На 28. Седници Одбора, ван снаге је стављена Одлука о покретању поступка за предлагање кандидата на предлог овлашћених предлагача удружења новинара, удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора, удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и удружења чији су циљеви заштита деце.

Како је на почетку седнице навела председница Одбора Невена Ђурић, „закључно са 18. јануаром није стигао ниједан предлог кандидата, а Одбору су упућене бројне примедбе на непримереност тренутка за објављивање јавног позива“.

„Добили смо оптужбе да је Одбор намерно објавио позив у време празника, да је позив објављен у суботу, а да је у 15 дана колико траје конкурс, седам било нерадно“, навела је она и додала да је чињеница да су „још неколико дана бројне организације, па и државни органи радили ограничено“.

Подсетимо, позив је објављен у суботу, 3. јануара,а  рок за предлагање кандидата била је недеља, 18. јануар 2026. године.

Ђурић је истакла да обустављање поступка предлаже „с обзиром на бројност примедби и са жељом да овај процес, као и до сада, буде обављен отворен, јавно доступан, инклузиван и да има најшири легитимитет“.

Народни посланик Јован Јањић истакао је да је рок за предлагање кандидата био јуче и да је могуће да у наредним данима предлози стигну поштом, те да је из Удружења новинара Србије (УНС) добио инормацију да су послали предлог кандидата.

Он је због тога предложио да се гласање одложи за два дана и да се сачека да послати предлози пристигну.

Посланик Радомир Лазовић је истакао да је „ова ситуација смешна и да је јасно да је жеља владајуће партије да контролише РЕМ, те да је основни проблем настао када није успела то да уради“.

„Сада, вероватно на притисак ЕУ потпуно заустављате процес. Не можете никога да преварите. Ако је тачно да је неко послао предлог, сматрам да то треба прво да се испита, да направимо паузу и видимо. Била би срамота да кажете да се нико није пријавио, ако то није тачно”, рекао је Лазовић.

Он је истакао да сматра да је овај поступак „пропао и да би требало поновити процес за избор свих чланова Савета РЕМ-а“.

Невена Ђурић истакла је да је „рок био до данас, а не до јуче“, али да се, „без обзира на то, не расправља о томе него о стављању Одлуке ван снаге“.

Посланица Ивана Роквић истакла је да сматра да је предлог да се процес обустави нечија наредба и да је симптоматично да се нико из ГОНГО удружења, која су увек, како каже, у ниском старту, није пријавио.

Она је такође истакла да треба видети да ли ће у наредним данима поштом стићи неки предлог кандидата.

Народни посланик Небојша Бакарец истакао је да су управо од опозиције, односно “блокадера“, стигле оптужбе да се покушава да се убрза процес и да су зато изабрани нерадни дани за објаву позива.

„Тачно је, желимо да убрзамо, али процес уласка у ЕУ. Међутим, пошто постоје примедбе, и јесу били нерадни дани, треба да се понови процес“, рекао је Бакарец.

Он је подсетио да је и председник државе позвао да се поново отвори дијалог са невладиним сектором и позвао председницу Скупштине Брнабић да покуша да обнови процес.

„Он брине о држави, а бринемо и ми. Нико нам није ништа одредио и наложио“, рекао је Бакарец.

Подсетимо, 19. децембра 2025. године, изабрани чланови Савета Регулаторног тела које су предложили наведени предлагачи поднели су оставке - Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник, Родољуб Шабић и Дубравка Валић Недељковић, након чега им је престао мандат.

Десет дана касније, 29. новембра 2025. године, Одбор за културу и информисање је донео Одлуку о покретању поновног поступка за предлагање кандидата за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије, а јавни позив је објављен 3. јануара 2026. године.

Када су у питању бескаматне позајмице, УНС је преко Фонда солидарности „Јован и Жинет Пантелић“ исплатио 9.233.000 динара, а преко Фонда „Добрица Кузмић“ 162.000 динара.

Управа УНС-а одлучила је да 2. јуна 2004. године формира потпорни фонд који носи име председника УНС-а у периоду од 1933. до 1938. године – Добрице Кузмића. Фонд носи Кузмићево име јер је у његовом мандату УНС учинио највише на јачању новинарске солидарности.

Чланови Фонда „Добрица Кузмић“ имају право на бескаматну позајмицу до 18.000 динара, бесповратну помоћ приликом рођења детета која износи 16.000 динара,  бесповратну помоћ за лечење до 20.000 динара, а чланови породица преминулих чланова имају право на посмртнину која износи 13.000 динара. Сви чланови УНС-а су и чланови овог Фонда.

Колегинице и колеге које желе да постану чланови Фонда солидарности „Јован и Жинет Пантелић“ не морају да буде чланови УНС-а.

За учлањење је потребно попунити формуларе доступне на сајту УНС-а и доставити их лично, поштом или на имејл адресу bozana.calov@uns.rs.

Вољом својих чланова УНС је 1969. године обновио Фонд солидарности, чиме је после паузе од 32 године настављен рад потпорног друштва Београдског новинарског удружења (1932–1937), чији је УНС правни следбеник.

 Чланови Фонда солидарности „Јован и Жинет Пантелић“ имају обезбеђено животно осигурање за случај повреде, инвалидитета и смрти.Чланови Фонда имају право и на бескаматну позајмицу у износу од 40.000 динара које враћају у десет месечних рата.

Фонд солидарности „Јован и Жинет Пантелић“ је правни следбеник Фонда солидарности. Име Фонда је промењено децембра 2024. године, у част .Јована и Жинет Пантелић који су УНС-у завештали земљиште и кућу у Врњачкој Бањи.

Осим преко потпорних фондова, УНС у посебним случајевима, а одлуком Извршног одбора, исплаћује директну помоћ угроженим колегиницама и колегама.

Тренд Трамп 2.0 се, према Ројтерсовом институту, шири и копира неслућеном брзином широм света, а данак узима професионално новинарство у коме новинари одговарају за сваку писану и изговорену реч. Судећи по овом истраживању, улогу медијских професионалаца полако преузимају инфлуенсери које медијски закони не обавезују да извештавају професионално, одговорно и у интересу јавности, што отвара простор за бројне дезинформације.

Као одговор на конкуренцију инфлуенсера, три четвртине (76 одсто) издавача наводи да ће ове године покушати да охрабре своје новинаре да се понашају попут њих. Половина (50 одсто) планира партнерства са инфлуенсерима ради дистрибуције садржаја, око трећине (31 одсто) планира да их запошљава, на пример за вођење налога на друштвеним мрежама, док 28 одсто разматра да отвори студио за инфлуенсере.

Овај тренд, како се наводи у истраживању, „често долази у пакету са бујицом застрашујућих правних претњи против издавача и континуираним покушајима да се уруши поверење означавањем независних медија и појединачних новинара као оних који производе лажне вести“.

Песимистичне прогнозе за припаднике „четврте гране власти“ додатно подгрева вештачка интелигенција, која „струји дигиталним простором“. То је у складу са предвиђањима Ројтерсовог института из 2024. године, када је истакнуто да ће „да ће 2026. године велики део садржаја на интернету бити произведен синтетички, односно коришћењем вештачке интелигенције и различитих рачунарских техника“.

Како су се предвиђања Ројтерсовог института из 2024. године углавном обистинила, тренутни налази стварају оправдану бојазан за новинарску професију.

