Ове године Министарство издвојило је 487.500.000 динара, што је за 60.000.000 више него лане, када је за ову намену опредељено, 427.500.000 динара.

Покрајински секретаријат издвојио је 45 милиона динара мање него лане. 

Покрајински секретаријат је за пројекте производње медијског садржаја определио 79.000.000 динара, што је 36.000.000 динара мање него лане, када је издвојено 115.000.000 динара.

За унапређење професионалних стандарда Покрајински секретаријат наменио је 6.000.000 динара, што је за 9.000.000 мање него лане, када је издвојено 15.000.000.

Текстове конкурса можете пронаћи се на сајту Удружења новинара Србије (УНС), у рубрици „Медијски конкурси - пројектно суфинансирање"., као и у УНС-овој бази finansiranjemedija.rs.

За медијске пројекте Лајковац је ове године издвојио 6.000.000 динара, колико и претходне.

Општина Лебане је на конкурсу ове године определила 3.500.000 динара, једнако као прошле године.

Из буџета општине Рековац ове године је издвојено 400.000 динара, 100.000 динара више него претходне године.  

Осечина је ове године издвојила 1.500.000 динара, исто као и прошле године.

За медијске пројекте Сечањ је определио 200.000 динара, колико и прошле године.

Соко Бања је на конкурсу ове године издвојила 6.000.000 динара, 3.500.000 динара мање него претходне године када је ова општина определила 9.500.000 динара.

Из буџета општине Рача ове године је издвојено 1.000.000 динара, колико и претходне.

За медијске пројекте Љубовија је определила 400.000 динара, једнако као прошле године.

Пријепоље је ове године на конкурсу определило 5.000.000 динара, 500.000 више него прошле.

У Лапову је буџет исти као и прошле године - 500.000 динара.

Kула је ове године повећала буџет за медије определивши 7.800.000 динара, у односу на прошлогодишњих 6.600.000 динара.

За медијске пројекте Свилајнац је издвојио 500.000 динара, упола мање него прошле.

Из буџета града Зајечара ове године је опредељено 7.581.000 динара, 237.500 динара више него прошле године.

У Kоцељеви је буџет исти као и прошле године – 950.000 динара.

За медијске пројекте Трговиште је определило 2.000.000 динара, 500.000 динара више него прошле. 

Опово је такође ове године повећало буџет за медије определивши 5.400.000 динара у односу на прошлогодишњих 2.000.000 динара.

Брус је за медије издвајио колико и годину раније - 4.000.000 динара.

Из буџета града Kикинда ове године је за медије опредељено 22.000.000 динара, чак 19.000.000 динара више него прошле када је издвојено 3.000.000 динара.  

У Блацу је буџет исти као и прошле године - 1.400.000 динара.

За медијске пројекте Љиг је определио 500.000 динара, 1.500.000 динара мање него прошле године када је из општине за медије издвојено 2.000.000 динара.

Аранђеловац је ове године за медије издвојио 21.000.000 динара, колико и претходне.

Град Вршац је ове године повећао буџет за медије определивши 15.000.000 динара у односу на прошлогодишњих 3.000.000 динара.

Буџет је повећао је и Алибунар определивши 6.000.000 динара, 4.000.000 динара више него прошле године када је из ове општине за медије издвојено 2.000.000.

За медијске пројекте Ариље је определило 5.000.000 динара, миллион више него прошле године.

Kнић је за медије издвајио колико и годину раније - 300.000 динара.

Град Сомбор је ове године определио 10.000.000 динара, 8.000.000 динара више него претходне. Прошле године је буџета овог града за медије издвојено 2.000.000 динара.

У Врњачкој Бањи је буџет исти као и прошле године - 9.750.000 динара.

Исти буџет као и претходне године за медије је опредељено и у општини Ражањ - 300.000 динара.

Текстове конкурса можете пронаћи се на сајту Удружења новинара Србије (УНС), у рубрици „Медијски конкурси - пројектно суфинансирање"., као и у УНС-овој бази finansiranjemedija.rs.

Општина Владимирци је на конкурсу ове године определила 2.000.000 динара, што је 850.000 динара мање него прошле године.

Из буџета града Суботице ове године је издвојено 35.200.000 динара, чак 30.600.000 динара више него 2025. године. Прошле године је овај Град определио свега 4.600.000 динара.

Жабаљ је ове године издвојио 9.000.000 динара за медије, 8.000.000 динара више него претходне.

Рашка је такође ове године повећала буџет за медије определивши 16.000.000 динара у односу на прошлогодишњих 800.000.

Општина Сремски Карловци је на конкурсу ове године определила 4.200.000 динара, исто као и 2025. године. И Град Лесковац је ове године определио једнако као прошле године - 50.000.000 динара.

Шид је ове године издвојио 9.000.000 динара, чак 8.000.000. више него прошле.

Општина Кањижа је определила 3.700.000 динара, колико и годину раније.

За медијске пројекте Бор је определио 7.600.000 динара, 6.400.000 динара за привредна друштва и предузетнике, а 1.200 000 динара за организације цивилног друштва.

Општина Алексинац је на конкурсу ове године издвојила 7.000.000 динара, што је 6.020.000 динара више него претходне године када је за медије било предвиђено 980.000 динара.

За медијске пројекте Велика Плана је определила 1.950.000 динара, што је 250.000 динара више него прошле године. 

Костолац је ове године издвојила 300.000 динара, једнако као прошле године.

