Извештавање о убиству ђака у "Рибникару"
14. 09. 2023.
Софија
Датира из периода античке Грчке и потиче од грчке речи Σοφία (Сопхíа), што значи „мудрост“, „знање“, „вештина“, односно „она која је мудра“, „особа која је проницљива“, „мудрица“.
У Србији је прошле године највише девојчица добило име Софија.
Данас обележавамо 14. рођендан једне посебне Софије.
Софије Негић Номен ест омен. Често је име знак, знамење које носимо.
Софијини Мама и Тата смогли су снагу достојну дивљења да безгранични бол поделе са нама путем медија. И дозволе нам да њихови животи, судбина, постану и наши. Да њихова туга, постане и наша. Да нам учине јаснијим зло које се догодило 3. и 4. маја. И како да се према њему односимо.
Те мајске недељне ноћи, Србија је доживела катарзу гледајући и слушајући Софијног Тату.
А он је само причао о својој јединој ћерки Софији.
Онако како поносни отац пун љубави може да прича о свом детету.
Али и који проповеда племенитост коју је и као родитељ уткао у ДНК своје јединице. У најтежим личним тренуцима, издиже се изнад мржње, одмазде, говори о емпатији, доброти. Подсећа нас да постоје „добре душе” и да су међу нама. И да доброта мора да се користи као одговор на свако зло. Стално.
Миланкина и Слободанова Софија је била посебна и другачија, јер су јој такви и Мама и Тата, којима је она била најважнија.
Обоје су хтели да буду што више са њом јер је била своја и њихова.
Имала је зелени прамен у коси, носила је мајицу Раге агаинст мацхине, слушала је Раммстеин, савршено је скијала, глумила у клиповима које је сама режирала…
Није робовала уштогљеним правилима и имала је свој свет у којем је безбрижно одрастала.
Попут имењакиње из оне књиге која постаје бесмртна и невидљива свима, осим неколицини.
Софијин четрнаести рођендан обележавамо са надом да је Трећи мај променио ову земљу и ово друштво. Не на горе.
О томе је Софијин Тата својевремено причао на телевизији.
И померио је људе.
Изместио их је из тежишта и скоро па проповеднички указао на важност љубави и емпатије.
Као и Софијина Мама, која је храбро иступила и прва рекла неке непријатне истине које умеју да заболе.
Софија би била поносна на своје Маму и Тату.
Баш као што су они на њу поносни.
Софију Негић. Данас би напунила 14. година.
Верујем да ће “небески разред” Ане Божовић, Маре Анђелковић, Андрије Чикића, Бојане Асовић, Ангелине Аћимовић, Еме Кобиљски, Катарине Мартиновић, Адриане Дукић, Софије Негић и њиховог Драгана Влаховића, достојно обележити овај рођендан, као што ће и Софијини родитељи то учинити.
И не само Софијин, већ и рођендан свакога из овог разреда, треба да обележавају и ученици основних и средњих школа, наставници, сви у просвети, сви грађани. Као облик завештања, као задужбину, као стално подсећање на универзалне људске вредности, не само као школске већ као животне лекције.
Родитељи “небеског разреда” своју доброту супростављају злу. Желе да помогну да се та спирала заустави, преокрене. Да вредности хуманости, другарства, солидарности, емпатије, креативности, љубави… заиста, буду вредности око којих се гради друштво.
Од нашег отвореног срца, решености свих чланова овог друштва, али и политичке воље, зависи да ли ћемо се окренути људскости, једни другима, или ће инерција учинити своје, и држати нас у неизвесности када и где ће се зло поновити и да ли ћемо и ми или неко нама близак њиме бити обухваћени.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.