Од ове одлуке која је донесена као да су ратни услови, наводи Ракочевић, зависи како ћемо се определити према томе шта значи уопште овај простор и ово друштво.

„Ако сте у стању да овако масовно на потпуно недемократски начин забраните српским медијима да раде свој посао, ви сте укинули српски језик на најбазичнијем нивоу. Укинули сте минимум демократије, не само право на информисање, већ читав један ентитет. Ово је потпуни колапс здравог разума и он се не дешава чак ни у ратном стању. Зараћене стране имају разумевања за медије, за ове процесе. Изборни процес у Приштини је овом одлуком пропао“ навео је он.

Овакве одлуке се, истакао је Ракочевић, не доносе чак ни у ратним условима и ову одлуку ЦИК-а види као једну врсту потпуног колапса система.

„Чланови те комисије траже да се новинари испитају да ли признају Републику Косово, траже да полиција проверава све то. Новинари и медији, посебно локални, у најтежим могућим условима преживели су 25 година и сачували минимум свести о потреби да се чује други и другачији глас. Од ових медија никада нисте могли да чујете оно што се чује на другој страни - језик мржње. Никада нисте могли да чујете да су српски медији неког угрозили“, наводи Ракочевић.

Против тога је да се било ко жали јер то, како истиче, нема никаквог смисла.

 „На ово се не може жалити. Избачена је читава једна медијска заједница, група медија, један ентитет медијски. Како да се жалимо? То изгледа као вас у присуству судских и полицијских службеника неко удари нечим по глави и каже жалите се. Не, нема ту никакве жалбе. То нема смисла”, напомиње Ракочевић.

Ми бисмо жалбом, истиче он, само легитимизовали одлуку која је не само дискриминаторска, неискључујућа, она је поништавајућа.

“Зато међународна заједница мора под хитно да каже и да промени начин доношења одлука да нека политичка атмосфера креира како ће живети медији. У недељу можемо очекивати да ми из свог гета радимо свој посао додатно гетоизирани, да извештавамо без обзира на све нормално и да кажемо ‘људи ако ви сматрате да ми не постојимо, наш рад ће доказати да не постоји демократија и да ви непостојите’”, закључио је Ракочевић.

Подсетимо, након јучерашње седнице, ЦИК је саопштио којим медијима је одобрено, а којима није да прате гласање 12. октобра и активности ЦИК-а. Међу онима који неће моћи да прате гласање у недељу су новинари српских редакција, као и неколико албанских и регионалних.

УНС је са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКИМ) од представника ових институција и организација захтевао и да хитно осуде одлуку Централне изборне комисије (ЦИК) на Косову која је одбила да акредитује све медије који извештавају на српском језику за праћење локалних избора на Косову 12. октобра. 

УНС је представнике ових институција и организација обавестио да око деведесет одсто редакција којима је одбијен захтев да прате изборе чине редакције на српском језику, док осталих десет одсто чине албанске и регионалне редакције.

“Oвa oдлукa, која представља незабележен облик дискриминације и притиска на медије, грубo крши oснoвнa људскa прaвa и oзбиљнo нaрушaвa слoбoду мeдиja и прaвo jeднe зajeдницe дa будe инфoрмисaнa нa мaтeрњeм jeзику, који је иначе и један од службених језика на Косову”, наведено је у отвореном писму ЕК, ОЕБС-у, УНМИК-у, ЕФЈ-у, ИФЈ-у,  Омбудсману у Приштини

Oвaквo пoступaњe ЦИК-а, како је нагласио УНС, нeдвoсмислeнo укaзуje нa дискриминaциjу пo oснoву jeзикa и eтничкe припaднoсти и супрoтнo je свим мeђунaрoдним стaндaрдимa слoбoдe изрaжaвaњa и прaвa нa инфoрмaциje - укључуjући  Eврoпску кoнвeнциjу o људским прaвимa и Meђунaрoдни пaкт o грaђaнским и пoлитичким прaвимa. 

“Цeнтрaлнa избoрнa кoмисиja (ЦИК) овом одлуком нарушава транспарентност изборног процеса и угрожава основне демократске принципе савременог света. Намеће питање - Шта је то што ће се дешавати 12. октобра, а о чему српска заједница не треба да буде обавештена?”, додао је УНС у овом отвореном писму и тражи да новинарима српских редакција на Косову омогуће несметано праћење избора у недељу.

Како су навели, присутни ће разговарати и о слободи информисања и стању у медијима, етичком кодексу, о стратешким плановима за информисање на бугарском језику, али и значају разноврсности информација и њихових извора.

Догађају ће присуствовати представници Амбасаде Републике Бугарске, представници из неколико националних савета националних мањина и медији на мањинским језицима.

Заинтересовани могу да се пријаве на мејл адресу svetlana.janketic@osce.org.

Учесници сносе самостално путне трошкове.

Након данашње седнице, ЦИK је саопштио којим медијима је одобрено, а којима није да прате гласање 12. октобра и активности ЦИK-а. Међу онима који неће моћи да прате гласање у недељу су новинари српских редакција, као и неколико албанских и регионалних.

Председница ДНKиМ Ивана Вановац истиче да је одлука ЦИK-а скандалозна.

“Ако погледате листу редакција које су одбијене, видећете да су то 90 посто српске редакције. Ништа друго не можемо да помислимо него да смо одбијени само зато што су у питању редакције које извештавају на српском језику”, навела је она.

Акредитација је, објашњава Вановац, процес пријаве, а не лиценца на основу које неко одобрава или процењује кредибилност медија који ће пратити изборни процес.

„Не сећам се да сам некада видела да се нешто овако дешава у једном демократском друштву, бар не у друштву где постоје демократски закони који штите слободу медија и право грађана на информисање на матерњем језику”, истакла је Вановац.

УНС је, након саопштења Централне изборне комисије (ЦИK) о овој одлуци, навела је она, обавестио председницу Европске федерације новинара (ЕФЈ) Мају Север.

“Обратићемо се и званичним каналима у току вечери. Писаћемо свим инстанцама за које сматрамо да треба нешто да предузму у овој ситуацији. Очекујемо да ова срамна одлука ЦИK-а буде преиначена. Уколико се то не деси, сви новинари који раде у српским медијима имају право да стану пред ЦИK и затраже одговор, шта је то што ће се дешавати 12. октобра, а о чему српска заједница не треба да буде обавештена?“, истакла је Вановац.

Председница ДНКиМ-а је додала да је цео изборни процес до сада испраћен коректно и да није било разлога за овакву одлуку ЦИK-а.

УНС и ДНКиМ су осудили одлуку ЦИK-а у Приштини и затражили хитну реакцију ЕФЈ-а, ИФЈ-а и међународне заједнице за овај дискриминаторни чин. Писма ће упутити и свим међународним новинарским и медијским организацијама.

Бранислав Поповић рођен је 14. августа 1953. године у Пећи. Дуго је био новинар и организатор у Информативном програму РТВ-а.

