Како пише у образложењу ове Одлуке, Измене и допуне Статута УНС-а биле су неопходне како би се документ прилагодио времену и променама које су наступиле од 2015. године, када је Статут последњи пут мењан.

У поглављу Статута - Циљеви уврштено је залагање за безбедност новинара, учествовање у писању закона и подзаконских аката из области новинарства и медија, као и учешће у раду Савета за штампу.

Члан Удружења, предвиђено је изменама и допунама Статута, када иступа у својству представника УНС-а, треба да се држи начела Статута како би се заштитило достојанство и углед организације.

У образложењу се, поред осталог, наводи да у органе УНС-а не могу бити бирани чланови који припадају и другим новинарским удружењима, а активно и пасивно бирачко право члан стиче након истека годину дана од пријема у чланство.

Због оперативности рада Управе, смањен је број чланова овог органа са 40 на 30.

Ради рационалности, смањен је број неопходних потписа које кандидат за органе УНС-а, осим за председника, треба да прикупи - са 10 на пет.

Број неопходних потписа за кандидатуру за председника Удружења смањен је са 50 на 30.

Предложено је да Фонд солидарности УНС-а носи име „Јован и Жинет Пантелић“, у знак поштовања брачног пара који је завештао Удружењу имовину у Врњачкој Бањи.

Предлог је да УНС-ова годишња награда за фотографију добије име познатог преминулог фотографа Јарослава Папа.

У спомен на допринос колеге Мирослава Додеровића развоју новинарства у локалној заједници, његовим именом, предложено је, биће названа награда коју ће УНС додељивати сваке друге године у Нишу.

Караџић је истакао да нема ни речи о томе да је Бачић намерно прекинуо програм. Додао је да је са техничким директором већ двапут продужаван уговор, јер је требало да оде у пензију.

“Са њим сам јуче прекинуо сарадњу, а на то место ћу поставити неког другог у нади да се такве ствари више неће догодити”, рекао је он.

УНС је и Бачића питао због чега је јуче прекинут програм, али он није желео да говори о томе.

Новинарки Слађани Грнчарски награда је уручена у категорији онлајн медија, док је Милошевић лауреаткиња награде за штампане медије.

Грнчарски је признање добила за текст „Заувек деца“, објављен на сајту УНС-а. Жири је одлучио да Грнчарски прву награду за интернет медије дели са колегом Александром Ђокићем, који је награђени текст „Систем социјалне заштите у Србији: Шта се дешава са децом жртава фемицида“ објавио у недељнику „Време“.

У тексту „Заувек деца“, Слађане Грнчарски представљен је, између осталог, проблем одузимања пословне способности особама са интелектуалним потешкоћама. Грнчарски је за сајт УНС-а навела да се нада да ће награда омогућити да ова тема одјекне у јавности, и да проблеми особа са интелектуалним потешкоћама, готово невидљивих у домаћем законодавству, буду препознати.

„Наш посао је такав да се увек боримо за нечија права и да смо увек на страни угрожених. Добра ствар код ове награде је што ће текст, односно ова тема, још у већој мери бити испраћени и доћи до већег броја људи“, рекла је она.

Грнчарски је додала да јој је драго што је УНС анагажован око ове теме и што омогућава да права дискриминисаних група буду видљива у јавности.

„На овај начин се и другим колегама шаље сигнал да о овим темама треба да се говори, а не да се о њима пише само када су у јеку скандали“, апострофирала је она.

Потпредседница УНС-а Оливера Милошевић је награду добила за текст „Вла­си ко­ла­те­рал­на ште­та у слу­ча­ју уби­ства Дан­ке Илић“,  објављен у дневном листу „Политика“.

Милошевић је рекла за сајт УНС-а да су толеранција и равноправност вредности на чијој промоцији новинари морају радити, али да су се многи одлучили за контраулогу оличену у ширењу стереотипа.