Општина Богатић је за медијске пројекте определила 4.000.000 динара, што је 2.000.000 динара мање него 2025. године.

За медијске пројекте Пожаревац је издвојио 9.500.000 динара, исто као и прошле године.

Нова Варош је за медије издваја колико и годину раније -  4.800.000 динара.

Општина Кучево је ове године определила 1.500.000 динара, 100.000 динара мање него прошле године.

У Ћићевцу је буџет исти као прошле године - 1.700.000 динара.

За медијске пројекте општина Пећинци је определила 8.800.000 динара, близу 8.000.000 више него прошле године када је определила 880.000 динара.

Рума је ове године определила 24.500.000 динара, што је више од 20.000.000 динара него 2025. године. Прошле године је ова општина определила 2.000.000 динара.

Текстове конкурса можете пронаћи се на сајту Удружења новинара Србије (УНС), у рубрици „Медијски конкурси - пројектно суфинансирање". , као и у УНС-овој бази finansiranjemedija.rs.

За медијске пројекте Ужице је определило 15.000.000 динара, 4.000.000 динара мање него 2025. године.

Из буџета града Лознице ове године је издвојено 7.000.000 динара, једнако као прошле године. 

Општина Жабари на конкурсу је ове године определила 300.000 динара, као и прошле године.

За медијске пројекте Нови Бечеј определио је 6.700.000 динара, што је 6.100.000 динара више него прошле године. Из ове општине је, прошле године, опредељено 600.000 динара.

Параћин је ове године определио 20.000.000 динара, што је двоструко више него прошле године када је из ове општине издвојено 10.000.000 динара.

Град Врање је ове године определило 30.000.000 динара, једнако као прошле године.

За медијске пројекте Нови Кнежевац је определио 430.000 динара, исто као и 2025. године.

Општина Пландиште на конкурсу је ове године определила 5.500.000 динара, чак 3.500.000 динара више него прошле године.

Мало Црниће је за медијске пројекте издвојило 1.000.000 динара, једнако као прошле године.

За медијске пројекте Горњи Милановац је определио 18.000.000 динара. Из ове општине је прошле године,опредељено 15.000.000 динара.

Општина Велико Градиште је ове године определила 1.500.000 динара, што је 200.000 динара више него 2025. године.

Град Крагујевац је ове године определио 14.250.000 динара. Из овог Града је прошле године опредељено 12.600.000 динара, 1.650.000 динара мање него ове.

Из буџета Општине Крупањ ове године је издвојено 1.000.000 динара, једнако као прошле године.

Ковин је за медијске пројекте определио 6.745.000 динара, што је 4.797.500 динара више него прошле године када је издвојено 1.947.500 динара.

Бајина Башта на конкурсу је ове године определила 8.000.000 динара, исто као и прошле године. 

Текстове конкурса можете пронаћи се на сајту Удружења новинара Србије (УНС), у рубрици „Медијски конкурси - пројектно суфинансирање". , као и у УНС-овој бази finansiranjemedija.rs.

Представнице УНС-а у Комисији за жалбе, Јелена Петковић и Оливера Милошевић, изузеле су се из одлучивања, како су навеле, ради очувања интегритета Удружења.

МИТ се жалио због тога што одговор на саопштење УНС-а под насловом „МИТ да преиспита одлуку о радним групама за израду медијских закона и стратегије", није објављен у рубрици „Саопштења“, већ „УНС вести“.

МИТ је тако навео да је на УНС-овом сајту прекршена прва тачка трећег поглавља Кодекса, којом је прописано да “уредници треба да поштују право на одговор и исправку и су да дужни су их благовремено објаве”.

Министарство се позивало и на члан 107. став 1. Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), који прописује да се одговор објављује у истом делу медија, у истој рубрици, са истом опремом и под истим насловом, уз ознаку „одговор”.

УНС је у одговору Комисији за жалбе истакао да је одговор МИТ-а објављен благовремено, дан након упућивања, са ознаком да је реч о одговору, без коментарисања и уз линк ка саопштењу на који се одговор односи.

Удружење је истакло да је, имајући то у виду, нејасно у ком делу је био прекршен Кодекс.

У одговору се наводи и да се у рубрици „Саопштења" објављују искључиво саопштења УНС-а, те да би објављивање одговора МИТ-а у овој рубрици могло створити забуну код јавности да је реч о саопштењу УНС-а.

УНС је указао и да је одговор објављен у рубрици која је највидљивија, чиме је јавности омогућено да се на примерен начин упозна са садржином.

УНС истиче и да МИТ није захтев за одговор упутио главном уреднику медија, него УНС-у као издавачу, што је противно члану 94. став 1. и члану 97. став 1. ЗЈИМ.

Осим тога, УНС наводи да одговор МИТ-а уопште није морао бити објављен – јер се односи на мишљење, а не на тврдњу о чињеницама, па главни уредник по члану 109. став 1. ЗЈИМ није ни био дужан да га објави.

Представник Асоцијације медија у Комисији за жалбе Златко Чобовић истакао је да је у свему сагласан са оним што је написано у одговору УНС-а и додао да је текст заправо објављен у читанијој рубрици.

„Објективно гледано, рубрика са оригиналним вестима увек је јача него одељак саопштења. Они су се практично жалили јер је деманти објављен у бољој рубрици", навео је он.