Поповић ће бити сахрањен у понедељак, 13. октобра, у 12 сати, на Градском гробљу у Новом Саду.

Бели цивилни аутомобил у ком се тог дана налазила екипа РТС-а нападнут је из заседе и изрешетан 9. октобра 1991. године. За овај злочин нико није одговарао.

Шабачка дописничка екипа је, како је писао новинар Филип Мириловић који је радио на УНС-овом истраживању, пратила ратни пут Шабачке бригаде, а у јутарњим часовима стигла је на истурене положаје ЈНА.

Сви су били у цивилу осим Сретана Илића који је на себи имао униформу. Истраживање УНС-а показало је да је Илић у аутомобил ушао како би сигурним путем спровео колеге новинаре, пошто је био резервиста и неко време провео са војском на том терену.

„Они прво долазе у село Средње Мокрице, али се ту не задржавају, већ одлазе даље ка Доњим Мокрицама, гдје су истурени положаји бригаде наспрам села Думаче, које и даље држе хрватске снаге. Након завршетка снимања, група извјештача креће назад; неко вријеме се задржавају у Средњим Мокрицама, а потом одлазе даље, према Селишту, путем који води преко Горњих Мокрица“, пише Мириловић.

Писана сведочења из тог периода углавном се у потпуности поклапају до те тачке, а након тога се појављују различите информације. Многе од њих испоставиће се као нетачне.

Мириловић наводи да је највероватније у близини села Горње Мокрице, возило новинарске екипе заустављено рафалном паљбом.

УНС је у овом истраживању открио обдукционе налазе, на основу којих је могуће закључити да су постојала бар три нападача, који су, када је возило наишло, запуцали из заседе. Од тога је, како пише Мириловић, бар један нападач изашао на пут и отворио ватру испред возила.

Текст као најважнији доказ

Како је показало УНС-ово истраживање, када је Амиџић већ био сахрањен, у породично поштанско сандуче Амиџића стигла је коверта у којој су се налазиле  копија насловнице и текста на две стране из хрватског недељног таблоида Слободни тједник (СТ). Име пошиљаоца није било на коверти. Текст је у руке полиције доспео крајем октобра 1991. године.

Драгана Бјелица, новинарка УНС-а која је радила на овом истраживању написала је да је овај текст до данас остао највреднији доказ за истрагу убиства шабачке екипе Радио-телевизије Београд која никада није вођена.

Како је навела, текст „Пуцати на шпијуне без заустављања!“ објављен по убиству РТС-ове шабачке екипе у недељном таблоиду Слободни тједник садржао је два документа која су била код Амиџића када је убијен.

Међу објављеним документима је војна дозвола за посету јединицама на Банији, Кордуну и Босанској крајини на име Зорана Амиџића, за снимање "ТВ прилога о јединицама ангажованим на кризном подручју", а које је издала Војна пошта 2082 у Београду.

Уз војну дозволу објављен је документ који је представљен као "списак шабачких четника који су дошли 'ослобађати' Хрватску од Хрвата". Заправо се, како је писала Бјелица, радило о именима малолетних рукометаша која је код себе имао покојни Амиџић, а међу којима је и име његовог сина.

„Иначе, Амиџић је био у руководству рукометног клуба Металопластика из Шапца. Деца која су играла рукомет у клубу, побројана су као да су сви до једног били у Глини“, пише у истраживању УНС-а.  

Из текста се, како је навдедено у УНС-овом истраживању, види да је аутор користио бележницу и документа која је код себе имао Амиџић када је убијен. Иако је потписан са Јован Кубура, извесно је, судећи по УНС-овом истраживању, да то није особа која је писала текст.

 „Када би те 1991. године знатижељни читалац дошао на адресу „Слободног тједника“ у Загребу и потражио Јована Кубуру, уредно потписиваног новинара, много би се разочарао. Не би га нашао“, написала је Бјелица.

Командант III батаљона 544 моторизоване бригаде ЈНА Јово Илић је за УНС-ов Досије раније рекао да су новинари убијени у време када је на снази било примирје.

Нико од војних ни цивилних власти Илића није контактирао, иако је он први био на лицу места и превезао рањеног Сретaна Илића до бригадне болнице у Глини.

На иницијативу породице и пријатеља, шабачка улица из које је ова екипа РТС-а кренула на последњи новинарски задатак данас носи њихово име. У кварту сећања испред зграде у којој је и даље дописништво РТС-а, стоји споменик настрадалој екипи.

Награда за етичко извештавање о менталном здрављу има за циљ да промовише адекватно, несензационалистичко и етичко извештавање, као и да подстакне унапређење медијског праћења тема важних за добробит и ментално здравље становништва.

„Свеобухватан текст у којем се на објективан начин анализира значај вештачке интелигенције у унапређењу менталног здравља особа са инвалидитетом, а истовремено ненаметљиво указује на проблеме са којима се ове особе суочавају“, описао је овогодишњи жири рад Александре Ничић.

Како се наводи у образложењу, „тема је изузетно значајна с обзиром на то да су терапеутски четботови све чешће у употреби, а особама са  инвалидитетом могу бити од велике користи и пружити им значајну анонимну подршку“.

„У којој мери терапеутски четботови могу да надоместе разговоре са психотерапеутом тешко је одговорити, али је Александра Ничић кроз разговоре са релевантним саговорницима, који су цитирани у тексту, успела да на непристрасан начин укаже на предности и мане терапеутских четботова, као и потенцијалне ризике пре свега са аспекта безбедности и заштите података о личности“, навео је жири у образложењу.

У оквиру категорије аудио-визуелног садржаја награду је добио документарни филм Колектива МАНА „Да будеш то што јеси: Родитељи и прихватање деце након аутовања“ објављен на сајту Тампон зоне, ауторки Милице Црквењаков, Дине Барјактаревић и Елеоноре Новак.

У категорији аудио садржаја награда је додељена Ђурђи Тимотијевић и Светлани Ђоловић, ауторкама подкаста „У раљама осећања“, за епизоду „Раскид – смрт једног љубавног односа“, емитованој на Радио апарату.

Овогодишњи стручни жири су чинили др Милица Лазић, психолошкиња, научна сарадница, Одсек за психологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, доц. др Стефан Јањић, новинар, Одсек за медијске студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду и др сци. мед. Светлана Квргић, лекар специјалиста социјалне медицине, Институт за јавно здравље Војводине.

Посебну награду за етичко извештавање медија о менталном здрављу младих је доделио жири састављен од младих особа који су у свом раду или животном искуству били усмерени ка заштити и промоцији менталног здравља: Бојана Милић, Ксенија Матејић и Немања Симић.

Посебна награда за етичко извештавање о менталном здрављу младих додељена је такође документарном филму Колектива МАНА „Да будеш то што јеси: Родитељи и прихватање деце након аутовања“.