Ипак, челни људи традиционалних медија који су учествовали у истраживању били су оптимистични у погледу начина финансирања и истакли да ће се „фокусирати на поновно осмишљавање својих пословних модела за доба вештачке интелигенције, са садржајем који је препознатљивији и са израженијим људским лицем“.

Мултимедијални сторителинг биће све важнији у овом домену како би се омогућило да садржај буде пријемчивији, док ће уредници наставити да разматрају како је најбоље да користе алате вештачке интелигенције у продукцији и дистрибуцији медијског садржаја.

Иначе у овом, најновијем истраживању Ројтерсовог Института учествовало је 280 уредника, директора и руководилаца водећих онлајн медија из 51 земље и територије.

Оптимизам по питању пословања, песимизам по питању професије

Тек нешто више од трећине (38%) уредника, директора и руководилаца који су учествовали у истраживању било је оптимистично у погледу будућности новинарства у наредној години, 22 процента мање него пре четири године.

„Разлози које су наводили су политички мотивисани напади на новинарство, губитак средстава USAID-а која су раније подржавала независне медије у многим деловима света, као и значајан пад посета на бројним онлајн порталима“, наводи Ројтерсов Институт.

Док је прошле и претпрошле године у истраживању Ројтерсовог институа „Новинарство, медији и технолошка предвиђања“ истицано да пада саобраћај са друштвених мрежа, ове године, први пут је евидентиран значајан пад посета са претраживача.

„Подаци аналитичке куће Chartbeat, коришћени у овом извештају, показују да је укупан саобраћај ка стотинама информативних сајтова из Гугл претраге већ почео да опада, при чему издавачи који се ослањају на 'лајфстајл' садржаје наводе да су посебно погођени увођењем Гугл АИ прегледа“, пише у извештају Ројтерсовог института.

Издавачи су први пут истакли да ће у наредне три године пасти посета са претраживача – и то за 40 одсто. Овај пад неће значити да читаоци неће приступати медијима преко Гугла, али значиће ређи приступ медијима са претраживача.

Тако ће услед АИ функција, које сумирају текстове, фокус бити на мултимедији, па ће у њиховом пословању важне бити платформе које дистрибуирају овакав садржај – Јутјуб, Тикток и Инстаграм.

Више од половине испитаника је показало оптимизам  у погледу сопствених пословних изгледа, слично као и прошле године.

„Издавачи са претплатничким моделима, који се обраћају имућнијој публици и имају снажан директан саобраћај, виде пут ка дугорочној профитабилности, док они који се и даље ослањају на оглашавање и штампу страхују од наглог пада прихода и утицаја АИ претраге на финансијски резултат“.

Претплата је тако главни извор прихода на који се фокусира чак 76 одсто издавача који су учествовали у истраживању, а прате је банер оглашавање (за које се определило 68 одсто издавача) и нејтив оглашавање (за које се определило 64 одсто издавача). Занимљив је податак онлајн преноси догађаја уживо постају важан део стратегије приходовања.

Смањено је ослањање на подршку читалаца и донације, те се на њега ослања само 18 одсто издавача.

Иако вештачка интелигенција доноси озбиљне поремећаје у дистрибуцији и саобраћају ка медијским сајтовима, део издавача у њој види и потенцијални нови извор прихода, пре свега кроз лиценцирање садржаја и моделе поделе прихода са АИ четботовима. Међутим, очекивања су изразито неуједначена и зависе од величине, тржишне позиције и типа медија.

„Око петине (20%) издавача – углавном из 'премиум' медијских кућа – очекује да ће будући приходи бити значајни, док половина (49%) сматра да ће допринос бити мањи. Још једна петина (20%), углавном локални издавачи, јавни сервиси или медији из мањих земаља, не очекује никакав приход од АИ уговора“.

АИ се све чешће користи у новинарском раду, нарочито за прикупљање информација (анализу података, праћење извора, транскрипцију), као и за бржи развој дигиталних производа и алата, али још увек мање као замена за новинаре, а више као подршка њиховом раду.

Више од половине челних људи различитих светских медија наводи да АИ није укинула ниједно радно место

Две трећине испитаника навело је да увођење вештачке интелигенције није довело до смањења броја запослених, односно АИ није заменила ниједног запосленог.

Око 16 одсто челних људи у медијима навело је да су њихове медијске куће благо смањиле број запослених, док је око 9 одсто испитаника навело да је развој АИ изискивао нове запослене који ће радити као консултанти за примену вештачке интелигенције или на сличним позицијама.

Медијске куће користе вештачку интелигенцију превасходно за техничке и организационе послове, али АИ алати се у великој мери примењују и за анализу података, праћење извора и аутоматску транскрипцију. Ове примене указују на то да се и даље у већој мери примењују алати који не генеришу нови садржај од генеративних модела.

Упркос томе, многи издавачи су навели да ће садржај ниског квалитета све више расти због све већег ослањања на АИ. Овакав садржај шириће се друштвеним мрежама, које неће бити у стању да разликују АИ генерисан садржај од оног који није синтетички.

Укупан износ средстава опредељен за пројектно суфинансирање медијских садржаја у Жагубици је осам милиона динара. Најнижи износ који се може доделити по пројекту је 20.000, а највиши 6.400.000 динара.

Жагубица је, иначе, првобитно објавила да је рок за пријаву чланова комисије за оцену пројеката 12. јануар, али је овај рок накнадно продужен за још седам дана.

Подсетимо, Министарство информисања и телекомуникација (МИТ) још није објавило прелиминарну ранг листу кандидата са бодовном листом, који су се пријавили за чланове комисија.

Након што је објави, МИТ мора да одреди рок за жалбе, после чега се објављује коначна ранг листа.

С обзиром на то да је до 19. јануара, када је рок за предлагање чланова комисије у Жагубици, остало још седам дана, поставља се питање како ће ова општина формирати комисију и спровести конкурс уколико МИТ до тада не објави коначне ранг листе кандидата.  

Пресудом, Врховни суд указује да ослобађајућа пресуда Апелационог суда у Београду делове образложења заснива на погрешној интерпретацији садржине записника о исказима сведока и самих исказа, и то исказа сведока Милорада Улемека Легије, Александра и Милоша Симовића, те Дејана Миленковића и Миладина Сувајџића.

Апелациони суд је утврдио да Легија није остао при исказу који је дао 8.1.2014. године пред Тужилаштвом за организовани криминал (ТОК), односно да исказ није потврдио на главном претресу пред првостепеним и другостепеним судом, као и да окривљени, браниоци и суд нису били у могућности да га директно питају у вези са чињеницама о којима се пред тужилаштвом изјашњавао.

Међутим, садржина записника и транскрипта са суђења, говоре другачије, наводи Врховни суд.

„Легија је на главном претресу пред првостепеним судом одржаном дана 26.9.2016. године изјавио да нема ништа посебно да каже осим онога што је већ изјавио и да нема шта да дода, након чега су му учесници у поступку постављали питања. Исто важи и за главни претрес пред другостепеним судом који је одржан дана 8.3.2023. године, када је изјавио да нема шта да дода ни да одузме од онога што је рекао на прошлом сведочењу и да све што је рекао стоји у записнику и он стоји иза тога“, пише у образложењењу одлуке Врховног суда.

Апелациони суд погрешно је интерпретирао садржину записника, наводи Врховни суд, из чега је извео даље погрешан закључак у погледу Легијиног исказа и у погледу тога да ли су учесници у поступку могли да му директно постављају питања. Оно што је, истиче се даље, Апелациони суд утврдио да пише у записницима и оно што у записницима заиста пише је различито.