У 21. веку је, како је истакла представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Милена Васић, крајње време да се направи разлика између начина на који се пласира садржај у принт и онлајн издањима.

„Нема никаквог утицаја чињеница то што текст није објављен у истој рубрици, јер је био видљив и истакнут и на самом сајту и на насловној страни. У штампаним медијима рубрика заузима одређено место и страницу и зато постоји то правило, а овде је насловна страна битна. Ово је облик шиканирања портала јер је извештавао о теми која се није свидела Министарству", додала је Васић.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић навела је и да Комисија за жалбе одлучује искључиво о прекршајима Кодекса, а не о томе да ли је прекршен Закон. Ипак, неки чланови Комисије за жалбе констатовали су да у овом случају није прекршен ни ЗЈИМ на који се позива МИТ.

Свих 26 портала на које се жалио Веран Матић прекршило Кодекс

Веран Матић поднео је жалбе против 26 портала, а Комисија за жалбе одлучила је да је сваки од ових портала прекршио Кодекс.

У питању су: Информер, Србија данас, Ало, Паланачке вести, Глас Аранђеловца, Стара Пазова уживо, Нова Пазова уживо, Србија на истоку, Подунавље уживо, Књажевачка хроника, Војводина уживо, Лучани уживо, НС уживо, РТВ Панчево, Новосадска ТВ, 24 седам, Дневник.рс, 025.рс, Градске инфо, Дунавтелевизија.рс, РТВ Бап, Сремскевести.рс, 025инфо.рс, Дрина Инфо, Моја Бачка Топола и 024инфо.рс.

Матић се жалио због преношења текстова у којима су, како је навео, изнете неистине, изврнуте чињенице и неосноване оптужбе, без могућности да се чује друга страна, чиме су му нарушени углед и безбедност, уз етикетирање као „страног плаћеника" и „издајника".

Поједини медији, међу њима Дневник.рс и 24седам, понудили су објављивање одговора, али је Матић то одбио, наводећи да је реч о тешким повредама Кодекса, док су се други портали бранили тиме да су садржај пренели са портала НС уживо и да је Матић јавна личност.

Портали који су послали одговор, попут Градске инфо, оградили су се наводећи да је текст пренет са портала НС уживо. Неки су се оградили и тиме што Матић обавља функције од јавног значаја и да они „имају право на изношење критичких судова о њему".

Са портала 24седам упитали су чему жалба ако Матић не пристаје да објаве његов одговор.

Представници Комисије за жалбе питали су се, с друге стране, шта би Матић уопште могао да одговори на ове оптужбе.

Представнице УНС-а у Комисији за жалбе сагласне су биле да је циљ текстова био да оптужбе против Верана Матића изнете у документарном филму Центра за друштвену стабилност дођу до шире публике.

„Документарац јавно угрожава безбедност Матића, приписујући му и најтеже оптужбе, без да је икада позван да се о њима изјасни. Подсећа на филм о Оливеру Ивановићу који су емитовали ТВ Пинк и ТВ Мост, а сви знамо шта је уследило након тога. Текстови су били начин да се допре до шире публике и да дођу и до оних који нису погледали филм", рекла је Петковић.

Милошевић је додала да је неоправдано ограђивање медија који оптужбе из филма схватају као критику, а да су јој лицемерни одговори уредника медија који не признају да су прекршили Кодекс, а нуде „мирно" решавање жалби.

„Сама реч 'мирно' у одговорима је лицемерна јер је оно што је наведено у текстовима све само не мир", истакла је Милошевић.

Злата Куреш, која мења Тамару Скрозу у Комисији за жалбе, приметила је да су у три дана објављена три различита текста, а да је сваки био дужи и садржао више оптужби од претходног.

Оно што је заједничко сваком од тих текстова је, како је навела представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић, чињеница да је њихова намера обрачун режима са Вераном Матићем и да је у питању огољена политичка пропаганда.

Поводом ограђивања да су садржај само пренели, Шварм је навео да је уредник одговоран за сваки садржај који медиј објави. Додао је и да је иста матрица пренета и на текстове о студенту Лазару Стојаковићу.

„Изрази и тон су исти, а разликује се само име и презиме", рекао је Шварм.

Комисија за жалбе: Текстовима вођена кампања против Стојаковића

Лазар Стојаковић се жалио Комисији за жалбе због текста објављеног у Информеру у којем је назван „бахатим блокадером" и „ролекс студентом" који је „уништио студије хиљадама студената".

Стојаковић је истакао да су у тексту изнесене неистине без провере извора и без тражења његовог изјашњења, те да је текст део шире кампање дискредитације њега као учесника студентских протеста.

Комисија за жалбе одлучила је да су прекршене одредбе Поглавља „Истинитост извештавања“, јер текст није заснован на провереним информацијама и не прави разлику између чињеница и нагађања, тачке Поглавља „Одговорност новинара“, јер текст не негује етику јавне речи нити служи јавном интересу, као и тачке о поштовању достојанства личности, јер текст намерно нарушава репутацију и углед Лазара Стојаковића.

Преношењем садржаја са Инстаграм налога без дозволе Телеграф.рс прекршио Кодекс

Кодекс је, како је одлучила Комисија за жалбе, прекршио и портал Телеграф.рс.

Ипак, ова одлука није донета једногласно, јер су против кршења Кодекса гласале представница УНС-а у Комисији за жалбе Јелена Петковић и представница јавности у овој Комисији Ана Мартиноли.