„Моја тема и јесу били ти медији, који су данима ширили стереотипе о Власима, након што се сазнало да су двојица тада осумњичених, а сада већ оптужених за убиство мале Данке Илић из Бора, припадници влашке националне мањине. Читав мањински народ је разапињан у медијима, а срозана је и њихова обичајна традиција“, додала је она.

Милошевић је, како каже, као чланица Комисије за жалбе Савета за штампу имала потребу да укаже на овај вид ширења предрасуда на основу етничке припадности.

„Ова награда ће надам се бити сатисфакција за читав влашки народ у Србији“, рекла је Милошевић и захвалила се „Политици“, која, како је, додала, и даље високо котира овакве теме и чини да буду препознате у друштву.

Другу награду за штампане медије добио је Стефан Славковић из листа „Лице улице“, док трећа награда за ову категорију није уручена.

За интернет медије другу награду добила је Драгана Прица са портала 021.рс, а трећу Гања Николић из Нишких вести.

Прву награду у категорији за ТВ прилог или репортажу добила је Амела Бајровић из Фри медија, другу награду новинарка телевизије Н1 Тамара Стојановић, док су трећу награду добиле Јована Ухрин са телевизије Уна и Тања Комарица са ТВ Блиц.

Жири који је одлучивао о наградама чинили су представнице Мисије ОЕБС-а Љиљана Берберина и Јелена Матић, прошлогодишње лауреаткиње Теодора Ћурчић и Јована Томић, Дејана Цветковић, Сања Љубисављевић Векић и Данијела Шеган.

Награде су новинаркама и новинарима уручене на годишњој конференцији Поверенице поводом Међународног дана толеранције, у хотелу Метропол.

Годишња конференција на којој су уручене награде добитницима, одржана је под слоганом „Сви треба да знају шта равноправност значи“. Конференција је почела минутом ћутања за 14 стадалих након пада надстрешнице у Новом Саду.

Пре доделе награде присутнима су се обратили Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, шеф Мисије ОЕБС у Србији Јан Брату, амбасадор Европске уније у Србији Емануел Жиофре, амбасадор Уједињеног краљевства Едвард Фергусон и министарка просвете Републике Србије Славица Ђукић Дејановић.

Богдан Тирнанић рођен је 3. септембра 1935. године у Великој Плани.

Дипломирао је на Правном факултету, а магистрирао на Факултету политичких наука у Београду.

Новинарску каријеру започео је 1958. године, сарадњом са војним листом „Борац“ из Сарајева. Од 1965. године Тирнанић је био новинар у листу „Борба“. У листу "Експрес политика" био је сарадник у рубрици "Војни правник вас саветује".

Осим у штампаним, Тирнанић је важан траг оставио и у електронским медијима, те је радио и на емисији ,"5 минута вољно'', емитованој на Радио Београду, као и емисији "Од јутра до повечерја'', емитованој на Телевизији Београд. 

Тирнанић је од 1973. до 1975. године био и саветник у Републичком секретаријату за информације СР Србије.

Члан УНС-а био је од 1976. године.

Изазове са којима се суочава данашње новинарство Шпилман је студентима представио у три чина – „Криза“, „Шта може да пође по злу“ и „Постоји нада“.

Оглашавање не представља будућност новинарства

Говорећи о кризама, у уводном делу предавања, Шпилман је указао да су економске највеће али не и једине недаће која погађају новинарство. Ипак, да би медији били одрживи, неопходно је у дигиталном добу пронаћи идеалан бизнис модел. За њега, како је додао, не постоји рецепт, већ свака редакција мора пронаћи оно што јој финансијски највише одговара.

Неопходно је, како је рекао, имати комбиновани бизнис модел, јер ослањање на оглашавање не представља будућност новинарства.

Комбиновани модел има, додаје Шпилман, Њујорк Тајмс, најуспешнији медиј када је у питању стратегија дигитализације.

Иако је, како је навео, и сам у својој каријери правио компромисе док је водио редакцију Нових Циришких новина, важно је, како је навео, подићи зид, и то Кинески, између оглашавања и новинарског посла.