Исту повреду је Апелациони суд учинио и у погледу оцене исказа сведока Милоша и Александра Симовића.

„Утврдио је да они нису остали при исказу који су тужилаштву дали 10.1.2014. године иако су на главном претресу пред првостепеним судом дана 27.9.2016. године изјавили да остају при изјави и да неће ништа додавати ни одузимати (Милош Симовић) односно да не може да се изјасни да ли остаје при исказу (Александар Симовић)“, наводи се у пресуди.

Апелациони суд исту грешку, наводи Врховни суд, прави и приликом оцене исказа сведока Миладина Сувајића и Дејана Миленковића Багзија, „када закључује да су се они изјашњавали о информацијама које су од неког чули и да то могу бити само одређене индиције везано за предмет поступка, као и да искази садрже различите информације“.

Врховни суд налази да су се ови сведоци детаљно изјашњавали како о чињеницама које су им лично познате, тако и о томе како су и од кога добили одређене информације, а што је све садржано у записницима.

Врховни суд даље наводи да је образложење пресуде Апелационог суда о извештају о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају од 12.2.2012. године контрадикторно, нејасно и да уопште не може да се утврди шта је било уопште предмет анализе Апелационог суда. 

„Образложење је толико противречно, јер суд прво наводи да је одбијен предлог одбране да се предметни извештај изузме као незаконит. Потом суд констатује да прихвата став из ранијег решења Апелационог суда, Посебног одељења од 29.6.2018. године да је реч о законитом доказу јер ‘у спису постоје докази о свакој предузетој процесној радњи везано за 40 ДЛТ трака..’ да би потом закључио да се овај доказ не може прихватити као поуздан и веродостојан јер није урађено вештачење у складу са законом“.

Врховни суд указује да је у тој ситуацији управо другостепени суд могао да нареди поновно вештачење и отклони недостатке у налазу и мишљењу.

Врховни суд указује и да Апелациони суд није интерпретирао, нити анализирао међусобну комуникацију Курака, Ромића и Радоњића у периоду од 9.4.1999. године до 12.9.1999. године а ипак је нашао да није веродостојна и да је непоуздана.

Константиновић: Пресуда значајна јер указује на озбиљне пропусте другостепеног суда  

Пресуда Врховног суда, како оцењује адвокат Удружења новинара Србије (УНС) Гордана Константиновић, не значи ништа када је реч о правди за Ћурувију.

„Ова пресуда Врховног суда не може утицати на правноснажну ослобађајућу пресуду функционерима Службе државне безбедонсти, нити донети правду убијеном Ћурувији и његовој породици јер је реч о одлуци која је без икаквог практичног ефекта“, каже она.

Међутим, додаје, значај ове пресуде Врховног суда, види у томе што указује на озбиљне пропусте другостепеног суда. 

Књиге се могу преузети у Секретаријату УНС-а, Ресавска 28/1, Београд, сваког радног дана од 8 до 16 сати.

Издавачка кућа „Вукотић Медиа“ донирала је следеће књиге:

-          „Дара из Јасеновца“ – Наташа Дракулић

-          „Бизнис класа“ – Миша Бркић

-          „Бољи живот“ – Никола Савић

-          „Црничани“ – др Миодраг Стојковић

-          „Крв је вода“ – Игор Маројевић

-          „Сва лица опозиције“ – Зоран Стојиљковић

-          „Јесмо ли преварени“ – Александар Тијанић

-          „Оловне речи“ – Мањо Вукотић

-          „Лајковачка пруга“ – Радован Бели Марковић

-          „Лична документа“ – Љубивоје Тадић

-          „Крцун“ – Бојан Димитријевић

-          „Нас два брата“ –  Вуле Журић

-          „Хулим и потписујем“ – Радмила Лазић

-          „Комшије“ – група аутора

-          „Бизнис класа“ – Миша Бркић

УНС онлајн у децембру 2025. године имао је око 63.306 посетилаца више него у истом месецу прошле године и скоро дупло више него месец раније, у новембру, када је сајт посећен 42.597 пута.

Посета сајту УНС онлајн од 2015. године констатно је расла. Ипак, од почетка 2025. године Гугл аналитика бележи значајан пораст у посетилаца што показује да читаоци имају поверење и верују сајту УНС-а.  

Претходна највећа забележена посета била је у јуну прошле године када је сајт посећен 49.259 пута.

Kао и сваког месеца, и у децембру 2025. године на сајту УНС-а објављиване су најважније медијске информације из Србије и света, текстови о радним правима новинара, односно проблемима са којима се сусрећу колегинице и колеге, отказима и дисциплинским поступцима против њих, нападима на новинаре и медијске раднике, информације и анализе о медијским конкурсима и пројектном суфинансирању, заштити ауторских права, али и ретроспектива медијске године за нама...

О најважнијим медијским информацијама на сајту УНС обавештава своје чланове слањем е-билтена на више од 7000 адреса три пута недељно, као и постављањем вести на налоге УНС-а на друштвеним мрежама Фејсбук, X и Инстаграм.

Редакција се захваљује на поверењу.

Драгослава Пескаревић је рођена 21. марта 1936. године у Београду. Завршила је гимназију и апсолвирала на Филозофском факултету у Београду, на Катедри за енглеску књижевност.

Запослила се 1961. године у редакцији недељника „Београдска недеља“ у ком је паралелно радила послове секретара редакције и новинара. У „Новости из Југославије“, лист за југословенске раднике на привременом раду у иностранству, прешла је 1966. године. Тамо је уз послове секретара редакције припремала редовне рубрике „Одговори читаоцима“, писала о животу југословенских радника, поготово у СР Немачкој.

У „Дугу“ долази 1972. године. Препоручујући је за чланство у Удружење новинанара Србије, шест година од њеног доласка у овај часопис, главни и одговорни уредник „Дуге“ Велимир Весовић написао је: „Другарица Драгана Пескаревић дошла је у `Дугу` и запослила се као секретар једне редакције у којој су сви радили све. Било је то време покретања нове серије `Дуге` и изузетних редакцијских напора“, додавши да је из броја у број осим што је организовала посао, присуствовала редакцијским састанцима, обезбеђивала ауторе, договарала се са њима и сама писала „информације, портрете и разговоре“.

Док је радила у „Дуги“ паралелно је као новинарка сарађивала са „Практичном женом“ и листом „Филм“.

Пескаревић почиње искључиво да се бави новинарством 1978. године када прелази у „Практичну жену“. Ту после посвећеног новинарског рада постаје уредница модне рубрике.

Посебно је била поносна на текстове и насловне стране „Практичне жене“ којима су представљани домаћи модни креатори, одећа и појединци из српске и југословенске модне индустрије.

По одласку у пензију редовно је сарађивала са листом „ВИВА“, од 2000. до 2006. године.

Пескаревић је скоро пола века била члан УНС-а и значајно је својим радом допринела развоју ове најстарије српске новинарске организације.

Од 2000. године прикључила се Клубу новинара ветерана, а његов председник постала је 2011. Иницирала је и спровела бројне активности. Добитница је Златне повеље УНС-а, за дугогодишњи рад и допринос развоју новинарства, која јој је уручена 2022. године.

Драгослава Пескаревић говорила је енглески и италијански језик.