Награде за етичко извештавање медија о менталном здрављу се ове године додељују пети пут, у склопу 10. Фестивала менталног здравља. Овогодишњи слоган Фестивала је „Развијамо вредности”.

Жегарац је као ратни извештач убијен 7. октобра 1991. године у предграђу Вуковара на Трпињској цести, након што је метком погођен у врат. До данас није утврђено ко је одговоран за тај злочин.

Како је наведено у УНС-овом Досијеу о убијеним и несталим новинарима, „Вечерње новости, а и државни врх још на папиру постојеће СФРЈ, одмах су известили да су Жеграрца убили Хрвати, односно усташки бојовници“, али „поједине Жегарчеве колеге, које су тог дана такође биле у Вуковару, тврде да су га ‘наши’ грешком убили“.

Од 2022. године, писао је раније УНС, Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије води предмет који у предистражном поступку, испитује и Жегарчеву погибију, и који је за јавност тајна. Како је за УНС потврђено из тог тужилаштва, истим предметом обухаћено је и убиство четворочлане екипе шабачког дописништва ТВ Београд на Банији 9. октобра 1991. године.

Милан Жегарац рођен је 1947. године у Бачком Грачaцу, завршио је студије књижевности.

Био је главни и одговорни уредник Радио Оџака, а годинама је хонорарно радио за Вечерње новости. Текстове је често заједно радио са Мирославом Стефановићем, у то време шефом дописништва "Вечерњих новости" у Новом Саду.

DCMS је саопштио да службеници задужени за медијски сектор пружају смернице новинарима за безбедно извештавање са догађаја високог ризика. Поред тога, баве се евидентирањем и решавањем случајева напада на новинаре.

Овај систем заштите успостављен је као део националног акционог плана владе за безбедност новинара који је у октобру 2023. године покренула претходна администрација.

„Свакодневно су новинари изложени опасности док испуњавају своју улогу информисања јавности. Једино је исправно да се осећају подржано и заштићено“, рекао је за BBC министар за медије Ијан Мареј.

Овај потез су подржали Удружење уредника и Удружење штампаних медија, док га је Национална унија новинара (NUJ) назвала „кључном прекретницом“.

Извршна директорка Удружења уредника Дон Алфорд рекла је да је то важан корак у окончању некажњивости за злочине против новинара, док извршни директор Удружења штампаних медија Овен Мередит овај систем види као веома добру иницијативу.  

Претходно је, овакав облик заштите новинара (JSLO) успостављен у Шкотској и Северној Ирској. 

Даница Диковић Ћургуз рођена је 10. новембра 1942. године у Ужицу.

Била је спољни сарадник Сарајевског ослобођења у културној рубрици. Писала је путописе. Радила је и у Компанијском листу робних кућа „Београд“.  

Писала је романе, есеје, путописе и годинама се бавила превођењем са шведског језика. Роман Данице Диковић Ћургуз “Сећање на страх” својевремено је био у ужем избору за НИН-ову награду, док је за књигу есеја “На литици” добила Деретину награду.

Диковић Ћургуз је била члан УНС-а од 1975. године.

Бећировић је више од две деценије извештавао из Средње Босне и Зенице. Остаће упамћен и његов рад током 1988. и 1989. године, када је као репортер обилазио Босну и Херцеговину и Хрватску, где је разговарао са радницима и верским поглаварима, а потом објављивао серије текстова који су имали за циљ да спусте тенције које су касније ескалирале ратом У СФРЈ.

Био је и специјални извештач дневног листа „Политика“ са Косова и Метохије од 1981. до 1987. године, а 1988. године постао је шеф дописништва "Политике" у Подгорици, где је радио све до пензије 2005. године.

Кратак рок за расправу, непознаница ко је писао нацрте закона

„Имајући у виду да је реч о изменама и допунама три системска закона, УНС сматра да је рок од 20 дана за јавну расправу непримерено кратак, те предлаже да се рок продужи, а јавна расправа спроведе уз свеобухватно учешће стручне и друге заинтересоване јавности“, навео је УНС.

УНС је навео и да поједини чланови радне групе који су именовани од стране ресорног министарства нису учествовали у раду радних група, те да је непознаница чијег су рада резултат предложени нацрти измена и допуна ових законика, као и да ли су ове радне групе синхронизовале свој рад имајући у виду различита предложена решења.

Примедбе УНС-а

УНС је у примедбама упућеним Министарству правде навео да, када је реч о члану 14. Нацрта закона којим се мења члан 112, упркос наводима садржаним у образложењу Нацрта да је овај став додат ради усаглашавања са одредбама Закона о тајности података, „ипак постоје одређене несагласности“.

Предложеним изменама предвиђено је да тајни податак не може бити податак који се односи на тешке повреде основних права човека или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као ни податак који је означен као тајни да би се прикрило кривично дело, прекорачење, злоупотреба службеног положаја или други незаконити акта или поступање државних органа.

Међутим, навео је УНС у примедбама, Законом о тајности података прецизирано је другачије, те у њему пише да се тајним податком не сматра податак који је означен као тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја,  другог незаконитог акта или поступања органа јавне власти.

„Државни органи јесу органи јавне власти, али органи јавне власти су и други субјекти, те је нејасно зашто су у предложеном решењу они изостављени“, навео је УНС у примедбама. 

Адвокат УНС-а Ненад Крајновић за сајт УНС-а појашњава да уколико би се у Кривични закон увело решење „државни орган“, одредба се не би односила на све органе јавне власти, што је шири појам.

„То значи да би то, уколико државни орган, на пример, повери вршење јавних овлашћења другом субјекту и тај субјект податке прогласи тајним, остало изван овог изузетка да се информације могу учинити јавним ради спречавања прикривања кривичног дела, прекорачења овлашчења или злоупотребе службеног положаја“, објашњава адвокат Крајновић.

УНС је у примедбама навео и да имајући у виду да протеком времена, а у складу са Законом о тајности података, неки податак губи својство тајности, нејасно је хоће ли применом ове норме гоњење бити могуће за објављивање података којим је својство тајности престало, али су били означени као тајни.

„Отуда је норму потребно преформулисати тако да се штити податак који је означен као тајни, али за време док му то својство траје“, написао је УНС.

Крајновић каже да је овакавим предлогом у Нацрту далеко шире, односно трајније постављена одредба тајности јер се својство тајности везује за једнократно одређиванје тајности, а не за својство тајности које је орочено. Предлогом нацрта би сваки податак који се једном прогласи тајним, заувек био затворен за јавност јер остаје проглашен или означен као тајни.

„Због тога је важно да се ова дефиниција ограничи додавањем ограничења 'док му то својство траје'“, рекао је он.

У примедбама је наведено и да је члан 66. Нацрта који мења назив и члан 316 „Одавање тајних података“ за УНС неприхватљив, имајући у виду да ће се на овај начин у потпуности онемогућити рад истраживачких новинара и право јавности да зна јер би сваки орган јавне власти могао било који документ означити као тајни. Уз постојећи предлог дефиниције тајног податка, таква забрана би била практично трајног карактера.

