Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
02. 02. 2009.
Признање целој генерацији
Један од врхунских економских новинара у Србији, Данасов колумниста и добитник награде „Станислав Сташа Маринковић“ Димитрије Боаров, примио је јуче као једанаести лауреат Фебруарске награде, скулптуру бронзаног голуба као друштвено признање за најзначајнија дела и достигнућа грађана Новог Сада.
Димитрије Боаров рођен је 1946. у Бечеју. По образовању је дипломирани правник, а у новинарство је ушао бурне 1968, преко Индекса, листа новосадских студената, који је једно време и уређивао.
Професионалну каријеру почео је у београдској Економској политици 1971. У Телевизији Нови Сад радио је од 1974. до 1989. Један је од десет оснивача београдског недељника Време. Од 1996. до 1998. био је заменик главног уредника Наше Борбе.
За вишег предавача на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду изабран је 2006. Већина студената генерација журналистике рећи ће да су им омиљена управо његова предавања из Привредног и Телевизијског новинарства. Аутор је књига „Апостоли српских финансија“ и „Доктор Лаза Пачу, легенда српских финансија“.
Објавио је и књиге „Има ли још Војводине“ (1996), „Политичка историја Војводине“ (2002) и са Миленом Путник „Како је Нови Сад победио“ (2004). Задовољан је што је добио највише признање Новог Сада, јер је тиме признат за „пророка у свом селу“.
Генерална политичка опредељења су му, по сопственом признању, аутономистичка. Једни га због тога јако воле, а други исто зато - јако не воле. После јогурт-револуције био је једно од првих ТВ лица које је сурово диференцирано и отпуштено са новосадске телевизије. У њу се пре две године вратио као члан Управног одбора РТВ.
Фебруарску награду данас схвата и као окаснело признање целој новинарској генерацији која је у највећем делу, у време „антибирократске револуције“, била заустављена у професионалном сазревању. Иако цени ону народну „Засвирај и за појас задени“ - тврди да још неће престати да пише, јер глава му, Богу хвала, још ради, а има и оних који су вољни да плате за његове идеје.
Стручњаци га и даље сматрају једним од најбољих привредних новинара у држави, а многи и највећим живим „НИСологом“ - у земљи у којој сваки одрасли становник претендује да зна да састави најбољу фудбалску репрезентацију и колико заиста вреди Нафтна индустрија Србије.
Ожењен је Јулкицом, и имају сина Небојшу који наставља породичну правничку традицију.
Александар Ђивуљскиј
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.