Биће упамћена по елеганцији, појави која је на први поглед саговорнику давала до знања да се ради о особи истанчаног модног укуса, као и њеној благости, стрпљењу и правичности.

Иза Драгославе Пескаревић, остали су син и ћерка, Драган и Ивана, унуци Теодора и Иван, и праунике Дарија и Софија. 

Преживео је свакаква времена, све и свашта и надживео многе, доказујући да је јачи, жилавији, дуговечнији и трајнији од сваке власти и сваког политичара, али и од многих других који су му крај одавно спочитавали.

Био је сведок, верни хроничар и коментатор смутних времена после Другог светског рата, времена социјалистичког самоуправљања, жестоке поновне капиталистичке првобитне акумулације капитала, сведок приватизације, ратова, инфлације, земљотреса, родних и сушних година, јубилеја и стечаја многих фабрика, вишедеценијских привремених депонија, вишедеценијских незавршених пројеката, значајних културних достигнућа, спортских успеха и неуспеха, побуна грађана, демонстрација, протеста, шетњи, блокада, полицијске тортуре и деблокада...

Иако се пред читаоцима појављивао једном недељно, најпре петком, потом четвртком, остао је хроничар свега важног у граду на Колубари и Колубарском округу, хроничар на онај старински начин, на новинском папиру, хроничар до којег се долази на киосцима...

У ери дигитализације није се снашао, нема га на интернету, нема га на друштвеним мрежама, али опстаје. Има своју читалачку публику, сваког четвртка се пред јавношћу „легитимише” у најмање десет хиљада примерака.

Новинарска бранша у „Напреду” платила је данак новим временима, редакција је по питању „седме силе” четири пута мања него пре 40 година, али бори се! Новине излазе. Из разумљивих разлога имају све мање аналитичких текстова и коментара, али вести, извештаја, репортажа, карикатура не мањка...

„Напред” је, по многим мерилима, за српске услове крајње нетипичан медиј. И као друштвено предузеће и као приватна фирма сам је опстајао и опстаје на тржишту, без икакве државне помоћи, субвенција, суфинансирања... Постоји и опстаје грађана ради, а не политике и политичара ради. Својом уређивачком политиком дочекао је и испратио многе власти и није остао веран ниједној. Остао је веран само читаоцима, професији и новинарском кодексу. За првих 80 година, доста!

У књизи, "Тридесет и три пута како постати новинар“ Бранимира Ковача, на то питање Милош Лазић је одговорио кратко и јасно:

"Лако ми је одговорити на питање: Како сам постао новинар? Једноставно, родио сам се и одрастао као такав. Цео живот и све школе које сам учио (макар и на кратко) били су само успутни догађаји до овога данас и овога што јесам. Тек када се запослиш и уђеш у огромну зграду ,Политике', докучиш да нико никад не постаје новинар, већ се такав човек једноставно рађа и живи тако како живи. Новинарски. Другачије.“

Писао је од ране младости. Најпре у ,"Студенту“ и ,"Омладинским новинама“, па ,"Репортеру“, опробао се и на Београдском програму Телевизије Београд, а потом, постао је новинар ,"Блица“, "Илустроване Политике“ (најдуже) и, на крају, листа "Политика“ у којој је писао до последњег даха.

Није морао да се потписује да би се знало ко је написао текст. Стил му је био јединствен, препознатљив, као и избор тема.

Писао је о такозваним обичним људима, у којима је откривао непознанице, подвижништво, доброту, храброст, умеће живљења, лепоту… али и о селима и варошицама Србије, у забитима откривао драгуље. По Србији, и којекуде по белом свету.

Отишао је "последњи Мохиканац“ славног доба писаца репортажа, звезданих репортерских имена. Гутао је живот, као ваздух, као воду, као да му је сваки дан последњи. Примерице, једном смо случајно, по различитим пословима пристигли у Ниш и сусрели се у хотелу "Парк“, на легалу. Скоро да смо дочекали зору, јер разговор је био прилично течан. Пробудио сам се, једва, око девет и на доручку затекао Лазића загњуреног у блокове с белешакама. Нешто је записивао, нешто прецргтавао.

Испоставило се да је до тог времена већ обавио посете и разговоре за три текста, а један и издиктирао стенографима. Тог јутра претекао је и Шабана Бајрамовића који је са неке свирке дошао кући неколико минута касније од новинара који га је тражио.

Милош Лазић је новинар старог кова, класик. Строго се држао новинарских, етичких правила. Сензационализам га никада није повукао. Пазио је да у тексту никога не повреди, сваки иоле сумњив податак био је више пута проверен.

Посебно је водио рачуна о језику.

Једном је једна лекторка у једној издавачкој кући, после читања његовог рукописа, уреднику рекла: Овај пише архаично. То је зато, прокоментарисао је Лазић том уреднику, што пишем српски. Српски је постао застарео. Сада се пише англосрпски. Није пилетина, него чикетина. Није готовина, него кеш. То је нобл.

Безброј је примера колико је помагао људима, не само пишући о њиховим невољама. Давао је све што се могло дати. Ко није имао где да спава, имао је место у његовој гарсоњерици на Чубури, где се спавало,осим попреко на једином кревету, и на удобном тепиху. Једном се тамо негде код Богословије поред њега зауставио раздрнадани ,,југо“ и човек, судећи по говору Личанин, избеглица, упитао Лазића за неку заметну улицу на Карабурми. Милош је покушао да му објасни, али безуспешно. Зато је ускочио на сувозачко место и оштро реко: Вози! – показујући руком правац као војскобођа. После се вратио аутобусом.

Био је нераздвојан са Жељком Синобадом, фоторепортером "Илустроване“. На сваки, ама на сваки задатак ишли су заједно. Онда се Жељко разболео. Тешко се разболео. Милош га је посећивао скоро свакодневно, доносио му ово и оно, причали су телефоном. Тако је једном приликом Жељко пожелео да једе лучане паприке.

А био је јуни. Снашао се Милош Лазић  за паприку, испекао је на рингли, ољуштио... ма мајстор је био и за кулинарство (објавио је две куварске књиге) али овде, наравно, није реч о вештинама.

Реч је о души човека који се управо преселио у наша сећања. Више га нећемо срести у ,,Политиконом“ лифту, у кафаници "Херцег-Нови“, или некој другој, ни случајно у Нишу...

Иза Милоша Лазића остали су супруга Јасна, кћерке Милица и Марија и син Душан. Испраћај за кремација биће у среду 14. јануара у 11 часова на Новом гробљу у Београду. 

Милош Лазић рођен је 1950. године у Београду. Новинарство је дипломирао на факултету Политичких наука.

Новинарством је почео да се бави 1972. године као спољни сарадник у неколико београдских редакција, од омладинских и студентских, до ТВ Београд, Политикиних издања и дневног листа „Блиц“.

Радио је и у сатиричном листу „Јеж“.

Испраћај за кремацију биће 14. јануара у 11.00 на Новом гробљу у Београду.

„Ослобађајућу пресуду то неће променити, а за општу јавност ово представља вид анестезирања. Реч је о одлуци која ће остати у архиви суда, без икаквог практичног ефекта“, каже Константиновић за сајт УНС-а.

Константиновић подсећа да је захтев за заштиту законитости поднело тужилаштво, али да, према закону, такав захтев не може довести до промене правоснажне ослобађајуће пресуде Апелационог суда, нитxи до поновног суђења.