„Када је реч о одавању тајних података, Нацртом се предвиђа кажњавање како оних који су одали тајни податак, тако и оног ко прибавља, поседује или објави податак, што је изузетно опасно. Ипак, ако би се променила дефиниција означавања тајног податка, тако што би се увела одредба спомињана раније – ’док му то својство траје’, био би решен и овај проблем“, рекао је Крајновић.

„Члан 75. Нацрта којим се додаје Члан 343а 'Објављивање материјала којим се саветује извршење кривичног дела' је прешироко и нејасно постављен и исти треба брисати“, још једна је од примедби коју је УНС навео. Превише широко одређивање радње извршења је подложно злоупотреби и могућем прогону лица који могу објавити неке информације које се касније произвољно могу тумачити као информација и савет у циљу извршења тешких кривичних дела.

Овај нови члан предвиђа да онај „ко путем средстава информационих технологија или на други начин учини доступним материјал који садржи информације којима се дају савети у циљу извршења кривичних дела убиство и тешко убиство, кривичних дела против полне слободе, фалсификовање новца, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, кривичних дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, фалсификовање исправе и кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, казниће се затвором од три месеца до три године“.

Ненад Крајновић каже да је у овом случају проблематичан „умишљај“, те да је предлог прешироко постављен и нејасан, нарочито у делу о нападу на уставно уређење и безбедност РС.

„Не постоји конкретна радња напада на уставно уређење, него се то процењује у конкретном случају, што је подложно злоупотреби. То одступа од основних начела кривичног права где закон мора бити јасан, унапред одређен, како би сви могли да га се придржавамо и суздржавамо од извршења кривичног дела“, каже он.

Крајновић истиче да бисмо, у случају да се не избрише овај члан, могли у зависности од тумачења оног ко поступа, доћи у ситуацију да дође до прогона лица која нису ни свесна да су нешто урадила или могла урадити“, каже Крајновић.

Он појашњава на примеру да би се тако, хипотетчки, сваки излазак на протесте могао од тужилаштва означити као дело против уставног уређења или безбедности РС.

„Закон мора бити прецизан, а не постављен тако да зависи од тумачења онога ко преузме случај“, рекао је Крајновић.

УНС је у примедбама истакао и члан 346а „Одобравање, негирање или умањење кривичног дела“ и навео да га треба брисати имајући у виду да је дозвољено коментарисање судских поступака, што представља и коректив рада правосуђа.

Овај члана предвиђа казну од шест месеци до пет година затвора за оног „ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину кривичног дела за које се може изрећи казна доживотног затвора, на начин који може довести до насиља, ако је извршење кривичног дела утврђено правноснажном пресудом“.

Како каже Крајновић, ово подразумева намеру законодавца да свако ко негира теже дело за које постоји правоснажна пресуда, може бити кажњен. 

„Овакво решење чак и није у складу са Уставом, домаћим и међународним законима и конвенцијама. Узмите пример да желите да поднесете захтев за рехабилитацију осуђеног лица. То неће бити могуће и можете бити кажњени јер негирате дело за које је неко осуђен“, каже он.

Овим се, истиче Крајновић, практично забрањује другачији став о одређеном питању, иако је законом и међународним уговорима дато право на побијање судске одлуке која је правоснажна.

„Чак се може говорити и о ускраћивању права осуђеним лицима на ванредни правни лек“, напомиње Крајновић.

У примедбама упућеним Министарству правде УНС је истакао и да члан 23. Нацрта којим се у члану 143. став 1. бришу речи „који му нису намењени“ није прихватљив и да постојећи члан 143. треба да остане какав јесте“.

Члан 143, став 1 прописује да ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени, казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године. 

„Уколико у овој одредби уклонимо део 'који му нису намењени', долазимо до тога да нико не сме да снима било какав разговор, изјаву и саопштење и тај материјал користи као доказ. Чак супротно, уколико предложи као доказ снимљени сопствени разговор, учиниће кривично дело“, каже Крајновић.

На пример, наводи он, оштећено лице или жртва кривичног дела не може да користити снимљени разговор као доказ о претњама или вређању или претрпљеном насиљу, већ би се у случају да то уради, ставила у положај окривљеног. 

„Тиме се брише могућност доказивања одређених кривичних дела“, рекао је Крајновић. 

Адвокат УНС-а закључио да се „на изменама овако важног правног акта ради превише брзо и без консултација судија и адвоката, професора са факултета чија би мишљена сигурно била драгоцена“.

Овогодишњи лауреат песник Жарко Миленковић истакао је да је почаствован наградом и навео да се поезија може назвати поезијом, у најчистијем облику, само ако је слободна.

"Писање поезије је специфичан облик жртве у коме песник жртвује све, не знајући до самог краја шта ће створити. Из тога произилази да је писање заправо борба са силама таме у коју свет свакодневно све више упада и силама зла. Поезија је онај Вучковићев фењер, који, иако недовољан да осветли свет, може бити сасвим довољан да осветли срце и ум. И што је више тих фењера све више ће бити слободних" рекао је он.

Бити песник, навео је Миленковић, значи бити одговоран према поезији, али и према свему осталом што се у свету догађа.

"Сви смо одговорни и онда када ћутимо и онда када мислимо и онда када пишемо. И за себе и за оног поред себе! Ефекат једног упаљеног фењера у средачком Горњем Селу, упалио је многе друге фењере свуда по Kосову и Метохији, неки су се угасили, неки одржавају светлост, неки ће се тек упалити", закључио је Миленковић.

Песникиња Гроздана Лучић Лалић је уз захвалност жирију истакла да јој је награда „Лазар Вучковић“ једна од најдражих.

„Пресрећна сам што сам била у кући Лазара Вучковића. Пресрећна сам што то траје. Надам се да ће и даље. Надам се да могу да кажем да се и догодине видимо на Kосову. Верујем у то. Верујем да ће овај народ опстати, јер песници записују" истакла је Лучић Лалић.

Директорка и главна и одговорна уредница „Панорама-Јединство“ Рада Комазец је истакла да је Вучковић као новинар "Јединства" писао топле, дивне репортаже о малим, обичним људима из свога краја.

„Појавио као покретачки дан, изменио дух и естетику тадашње српске поезије на Kосову и Метохији и допринео њеном осавремењивању. Лепота поезије, вредност магичне речи, јаке слике, складне версификације су одлике или карактеристике Лазареве поезије“, навела је Kомазец.

Лазар Вучковић, додала је она, оставио је велики утицај на друге песнике на Kосову и Метохији.

„Нигде као овде, песници не стоје са страхопоштовањем, откривајући смисао живота и онога што он јесте. Јер управо овде, човек моли, моли за мало починка и мира у немирној околини“, истакла је Kомазец.

