Милорад Додеровић, звани Додер, био је локални новинар у Нишу. Професионалну каријеру започео је 1978. године у нишком омладинском недељнику „Збиља“, а наставио је управо у забрањеном Графит-у. Његова професионална каријера завршила се на данашњи дан пре четири године, 30. децембра 2020. године ,када је преминуо.

Да се новинарством бавио до задњег даха, говори и чињеница да је само два дана раније емитовао свој последњи интервју на аустралијском СБС радију, чији је дописник био 26 година.

„Свестан сам да сам професионално неизлечиво болестан и да ћу вероватно умрети пишући као новинар“, рекао је он у једној емисији. Говорио је да, да би се дошло до чињеница, како то бива и у професионалном новинарству, којем је Додер посветио четири деценије, мора се „копати дубље“.

Његове колеге са радија су више пута јавно говориле да спада у новинарске посвећенике који су радили и када су били у болничком кревету.

Ниш

Његов вишедеценијски пријатељ, новинар из Ниша Драган Жика Стојановић, каже да је Додер истински волео Ниш, његове обичаје и људе.

„Поносио се што је Нишлија и увек са пуно љубави говорио о нашем граду, ма где био, и ма за кога писао. За њега је сваки човек, сваки догађај, сваки кутак овог града била прича. Увек је гледао људе право у очи и имао времена да их саслуша и ако може помогне. Увек на страни грађана, велика народска душа“, наглашава он.

Драгица Додеровић, његова супруга, рекла је за УНС како је он један од малобројних који су се одупрели искушењима новинарског посла и да ће остати упамћен као новинар који је увек стављао истину и људску правду изнад свега.

„Није волео само Ниш. Он је волео Србију, волео је свет, волео је људе, био је хуманитарац. Заиста је био новинар, „сав новинар“ и живео је за новинарство, за своје колеге, борио се за истину и правду“, каже она.

Епитет „сав новинар“ доделио му је пријатељ и колега, генерални секретар УНС-а Нино Брајовић, са пуним правом, каже она.

Од графита...

Млађим колегама увек је посебно наглашавао да је право, независно, поштено, објективно и часно, ако се из новинарских радова види да ниси ничији, већ да мислиш својом главом.

Додеровић је добитник бројних признања и похвала, али је трпео и различите критике, пресуде и забране. Тако је 1989. док је био уредник Графит-а 101. број овог недељника забрањен. „Кривац“ је био он, тачније његов интервју са Момом Капором.

Није случајно баш прво питање било о Капору и Нишу, јер се Додер, шта год радио, увек освртао на  локално новинарство. У свом одговору Момо Капор каже да је Ниш, поред Београда, најружнији град у Европи.

„Ниш  и Београд имају једну велику вредност, а то су људи. То нису лепи градови, ни људи нису лепотани, али су лепотани у души“, рекао је он и додао да је у Нишу доживео најлепше отварање своје изложбе у животу.

„Имао је обичај да каже да су најгори текстови они који никога ничим не иритирају. Тврдоглаво је остао при том схватању, сматрајући да је новинар професионалац само ако је спреман да својом доследношћу угрожава па чак и властити опстанак у редакцији“, рекао је о Додеру раније Нино Брајовић.

Држао је до своје речи. Његова храброст и одлучност нису прошле без последица. Добио је отказ у Гласу јавности и Куриру, где је био шеф нишког дописништва осам година,  јер је одбио да пише погрдно о једном политичару, иако га, како је рекао, није много ценио.

Политичаре је сматрао листопадним и пролазним, а новинарство зимзеленим.

„Политичари га нису волели. Колико је само пута био на суду због њих, јер је писао о аферама и неправилностима које су се догађале, о томе да не раде по закону“, рекла је Драгица Додеровић.

Како каже, упркос свему томе сви они су га ценили и поштовали, па би чак и они који су га се плашили вадили руке из џепова када би га срели на улици.

Политичари су му нудили да пређе у главни град, обећавали стан, ауто, па и посао његовој супрузи. Никада се није преселио у Београд.

„То говори о њему као човеку, као особи која је тежила до задњег тренутка правди и поштењу“, тврди Драгица.

„Седма сила без крила“

Првих 40 година у новинарству обележио је књигом „Седма сила без крила“.

