Вести
24. 01. 2012.
Хиљаде судских поступака због „музичког динара”
Сокој, ОФПС и ПИ без договора са послодавцима око ниже цене накнада
Организација музичких аутора Србије Сокој само током прошле године покренула је између 1.000 и 2.000 судских поступака због неплаћање накнаде за ауторска права, док је судски поступак против Радио телевизије Србије, који је вођен четири године, враћен на почетак.
Александар Ковачевић, директор Сокоја, организације која је у саопштењу за јавност недавно упозорила да ће тужити све државне функционере који буду износили неистине о њеном раду, рекао је да велики број тужених илуструје однос према поштовању права аутора.
Наиме, недавно је Млађан Динкић, лидер Уједињених региона Србије, предложио укидање „музичког динара”.
– Поступке, при том, покрећемо када се исцрпе остала средства, а омогућавамо, на пример, отплату дуга на рате. Преседан је у свету, такође, да због наплате ауторских права музичара водимо спор са Јавним сервисом Србије – каже Ковачевић.
Према подацима које је од привредних судова прикупила Унија послодаваца Србије без југа и истока Србије, од 2008. до 2011. године, Сокој и ОФПС покренули су 31.500 поступака пред судовима, а блокирано је 28.000 рачуна.
Представници три организације за заштиту ауторских права, Сокоја, који штити права музичких аутора, Организације права произвођача фонограма Србије (ОФПС), који штите права издавача и Организације за колективно остваривање права интерпретатора (ПИ), одржали су јуче конференцију за новинаре чији је највећи део протекао у расправи са неколицином младих, који су се представили као чланови Пиратског покрета Србије, и члановима Уније послодаваца Србије. Унија послодаваца је више пута упозоравала да су накнаде које се плаћају овим организацијама превисоке за угоститеље, као и да су оне много ниже у неким европским земљама попут Велике Британије, Немачке или Француске.
Петар Ђурић, директор ОФПС-а, објаснио је да висину накнаде формирају све три организације, односно њихова скупштина која доноси и план расподеле средстава онима чија права штите.
– Права интерпретатора у Србији се могу остварити само преко колективних организација, док се у Великој Британији она наплаћују и индивидуално и колективно, па вам се зато чини да су тамо ниже накнаде – истакао је Ђурић.
На питање представника угоститеља зашто је од 2008. године, када је у свету почела велика економска криза, дуплирана цена накнаде и како се она формира, Ђурић је одговорио питањем: Како се формира цена пива од 150 динара у кафићу и зашто ручак у ресторану кошта 2.500 динара?
Живорад Ајдачић, председник Управног одбора ПИ, навео је и да представници организација за заштиту права аутора западним партнерима често морају да објашњавају зашто су у нашој земљи накнаде тако ниске.
– Ми смо преговарали 48 дана са члановима Уније послодаваца Србије и Привредне коморе Србије како бисмо изнашли заједничку тарифу и нисмо се договорили, па је та шанса пропуштена. Неко сада користи питање „музичког динара” у предизборној кампањи, позива на његово укидање и кршење закона ове земље – истакао је Ајдачић.
Представници организација нису желели да прецизирају колика су лична примања у њиховим организацијама, нити колике су накнаде члановима њихових управних одбора.
Петар Ђурић објаснио је да висину накнаде члановима управног одбора ОФПС-а одређује сама организација, док је за лична примања навео да су приватна ствар.
– Ја сам годинама члан Уније послодаваца Србије па не питам колика су примања директора Уније – рекао је Ђурић.
Александар Ковачевић навео је да су лична примања у Сокоју пословна тајна и додао да ниједна од организација не узима „ни динар из државног буџета”. Он се осврнуо и на увођење накнаде од три одсто за техничке и информатичке уређаје.
– То је симболична накнада која ће се плаћати за уређаје који су подобни за скупљање и умножавање музике – рекао је Ковачевић.
Истакнуто је и да нико није обавезан да плаћа ове накнаде, али претходно мора да докаже да није корисник услуга трију организација или може да се, како је саветовано, одрекне уређаја на које се плаћа накнада.
Антрфиле : Послодавци траже промену начина наплате
Новинарима је на конференцији подељено и саопштење Уније послодаваца Србије у којем се предлаже да се промени начин наплате накнаде за ауторска и сродна права и да се тај посао препусти Сокоју, а да се део убраног новца пребацује ОФПС-у и ПИ, као и да се уведе категоризација корисника како би била прекинута садашња пракса да локали у центру Београда и они у унутрашњости Србије плаћају исту накнаду.
Јелена Чалија
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.