Жири који је бирао најбољи овогодишњи циклус песама чинили су Радомир Стојановић, Милутин Ђуричковић, Рада Kомезац,  Радовоје Kубић и Драгана Зечевић, а одлуке су донете једногласно.

Овом приликом уручене си и захвалнице писцу, новинару и члану УНС-а Ђорђу Јевтићу и сараднику "Јединства" Станиславу Kојићу. 

Стихове песама су синоћ у Дому културе у Грачаници казивали Перо Зубац, Живојин Ракочевић, Радомир Стојановић, Новица Соврлић, Мајо Даниловић, Анастасија Kостић и многи други.

Сусрети "Лазар Вучковић" су књижевна манифестација коју организује лист "Јединство" од 1969. године у знак сећања на трагично преминулог песника Лазара Вучковића, који се 1966. године утопио у Охридском језеру заједно са црногорским песником Блажом Шћепановићем, док су учествовали на Струшким вечерима поезије.

Подсетимо, након што је на Радио-телевизији Србије (РТС) у суботу емитована епизода емисије „Важне ствари“ у којој је дечак, учесник емисије, рекао да се „студенти боре за правду, за нашу будућност“, у јавности се повела полемика о томе да ли је објављивање ове изјаве злоупотреба детета.

Оташевић: Одговор је спонтан, не сме се интервенисати

Новинарка „Политике“ у пензији Бранка Оташевић каже за УНС да „у таквом концепту емисије уредник апсолутно не треба да цензурише дете, и да управо дечја спонтаност, која је очигледно овде избила, треба да се поштује“. 

„Ако је питање да ли су уредници урадили исправно, мислим да јесу и да их треба заштитити. Уредници су исправно урадили јер је ово емисија где они траже спонтане одговоре детета. Ако је ово спонтани одговор, а очигледно је да јесте, нема ту уредник шта друго да уради него да га објави. То је принцип у новинарству, да не треба цензурисати нити кривотворити“, рекла је Оташевић.

Требјешанин: Ако би се било шта мењало, не би било аутентично

Психолог Жарко Требјешанин рекао је за УНС да би „без сумње пустио ову изјаву“.

„Уредница је за УНС раније дала одлично образложење – ако би се било шта мењало, то онда више није аутентично. Не можете то да мењате, а да претендујете да правите програм од спонтаних дечјих изјава. Тако можете и да изрежирате све њихове одговоре и да их научите шта треба да кажу и то је онда заиста бесмислено. Свака част уредници на томе што је ово објавила и што није подлегла притисцима“, рекао је Требјешанин.

Гојгић: Деца имају право на изражавање мишљења и свог погледа на свет

Новинарка Радио-телевизије Војводине Љубица Гојгић указала је на то да у популарној емисији "Важне ствари" деца износе своје ставове о многим озбиљним питањима: школи, вршњачком насиљу, разводу родитеља, одрастању уз браћу и сестре са потешкоћама у развоју...

“Осврт дечака на прекиде наставе због студентских протеста тиче се дешавања која јесу обележила школовање у Србији у 2025. години и одражава управо оно о чему дискутују и многи други ђаци, њихови родитељи, наставници и велики део друштва. А право да и дечак има свој поглед на свет, па и на протесте, гарантују закони у Србији као и Конвенција УН о правима детета”.

Тако у Члану 12 Конвенције о правима детета, подсећа она, пише да “дете има право на слободно изражавање сопственог мишљења и право да се његово мишљење узме у обзир у свим стварима и поступцима који га се непосредно тичу”, док се у Члану 13 наводи да “дете има право да слободно изражава своје погледе, да тражи, прима и саопштава информације и идеје свих врста и на разне начине, без обзира на границе, писано или штампано, у уметничкој форми или преко било ког другог средства информисања по избору детета”.

Прекрајање изјаве дечака била би, како додаје Гојгић, цензура непримерена јавном сервису и сасвим у нескладу са концептом емисије.

Гојгић се осврнула и на реакције са којима Јелена Попадић Сумић након објављивања ове изјаве суочава.

“Оно што се, после емитовања емисије дешава колегиници Јелени Попадић Сумић не може се посматрати другачије него као притисак на новинаре, са елементима јавног омаловажавања и застрашивања која би морала да нас забрину”.

Недељковић: Одговор аутентичан и спонтан, дете има право на мишљење о питањима која га се тичу

Новинар и доцент на Факултету политичких наука у Београду Марко Недељковић каже да „на основу онога што се може видети у кратком видео клипу о којем се сада полемише, он не види да је реч о злоупотреби детета“.

Недељковић подсећа да на констатацију детета да је било прекида наставе због блокада и протеста следи отворено питање "Какве су то блокаде и протести?".

„То питање ни на који начин није било сугестивно и дете је могло да одговори и на супротан начин у односу на оно што смо видели да је био одговор. У том контексту, свидео се некоме одговор или не, он је био аутентичан, спонтан и одражава перцепцију коју дете има о дешавањима која имају директан утицај на њега“, рекао је он.

Недељковић каже да би исто тврдио и да је дете изнело супротно мишљење.

„Знам да се сада дискутује и о томе да ли таква питања уопште треба постављати детету. За мене од старта ово питање није било спорно због претходно описаног начина на који је постављено и сагласности родитеља за коју смо накнадно чули да постоји, али сам се због осетљивости ове тематике пре дефинитивног одговора консултовао са више стручњака за права детета и нико од њих такође не види ништа спорно у овом случају“, рекао је он.

Недељковић истиче да „дете има право на мишљење и изражавање свог мишљења о питањима која га се тичу, али питање које упућујемо детету мора бити постављено на професионалан начин и уз поштовање одређених правила“.

„То је био случај. Нажалост, мислим да смо некада до те мере оптерећени политичким поделама да заборављамо да су деца равноправни чланови нашег друштва и да имају право на мишљење и уважавање истог“, каже Недељковић и додаје да се „нада да то дете и његова породица неће осетити било какве негативне последице због изражавања свог мишљења“.

„Ако за нека права треба да се боримо, то је право да нико не буде угрожен или дискриминисан због другачијег мишљења", закључује он.

Обрадовић: Дете схвата да се нешто дешава у нашем друштву и то је искрено пренело

Доцент на Департману за новинарство Филозофског факултета у Нишу Невен Обрадовић каже да би, да је уредник Дечјег програма РТС-а, без дилеме објавио изјаву детета.

“Дете је чуло да се нешто дешава у нашем друштву и оно је то искрено пренело, то је такав тип емисије. Њега нико није хтео, по мом мишљењу, да искористи на политички начин. Оно је вероватно чуло породицу и пренело такву врсту реакције и емоције. Не видим због чега је толико спорно да се тако нешто искаже“, рекао је Обрадовић.

Он каже да је чињеница да „део грађана тако размишља и схвата део процеса у нашем друштву“.

„То су били грађански протести и јасно су тако декларисани, тако да, из тог угла, заиста не видим ништа спорно“, рекао је он.