Медијске пустиње постоје свуда, Србија није изузетак

Указујући на кризе које су погодиле новинарство, Шпилман је говорио и о медијским пустињама, односно областима у којима су грађанима ускраћене информације од независних локалних, регионалних, медија. Иако Србија није обухваћена овим истраживањем, она, како је истакао Шпилман, није искључена из поменутог феномена.

Осим недостатка информација, проблем су и дезинформације, а томе су умногоме допринеле и социјалне платформе. X и Тик Ток су од комуникационих мрежа постали платформе за размену информација, за које не важи иста регулатива као за медије. Како су у таквом окружењу примарни кликови, лајкови и шерови, занимљивост као критеријум за селекцију информација претеже над релевантношћу.

Многе од информација које круже друштвеним мрежама заснивају се и на гласинама, а на тај начин социјалне платформе постају терен погодан за ширење дезинформација. Као пример, Шпилман је навео дезинформацију да мигранти једу мачке, која је изазвала информациони хаос у Охају.

И у плитким водама је могуће потонути

Када се говори о странпутици којом је у неким аспектима кренуло новинарство, не треба, како је додао Шпилман, посматрати само егзогене факторе, већ би и новинари требало да анализирају властито потонуће.

То је, навео је Шпилман, за њих тешко, јер им, иако стално критикују, самокритика није својствена. Не увиђајући грешке у властитим професионалним круговима, новинари, како је додао, често представљају „касту која жели себе да заштити“.

У јавном информисању је, рекао је Шпилман, постао уочљив симбол крда, јер, уколико једна особа пронађе сензацију, сви посегну за њом. Новинари, како је додао, увек морају имати на уму да се не мора свакој глупости поклањати пажња. Иако се, како је рекао Шпилман, изрека да је у плитким водама немогуће потонути изнова понавља, истина је да је у њима најлакше удавити се.

Као разлоге због којих је новинарство посрнуло, Шпилман је навео мање поверење публике у медије и веће информисање путем социјалних платформи.

На дан избора у Сједињеним Америчким Државама (САД) се, како је навео, око 25 одсто бирача мање информисало преко традиционалних медија него пре четири године.

„Сваки четврти гласач се информисао преко традиционалних медија, док су се остали информисали преко друштвених мрежа или се нису информисали уопште“, рекао је.

„Да“ или „не“ за став у извештавању?

Поверење публике у медије, судећи по ономе што је Шпилман говорио, по нечијим гледиштима, умањује и уношење новинарског става у извештавање.

Он је стога и анализирао да ли новинари треба да инкорпорирају свој став у садржај који креирају. Док су млађи новинари, како је рекао, отворенији према извештавању које одступа од објективног, постоје и многи који здушно бране виђење да новинар треба бити глас стварности, али не и њен коментатор.

Шпилман је рекао да новинар након догађаја попут рата у Гази не може остати неми посматрач, јер је новинар истовремено и човек. С друге стране, додао је да тренд уношења става у фактографију може створити или продубити поларизацију у друштву.

Неки новинари и теоретичари новинарства су, како је додао Шпилман, виђења да сам процес селекције, класификовања информација и давања предности неким подацима представља уношење става у извештавање.

Постоји нада

Професионалношћу и бежањем од менталитета крда, новинар, како је рекао Шпилман, може заштитити квалитет - који је и гаранција за поверење публике.

Шпилман је додао да новинари, уколико искористе свој потенцијал, неће моћи да буду замењени вештачком интелигенцијом.

Он је истакао да ће алати који раде уз помоћ вештачке интелигенције преузети обављање механичких радњи, али да никад уместо човека неће моћи да закључују, проналазе законитости, пролазе изнова кроз обимну документацију. Укратко, неће моћи да буду истраживачки новинари.

Иако вештачка интелигенција истовремено представља опасност за ширење лажних вести, она уједно представља шансу за квалитетно новинарство, и то због времена које новинари добијају за темељне анализе.

Ко је Маркус Шпилман?

