Вести
10. 01. 2012.
Нећемо стати само на књизи
Истражитељ Тужилаштва за ратне злочине Новак Вучо за Данас о говору мржње у медијима током деведесетих
Београд - Због тајности истраге нисам у могућности да одговорим на питање, али могу да кажем да Тужилаштво за ратне злочине неће стати само на овој књизи, каже у разговору за Данас Новак Вучо, истражитељ Тужилаштва, одговарајући на питање да ли ће неко од новинара поменутих у књизи „Речи и недела - позивање и подстицање на ратне злочине 1991-92 у медијима“, кривично да одговара због говора мржње.
Вучо је један од аутора ове студије, чији је уредник заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић, а издавач Тужилаштво. По речима Вуча, књига је настала на основу пажљиво прикупљеног материјала који може да буде релевантан у евентуалном кривичном поступку.
„Имали смо за циљ да укажемо на понашање медија током деведесетих година које је довело до великог броја мртвих и унесрећених људи, а то медијско време у колективном памћењу све више тоне у заборав“, истиче наш саговорник.
- Постоји ли случај где се директно могу повезати објављени текстови и прилози и злочин и да ли је ту одговорност на новинару, уреднику или директору медија? (Рецимо, у књизи је описано убиство Ружице Маркобашић у Вуковару 2001. где сведоци тврде, да су извршиоци убиства помињали њеног мужа, о коме су београдски медији раније писали као „усташи који је направио огрлицу од дечјих прстића“).
- „Случај Маркобашић“ је пример како такво извештавање у медијима - у овом случају претеривање о злочинима „друге стране“ може да има директну последицу када су у питању људски животи. Ради се о заиста монструозном злочину, свирепом убиству труднице које је била ратни заробљеник, заштићена Женевским конвенцијама. То је сведочењем сведока сарадника и другим прикупљеним доказима у процесима пред Већем за ратне злочине и Хашким трибуналом сасвим јасно показано. Овде треба још споменути и новинара вуковарског радија Синишу Главашевића који је у медијима такође био сатанизован, а потом и стрељан на Овчари.
- Да ли се у садашњости, у начину на који се извештава о кризи на северу Косова или неким другим осетљивим темама могу наћи елементи говора мржње?
- У Студији смо, у једном делу, анализирали писање медија у Србији од 2000. године до данас, управо да бисмо показали колико је далекосежан утицај матрице деведесетих. И поред законског оквира који је унапредио санкционисање говора мржње, охрабрујућих потеза правосуђа, озбиљног преиспитавања унутар саме професије и усвојених кодекса оба новинарска удружења - и НУНС-а и УНС-а, који прописују највише стандарде новинарства, поставља се питање узрока таквог стања, дванаест и више година после оружаних сукоба. Реторика десног популизма у јавном говору према виђењу медијских аналитичара које смо и навели у Студији, промовише се најотвореније у дневној таблоидној штампи и на веома популарним телевизијским каналима, који врло често промовишу говор мржње.
- Конкретније, који су то примери?
- Промовисање нетрпељивости и етничких стереотипа је врло активно у великом броју медија, а то се посебно односи на суседне народе са већином којих смо до скора били у сукобу - пре свих Хрвати и Албанци, али и Бошњаци, Македонци, Црногорци...). На мети таквих медија су исто толико и Срби који су по таквим медијима „издајници“ или по њиховим мерилима нису довољно велики Срби. Кампање говора мржње се активирају када су питању поједини осетљиви догађаји (хапшење хашких оптуженика, Парада поноса, концерт Дина Мерлина, јахта Жељка Митровића итд.) или одређена личност против које се из различитих разлога води таква кампања (опет Дино Мерлин, водећи људи из НВО итд.) и увек се отприлике може наслутити од којих медија ће тако нешто да крене. Дискриминација у медијима може и да се види када се приликом извршења кривичног дела у први план ставља етничка припадност починиоца и жртве („Албанац убио Србина“, „Хрват претукао Српског туристу“... без обзира на мотив због кога је кривично дело учињено.
- Косово?
- Што се Косова конкретно тиче, класичног говора мржње није било, али је српско становништво систематски виктимизовано („голоруки народ“), а по потреби је вођена и беспоштедна кампања против одређених личности.
Антрфиле: Утицај суђења Војиславу Шешељу
- У студији се помиње и суђење Војиславу Шешељу у Хагу? Да ли би евентуална хашка пресуда Шешељу имала икакав утицај на предмете говора мржње у Србији?
- Што се формалног утицаја тиче могла би да има уколико се Судско веће позове на њу као што је учинило Апелационо веће у предмету „Овчара“ када се позвало на пресуду Трибунала у Хагу у предмету Тихомир Блашкић. Неформални утицај, у смислу да је судско веће користи као оријентир приликом доношења и писања пресуде би био исти као и са осталим случајевима позивања и подстрекавања на ратне злочине путем медија (Нахимана, Штрајхер итд) или утврђивања кривичне одговорности због медијског извештавања пред међународним судовима и комитетима (Јерсилд, Сурек, Форисон), који такође могу да се користе као извор у судском поступку који био могао да се догоди.
Јасмина Лукач
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.