Обрадовић је додао да по овом питању у друштву постоје двоструки аршини и осврнуо се на прилоге у којима председник Србије Александар Вучић обилази породице са неколико деце, док све то прати „око камере“.

„Када председник обилази породице са четворо-петоро деце, која га дочекују, а то преносе медији са националном фреквенцијом, то се представља као нешто што је коректно. Због чега то није представљање деце у политичке сврхе, а изјава детета о грађанским протестима јесте?“, навео је Обрадовић. 

Продукција "Сенсе" негира да су деца инструисана 

Продукција "Сенсе", објавио је јуче РТС, одбацила је тврдње о инструисању деце и позвала РТС да реагује и заштити учеснике у производњи ове емисије од увреда и таргетирања.

"Серијал 'Важне ствари' реализује се према лиценци холандског формата. Концепт експлицитино дефинише како се са децом поступа и комуницира, од кастинга, преко снимања, до емитовања емисије. Деца причају о темама које су њима важне. Евентуална инструкција аутора или водитеља није дозвољена и не практикује се. Уз то, родитељи су присутни у току снимања, када су у могућности да у формулару напомену уколико нешто од снимљеног материјала не треба користити у емисији", поручују из продукцијске куће "Сенсе".

Осуда кампање против уреднице Дечјег програма

Подсетимо, УНС је у понедељак протестовао због кампање коју против одговорне уреднице редакције Дечјег програма РТС-а Јелене Попадић Сумић воде таблоиди и позвао их да са овом опасном праксом престану.

Попадић Сумић за УНС је том приликом рекла да се „серијал ’Важне ствари’ састоји од аутентичних изјава деце и он је у том смислу огледало друштва и света у коме живимо“.

„Ова епизода, која је у јавности означена као спорна, урађена је по свим професионалним стандардима серијала и по правилима и протоколима лиценце пројекта, баш као и све остале епизоде“, рекла је Јелена Попадић Сумић.

Она је истакла да би “свако уредничко интервенисање и манипулисање изјавама деце сматрала својим професионално недопустивим политичким чином или аутоцензуром, на коју, као људско биће и професионалац, не пристаје“.

Главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС-а, у оквиру којег је и Дечји програм, Владимир Кецмановић рекао је за УНС да је „његова морална обавеза да стане у одбрану људи из Културно-уметничког програма, без обзира на то са које стране напади на њих долазе”, а то се, како је рекао, “односи и на одбрану у оквиру РТС-а”.

Покренут дисциплински поступак, УО РТС ће поднети пријаву РЕМ- у

Испред РТС-а јуче су се окупили радници јавног сервиса, како би пружили подршку колегиници. На протесту је саопштено да је унутар куће покренут дисциплински поступак против уреднице Дечијег програма Јелене Попадић Сумић.

Управни одбор Радио-телевизије Србије истог дана саопштио је да ће Регулаторном телу за електронске медије поднети пријаву поводом емитовања дечје емисије "Важне ствари" на Првом програму, због повреде Правилника о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга.

„Управни одбор сматра да садржај емисије није био у складу са претходно одобреним синопсисом, који је предвиђао да дете следи сопствене мисли и да се до "важних ствари" не долази фризеровом провокацијом“, навео је председник УО Бранислав Кланшчек.

Како је додао у саопштењу објављеном на сајту РТС-а, „у снимљеном материјалу се одступило од тог концепта и дечак је наведен да говори о политичким темама које нису примерене његовом узрасту и зрелости, супротно одредбама важећих закона и међународних конвенција које се односе на заштиту права детета – укључујући Закон о јавним медијским сервисима, Закон о електронским медијима и Правилник о заштити права малолетника“.

„Због озбиљности ситуације, Управни одбор је затражио од генералног директора ЈМУ РТС да хитно спроведе поступак утврђивања одговорности свих учесника у процесу одлучивања о припреми, садржају и емитовању наведене емисије, те да у примереном року о предузетим мерама обавести Управни одбор и јавност“, наводи се у саопштењу.

Наиме, како је УНС утврдио увидом у документацију коју је Задруга медијских и културних стваралаца послала Покрајинском секретаријату, свих 4.882.000 динара колико је сунфинаснирао Покрајински секретаријат потрошено је на ангажовање спољних сарадника.

Задруга је за пројекат добила укупно 4.950.000 динара, а непотрошених 68.000 вратила је у покрајински буџет.

На друге фирме потрошено је и 1.240.000 динара колико је износило учешће Задруге у овом пројекту, односно колико је за пројекат Задруга потрошила из сопствених средстава.

То практично значи да  „Медијакулт“, нити било који његов сарадник или запослени нису учествовали у реализацији пројекта за који су добили новац, односно потврђује сумње да су им капацитети за спровођење пројеката минимални. 

Шта каже Закон о јавном информисању и медијима

Како је УНС још прошле године писао и упозоравао, Покрајински секретаријат је на конкурсу новосадској Задрузи „Медијакулт“ доделио средства за производњу 50 медијских садржаја (25 подкаста и 25 текстова), иако је у предложеном буџету ова Задруга сав новац наменила услугама за које ће ангажовати друга лица.

Тиме је, по Закону о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), прекршила услове учешћа на конкурсу.

Како пише у Члану 23 ЗЈИМ, „учесник конкурса, који не располаже одговарајућим капацитетима, може ангажовати друго лице за производњу медијског садржаја чија вредност не прелази 20 одсто од износа средстава који је орган доделио за реализацију пројекта, под условом је да је то лице уписано у Евиденцију произвођача медијских садржаја“.

У ову Евиденцију може, како се наводи у Члану 47, бити уписано и правно и физичко лице.

Задруга „Медијакулт“ је за читаву производњу медијског садржаја ангажовала друга правна и физичка лица, иако би по Закону смела да их ангажује само за производњу садржаја чија вредност не прелази 20 одсто додељених средстава (у овом случају 990.000 динара).

УНС је, објаснивши ситуацију, још прошле године покрајинску секретарку Александру Ћирић Бошковић и тадашњег државног секретара за јавно информисање Милоша Гарића питао да ли ће нешто предузети по овом питању.

„Захваљујемо вам на достављеном упиту и обавештавамо вас да ће се Министарство информисања и телекомуникација обратити Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама ради добијања информације у вези са доделом средстава наведеном лицу, како би на основу свих чињеница поступило у складу са Законом“, писало је у одговору УНС-у.

Ипак,  након овог одговора нисмо добили обавештење да ли је и које информације добио МИТ, нити шта је тим поводом урађено. С обзиром на то да је пројекат спроведен и новац потрошен, долази се до закључка да МИТ није предузео ништа.

Кога је све Задруга ангажовала да спроведе њен пројекат

Од 6.190.000 динара, колика је укупна вредност овог пројекта, Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање финансирао је 4.950.000 динара, што је 80.86% укупне вредности пројекта (иако је по Закону дозвољено да учешће органа који додељује новац не прелази 80 одсто).