На овај портал се жалио администратор странице Мој Београд Лазар Илић, јер је, како је навео, редакција Телеграфа пренела садржај са његовог профила и директно га линковала без његове сагласности.

Навео је да је профил пре преузимања текста био јаван, али да је био принуђен да га затвори како би спречио даљу злоупотребу садржаја.

Он је додао да се обратио главном уреднику портала Телеграф.рс Игору Ћузовићу и тражио од њега да уклони садржај или линк ка садржају, што је Ћузовић одбио.

Ћузовић је у одговору на жалбу навео да је звао Илића након имејла који је добио од њега, како би га питао због чега захтева да се хиперлинк уклони, када је линковање законито и по српским и по законима Европске уније.

Илић је одговорио да, иако је законито, није етички красти садржај колега, на шта је Ћузовић одговорио да Мој Београд није регистрован као медиј.

Ипак, неки представници Комисије за жалбе навели су да се, иако нису регистровани, они баве актуелним темама и обављају све што и медиј.

Дискусија о овој тачки трајала је дуго, а окосница дискусије било је то да ли је прекршена тачка 9.1, односно део који каже да су „новинари/новинарке и уредници/уреднице дужни/дужне да поштују услове коришћења које су прописали медији чији садржај преносе".

За многе чланове Комисије за жалбе, као што је Филип Шварм, преломно је било то што је Ћузовић, и након молбе колеге, као и након тога што је колега назначио на Инстаграм профилу да је забрањено преношење, одбио да уклони објаву.

„Неко је узео туђи производ. Онај коме је узет производ рекао је: молим те склони, они су рекли: нећемо. Суштина, односно дух тачке је да нешто не треба да се пренесе уколико колеге то не дозвољавају", навео је Шварм.

Са њим је била сагласна представница УНС-а у Комисији за жалбе Оливера Милошевић, која је навела да када неко ко води Инстаграм страницу има право да постави услове коришћења када види да је његов садржај злоупотребљен у комерцијалне сврхе, те је закључила да правила могу бити додата и пост фестум.

Додала је да на већини Инстаграм налога новинари заиста не знају ко је аутор, те да је преношење са друштвених налога увек проблематично у домену ауторских права.

Чобовић је рекао да је Телеграф преписао целокупан текст и тако преузео нечије ауторско дело без његове дозволе. Када је аутор замолио уредника портала да то учини, он је одбио и тако, упркос противљењу аутора, користио његово ауторско дело.

Сагласна са становиштем да је прекршен Кодекс није била представница УНС-а у Комисији за жалбе Јелена Петковић, која је рекла да у Кодексу пише да треба да се поштују услови коришћења медија, а да Мој Београд није регистрован као медиј нити има услове коришћења.

Она је ипак навела да би етички било да је Телеграф пре преузимања контактирао Илића. Додала је да без обзира на то да ли је профил јаван или не, садржај подлеже ауторским правима, тако да постоји основ за комуникацију са аутором.

Ипак, била је становишта да Кодекс, упркос томе, није прекршен.

Сагласна је била и Ана Мартиноли, која је навела да у тренутку када је Илић тражио да се уклони садржај нису постојала правила која су јасна за све.

„Треба да постоје јасна правила, а ми имамо разговоре", навела је она. Мартиноли је додала и да Комисија не треба да расправља о томе да ли је нешто „у духу" тачке, већ да ли је прекршена сама тачка.

Представник јавности у Комисији за жалбе Родољуб Шабић рекао је да код њега постоји резерва баш због тога што забране преношења није било када је Телеграф објавио садржај.

Ипак, на његову одлуку утицало је то што је, када је Илић рекао да не жели да линк и садржај буду на сајту, Ћузовић одбио да то учини.

"Политика" без прекршаја

С друге стране, Комисија за жалбе одлучила је да “Политика” није прекршила ауторска права преношењем фотографије, чије је ауторство тешко утврдити.

У пријави Савету за штампу Милан Катић, уредник портала „Забрежје", жалио се на текст „Судбина породице Варићак" објављен у Политици, наводећи да су у њему објављени његови оригинални садржаји без дозволе.

Додао је да је и репордукована фотофрафија преузета из његове књиге, као и да су селективно коришћени и прећутани важни подаци о ранијем институционалном и истраживачком раду на заоставштини породице Варићак.

Додао је и да је његова реакција накнадно објављена у скраћеној и измењеној верзији, са промењеним насловом и без његове сагласности, чиме је, према његовим наводима, повређен ауторски интегритет и професионални стандарди новинарства.

Редакција „Политике" је у одговору Савету навела да поседује сагласност породице Варићак за објављивање фотографија, као и да се ради о старим фотографијама које, по њиховом тумачењу, не подлежу ауторским правима.

У расправи је оцењено да се у овом случају не може одлучивати о евентуалној повреди ауторског права, јер не постоје проверљиви елементи о власништву, као и да нема повреде Кодекса, јер се не ради о демантију већ о писму читалаца.

Злата Куреш додала је да цео случај делује и као промоција књиге аутора који тврди да је интервенисао и рестаурирао фотографију, али за то нема потврде.

Страначка гласила сносе одговорност као и сви остали медији

Комисија за жалбе одлучила је да је портал Разоткривач у тексту о Зорану Зарићу под насловом „Невероватни цинизам: Блокадери издржали, али 'колеге' у странци Рајковићу раде о глави!“ прекршио одредбе поглавља „Истинитост извештавања“, јер текст не прави разлику између чињеница и нагађања и садржи неосноване оптужбе и гласине, као и одредбе поглавља „Одговорности новинара“, јер текст не задовољава стандарде културе и етике јавне речи.

