Вести
24. 01. 2012.
Национализам буја, странке контролишу медије
Поводом извештаја „Фридом хауса“ да је Србија „слободна земља“
Упркос повољној оцени „Фридом хауса“, америчке невладине организације која прати стање грађанских слобода у свету, да је Србија слободна земља, саговорници Данаса из цивилног друштва, политике и медија оцењују да је национализам у нашој земљи и даље изражен у великој мери, што спречава напредак друштва.
Они додају и да власт и политичке структуре нису учиниле готово ништа да тај проблем реше, као и да је, „изузев појединих“, већина медија у Србији под контролом владајућих или опозиционих политичких странака.
Саговорници нашег листа указују и да су насиље и дискриминација проблеми са којима Србија није успела да се суочи на адекватан начин. Наиме, у годишњем извештају „Фридом хауса“, Србија је добила ознаку „слободна земља“ заједно са Црном Гором и Хрватском, док су суседне земље - Босна и Херцеговина и Македонија, оцењене као „делимично слободне“.
Косово је у овом извештају оцењивано као самостална држава и налази се међу државама које су „делимично слободне“. И поред напретка у многим земљама, организација Фридом хаус оцењује да је национализам у великом делу Балкана наставља да угрожава помирење у региону, чиме се компликују односи са Европском унијом.
Такође, у овој организацији напомињу да се и даље наставља притисак на слободне медије на Балкану, где се посебно помиње Македонија, где је затворена једна опозиционо оријентисана телевизија, док је рад више новина угрожен.
Зоран Живковић, некадашњи премијер, објашњава да је национализам у Србији увек присутан у тренуцима када власт „распирује ватру“ и то може да се ради директно и индиректно.
- Директан национализам је попут оног који је изражаван деведесетих година, а индиректан национализам, који можемо назвати и „салонским“, био је присутан у Коштуничиној влади, али и у овој сада. Одликују га велике речи попут „никад ово, никад оно“, без спремности да се предузму конкретни кораци, што код грађана јача осећај национализма. Тај национализам не представља опасност за изазивање новог рата, али спречава даљи развој демократског друштва, напомиње Живковић.
Када је реч о притисцима на медије, Живковић наглашава да је изузев појединих, већина медија у Србији под контролом политичких странака, како оних из владајуће коалиције, тако и из опозиционих странака.
- На удару директне контроле су државни медији, а индиректно се контролишу они медији који се налазе у рукама тајкуна, наглашава Живковић.
Милан Антонијевић, директор Комитета правника за људска права грађана, каже за Данас да су национализам и дискриминација главни проблеми на које се указује у већини извештаја организација за заштиту људских права.
- Насиље и дискриминација су проблеми са којима Србија није успела да се суочи на адекватан начин, а велики број политичара уместо да оптужују говор мржње, често га користе како би себи обезбедили гласове у одређеним круговима, наглашава Антонијевић.
Према његовим речима, ова организација годишње има више од 300 случајева кршења људских права у нашој земљи, а у претходној години поднето је више од 10 кривичних пријава због претњи бранитељима људских права и припадницима мањинских заједница.
Ђорђе Влајић, главни и одговорни уредник Првог програма Радио Београда, каже за наш лист да оцена да се на Балкану наставља притисак на медије не представља новину, јер је то податак који бележе многе организације, како домаће тако и иностране.
- У извештајима многих организација истиче се да су медији у нашој земљи често на мети политичара и економских интересних група и у тој области се Србија не разликује много у односу на друге земље у региону, па и свету.
Оно у чему се Балкан разликује када је слобода медија у питању јесте то што су медији на овом подручју рањивији због транзиције и лоше економске ситуације, што сужава простор медијске слободе, указује Влајић.
М. Д. Миликић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.