„Они су сада правоснажно ослобођени и по закону им се више не може судити за исто кривично дело. Хипотетички, да је овај захтев поднео бранилац окривљеног и да је утврђена повреда закона, поступак би могао бити поновљен, али када захтев поднесе тужилаштво, то није могуће“, објашњава она.

Како наводи Константиновић, УНС нема увид у образложење пресуде Врховног суда, а оваква одлука суштински значи да је Врховни суд утврдио да је у судском поступку за убиство Славка Ћурувије поврђен закон - било у самој пресуди, било у поступку који јој је претходио.

„То се може односити на погрешну примену процесних одредаба, лошу интерпретацију исказа сведока или погрешно вредновање појединих доказа“, наводи она.

Година дубоке друштвене кризе тешка и за медије

„Година је пролетела, а суштински је била крцата догађајима. Прошлу годину обележила је нека врста вандредног стања у земљи у којој су готово сви догађаји били везани за питања владавине права и рада институција, покренута после пада надстрешнице на станици у Новом Саду. У 2025. поново смо говорили о санкцијама и нажалост, превише често о рату, као реалности или злокобној будућности“, овако је новинарка и ауторка емисије „Прави угао“ Љубица Гојгић описала прошлу медијску годину.

Гојгић је УНС-у нагласила је да је 2025. година била изазовна за медије.

„Година коју је обележио студентски покрет разоткривши дубину кризе у друштву, била је веома изазовна за медије. Новинари су се поново нашли на мети, не само вербалних увреда и претњи, него и физичких напада, што нас враћа у неке периоде из новије историје, које смо мислили да смо превазишли“, рекла је она.

На питање УНС-а шта би издвојила као лепу страну новинарског посла која јој је посебно била важна прошле године, Гојгић је одговорила да је то обележавање десетогодишњице емитовања „Правог угла“ на РТВ Војводина.

„Лепа вест за мене је била обележавање десете годишњице емитовања Правог угла на РТВ Војводине. Протекла деценија била је препуна изазова па опстанак емисије, у условима тешке медијске ситуације у Србији, и подршку колега тим поводом,  сматрам успехом“, рекла је она.

Најхрабрија година у савременом новинарству 

Главни уредник портала А1тв.нет из Новог Пазара Енес Радетинац нам је рекао да је за њега медијска 2025. година била радна, тешка, али по много чему једна од најхрабријих у савременом новинарству.

„Када говорим о храбрости, мислим пре свега на новинарске приче које су рађене без калкулација, са јасним фокусом на јавни интерес. Посебно су локални медији, упркос тешким околностима, показали висок ниво професионализма и објективности, чак и у ситуацијама када је то било изузетно захтевно, у моментима када су се мешали снажне емоције, бес и притисци са различитих страна“, објаснио је Радетинац.

У разговору за УНС Радетинац је истако да су изазови у новинарском раду прошле године били огромни и присутни на свим нивоима.

„Изазови су постојали на сваком пољу рада и тешко је издвојити један као најтежи или најизраженији, јер су сви били подједнако озбиљни и исцрпљујући за новинаре. Било је то окружење у којем сте истовремено морали да бринете о личној безбедности, професионалном интегритету и одговорности према јавности“, објаснио је он.

Како је рекао, изазови са којима се новинарска заједница суочавала били су „од озбиљних финансијских притисака и недостатка стабилних извора финансирања, па све до отворених претњи смрћу, прогањања, притисака од стране институција и у појединим ситуацијама, малтретирања од стране полиције“.

„Упркос свему, новинари су наставили да раде свој посао професионално и одговорно. Ова година нам је, колико год била тешка, показала колико су новинари храбри, истрајни и колико заиста представљају један од првих и најважнијих стубова демократије и здравог друштва“, нагласио је Радетинац.

Заједништво на терену

Ова година нас је посебно учврстила као редакцију. Постали смо још ближи, повезанији, емотивнији и почели смо да бринемо једни о другима на начин који ствара посебну енергију и осећај заједништва рекао је Радетинац и додао да је то утицало на њихову сарадњу са професионалним редакцијама и новинарима.

„Посебно је важно што смо као редакција на терен увек излазили заједно. Током протеста смо били једни уз друге, чували леђа једни другима и делили одговорност. Тај осећај сигурности и заједништва је непроцењив“, рекао нам је он.

Према његовим речима, награда УНС-а „Милорад Додеровић“ за допринос локалном новинарству коју је добио у новембру прошле године, дошла му је у правом тренутку.

„Ова награда ми је дала нову снагу и мотивацију. Исто важи и за признање које је наша редакција добила од Новосадске школе новинарства за професионално и објективно извештавање. И та награда је стигла у правом тренутку и додатно нас оснажила“, нагласио је Радетинац.

Мање истраживачких и аналитичких текстова, доминантан теренски рад

Уредник портала 021.rs Зоран Стрика изјавио је да је “прошла медијска година настајала са сваким километром који су прешли новинарке и новинари у Србији, пратећи бројне протесте“.

„У том осликавању било је много мучних догађаја за медијске раднике. Било је вређања, било је физичких напада. Евидентно је да су се насилници осилили и да више ни криминалци, који би у сваком иоле уређеном друштву бежали од било какве камере, немају никакав проблем да буду снимљени док чине кривично дело, јер знају да неће бити кажњени“, рекао је он.

Стрика нам је рекао да су новинарке и новинари редакције 021.rs већи део медијске 2025. године “провели на улици“.

„Усредсредили смо се на репортерски посао и то је довело до тога да имамо нешто мање истраживачких и аналитичких текстова по којима нас публика такође препознаје. Ова година је била финансијски изазовна за предузећа у различитим областима, па тако и за медије. Била је изазовна и на људском плану, заборављамо на то да новинари нису машине, да све што виде, чују, напишу, све чему сведоче, носе негде у себи и често немају развијене механизме да то процесуирају“, изјавио је.

Додао је да су рад редакције 021.rs у претходних годину дана пратила признања, како колективна, тако и појединачна.

То су лепе ствари, рекао је Стрика и додао да су се оне десиле “у моменту када је атмосфера у друштво изузетно лоша и када је положај новинара и медија у Србији изузетно неповољан, без неких јасних изгледа да би ситуација у наредном периоду могла да се побољша“.

„Све што смо живели претходних 12 месеци последица је, између осталог, атмосфере коју је власт годинама градила, а у којој постоји само искључивости и у којој нема никаквог разговора. Прихваћено је правило да "јачи-тлачи", па ће се они који су у већини осетити јачима у односу на неку новинарску екипу и неће се либити тога да им приреде непријатност и да их ометају у послу“, закључио је Стрика.

Кенешки: Прошла медијска година вратила ми је веру у људе и наду да можемо бити бољи

Медијска 2025. година, за новинарку Војнет продукције из Новог Сада Сташу Кенешки, по њеним речима, била је најизазовнија у овом веку у Србији.

„За нас који смо радили у Новом Саду била је и опасна, јер смо више него једном удисали сузавац док смо извештавали. Али било је и дирљивих тренутака као што је био дочек бициклиста из Стразбура, студената који су пешачили до Новог Сада. Та енергија са догађаја са којих смо извештавали утицала је и на све нас новинаре, сниматеље и фоторепортере“, рекла је она УНС-у.

Кенешки нам је рекла да је посебно било тешко извештавати са новосадских улица прошле године , јер су често на терену остајали без интернета.