Зоран Зарић уложио је жалбу против портала „Разоткривач" због текста који га, по његовом мишљењу, приказује у лажном светлу и подстиче анимозитет према њему.

У жалби је навео да није контактирао уредништво због страха за безбедност, што се показало неистинитим, а уредништво портала окарактерисало је жалбу као покушај злоупотребе Савета за штампу ради решавања унутарстраначког сукоба.

Они су навели и да су страначко гласило СНС-а, те да Комисија не треба да одлучује о прекршајима Кодекса.

Ипак, представници Комисије за жалбе навели су да су и кроз историју и данас, и страначка гласила сматрана медијима, те да подлежу истим правилима као и сва остала издања.

Павковић је тренутно на лечењу у Истанбулу, а за прву дозу терапије хитно је потребно прикупити 16.000 евра. Укупна вредност лечења износи око 38.000 евра.

Бранка би прву дозу терапије требало да прими у наредна два дана, али је за то хитно потребно обезбедити новац.

Породица и пријатељи апелују на све људе добре воље да помогну колико могу, како би Павковић започела терапију и наставила своју борбу.

Сви који су у могућности да помогну, средства могу уплатити на жиро рачун:

340-0032246213-70

Ерсте банка, Бранка Павковић, Нови Сад.

То потврђује и импресум који је рано јутрос на овом каналу објавио РТС.

„Генерални директор Радио телевизије Србије Мања Грчић. В.д. главног и одговорног уредника Информативног програма Телевизије Србије Бојана Млађеновић“, писало је у импресуму Првог програма.

По Статуту ЈМУ РТС, главне и одговорне уреднике (информативног, културно-уметничког, образовно-научног и забавног програма) именује Управни одбор након спроведеног јавног конкурса.

Ово тело на предлог генералног директора, из редова ових главних и одговорних уредника, именује одговорне уреднике Првог и Другог програма.

Ранија пракса била је да уредници Првог и Другог програма телевизије буду уредници чији је програм претежно заступљен на том каналу, па је тако по обичају, за уредника Првог програма био именован уредник Информативног програма.

На РТС-у тренутно функцију уредника Информативног програма у в.д. статусу обавља Бојана Млађеновић, а конкурс за уредника до данас није расписан.

Одговорни уредник Другог програма Телевизије Србије јеглавни и одговорни уредник Културно-уметничког програма Владимир Кецмановић, и његово име је у импресуму Другог програма.

Подсетимо, медијске куће дужне су по Закону о јавном информисању и медијима (Члан 44) да објављују податке о медију у облику импресума, скраћеног импресума, односно идентификације, док ће издавач „ако не објави импресум на прописан начин бити кажњен новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара“ (Члан 148).

Међу подацима које импресум, скраћени импресум или идентификација треба да садрже су име генералног директора и главног и одговорног уредника.

У импресуму Радио-телевизије Србије (РТС) до јуче је као генерални директор био потписан Драган Бујошевић, иако је одлуком од 12. фебруара Мања Грчић именована за генералну директорку РТС-а. Такође, Ненад Љ. Стефановић био је потписан као „одговорни уредник Првог програма телевизије Србије“.

Општина Беочин на конкурсу је ове године определила 5.000.000 динара. Беочин је 2025. и 2024. године за медијске пројекте издвојио по свега 500.000 динара. Овогодишњим повећањем ова општина вратила је износ опредељених средстава за медије на ниво из 2023. године.

Деспотовац је за медијске пројекте на јуче расписаном конкурсу определио 1.000.000 динара, колико и годину раније. Мали Иђош је такође медијима за пројекте ове године наменио колико и 2025. године - 3.300.000 динара.

Димитровград је на јуче расписаном конкурсу за медијске пројекте определио милион динара више него 2025. године - 14.800.000 динара, од чега је 12.800.000 динара намењено пројектима производње медијских садржаја на језику националне мањине чији је језик у службеној употреби у овој општини – бугарском.

Чока је ове године издвојила 480000 динара, колико и претходних година.

Бачка Паланка ове године определила је 15.000.000, што је значајно више у односу на 2025. и 2024. годину када је за медије издвојено по 1.500.000 динара. Овогодишњи буџет општине Бачка Паланка за медијске пројекте виши је и односу на 2023, 2022, 2021. и 2020. годину, када је за ове намене било опредељено по 13.200.000 динара.

Србобран је издвојио 6.500.000 динара, такође више него 2025. и 2024. године када је за медијске пројекте било опредељено po 800.000 динара. Ипак, 2023. године Србобран је за медије издвојио више него данас - 7.865.000 динара.

Темерин је такође ове године издвојио значајно више новца него 2025. године и 2024. године – 7.500.00 у односу на прошлогодишњих 750.000 динара. Ова општина, ипак, и поред увећања није престигла износ опредељених средстава у односу на 2023. годину када је за медије издвојила колико и данас.

Општина Сента определила је на данас расписаном конкурсу 550.000 динара за медијске пројекте, колико и годину раније. И општина Кладово медијима је ове године наменила колико и претходне – 5.000.000 динара.

