Досије Политика (2012 - )

26. 11. 2018.

Аутор: Анђела Миливојевић Извор: ЦИНС

Политика: Мистериозни власник пред гашењем

"Удружење новинара Србије (УНС) запрепашћено је сазнањем да је наш најстарији дневни лист, Политика, кришом и преко ноћи променио власника“, писало је у саопштењу овог удружења након што се у јулу 2012. сазнало да Политика има новог сувласника.

Најстарији дневни лист у земљи је у државном власништву био све до 2001. када је Немачка медијска корпорација WАZ постала сувласник 50%. Због незадовољства пословањем у Србији WАZ је одлучио да свој део прода 29. јуна 2012. године.

Продаја Политике десила се у прелазном периоду одласка са власти Демократске странке, а месец дана пре него што је формирана нова Влада на челу са Српском напредном странком.

Тајанствени нови сувласник Политике био је до тада јавности непознати човек по имену Александар Трбовић, који је купио 50% удела преко фирме East Media Group са седиштем у Москви.

Након што се сазнало да Политика има новог сувласника, кренуле су гласине да је Трбовић власник само на папиру, а да је прави купац Политике заправо бизнисмен Мирослав Богићевић из Шапца. Ове наводе ће касније проверавати Комисија за заштиту конкуренције.

Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) дошао је до података из руских регистара који показују да је 14. септембра 2018. покренут процес за гашење East Media Group.

Гашење фирме поставља питање ко ће бити нови власник удела који East Media Group има у Политици.

Држава као други сувласник Политике такође се налази у незавидној ситуацији јер акционарско друштво Политика има блокиране рачуне због дуга од скоро 217 милиона динара од 2016. када је покренут и предстечајни поступак.

Док институције не утврде ко заиста контролише 50% удела у Политици, држава остаје једини познати сувласник иако су медијски закони 2015. предвидели њено потпуно повлачење из медија и приватизацију што се у случају Политике, али и листа Вечерње Новости још увек није десило.

„Имајући у виду начин претходних продаја Политике и Вечерњих новости у периоду од 2006. до 2012. године и учешће различитих актера у процесима тих продаја, неопходно је да се пре свега у потпуности разјасне све спорне продаје и приватизације. Након тога, Влада Србије ће одредити начин преноса свог дела власништва над овим новинама“, пише у одговору који је Влада Србије послала ЦИНС-у.

У допису се наводи да се „са посебном пажњом води рачуна о заштити имена и очувања и Политике и Вечерњих новости“. Додаје се и да је „реч о новинама које имају вишедеценијску традицију“.

Након што су у јавности два бизнисмена Мирослав Богићевић, власник Фармакома и Александар Родић, власник Адриа Медиа групе која издаје дневне новине Курир, тврдили да су они прави власници Политике и један другог оптуживали за рекет, Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) је у јулу 2015. године покренуло поступак због сумње да су извршена кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица и пореска утаја у случају Политике.

Иако је прошло три године од сукоба Богићевића и Родића, поступак пред Тужилаштвом је још увек у предистражној фази, а Тужилаштво ради и на прикупљању доказа путем међународне правне помоћи. Богићевић и Родић су у току поступка саслушани у својству грађана.

Неизвесна будућност власништва над Политиком

На адреси где је данас регистровано преко 200 различитих фирми у Москви, два човека из Србије основала су у јануару 2012. East Media Group, фирму која ће само шест месеци касније, за 4,7 милиона евра купити 50% власништва у најстаријем дневном листу у Србији Политици.

Ове новине су до тог тренутка биле у сувласништву Немачке компаније WАZ која је у Политику дошла још 2001. године, а поседовала је и новосадски Дневник. У току 2005. WАZ је покушао да купи и лист Новости, али у томе нису успели јер је 62% акција на берзи купио бизнисмен Милан Беко.

Незадовољни због пословне ситуације, WАZ је у јуну 2012. године продао свој удео у Политици фирми East Media Group док је држава остала власник других 50% Политике.

