је набавка која је рађена под пројектом „Унапређење земљишне администрације у Србији“ укључила архивске снимке из 2015. и то све оне који су испуњавали захтевани квалитет, а тамо где није било таквих снимака набављени су нови из снимања 2016. године”.
Закон о озакоњењу искључиво помиње снимак из 2015. а не и 2016. године.
|
Директор Геодетског завода прогања Пиштаљку због писања о неправилностима Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић лично је ангажовао адвокате из канцеларије Станивук и Манасијевски који су се лажно представљали као заступници РГЗ-а да новинским редакцијама које су пренеле текст Пиштаљке о спорним снимцима шаљу деманти за који су лажно тврдили да је званични деманти РГЗ-а. Адвокати ове канцеларије деманти су слали и редакцијама које нису пренеле Пиштаљкине текстове. Након што смо Драшковићевим адвокатима скренули пажњу да су се не само Пиштаљци, већ и другим медијима који су текст пренели, представили као пуномоћници РГЗ-а и његовог законског заступника, а не као пуномоћници физичког лица Борка Драшковића добили смо следећи одговор: „Посреди је био lapsus calami (грешка у писању), требало је прецизирати да је адвокатска канцеларија Станивук и Манасијевски пуномоћник г-дина Борка Драшковића, као пуномоћника РГЗ-а“, одговорила нам је адвокатица Ања Станивук. Директор Драшковић познат је и по томе што је пре две и по године покушавао да истражи рад Пиштаљке. Он је од Повереника за информације од јавног значаја тражио све документе које му је Пиштаљка упутила. Тадашњи Повереник Родољуб Шабић написао је да је истраживање рада новинара „нов, „српски“ однос власти и медија“. |
U svetu je sasvim uobičajeno da se za informacije o radu organa vlasti zanima istraživačko novinarstvo, a obrnuto nije. E, kod nas su neki rešili da to menjaju! Pored redovnih poslova baviće se i “istraživanjem” aktivnosti novinara?! Nov,”srpski” odnos vlasti i medija?!;) pic.twitter.com/80wHtCq0Lj
— Rodoljub Sabic (@RodoljubSabic) February 2, 2018
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.