Још четири општине које су за медије определиле исти износ као и годину пре су  Бачка Топола - 1.250.000 динара, Пожега – 8.500.000 динара, Житиште – 300.000 динара и Неготин – 10.000.000 динара.

Бојник је такође данас расписао конкурс и за медијске конкурсе издвојио 3.800.000 динара, 760.000 више него 2025. године.

Општина УБ  определила је ове године милион динара више него претходне – 5.000.000 динара.

Општина Александровац умањила је буџет за медије, па је тако ове године издвојила 3.325.000 динара, за разлику од прошлогодишњих 4.200.000 динара.

За медије је ове у односу на претходну године износ умањила и општина Баточина која је издвојила милион динара, за разлику од прошлогодишњих 2 милиона.

Град Смедерево определио је ове године 10000000 динара, колико и 2025. године.

Текстове конкурса можете пронаћи се на сајту Удружења новинара Србије (УНС), у рубрици „Медијски конкурси - пројектно суфинансирање". , као и у УНС-овој бази finansiranjemedija.rs.

„Генерални директор Радио телевизије Србије Мања Грчић. В.д. главног и одговорног уредника Информативног програма Телевизије Србије Бојана Млађеновић“, пише у јутрошњем импресуму Првог програма.

По Статуту ЈМУ РТС, главне и одговорне уреднике (информативног, културно-уметничког, образовно-научног и забавног програма) именује Управни одбор након спроведеног јавног конкурса.

Ово тело на предлог генералног директора, из редова ових главних и одговорних уредника, именује одговорне уреднике Првог и Другог програма.

Ранија пракса била је да уредници Првог и Другог програма телевизије буду уредници чији је програм претежно заступљен на том каналу, па је тако по обичају, за уредника Првог програма био именован уредник Информативног програма.

На РТС-у тренутно функцију уредника Информативног програма у в.д. статусу обавља Бојана Млађеновић, а конкурс за уредника до данас није расписан.

Одговорни уредник Другог програма Телевизије Србије јеглавни и одговорни уредник Културно-уметничког програма Владимир Кецмановић, и његово име је у импресуму Другог програма.

Подсетимо, медијске куће дужне су по Закону о јавном информисању и медијима (Члан 44) да објављују податке о медију у облику импресума, скраћеног импресума, односно идентификације, док ће издавач „ако не објави импресум на прописан начин бити кажњен новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара“ (Члан 148).

Међу подацима које импресум, скраћени импресум или идентификација треба да садрже су име генералног директора и главног и одговорног уредника.

У импресуму Радио-телевизије Србије (РТС) до јуче је као генерални директор био потписан Драган Бујошевић, иако је одлуком од 12. фебруара Мања Грчић именована за генералну директорку РТС-а. Такође, Ненад Љ. Стефановић био је потписан као „одговорни уредник Првог програма телевизије Србије“.

Школа фотографије обухвата упознавање са фотоапаратом и основним правилима фотографисања, програмима за обраду фотографије и подразумева практични рад- фотографисање на улици и у студију. Предвиђене су и мини радионице током којих ће полазници са искусним предавачима разговарати и критички се освртати на своје и туђе радове.

По завршетку школовања, полазници добијају диплому да су завршили УНС-ову Школу фотографије.

Настава почиње крајем марта, односно почетком априла, до када траје и упис.

Пожељно је да полазници донесу свој фотоапарат на предавања, они који немају - биће им обезбеђен.

Школарина износи 53.000 динара (укључен ПДВ) и могуће ју је измирити у пет рата.

Заинтересовани за похађање Школе могу се пријавити на бројеве телефона 060 41 444 19 и 062 530 337.

Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 100.000 динара, а највиши 10.000.000 динара.

Куршумлија је за медијске пројекте ове године издвојила 2.300.000 динара, као и прошле године.

Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 50.000 динара, док је највиши 1.200.000 динара. 

Из буџета Општине Медвеђа за финансирање медијских пројеката опредељено је 3.800.000 динара, једнако као прошле године.  

Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 80.000 динара, а највиши 3.200.000 динара.

 Сремска Митровица расписала је данас четири конкурса. Из буџета Сремске Митровише укупно је издвојено 13.000.000 динара, као и прошле године.

За конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за радио из буџета Сремске Митровице издвојено је 1.000.000 динара. Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 100.000 динара, а највиши 700.000 динара.  

Други конкурс за суфинансирање пројеката средствима из буџета Сремске Митровице односи се на пројекате производње медијских садржаја за телевизије. За овај конкурс издвојено је 4.000.000 динара. Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 100.000 динара, а највиши 2.500.000 динара.

 За конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за штампане медије и сервисе новинских агенција Сремска Митровица је издвојила 3.000.000 динара. Најнижи износ средстава по пројекту је 100.000 динара, а највиши 2.000.000 динара.

Последњи конкурс за суфинансирање пројеката средствима из буџета Сремске Митровице односи се на пројекте производње медијских садржаја за интернет медије. За овај конкурс издвојено је 5.000.000 динара. Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 100.000 динара, а највиши 3.000.000 динара.

За медијске пројекте Прокупље је ове године издвојило 8.000.000 динара, као и прошле године.  

Најнижи износ средстава по пројекту је 100.000 динара, док је највиши 6.400.000 динара.

Текстови конкурса налазе се на сајту Удружења новинара Србије (УНС), у рубрици „Медијски конкурси - пројектно суфинансирање".