„Велика окупљања су била изазов јер би потпуно остајали без мреже, а битно је слати редакцијама шта се дешава. Тако смо морали да снимамо, па да одлазимо даље у потрази за интернетом“, објаснила је она.

Додала је да је у природи новинарског посла да новинар буде у центру збивања, а то је често било изазовно.

„И емотивно је било тешко. Свако полагање венаца, цвећа, паљење свећа испред Железничке станице није било лако“, каже Кенешки.

Она је рекла да је извештавање са протеста у Новом Саду новинарима донело ново искуство.

„С обзиром на то да је било окупљања на више локација у граду у исто време, колеге су се сетиле да се умрежимо у Вибер групи како бисмо једни другима могли да јављамо шта се где дешава. Тако нас је ова нова ситуација и као колеге из различитих медијских кућа зближила", нагласила је Кенешки.

Њој је, како нам је рекла, прошла година била тешка и када је  новинарска зарада у питању.

„Поскупљења су учинила да зараде буду још мање, тако да могу рећи да ми је 2025. једна од тежих година када су финансије у питању. На мој рад то ипак не утиче, јер се трудим да посао обављам савесно и то поштујући Кодекс новинара Србије“, рекла је она.

Додала је да се медијска заједница увек суочава са истим проблемима, а то је, “рад у било које доба дана без обзира на временске услове“.

„То је, наравно, нешто на шта смо пристали кад смо се одлучили за овај посао, али сигурно да нисмо знали да ћемо за свој рад бити мало плаћени. Дописници су у још тежем положају јер су углавном једини у свом граду, па не могу рачунати на то да су завршили посао за тај дан ако су стигли кући. По правилу су плаћени мање од колега у Београду“, истакла је она.

Ипак, Кенешки сматра ја јој је прошла медијса година вратила веру у људе и наду да можемо да будемо бољи.

Јоцић: Друштво и медији никад подељенији, у таквим околностима тешко је радити

Заменица уредника Јужних вести и спортска новинарка у овој редакцији Љубица Јоцић нам је рекла да је прошла година новинарској заједници донела бројне изазове, али и да је била другачија и тежа од претходне.

„Студентски и грађански протести били су у највећем фокусу, али су нажалост напади на новинаре и грађане били учесталији, разноврснији и бахатији. Друштво, па и медији, чини ми се, никада нису били подељенији, а у таквим околностима је тешко радити, борити се за истину и не посустати“, рекла је Јоцић.

По њеним речима један од навећих изазова за новинаре у прошлој години било је извештавање са терена.

„Највећи изазови су били на терену, током протеста и сукоба полиције и грађана. Било је ситуација када су режимски медији били иза кордона, а ми остали испред, иако се зна да је новинар на терену неко ко треба са стране да пренесе шта се дешава“, рекла је она.

Јоцић је поменула да познаје и оне који су размишљали да напусте новинарство, јер како каже, новинарски посао носи велику одговорност, али није довољно плаћен.

„Изазови нису били само физички напади, одбранити се и обезбедити заштиту, били су забележени и случајеви претњи на новинаре и хакерски напади“, додала је она.

Борба за опстанак и за фоторепортере

Фоторепортеру Ненаду Михајловићу, најтеже је било да извештава о студентским протестима у Новом Саду у 2025. години.

„Често се дешавало да морамо да будемо опремљени као да извештавамо из ратних зона. Било је тренутака када је морао да се направи избор да ли направити добру фотографију или чувати себе и опрему. Ја следим увек правило да чувам опрему и себе, а ако остане простора да се направи добра фотка направиће се“, објаснио је он.

Михајловић је рекао да је због извештавања са новосадских улица прошле године размишљао да престане да се бави новинарством.

„Посао фоторепортера је врло напет и тежак, некада је изједначен са послом физичког радника, али има  доста лепих ствари у овом послу, изузимајући дешавања која су обележила прошлу годину, мислим на студентске протесте“, рекао је он.

Нађе се времена и за неке друге мање стресне теме као што је  фотографисање предела Србије, нагласио је Михајловић и додао да овакве фотографије често угледају медијску сцену Србије и обоје “црнило које је завладало“.

Истакао је да му је један од лепших тренутака у професионалној каријери прошле године било признање УНС-а за фотографију „Јарослав Пап“.

„Ова награда је сатисфакција за даљи рад на медијској сцени Србије“, нагласио је он.

Слику медијске године јасно одражавају подаци о угрожавању новинара, које је ове године, у време дубоке друштвене подељености, достигло критичну тачку. То потврђује и статистика УНС-а, према којој је ове године забележен 261 случај угрожавања новинара, што је 150 случајева више него лане, када је евидентирано укупно 111 случајева.

Драстичан раст забележен је у свакој области угрожавања новинара, а највише када су у питању физички напади. Ове године побројано је 60 физичких напада, што је готово пет пута више него прошле године.

Подаци УНС-а у великој мери кореспондирају са подацима којима располажу тужилаштва у Србији, а који показују да је ове године забележен значајан пораст пријављених претњи и напада на новинаре и медијске раднике.

Како је навео јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва Бранко Стаменковић на скупу УНС-а „Кривично-правна заштита новинара – између закона и праксе“, ово повећање се креће у проценту од око 113 одсто у односу на исти период у 2024. године. И тужилаштва у статистици бележе вишеструко више, односно четири пута више физичких напада на новинаре.

Рад Сталне радне групе за безбедност новинара

Стална радна група за безбедост новинара је охрабривала новинаре да пријављују нападе и била израз заједништва који је имао за циљ заштиту новинара.

Ипак мања ефикасност у процесуирању напада на новинаре навела је Коалицију за слободу медија и АНЕМ да замрзну чланство у СРГ. За смањену ефикасност одговорно је, сагласна су новинарска удружења, првенствено Министарство унутрашњих послова.

Томе у прилог иде чињеница да су бројни полицијски службеници били одговорни за нападе на новинаре.

Избор чланова Савета РЕМ-а

Незадовољни начином избора чланова Савета РЕМ-а, али и извештавањем РТС-а, студенти у блокади објавили су 20. априла да ће блокирати улазе у јавни сервис "све док се не распише нови конкурс за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)".

Конкурс за чланове Савета РЕМ-а је поништен и расписан нови, а студенти у блокади објавили су 28. априла да је након 14 дана завршена блокада јавног сервиса.

Ипак, ни поновљени процес није имао срећан исход. Током јавних слушања и избора кандидата, из медијске заједнице било је критика да процедура није транспарентна и да фаворизује одређене политичке интересне групе. Напослетку је, после разговора представника Одбора са Делегацијом Европске уније у Србији и њихових позива да се поступак спроведе у складу са Законом и европским стандардима, усвојена листа од деветоро кандидата.

Народна скупштина је изабрала осам од девет чланова Савета РЕМ-а, док девети члан (представник кандидата из реда националних мањина) није изабран.

Како је навела професорка Дубравка Валић Недељковић за УНС, посланица Елвира Ковач је више пута, у данима између јавног слушања и гласања у Скупштини, директно утицала на одлуке посланика и директно им рекла да не гласају, што је забрањено Законом.

Изабрани чланови Савета Регулаторног тела за електронске медије Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић су најпре у новембру најавили да ће поднети оставке уколико се не понови гласање, али овај захтев није испуњен.

Одбор за културу и информисање је расписао Јавни позив за предлагање деветог кандидата за члана Савета РЕМ-а, а четворо изабраних чланова је дало оставке.