Власник фирме East Media Group био је Александар Трбовић, а директор Урош Стефановић. Обојица су јавности у Србији постали познати тек након куповине Политике, али се о њима ни данас не зна много.

Трбовић и Стефановић су заједно водили фирму све до јануара 2015, када је Стефановић отишао са места директора.

Стефановићев одлазак није прошао глатко јер је између два пословна партнера настао проблем око оснивачких докумената фирме – бивши директор је отишао из компаније али није предао оснивачка документа власнику.

Трбовић није могао да управља фирмом, рачунима у банци или да се бави продајом због чега је био принуђен да пред руским институцијама у новембру 2015. затражи нове копије оснивачких документата. У томе је успео у мају следеће године и коначно преузео фирму.

Међутим, фирма годину дана није имала активности јер Трбовић није могао њом да управља због чега су порески органи покренули у јануару 2016. поступак за њено гашење.

Овоме се Трбовић успротивио и покренуо поступак пред судом који је у јуну прошле године одлучио да поништи решење о брисању фирме и доделио Трбовићу 30 хиљада рубаља одштете.

Од маја 2018. фирма је поново активна, па је током лета Трбовић добио могућност да њом управља без овлашћења. 
Коначно, у септембру је променио адресу фирме. Тада је покренут и процес гашења фирме.

С обзиром на то да ова фирма поседује 50% удела у Политици постоји неколико опција шта ће се са тим уделом десити.

„У поступку ликвидације, неки ликвидациони остатак ће припасти оснивачима, значи садашњем власнику. То је само ако из тих 50% не морају да се намирују повериоци”, објашњава за ЦИНС Бранко Павловић, адвокат из Београда, и додаје да ако руска фирма има дугове, удео који поседује у Политици биће продат трећем лицу како би се намирила дуговања.

Такође постоји могућност да је 50% удела у Политици већ продато некој трећој страни објашњава Павловић, иако ти подаци тренутно нису уписани у Агенцију за привредне регистре где и даље као сувласник стоји руска фирма.

„Већа је вероватноћа да је тих 50% он (Трбовић) већ негде унео као оснивачки капитал у другу фирму”, каже Павловић.

Поступци Комисије за заштиту конкуренције без епилога

„То је толико нетранспарентно и нефер било према нашој држави да ја немам речи”, оценио је, недуго након продаје удела Политике, Александар Вучић, тада први потпредседник Владе.

Током 2012. Вучић је тврдио да је „комплетан мозаик склопљен” и указао да иза руске фирме заправо стоји бизнисмен из Шапца Мирослав Богићевић. 

Богићевић је међутим те наводе демантовао, уз речи да њега помињу као новог власника Политике можда зато што је „леп и паметан”.

Због великог интересовања јавности Комисија за заштиту конкуренције је 18. јула 2012. саопштила да East Media Group, у складу са Законом о заштити конкуренције, има обавезу да пријави да је преузела 50% удела у Политици. Иако је за то имала 15 дана, руска фирма није поднела пријаву у предвиђеном року.

Продаја Политике није смела да се обави без дозволе Комисије за заштиту конкуренције која је требало да провери ко и под којим условима купује Политику и да ли се том продајом ремети фер тржишна утакмица.

Комисија је током 2012. била у контакту са Урошем Стефановићем, у том тренутку директором East Media Group, али поступак по службеној дужности није покренут све до 2014.

Остаје нејасно због чега је Комисија чекала толико дуго, а на молбу ЦИНС-а за интервју надлежни из Комисије нису пристали.

Пред контролом Комисије 2014. нашао се Концерн Фармаком из Шапца у власништву бизнисмена Мирослава Богићевића.

Комисија је тада образложила да постоје незванични подаци да су власник и директор руске фирме повезани са Фармакомом и Богићевићем и да проверавају да ли је дошло до кршења закона.

Поступак је брзо заустављен јер је Фармаком отишао у стечај у септембру 2014, а Богићевић ухапшен два месеца касније због сумње да је оштетио „Привредну банку Београд” код које се задуживао.