У Извештају о убијеним новинарима (Killed list report 2025) ИФЈ истиче да је у свету ове године забележено 128 убистава новинара.

„То потврђује да је убијање новинара постало прихваћен алат рата, репресије и контроле информација“, пише у извештају.

Блиски исток и арапски свет били су, наводи се у извештају, епицентар ових злочина у 2025. години.

У Гази је, како се наводи, убијено најмање 56 палестинских новинара од стране израелске војске, чиме је укупан број убијених палестинских новинара од почетка сукоба у октобру 2023. порастао на најмање 234.

Ипак, судећи по ономе што пише у извештају, насиље над новинарима није ограничено само на зоне оружаних сукоба – у 2025. години бележи се и пораст напада на новинаре у многим европским земљама.

У Србији забележено 30 напада на новинаре више него у 2024. години

Када се говори о земљама које су макар делом у Европи, највише напада и то повезаних са протестима је, пише у извештају, забележено у Србији, Грузији и Турској.

„Новинари су били на мети полиције и политичких актера, спречавани да извештавају или санкционисани само зато што су радили свој посао“, пише у извештају ИФЈ-а.

Аутори извештаја надовезали су се и на податке платформе „Мапирање слободе медија“, у којој учествује и Европска федерација новинара (ЕФЈ), према којима је у Србији забележен највећи пораст напада на новинаре у односу на 2024. годину - 44 у односу на 14.

Ови напади укључују прекомерну употребу силе од стране припадника органа реда, као и хапшења, углавном на протестима. Новинари и студенти новинарства такође су били погођени, пише ИФЈ.

Убиства новинара за која нико није одговарао

Још један забрињавајући налаз, наводи ИФЈ, односи се случајеве некажњивости за убиства или нестанке новинара.

 Платформа Савета Европе данас садржи имена 50 новинара који су били жртве злочина за које нико није одговарао.

Нешто више од трећине њих је, како се наводи у извештају, изгубило живот током рата на Косову*, а за то нико још није одговарао.

Подсетимо, Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, коју је предложило Удружење новинара Србије (УНС), једногласно је усвојена на Годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) која је одржана у Приштини 2023. године.

*У складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација

Споменка Деретић рођена je 1945. године у Пожаревцу. Завршила је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Током каријере уређивала је и водила емисије информативног програма Радио Београда. Била је уредница културе и уредница у деску.

Споменка Деретић била је и члан Управног одбора УНС-а од 1992. до 1996. године.

Године 1995. добила је награду „Светозар Марковић“ коју је УНС од 1967. до 2001. године додељивао за једногодишњи рад и остварења.

Време и место сахране биће накнадно објављени.

Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 40.000 динара, а највиши 100.000 динара.

Бачки Петровац је за медијске пројекте ове године издвојио 6.300.000 динара, 5.800.000 динара више него претходне године, када је ова општина издвојила свега 500.000 динара.

Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 200.000 динара, а највиши 6.300.000 динара.

Из буџета Општине Црна Трава за финансирање медијских пројеката опредељено је 300.000 динара, што је 100.000 више него претходне године.

По пројекту, најнижи износ средстава који може бити додељен у овој општини је 50.000 динара, а највиши 80.000 динара.

За медијске пројекте Сврљиг је ове године издвојио 4.300.000 динара.

Прошле године, за ове намене, општина Сврљиг издвојила је 6.500.000 динара.

Најмањи износ средстава који се може доделити по пројекту је 100.000 динара, док је највиши 3.700.000 динара.

Ириг је за медијске пројекте издвојио 300.000 динара, као и прошле године.

По пројекту, најнижи износ средстава који може бити додељен у овој општини је 50.000 динара, а највиши 100.000 динара.

Ћуприја је за медијске пројекте издвојила 8.200.000 динара.

Прошле године, за ове намене, општина Ћуприја издвојила је 8.800.000 динара.

Најмањи износ средстава који се може доделити по пројекту је 50.000 динара, највиши 8.200.000 динара.

Медијске куће дужне су по Закону о јавном информисању и медијима (Члан 44) да објављују податке о медију у облику импресума, скраћеног импресума, односно идентификације, док ће издавач „ако не објави импресум на прописан начин бити кажњен новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара“ (Члан 148).

Међу подацима које импресум, скраћени импресум или идентификација треба да садрже су име генералног директора и главног и одговорног уредника.

Овим законом прописано је и да се импресум телевизијског и радио програма објављује на почетку и на крају програма, сваког дана кад се програм емитује, а ако се програм непрекидно емитује, сваког дана између поноћи и два сата.

Законом о електронским медијима (ЗЕМ) прописано је и да се „на обавезу идентификације пружаоца медијске услуге примењују одредбе закона којим се уређује област јавног информисања и медија“ (Члан 69).

Ипак, на крају јучерашњег и на почетку данашњег програма у импресуму је и даље име Бујошевића као челног човека РТС-а, док је одговорни уредник Ненад Љ. Стефановић, коме се РТС захвалио на дугогодишњој и успешној сарадњи, додавши да му је истекао уговор.

И на сајту РТС-а у одељку „Ко управља РТС-ом“ још увек пише да је генерални директор РТС-а Драган Бујошевић, док је Ненад Љ. Стефановић главни и одговорни уредник Информативног програма РТС-а.

У истој рубрици на сајту РТС-а још увек пише „главни и одговорни уредник“, док се у идентификацији уз име Ненад Љ. Стефановић наводи „одговорни уредник Првог програма телевизије Србије“, иако према медијским законима формулација „одговорни уредник“ не постоји.