Задруга је оправдала 4.882.000 динара, а остатак од 68.000 вратила у покрајинкси буџет. Учешће Задруге „Медијакулт“ износило је 1.240.000 динара.

Највећи део средстава отишао је на рад новинара и фотографа – Јован Барајевац, ПР ТВ и видео продукција, предузетник из Ирига, добио је 500.000 динара за новинарски рад, док је Марко Нишић, фотограф са фирмом Марконис18 из Алексинца, за услугу снимања фотографија примио исти износ.

Услуга обраде фотографија поверена је компанији „Дневник Војводина Прес“ из Новог Сада, којој је за овај посао исплаћено 360.000 динара. Задруга „Медијакулт“ обраду фотографија платила је и фирми ПР Тим дизајн Раде Гардиновачки 140.000 динара, али из сопственог учешћа у пројекту. 

Јован Барајевац наведен је као новинар који ће радити на подкасту. У видео подкастима објављеним на Јутјубу новинарски и водитељски посао обављао је Синиша Станковић. Од великог броја фактура које је у оквиру овог пројекта плаћао „Медијакулт“, име Синише Станковића нигде се не помиње. Важно је истаћи и чињеницу да се посао водитеља не наводи ни у једној фактури, односно да нико по овом пројекту није ангажован за водитељски и уреднички посао.

У текстовима објављеним на сајту „Војвођански новинар“, под насловом „Новосадски разговори“ нису потписани аутори.

Са друге стране, такође за производњу медијских садржаја, ангажована је Агенција „Глобалмедиа“ из Панчева. Власница фирме Виолета Јованов Пештанац ангажована је за припрему и реализацију медијских садржаја и за то је одвојено 300.000 динара.

И за продукцијски део посла било је задужено више сарадника: Мирослав Косановић (ПР „MK Design“) добио је 300.000 динара за прелом. С обзиром на то да су у оквиру пројекта објављивани текстови на сајту „Војвођански новинар“ и подкасти на јутјуб каналу, поставља се питање какав је и који прелом био потребан на овом пројекту, те који је посао обавила фирма „MK Design“.

Саша Вујачић (ПР „A Star Consulting“) добио је 350.000 динара за лектуру, а Немања Лазић (Студио за графички и веб дизајн “Premier dizajn“) 350.000 динара за графичку и видео монтажу подкаста.

Аудио и видео сегменти обухватали су додатне услуге – МАК Мачаш Кертес, ПР Аудио видео продукција из Врбаса, наплатио је 225.000 динара за видео микс, док је Драгутин Бећар (ПР „D.B. Production“) примио 275.000 динара за аудио снимање.

У делу менаџмента и администрације, Велимир Петрушић (ПР „РЕЧ С.Р. Комуникације“) добио је 450.000 динара за послове менаџера пројекта, док је Бојан Николић (BN Video Production, Суботица) исплаћен са 425.000 динара за администрирање медијских садржаја.

„Организаторско-продуцентски“ део пројекта поверен је Адријани Мифки (ПР „МИФИС“ Агенција из Црвенке), којој је исплаћено 400.000 динара, док је Јован Чича (ПР „Фотографске услуге и лимо сервис Видео Фото Алфа“ из Петроварадина) добио 375.000 динара за „видео снимање“.

Ревизију пројекта „Медијакулт“ платио је 72.000 динара од 140.000 предвиђених буџетом.

У наративном делу правдања пројекта Задруга је навела да је, за разлику од претходне године, „обогатила прилоге објављивањем подробнијих и фотографијама илустрованих биографија  саговорника подкаста, промењеном најавном и одјавном шпицом и богатијом сценографијом“.

Иначе, како се може видети у подкастима објављеним на Јутјуб каналу, сценографија је у видео подкастима у свим епизодама идентична и састоји се од хромаки-ја са увек истом позадином.

И новац предвиђен као сопствено учешће подељен другим фирмама

Сопствено учешће Задруге „Медијакулт“ у овом пројекту су „административне услуге за пројекат“, у износу од 250.000 динара. Интересантно је да је Задруга и ову услугу платила, и то Маји Грујић, ПР Пословно саветовање „Рачунаљка“ из Новог Сада.

Такође, „услуга графичке обраде, у износу од 850.000 динара“ плаћена је 850.000 динара фирми Real Intermedia. Као што је раније наведено, Задруга „Медијакулт“ платила је из сопствених прихода и обраду фотографија фирми ПР Тим дизајн Раде Гардиновачки  - 140.000 динара.

Неправилности при оцени пројеката и сукоб интереса

Трошење читавог новца на спољне фирме није једина неправилност када је реч о овом пројекту.

УНС је раније утврдио и да су чланови комисије при оцењивању пројекта, у појединим категоријама пројекту доделили већи број бодова од предвиђеног. Након писања УНС-а, Покрајински секретаријат позвао је чланове комисије да исправе неправилности.

После поновног бодовања, грешка је исправљена умањенем бодова у спорним категоријама, али и истовременим увећањем броја бодова у другим, тако да је укупан број бодова остао углавном исти, као и износ новца који је комисија првобитно предвидела за доделу овом пројекту.

Пре тога, након објављивања Решења о расподели средстава на овом конкурсу, УНС је утврдио и да је приликом формирања комисије постојао сукоб интереса.

Новац је, наиме, добила Задруга медијских и културних стваралаца Медијакулт Нови Сад, за пројекат „Видео подкаст: Новосадски разговори“, а медиј који је наведен у Решењу као медиј преко којег ће бити емитован садржај је „Војвођански новинар“.

Издавач „Војвођанског новинара“ је Друштво новинара Војводине (ДНВ), регистровано на истој адреси као и Задруга која је носилац пројекта, а у комисији која је одлучивала о додели новца била је и Биљана Ратковић Његован, изабрана на предлог тог истог Друштва новинара Војводине. Истовремено, Биљана Ратковић Његован била је у том тренутку и опертивни уредник портала „Војвођански новинар“. Након писања УНС-а она је избрисана из импресума.

В.д. председника Задруге, носиоца пројекта, писао је тада УНС, је Младен Булут, иначе, како стоји у импресуму потала „Војвођански новинар“ и један од новинара овог портала. Булут је и бивши председник Друштва новинара Војводине.

Даница Девечерски рођена је 1958. године у Новом Саду. Завршила је Филозофски факултет.

Новинарством је почела да се бави 1987. године у “Дневнику” и ту провела читаву  новинарску каријеру. Пензионисала се 2021. године.  

Писала је у готово свим рубрикама „Дневника“ и била помоћница главног и одговорног уредника од 2014. до 2016. године.

Уређивала је и „Дечји Дневник“, део Дневника посвећен деци.

Даница Девечерски преминула је 21. септембра 2025. године.

Августа и септембра 1995. године Војска Републике Српске је била у дефанзиви. Екипе Радио-телевизије Републике Српске свакодневно су одлазиле на прву линију фронта.