Сачињена од 72 аутентичне приче о томе шта му се као новинару догађало и шта је сањао, Милорад је желео да поручи да су „седмој сили озбиљно очерупана крила поред осталог и због мангупа из наших редова“.

Наслов прве од прича „Новинарство као дијагноза“ крије кратку биографију Додеревића и његове „прве симптоме обољевања од новинарства“, који се корене од основне школе.

Новинар Саша Димитријевић је у предговору рекао да би радо написао преговор свакој епизоди, јер је свака „поглавље биографије крцате сретањима са разним људима и врло турбулентним догађајима“.

Књига је награђена Светосавским печатом на истоименом сајму књига у Нишу.

Новинар и писац 

Две године је писао роман „Хоџина кћи“, размишљајући да ли да га доврши, свестан критика које може добити. Кроз ову „наизглед наивну“, љубавну причу, желео је да пошаље важне поруке.

„Као што рече један од јунака у роману - човек се рађа као празна табла, као људско биће, а онда кривицом родитеља и околине постаје припадник неке нације, друге заједнице или нечег трећег“, рекао је на промоцији романа.

Објавио је и књигу одабраних интервјуа „Држим вас за реч“, међу којима се, поред осталих значајних саговорника, нашао и онај једини забрањен за време Милошевића, са Капором.

Написао је више публицистичких дела „Американац у Нишу“, „Како се догодио Шолевић“, „Крф није вода“, а дело „Борци плачу после рата“ претворио је и у драму која је играна широм Србије.

За богат новинарски рад и допринос култури 2020. године награђен је „Златном значком“ Културно - просветне заједнице Србије.

„Додеровић је за четири деценије рада оставио дубок траг у нишком и српском новинарству, али и међу Србима у Аустралији које редовно информише из матице као дописник тамошњег државног СБС радија“, речено је на додели награде.

И опет новинар

Током новинарске каријере објављивао је своје текстове у југословенским и српским новинама и часописима. Дванаест година је у нишким „Народним новинама“ био политички коментатор, уредник и извештач из савезног и републичког парламента. Један је од оснивача Локалног антикорупцијског форума (ЛАФ) у Нишу.

Његове ауторске емисије емитоване су на нишким телевизијама НТВ и Зона плус, а био је и сарадник емисије Хроника региона РТС-а.

Био је дописник републичког и југословенског листа младих НОН и Младост, ријечког Вала и загребачког Полета.

Сарађивао је и са часописима Економист и Капитал.

Био је председник Надзорног одбора Савеза новинара Србије и Црне Горе, више година члан Председништва Друштва новинара Ниша, а три мандата заредом члан Управе УНС-а.

Био је члан бројних комисија за оцењивање медијских пројеката на локалним конкурсима.

...До мурала

Непуне четири године након Додеровићеве смрти у Нишу је освануо мурал са његовим ликом.

На иницијативу УНС-а поднета је одговарајућа документација, а затим су донације прикупљене уз помоћ Локалне фондације Ниш. За мање од месец дана прикупљено је више новца него што је било било потребно.

Јелена Станојевић из Локалне фондације Ниш рекла је да су донације прикупљене у рекордном року захваљујући подршци породице, пријатеља, али и захваљујући донацијама људи.

Мурал се симболично налази у улици Облачића Рада, на згради у којој је Додер живео.

На помену се говорило и о идеји да и једна улица, као и новинарска награда понесе име Милорада Додеровића.

У међувремену, УНС је 21. децембра ове године установио новинарску награду "Милорад Додеровић" за допринос локалном новинарству. Награда ће бити додељивана сваке друге године у Нишу.

Његов син Никола, који иде татиним стопама, рекао је да је овај мурал знак да су новинари важни чиниоци у друштву.

Можда није стигао да напише нишку хронику новинарства, како су прижељкивале његове колеге, али је свакако успео да остави траг у новинарству, не само као локални новинар, већ и као човек.

Због своје професионалности и “стеченог поверења слушалаца вештим одабиром догађаја и ауторитативним анализама турбулентних политичких и транзиционих процеса у Србији и њеном окружењу” добио награду СБС-а за изузетна новинарска достигнућа.