Иначе, Ненад Љ. Стефановић је годинама био у в.д. статусу, али тако није наведено у идентификацији на телевизији.

Како се наводи у Решењу које је ова општина донела јуче, а данас објавила у Јединственом информационом систему (ЈИС), на позив за предлагање чланова комисије јавио се само један представник новинарских и медијских удружења, па су остала два кандидата изабрана из редова пријављених медијских стручњака.

Општина је навела да је разлог измене Решења управо чињеница да се два кандидата из раније одлуке општине не налазе у регистру кандидата који води Министарство информисања и телекомуникација (МИТ).

Подсетимо, ова општина 23. јануара донела је Решење о именовању комисије, а за два од три члана изабрала је  медијске стручњаке Драгишу Радуловића и Бранка Пешића.

Ова два члана комисије не налазе се на овогодишњој листи кандидата који су се пријавили за учешће у комисијама и они по Закону о јавном информисању и медијима не могу бити изабрани за чланове комисија.

Удружење новинара Србије реаговало је тада и затражило од општине да поништи незаконито Решење.

Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 70.000 динара, а највиши 700.000 динара.

Општина Власотинце је за медијске пројекте ове године издвојила 4.500.000 динара, што је такође, исти износ као и прошле године.

Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту  је 100.000 динара, а највиши 1.500.000 динара.

Текстови конкурса налазе се на сајту Удружења новинара Србије (УНС), у рубрици „Медијски конкурси - пројектно суфинансирање".

Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 50.000 динара, а највиши износ средстава по пројекту 600.000 динара.

Општина Чајетина је за медијске пројекте ове године издвојила 8.000.000 динара, што је два милиона мање него прошле године.

Најнижи износ средстава који се може доделити по пројекту је 100.000 динара, а највиши износ средстава по пројекту 3.000.000 динара.

Текстови конкурса налазе се на сајту Удружења новинара Србије (УНС) у рубрици „Медијски конкурси - пројектно суфинансирање".

У решењу о отказу наведено је, како додаје, да је “својом кривицом начинила повреду радне обавезе” и да “није поштовала радну дисциплину”.

“То никако не стоји”, каже Крупински.

Биљана Крупински истиче да никада није одбила да уради прилог о трибини АНС-а, већ да у прилог није желела да уврсти Вучићевића.

„Материјал су у Београду снимиле колеге са Новосадске ТВ (НТВ), а догађају су присуствовали директорка телевизије Емилија Марић и новинар Борис Павлов. Моје задужење било је да од тог материјала направим телевизијски прилог. Концептом сам предвидела изјаве троје саговорника - председнице новинарског удружења, ресорног министра и директорке Новосадске телевизије, али не и Вучићевића. Тема је била заштита новинара“, навела је она.

Како Крупински наводи за УНС, када је рекла да не жели да у прилог уврсти Вучићевићеву изјаву, саопштено јој је да ће прилог уместо ње урадити уредница која је тог дана била дежурна. Убрзо потом добила је, каже, и писани захтев да се изјасни због чега је одбила да обави радни задатак.

„Послала сам имејл у ком сам објаснила да сам поступила у складу са новинарским кодексом и Законом о јавном информисању и медијима и да, као искусан новинар, имам професионално право да проценим концепт прилога“, истиче она.

Након тога је, како наводи, послата на годишњи одмор, који није тражила, што је доживела као казну. Због тога се, додаје, обратила инспекцији рада, од које, како наводи, до данас није добила писани одговор.  

„У међувремену сам се разболела и била на боловању. На посао сам се вратила пре четири дана. Одрадила сам једну смену, као и извештавање са седнице Скупштине Аутономне Покрајине Војводине. По повратку у редакцију ми је речено да не радим прилог, већ да само објавимо изјаву. Убрзо након тога, директорка ми је саопштила да добијам отказ“, навела је она.

У образложењу решења о отказу наводи се, каже Крупински, и да је повредила радну дисциплину тиме што није у потпуности и у предвиђеном року извршила радне обавезе на пројекту „Кула у срцу Војводине“, на шта се обавезала анексом уговора о раду. За пројекат је било предвиђено да траје од 1. јуна до 31. децембра 2025. године.

Крупински за УНС каже да је Новосадска ТВ екипу за снимање обезбедила само у једном термину у децембру, док је сав материјал сама монтирала, те није могла да за тако кратак рок заврши 15 емисија.

Наводи да је спорни анекс уговора, иако формално датира од 31. маја 2025. године, заправо закључен крајем јула, док јој је примерак уговора достављен тек у јануару 2026. године. То је и њен адвокат написао у Изјашњењу на упозорење о постојању разлога раскида уговора о раду.

Крупински помиње и да је прошле године одбила да потпише један анекс уговора о раду, јер, како додаје, за емисију, по пројекту, на коју се уговор односио никада није чула и не зна да ли је уопште емитована. Овај случај се ипак не помиње у решењу о отказу уговора о раду. 

УНС је јуче питао директорку НТВ Емилију Марић телефоном у којој мери отказ који је добила Биљана Крупински има везе са тиме што је одбила да изјаву Драгана Ј. Вучићевића уврсти у прилог, али она је одговорила да то не жели да коментарише. Убрзо смо је о разлозима отказа Крупинској питали и у поруци, али одговор нисмо добили.