Комисија је зато одлучила да покрене нови поступак - директно против руске фирме па су у новембру 2014. донета два закључка.

Првим је констатовано да је директор руске фирме Урош Стефановић запослен у представништву које Фармаком има у Москви, а да је Александар Трбовић, власник фирме из Москве, рођак Мирослава Богићевића, власника Фармакома.

Такође, председник скупштине Политике, кога према уговору о продаји поставља купац, постао је Мита Катић, представник Фармакома.

Другим решењем Комисија је изрекла привремену меру руској фирми како не би могла да прода 50% удела који има у Политици док се не утврди да ли је концентрација спроведена без одобрења Комисије што би могло да доведе до ненадокнадиве штете за све учеснике на тржишту у Србији.

Неколико месеци касније, у јануару 2015. Комисија је наредила фирми из Москве да у року од осам дана достави документацију како би могао да се настави поступак провере правог власништва.

Ни ову обавезу East Media Group није испунила због чега јој је крајем марта 2015. изречена новчана казна од 143.500 евра.

Тада је донето и решење да се поступак против East Media Group обуставља уз образложење да заправо постоји проблем са уговором о продаји Политике из 2012. и да треба прво утврдити да ли је он пуноважан.

У саопштењу пише да је на основу прикупљених доказа и изјава сведока, Комисија дошла до сазнања која упућују на могућност да, приликом продаје 50% удела Политике, WАZ није поступио у складу са оснивачким актом.

„Наиме, прикупљени докази и изјаве сведока, упућују на основану претпоставку да понуда за откуп удела (право прече куповине), није достављена другом члану друштва, који је у већинском власништву Републике Србије, на начин и под условима предвиђеним актима друштва”, констатује Комисија.

С обзиром на могућу штету по имовинска права и интересе Републике Србије, Комисија је одлучила да у априлу 2015. случај пошаље Државном правобранилаштву „ради испитивања пуноважности предметног уговора и одлучивања о евентуалном покретању спора”.

Међутим, Државно правобранилаштво је на то одговорило да је Политика правно лице због чега Правобранилаштво, које заступа државне институције, није њен правни заступник. О могућности подношења тужбе тим поводом је обавештен Генерални секретаријат Владе Србије.

Контрадикторни одговори Комисије и Правобранилаштва

Комисија за заштиту конкуренције је након продаје 50% удела иницирала и покретање поступка са Државним правобранилаштвом.

Обе институције су 2016. прекинуле активности које се тичу Политике, а ЦИНС-у су послале делимично контрадикторне одговоре око тога шта се тачно данас дешава у овом случају.

Чланови Комисије нису пристали на разговор са новинарима ЦИНС-а, а у писаном одговору навели су да не могу да коментаришу случај Политике док Државно правобранилаштво не реши „претходно питање” односно док се не утврди „могућа ништавност купопродајног уговора” којим је Политика продата фирми Еаст Медиа Гроуп.

Међутим, Државно правобранилаштво је у одговору ЦИНС-у негирало наводе Комисије и одговорило да тренутно не воде поступак који се тиче Политике.

Према подацима које је Државно правобранилаштво доставило ЦИНС-у, почетком новембра 2016. године њима се обратила Комисија за заштиту конкуренције са молбом за помоћ око наплате казне од 143.500 евра коју је Комисија изрекла годину и по дана раније руској фирми због недостављања документације у поступку који је покренут пред том институцијом.

На ту иницијативу Државно правобранилаштво је одговорило да немају обезбеђена буџетска средства како би ангажовали адвокатску канцеларију из Русије која би могла да се позабави принудном наплатом, те да Комисија може поднети тужбу суду.

Почетком децембра 2016. године Правобранилаштво је добило допис Комисије у којем се наводи да је руска фирма обрисана из регистра и да нема потребе предузимати било какве радње.

Међутим, Трбовић је покренуо поступак пред судом који је у јуну 2017. поништио решење о брисању фирме.

Овој причи допринео је Chris Benevento, истраживач „Investigative dashboard”.