Ваш глас и искуство могу бити инспирација за многе, нарочито у времену када су информације из локалних заједница све ређе или занемарене.

Како би се одржали и развијали, локални медији морају постати препознатљиви и бити релевантни извори у информисању своје заједнице.

Медијске оазе представљају платформу која пружа подршку младим новинарима, омогућавајући им да кроз обуке, менторство и финансијску подршку створе одрживе и утицајне медијске иницијативе.

Шта желимо да чујемо од вас:

• Ваш поглед на положај локалних медија и због чега су они важни?
• Како видите развој новинарства у локалним срединама и које су промене које сматрате потребним?

Можете одабрати тему или одговорити на обе, у трајању до 1 минута.

Како снимити:

- Снимите телефоном вертикално - можете ставити телефон на статив, наслонити негде или вас неко може снимати;

- Пазити да тон буде чист (користите бубицу ако је имате);

- Можете бити опуштени, седети или стајати, наслонити се, гестикулирати рукама, смејати се и шалити;

- Уколико не желите да снимате себе све време, можете док говорите снимати и неку занимљиву локацију у Вашем месту;

- Представите се на почетку, реците одакле сте и наведите медиј за који радите/са којим сарађујете (или ако сте слободни новинар/ка)

- Када нам будете слали видео, молимо вас да у мејлу напишите и Ваш контакт телефон.

Порука коју је потребно да кажете на крају снимања:

„Ја сам новинар/ка у мом граду/селу/месту/вароши...“

Рок за слање видеа је 15. јануар 2025. године.

Видео снимци које пошаљете биће коришћени за даљу промоцију идеје о медијским оазама и јачање заједничке подршке за развој локалних медијских платформи. Снимци ће бити објављивани на сајту УНС-а и/или УНС-овим друштвеним мрежама.

Видео можете послати Wetransferom, на мејл: kristina.kovac@uns.rs

Дајте нам своје мишљење и будите део ове важне промене!

Подсећамо Вас да у оквиру пројекта Медијске оазе  имате прилику да учествујете у бесплатној обуци коју ће УНС организовати и покренете нове медијске форме на локалу. Рок за пријаву на обуку је 15. јануар 2025. године.

У првој епизоди, ауторка подкаста Милица Михајловић кроз разговор са генералном секретарком Локал преса Снежаном Милошевић, истраживачицом Тијаном Благојев, главном уредницом Југпрес-а из Лесковца Љиљаном Стојановић и директором Сремских новина из Сремске Митровице Драганом Ђорђевићем, сумира неке од највећих изазова рада у локалним медијима, уз посебан осврт на неизвесност пројектног суфинансирања, аутоцензуру и притиске.

Нова епизода Гласа локала појављиваће се једном месечно на платформи Podcast.rs, Спотифају и Јутјубу. За више информација о подкасту, запратите Инстаграм и Тикток профил.

Након успешно завршене обуке полазници ће имати прилику да развију своју медијску иницијативу и конкуришу за стартап средства за покретање медијског пројекта. Средства за реализацију три најбоља предлога обезбедила је Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији у оквиру пројекта УНС-а „Медијске оазе – Инкубатор за локалне медије“.

Полазници ће у току обуке и рада на развијању медијских иницијатива имати континуирану менторску подршку искусних новинара, професора новинарства Филозофског факултета у Нишу, Факултета политичких наука у Београду и Филозофског факултета у Новом Саду, као и медијских стручњака. 

Коме је обука намењена?

На обуку се могу пријавити млади новинари који раде у локалним медијима (ван Београда, Новог Сада и Ниша), студенти новинарства и дипломирани новинари који желе да се посвете новинарству у својим срединама, као и млади који су заинтересовани за информисање о локалним темама.

Како се пријавити?

Да бисте се пријавили на обуку потребно је да попуните пријавни формулар  и пошаљете биографију до 15. јануара 2025. године, на мејл адресе kristina.kovac@uns.rs и vesna.masalovic@uns.rs.

Очекују вас:

-          Инспиративне идеје и едукације за покретање медија.

-          Шанса да учествујете у такмичењу за финансијску подршку.

-          Приче и анализе које локалне теме стављају у први план-

Пратите нас и придружите се стварању медијских оаза у својим срединама!