Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
26. 01. 2021.
Нема избора – нема медијских конкурса
Прошлогодишња навала расписивања медијских конкурса у јануару, сад је савршено јасно, имала је везе искључиво са локалним изборима. Тада је расписано око 90 конкурса, а ове године до 25. јануара – свега десетак
Сви који су тврдили да је прошлогодишња агилност локалних самоуправа да што пре распишу конкурсе за суфинансирање медијских садржаја била подстакнута локалним изборима, сада могу да кажу и да имају доказ који томе иде у прилог.
У јануару прошле године градови и општине у Србији пожурили су да што пре распишу конкурсе за суфинансирање медијских садржаја, па је за првих двадесетак дана 2020. године јавне позиве објавило око 90 локалних самоуправа.
Светозар Раковић, тадашњи генерални секретар Независног удружења новинара Србије, прокоментарисао је за Цензоловку да „навала конкурса не представља бољи ангажман локалних управа, већ реализацију политичког налога не би ли медији који су у спрези с властима добили новац за кампању“.
Да су лане конкурси били рано расписани само због најављених избора сматрали су тада и Слободан Крајновић, директор медијске куће 021 из Новог Сада, и Стојан Марковић, члан Управног одбора Локал преса.
Десетак медијских конкурса до сада
Ако је судити по броју конкурса који су расписани у истом периоду 2021. године, саговорници Цензоловке били су и те како у праву. Наиме, до 25. јануара ове године свега десетак локалних самоуправа објавило је конкурсе за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја од јавног интереса.
Војвођанске општине лане су предњачиле по ажурности да подрже медијске пројекте, па је од 45 војвођанских локалних самоуправа, закључно са 23. јануаром 2020. јавне позиве медијима упутило 37 градова и општина.
Ове године су ваљда проценили да ствар и није тако хитна, па до 25. јануара 2021. није освануо ниједан јавни позив.
Медијски стручњаци, представници новинарских удружења и новинари годинама упозоравају на проблеме који се јављају током спровођења конкурса, међу којима је и њихово касно расписивање.
„Локалне самоуправе имају законску обавезу да се старају о јавном информисању на својој територији, односно да расписују конкурсе за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја од јавног интереса. Како би се обезбедио континуитет, конкурс би логично требало да буде расписан на почетку године. Сведоци смо, међутим, да они то не раде. Град Чачак је, на пример, прошле године конкурс расписао тек половином октобра, а средства медијима доделио два дана уочи Нове године. То практично значи да локална самоуправа читаве године није испуњавала своју законску обавезу“, каже Стојан Марковић, члан Управног одбора Локал преса.
Додуше, Правилник о суфинансирању пројектата за остваривање јавног интереса у области јавног информисања не наводи до када конкурс треба да буде расписан, па је самим тим локалним самоуправама остављено на вољу када ће то учинити.
Одуговлачење са конкурсима огроман проблем локалних медија
Марковић сматра да проблем, између осталог, лежи и у томе што Министарство за државну управу и локалну самоуправу не користи законске механизме који су му на располагању, међу којима је и ускраћивање буџетских средстава градовима и општинама који не расписују конкурсе.
Одуговлачење са расписивањем конкурса представља проблем за велики број локалних медија, поготово ако се узме у обзир да њихово функционисање често у великој мери или чак у потпуности зависи од тог новца.
У истраживању ПУ „Локал прес“ чак 51 одсто анкетираних представника локалних медија препознало је одуговлачење са расписивањем конкурса као вид притиска на њихов рад.
Да је у питању притисак, и то политички, Иван Ковачевић, уредник недељника Подринске из Шапца, нема дилему.
„Град Шабац је годинама расписивао конкурс међу првима – крајем децембра или првих дана јануара. Пошто се власт променила, промењена је и та пракса. Када ће бити расписан конкурс ове године, још увек се не зна. Постоје незваничне информације да би то могло да буде до краја јануара. Врло је могуће да ће се трудити да процес отегну што више, јер знају да су Подринске у великој мери зависиле од тог новца. Један извор финансирања нам је већ прекинут пошто су нам све локалне јавне службе и институције отказале претплату“, каже Ковачевић.
Да воља локалних политичара има пресудан утицај на то када ће и да ли ће уопште конкурс бити расписан показује и пример Града Крагујевца. Град на Лепеници, годинама познат као „лидер игнорисања медијских конкурса“, јавни позив за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја расписао је 25. јануара.
Према мишљењу Бојане Влајовић Савић из крагујевачког удружења Рес публика, када је конкурсно суфинансирање у Крагујевцу у питању, политичка воља се показала као пресудна.
„Расписивање конкурса у Крагујевцу још један је доказ да је све што се дешавало претходних пет-шест година било политичка воља, и то не воља градске власти већ једног човека. Бивши градоначелник Радомир Николић је тај који није хтео да распише конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја од јавног интереса“, каже Бојана Влајовић Савић и наглашава да је очигледно било довољно да на Николићево место дође други човек па да се у складу са законом распише и конкурс.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.