Маркус Шпилман је у двадесетогодишњој новинарској каријери био дописник из кризних и ратних подручја. Председавао је етичким одбором „Фондације Савета за штампу Швајцарске“ и Надзорним одбором Интернационалног медијског инститита (ИПИ) у Бечу. Члан је Федералне медијске комисије ЕМЕК, независног стручног тела за саветовање швајцарске владе и институција, и предавач на Факултету Ст. Гален за медијски менаџмент и новинарство.

Разговор је модерирао директор Фондације Конрад Аденауер Кристоф Плате.

Награде су додељене за дугогодишњи допринос развијању културних делатности, а међу 50 лаурета је и осморо наших колегиница и колега – новинара и медијских радника.

Награде из области новинарства ове године су добили Анђелко Васиљевић, фоторепотрер „Политике“, Горан Јовановић, новинар и уредник у Куриру, Милорад – Миша Ћирић, водитељ тв емисија и манифестација у Србији и дијаспори, Мирјана Никић, новинарка „Политике“, Никола Божовић, новинар и хроничар из Зрењанина, Радa Комазец, уредница и директорка  Панорама „Јединство“ из Косовске Митровице, Сандра Перовић, уредница Забавног програма РТС-а, филмска критичарка и ауторка емисија о филму и Жељко Марковић, новинар, публициста и књижевник из Новог Сада.

Школа веб новинарства омогућава стицање нових знања и вештина потребних за рад у онлајн медијима.

Курс траје два месеца, а настава се одржава викендима.

Писање, креирање фото и видео садржаја за веб су наша тема. Како покренути посао на вебу, шта је потребно знати за вођење подкаста, како до бољег представљања на друштвеним мрежама, исправно читање аналитике, само су неке од тема којима су предавања посвећена.

Са заинтересованима за упис у Школу веб новинарства организујемо предуписни разговор. Том приликом се међусобно упознајемо, пролазимо кроз програм, објашњавамо начин рада, представљамо предаваче.

Наставу полазник може да прати у учионици или на даљину.

Школарина је 55.000 динара и може бити исплаћена у више месечних рата.

За све информације и заказивање предуписног разговора можете се обратити на novinar@uns.rs или на број телефона 062 530 337. 

Синиша Ружичић рођен је у Београду октобра 1947. године.

Завршио је Вишу тренерску фудбалску школу и Новинарску школу Југословенског института за новинарство. Студирао је новинарство на Колумбија универзитету.

Новинарством је почео да се бави 1976. године.

Тридесет година је био новинар и уредник спортске и новинар спољнополитичке рубрике „Политике експрес“. Објавио је 45 интервјуа са амбасадорима акредитованим у Србији.

Био је амбасадор мира Светске федерације за мир.

Играо је фудбал у ОФК Београду и београдском Радничком, као и у неколико америчких клубова. Уврштен је у Енциклопедију фудбала као фудбалер, фудбалски педагог и спортски новинар.

Радио је као фудбалски тренер у Америци у Немачкој. Двадесет две године је био директор фудбалске школе „Карађорђе“ у Београду.

Био је члан Удружења спортских новинара Србије. Ово Удружење доделило му је и Награду за животно дело.

Сахрана Синише Ружичића биће у понедељак 11. новембра у 12.15ч, на Новом бежанијском гробљу.

Новинара и психолога Драгана Илића УНС је питао да ситуацију сагледа из психолошког и медијског угла. Саговорници УНС-а били су различитих, а неки чак и потпуно опречних становишта.

Драган Илић: Родитељ који даје сагласност одговоран је за дете

Новинар и психолог Драган Илић рекао је УНС-у да овај случај види као исфабриковану причу.

„Мислим да се у овом конкретном случају направила вештачка прича. Тиме се бавила и Ана Брнабић. На тај начин се дискредитују новинарка и телевизија која је пренела изјаву. Поред детета је био отац, који је и дао сагласност да се дете снима. Није дете дошло само ту“, образложио је Илић.

Он је ипак апострофирао да причу треба сагледати из новинарског и психолошког угла.