Тако Савет РЕМ-а није изабран ни после другог по реду конкурса, који је расписан након студентске блокаде РТС-а.

Блокада РТС-а и саопштење Euronews-a од кога су се новинари оградили

Иначе, ова друга по реду блокада РТС-а почела је када су 14. априла студенти блокирали Радио-телевизију Србије у Таковској улици и на Кошутњаку.  

РТС је тада саопштио да је због отежаних околности рада приморан да прилагоди програмску шему, те да су поднели кривичну пријава Првом основном јавном тужилаштву у Београду против Н.Н. лица-организатора блокада, као и да су затражили реакцију међународних институција.

Док је трајала блокада јавног сервиса Euronews Србија објавио је саопштење без потписа редакције у ком се, између осталог, "позивају надлежне да омогуће рад РТС-а".

Група новинара Euronews Србија обратила се УНС-у отвореним писмом у коме се ограђује од саопштења емитованог у име ове телевизије, у коме су, како је наведено, коришћене непримерене формулације попут логора и гета. Ово писмо потписало је 78 новинара и медијских радника ове редакције.

Откази као одмазда

Након објављивања овог писма потписници су се суочавали са одмаздом у својој редакцији и претњама отказом, након чега је са више од 15 новинара прекинута сарадња.

Све је почело са отказом Марији Шехић на ТВ Euronews Србија који, како је УНС навео, представља освету јер се супротставила гажењу професионалних стандарда, притисцима и малтретирању новинара и новинарки ове медијске куће.

У истом периоду, уредница Викенд издања „Политике“ Сандра Гуцијан и уредница Хронике Доротеа Чарнић проглашене су технолошким вишком.

Како је за УНС навела Доротеа Чарнић, она и колегиница Гуцијан верују да отказ има политичку позадину с обзиром на то да обе „од пада надстрешнице и почетка студентских протеста нису криле да подржавају студенте“.

Како је УНС сазнао од колегиница и колега, у току и након студентске блокаде РТС-а, на јавном сервису прекинута је сарадња са сарадницима који "нису лојални", или су директно учествовали у протестима испред јавног сервиса, као и са потписницима саопштења неформалне групе радника РТС-а Наш пРоТеСт, а која јавно критикује уређивачку политику РТС-а.

Након завршетка блокаде јавног сервиса промењени су уредници Дневника РТС-а. Колегама који су јавно изразили неслагање са уређивачком политиком, како наводе, не дају се радни задаци, док су на Радио Београду покренута два дисциплинска поступка. Непродужавање уговора на одређено време, мера је и против неких колегиница са РТС-а које су међу потписницима саопштења групе Наш пРоТеСт, иако на јавном сервису раде годинама.

РТС је након тога у саопштењу навео да је неистинита тврдња да је РТС покренуо дисциплинске поступке против запослених који су подржали студентске протесте.

УНС је позвао водеће људе у националном јавном сервису и приватним медијима, као и њихове власнике, да са овом опасном праксом престану.

Од Рибникара до Рајића – најстарији дневни лист на Балкану у потпуном власништву бизнисмена из Вучака код Смедерева

Почетак године обележило је и окончање приватизације дневног листа „Политика“. Најстарији дневни лист на Балкану од јануара је у стопостотном је власништву фирме МЕДИА 026 ДОО ВУЧАК, бизнисмена из Вучака код Смедерева Бобана Рајића.

Ова трансакција је дан уочи 121. рођендана „Политике“ уписана у АПР-у, у којем је до те промене половину власништва имала фирма Бобана Рајића, а остатак држава преко Акционарског друштва за новинско-издавачку и графичку делатност "Политика", које је претежно у јавној својини.

Тако је завршена приватизација „Политике“,  упркос противљењу медијске и културне јавности, која се залагала за предлог УНС-а да сувласник најугледнијег дневног листа на Балкану буде фондација чији оснивачи би били новинари „Политике“ и Матица српска..

Продаја СББ-а и промена директора Јунајтед групе

Почетком фебруара, Јунајтед Група постигла је договор о продаји СББ-а компанији е& PPF Telecom Group. Ова компанија власник је чешке PPF Telecom групе која је у Србији власник мобилног оператера – Јетел.

Након ових трансакција, Јунајтед група наставила је да поседује и управља телевизијама Н1 и Нова С, док су Нет ТВ Плус бизнис и права на пренос спортских догађаја на Западном Балкану продати компанији Телеком Србија.

Након ове трансакције укинут је канал Спорт клуб Србија, а сва права преношења прешла су на Арена Групу. Ту није био крај обрта.

Јунајтед група саопштила је средином јуна да је дошло до промене на врху компаније, те да оснивач компаније Драган Шолак више није председник Саветодавног одбора, док Викотирија Боклаг није на челу ЦЕО групације у већинском власништву БЦ Партнерса. Нови директор групације је Стен Милер.

Крајем августа нови директор Унитед групе у Србији Владица Тинтор преузео је дужност, у пратњи адвоката који иначе заступају и Телеком Србија.

У августу, Пројекат за истраживање о организованом криминалу и корупцији (ОЦЦРП) објавио је аудио снимак телефонског разговора директора Јунајтед групе (УГ) Стена Милера и директора Телекома Србије Владимира Лучића, у ком су говорили и о смени Александре Суботић, извршне директорке Унитед Медиа која поседује ТВ Н1.

Гашење Ал Џазире Балканс и отпуштање свих дописника у Гласу Америке

Промене на медијској сцени обележило је и гашење регионалног телевизијског пројекта Ал Џазира Балканс

Реч је о испостави катарске медијске корпорације, која је пословала на Балкану, са седиштем у Сарајеву још од 2011. године. Ал Џазира Балканс је покривала регионално тржиште са канцеларијама у Београду, Загребу, Подгорици, Скопљу, Љубљани и Приштини.

Ова година значила је крај и за дописништва Гласа Америке. Како је писао УНС, са око 500 хонорарних сарадника Гласа Америке у свету прекинута је сарадња.

Измене медијских закона и покретање ЈИС-а

У јуну су усвојене и измене медијских закона - Закона о јавним медијским сервисима, Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима. 

У складу са Законом о јавном информисању и медијима, у јануару је почео са радом Јединствени информациони систем за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања (ЈИС).

Иако представљен као платформа која ће пројектно суфинансирање и олакшати остваривање транспарентности овог процеса, новинари и медијски радници суочили су се са низом проблема.

Први месеци 2025. године били су обележени проблемима новинара и медијских радника да се пријаве на платформу како би могли да буду именовани у комисије које оцењују медијске пројекте, а у току године показало се и да овај систем није прегледан, тешко је претражив и није довољно транспарентан.

УНС је на ове недостатке али и на неправилности у процесу суфинансирања медијских пројеката указао и у свеобухватној анализи “Сива књига суфинансирања пројеката производње медијских садржаја од 2015. до 2025. године“

„За 11 година пројектног суфинансирања медија издвојено је 17.380.729.907 динара, што је нешто више од 148 милиона евра. Упркос томе, показало се да су се издвајања за медије свела на трећину износа који су локалне самоуправе и држава опредељивале за ову намену пре приватизације“, речено је на представљању ове анализе у Прес Центру УНС-а.