Тог дана, 23. септембра, новинарску екипу РТРС предводио је ратни репортер Раде Малешевић.

У возилу које је на предњем ветробранском стаклу имало новинарску ознаку, у тренутку напада били су новинар Радио-телевизије Републике Српске Раде Малешевић, сниматељ Саша Колевски, возач Горан Пејчиновић и водич Душко Катанић.

Малешевић и Катанић су се спасили искачући из аутомобила.

Како је Малешевић раније испричао за Досије УНС-а о убијеним и несталим новинарима, он је седео иза сувозача водича Душка Катанића, а сниматељ Саша Колевски иза возача Горана Пејчиновића.

„У једном тренутку угледао сам десетак војника који су се кретали путем према нама. Неки од њих су имали зелене траке око главе. Кад су нас видјели одмах су запуцали. Гледао сам како меци пробијају хаубу, нешто као кад се кокице пеку, на десетинама мјеста су биле рупе од метака, један ми је пролетио поред главе. Отворио сам врата и бацио се на земљу поред возила“, рекао је Малешевић.

Како је додао, видео је да је возач погођен.

„Ја сам од полупаног стакла добио расекотину, лила ми је крв из образа. Кад сам уочио да нам се приближавају, искочио сам из аутомобила и побјегао уз обалу. Све вријеме су пуцали на нас. Поред мене је лежао возач Пејчиновић, ослоњен на лактове, крвав. Дозивао ме и говорио да је рањен, да му треба помоћ. Како да му помогнем!?“, прича Малешевић.

У тим секундама је, каже, чуо бошњачке војнике који су, док су прилазили,  говорили да хоће да их ухвате живе.

„Одлучио сам да се бацим у провалију, да по сваку цијену избјегнем заробљавање“, рекао је и додао да у том метежу није видио шта се десило Колевском, а да је Пејчиновић био рањен и жив.

Месецима након тога породице и колеге добијале су информације да су Колевски и Пејчиновић живи, да су у затвору у Тузли и да ће бити размењени. Нада и агонија трајали су две године.

У међувремену су из Тузле размењени сви српски војници и цивили заробљени на Озрену, па је нада ишчезавала.

Горанов отац Драган Пејчиновић је октобра 1997. позван у Добој на идентификацију тела. Трајче Колевски је идентификовао и сина Сашу сахранио 21 месец након што га је последњи пут видео живог.

Истрага без резултата

Упркос притисцима чланова породица, колега, институција и удружења из Републике Српске и појединих међународних организација, истрага о починиоцима злочина није померена са почетне фазе.

Новинар и сведок злочина Раде Малешевић каже да га никад нико од истражилаца није позвао да да изјаву. Ни са породицом Пејчиновић нико од представника правосудних институција није контактирао.

Трајче Колевски је тек 2017. године дао исказ инспекторима Министарства унутрашњих послова Републике Српске који је прослеђен Тужилаштву БиХ.

Чланови породица кажу да увек добијају исти одговор - да је истрага у току. Један од истражилаца рекао им је да је мала вероватноћа да ће убице икада бити откривене и кажњене.

Одговори на фотографијама

Пријатељ породице Пејчиновић, приватним везама, дошао је у посед фотографија на којима су тела Саше и Горана, по свему судећи, снимљена непосредно након напада на њих.

Видео их је и Малешевић.

„На фотографији је Гораново тијело поред аутомобила, у положају у којем сам га посљедњи пут видио. Изнад аутомобила, у сједећем положају,  уз дрво је наслоњено беживотно Сашино тијело. Скинута му је мајица, превијен је у предјелу груди, али су те ране, нажалост биле кобне“, рекао је он.

Одликовања и спомен плоче

Сниматеља Сашу Колевског постхумно је, 2021. године, одликовала председница Републике Српске Жељка Цвијановић.

Сашино име налази се на списковима убијених новинара светских новинарских организација и у УНС-овом Досијеу, заједно са Горановим.

Радио-телевизија Републике Српске је поставила спомен обележја погинулим колегама на улазу у РТВ-дом у Бањалуци и на месту страдања на Озрену, где је данас административна линија између Републике Српске и Федерације БиХ.

Колега Бранимир Ђуричић писао је 2023. за Досије УНС-а о убијеним и несталим новинарима о случају убиства Саше Колевског и Горана Пејчиновића. Његов текст у целости можете прочитати ОВДЕ.

Акцију солидарности са новинарима у Гази су организовали Институт за медије и различитости - Западни Балкан, Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС).

Од почетка рата у Гази убијено је 224 новинарке и новинара, а током данашње акције прочитана су имена 221 палестинских новинара који су убијени у израелским нападима на Газу. Током ових сукоба убијено је и 18 новинара од израелских напада на Либан и Јемен и један новинар у Сирији. У нападу Хамаса 7. октобра 2023. убијено је четворо израелских новинара.

На скупу је речено да су новинарке и новинари у Гази циљано нападнути, јер су обављали свој посао, подсећајући да они нису само бројеви, већ “људски животи, то су прекинути снови, планови за будућности, пријатељства, љубави”. 

Како је навела Ивана Јовановић скуп је организован испред Владе Србије, јер “Влада Србије продаје оружје Израелу и профитира од геноцида”.

Упућен је захтев Влади да престане да наоружава Израел, као и да купује дронове и системе за надзор од Израела, јер постоји оправдан страх да ће их користити против својих грађана.

На крају скупа минутом ћутања одата је пошта убијеним новинаркама и новинарима.

Они су у четвртак из затвора у Белорусији отишли у Литванију. Ослобађање је објављено док је белоруски лидер Александар Лукашенко у Минску разговарао са Џоном Кејлом, изаслаником председника САД Доналда Трампа. Заузврат, Сједињене Државе су најавиле укидање санкција државној авио-компанији Белавиа и разматрање поновног отварања амбасаде САД у Минску.

Према подацима Белоруске асоцијације новинара (БАЈ), наводи ЕФЈ, у белоруским затворима се и даље налази 27 новинара, међу којима су и истакнути Андрзеј Поцзобут, Катсиарyна Андреева и Андреи Алиаксандрау.

Председница ЕФЈ-а Маја Север истакла је да су пресрећни због тога што су колеге ослобођене након што су биле неправедно затворене на основу лажних оптужби режима Александра Лукашенка.

„Али не можемо бити задовољни овом полумером. Заједно са БАЈ-ом и нашим пољским партнерима захтевамо хитно ослобађање 27 новинара који су и даље у затвору у Белорусији, као и стотина других невиних грађана“, рекла је Север.

Новинарке и новинари у Гази су систематски таргетирани док извештавају о геноциду и другим ратним злочинима. Они су једини глас из унутрашњости опсаде, будући да је улазак страним медијима забрањен, па су њихови извештаји од кључног значаја за разоткривање злочина који се дешавају. Стојимо у солидарности са њима и са свим храбрим људима на терену који ризикују животе да бележе чињенице.