Изјава детета као предмет полемике у медијској заједници

Крајем септембра, након што је у емисији „Важне ствари“, која се емитује на Другом програму Јавног сервиса, дечак прокоментарисао студентску борбу, рекавши да се „студенти боре за правду. За нашу будућност“, у Информеру и Ало-у објављен је низ текстова у којима се означава и вређа уредница редакције Дечјег програма РТС-а Јелена Попадић Сумић.

„Серијал ’Важне ствари’ се састоји од аутентичних изјава деце и он је у том смислу огледало друштва и света у коме живимо. Ова епизода, која је у јавности означена као спорна, урађена је по свим професионалним стандардима серијала и по правилима и протоколима лиценце пројекта, баш као и све остале епизоде“, рекла је за УНС Јелена Попадић Сумић.

Она је истакла да би “свако уредничко интервенисање и манипулисање изјавама деце сматрала својим професионално недопустивим политичким чином или аутоцензуром, на коју, као људско биће и професионалац, не пристаје“.

Главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС-а, у оквиру којег је и Дечји програм, Владимир Кецмановић рекао је за УНС да је „његова морална обавеза да стане у одбрану људи из Културно-уметничког програма, без обзира на то са које стране напади на њих долазе”, а то се, како је рекао, “односи и на одбрану у оквиру РТС-а”.

УНС је протестовао због кампање против Попадић Сумић и истакао да је овакво обележавање новинара неприхватљиво. УНС је упозорио да агресиван и запаљив говор може имати за последицу угожавање безбедности новинара и медијских радника, посебно у тренутку појачаних тензија у друштву и притисака на медије.

С друге стране, Управни одбор Радио-телевизије Србије саопштио је да ће Регулаторном телу за електронске медије поднети пријаву поводом емитовања дечје емисије "Важне ствари" на Првом програму, због повреде Правилника о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга. 

Крајем новембра, службе РЕМ-а у свом закључку навела је да у емисији која је емитована 27. септембра није било злоупотребе малолетника у политичке сврхе.

Оснивање АНС-а

Средином јуна група од 135 провладиних новинара потписала је иницијативу за оснивање новог новинарског удружења – Асоцијације новинара Србије (АНС).

Ово удружење је већ по оснивању позвано да учествује у радним групама за израду Нацрта два медијска закона и Стратегије развоја система јавног информисања од 2026. до 2030. године.

Имајући у виду све ове податке, за крај само остаје да се подели списак лепих жеља за професију, које је, чини се најбоље пренео Слободан Радичевић на додели награда УНС-а.

„Да се новинари баве извештајима и истраживањима, а не пропагандом; да медијске програме уређују професионалци, а не политички активисти и преставници крупног капитала; да новинари и медијски радници буду недвосмислено и институционално заштићени од свих злоупотреба, притисака, застрашивања и напада; да се најстроже осуде налогодавци и убице новинара; да социјални и економски положај и радно-правни статус новинара и медијских радника буде праведан и достојанствен, јер само материјално независан новинар може бити слободан; да мали и локални медији буду видљивији и утицајнији; да млади бирају студије новиарства због бављења управо овом професијом, а не ПР-ом. На крају, мом УНС-у, чији сам и даље члан, желим да задржи принципијелност и да не повлађује ниједној страни“, навео је он.

Уважавање улоге институција које представљају државу, па и Министарства информисања и телекомуникација, свакодневна је пракса Удружења новинара Србије (УНС). Супротно тврдњи од 15. децембра 2025. године, када сте нам доставили допис (Захтев за одговор на наше саопштење од 28. новембра), да не желимо да сарађујемо са државним институцијама.

1.Није тачно је да се не одазивамо Вашим позивима. Одазвали смо се на скуп, за који се испоставило да сте организовали на иницијативу „Информера“, када су наши представници поставили питање зашто нису позвани други медији и када се, осим АНС-а, појавио само УНС и представник Удружења новинара Војводине и нових медија. Тада смо Вам скренули пажњу на потребу рада на новој медијској стратегији.

2. На Ваш позив на наредни састанак одговорили смо да нисмо обавештени која репрезентативна удружења сте позвали, ко се одазвао позиву и које специфичне теме су на дневном реду, те да се без тих информација не можемо одазвати позиву. Нисте одговорили.

3. Имејлом смо 21. новембра 2025. године добили позив (документ од 19. новембра) да предложимо свог члана и заменика члана Радне групе која ће радити на изради нове Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период од 2026. до 2030. године, као и пратећег Акционог плана за спровођење и праћење Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период од 2026 до 2030. године.  Истог дана стигао је и позив у коме сте тражили да предложимо члана и заменика члана Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима, као и Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским медијима.

Уз позив УНС-у, (у истом имејлу) примили смо и истоветна обраћања упућена на адресе пет новинарских, два медијска удружења, једног синдиката, једног регулатора, шест министарстава, једног секретаријата и једне канцеларије. Проверили смо у АНЕМ-у, Локал пресу, Асоцијацији медија, Асоцијацији онлајн медија и НДНВ-у, и они су нам потврдили да нису позвани. Дакле, поступили смо са дужном новинарском пажњом, како Кодекс новинара и новинарки Србије налаже. Саопштили смо тачне информације, изразили забринутост и позвали Министарство информисања и телекомуникација да преиспита избор организација које су позване да учествују у раду ових радних група.

УНС је у овом саопштењу навео да не види ниједан разлог да организације које се дуго баве заштитом новинара и развојем медијског система, препознате и у међународним оквирима, буду искључене из ових процеса. Том приликом смо Вас питали -  како мислите да правни оквир унапређујете претежно са удружењима и организацијама које нису препознате као заштитнице новинара и медијских радника, медијских слобода, плурализма и друштвеног дијалога?

На крају, тешко нам је да прихватимо да од организација које су први пут позване да учествују у радним групама ниједна није протестовала због одлуке Централне изборне комисије Косова да не одобри акредитације за извештавање медијима на српском језику.

С поштовањем,

Живојин Ракочевић, председник Удружења новинара Србије (УНС)

Забрињава податак да је ове године 60 физичких напада, што је готово пет пута више него прошле године, када је УНС евидентирао 13 напада. То значи да је побројано готово четири пута више физичких напада него претпрошле године, када их је забележено 16, као и пет пута више него 2022. године, када их је евидентирано 12.

У свакој категорији угрожавања новинара утврђено је значајно повећање. Тако је број претњи два и по пута већи, јер су евидентиране 54 претње, што је 21 претња више него лане. Као и прошлих година, претње у онлајн простору су предњачиле.

И број притисака и увреда је готово дуплиран, па је ове године евидентирано укупно 50 таквих случајева, што је за 21 више него лане, када је у базу унето 29 случајева.

Ове године забележено је и укупно 48 примера онемогућавања рада и дискриминације медија (38 ометања у раду и 10 ситуација у којима су дискримисани медији), док је прошле године евидентирано 26 оваквих случајева.

Док је прошле године евидентиран један напад на имовину, ове године забележено је пет таквих случајева. Идентификован је и један хакерски напад више него лане, када их је било два.

Чак 26 новинара и новинарки који су се успротивили промени уређивачке политике или су пак на својим профилима на друштвеним мрежама делили снимке протеста добило је отказ или је са њима прекинута сарадња, показује УНС-ова база у 2025. години. У бази су забележена и два случаја цензуре.

Ове године побројано је и седам случајева привођења, као и један покушај прислушкивања.

Евиднтирано је и пет случајева doxing-а, односно јавног дељења личних података, док прошле године оваквих случајева није било у бази.