„Када је у питању новинарски део, ако је ту родитељ који је дао сагласност, не постоји проблем. Ако ме као психолога питате да ли бих родитељу рекао да дете од девет година води на протест, одговор је да то није место за дете. То су две различите ствари које јасно треба да се разграниче“, додао је Илић.

Дете од девет година, како је додао, није у стању да схвати концепт политике, па је зато и гласање дозвољено само онима који су старији од 18 година.

„Протест је био миран и није било ни најављено ни планирано да ту буде насиља, али то није излет. То није место где бих довео или поручио некоме да доведе дете. Дете треба да заштитимо од стреса, имаће га довољно у животу“, наставио је он.

Ипак, у овој ситуацији се, како додаје, ради о одлуци родитеља, а не новинарке.

„Оно за шта критикују Жаклину и прилог не стоји. Политичари се са децом грле у току сваке кампање. Ако је ту родитељ који даје сагласност, он је одговоран за дете“, додао је Илић.

Оливера Милошевић: У обзир треба узети околности у којима се новинарка налазила

Представница УНС-а у Комисији за жалбе Оливера Милошевић рекла је да, ако се строго гледа Кодекс, Таталовић није поступила у складу са њим, али да треба имати у виду и ситуацију у којој се све време налазила екипа Н1, док је извештавала са протеста. Док су трпели увреде, претње и физичке насртаје тешко је било, додала је Милошевић, стриктно одредити да ли је нешто етички исправно. 

„Моје мишљење је да то не треба радити, али да у обзир треба узети и околности у којима се то дешавало, као и то да њена намера није била да злоупотреби дете. Родитељи су јој практично рекли ‘Нека каже он шта мисли’, што је она, верујем, несрећно уважила, а онда је на њу кренула хајка. Треба имати у виду да то није била унапред смишљена манипулација, да је новинарка извештавала у несретним околностима, као и да је екипа Н1 била једна једна од ретких које су публици из минута у минут преносиле информације са протеста“, додала је она.

Милошевић је рекла да, по њеној процени, Таталовић није била ни свесна да крши било коју професионлану норму, узевши у обзир да је добила сагласност родитеља.

Гордана Новаковић: Може се говорити о злоупотреби емоција и недовољне могућности расуђивања

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је да не може да рећи да ли је на снимку, објављеном на порталу Н1, прекршен Кодекс новинара Србије, јер Комисија за жалбе Савета за штампу још увек није одлучивала о томе.

„Ако се неко буде жалио на поменути снимак, Савет за штампу ће одлучивати о томе. Због тога не могу унапред да кажем да ли је прекршен Кодекс или не. Нагласила бих и да ми не одлучујемо о томе да ли је Жаклина Таталовић прекршила Кодекс, односно не утврђујемо појединачну одговорност новинара или уредника, већ да ли је то учинио медиј који је објавио снимак. Уколико неко жели да преиспита како се понела Таталовић, требало би да се обрати Суду части новинарског удружења чији је она члан. Суд части је надлежан за одлучивање о томе“, додала је Новаковић.

Иако, како је истакла, без одлуке Комисије за жалбе не може говорити о томе да ли је Н1 прекршио Кодекс новинара Србије, Новаковић је за УНС причала о одредбама Кодекса, као и о томе шта она мисли о овој ситуацији.

„У Кодексу пише да је забрањено интервјуисање малолетника без сагласности родитеља. У овом случају родитељ је, како је саопштено, дао сагласност, а идентитет детета није откривен. Ипак, проблем је што се у овој ситуацији може говорити о томе да ли је било злоупотребе емоција и недовољне могућности расуђивања саговорника. Чак и уколико је родитељ тражио да дете говори, новинар, односно уредник је тај који коначно одлучјује о томе шта ће објавити и да ли је то у складу са правима и итересом детета. Не видим ни јавни интерес да се детету у овој ситуацији постављају питања у вези са будућим учестовањем у протестима, “, додала је она.

Ипак, Новаковић је рекла да је куриозитет то што се таблоиди, који врло често крше права детета сада залажу за њих.

„То је исто занимљива ствар - да су се таблоиди који готово на дневном нивоу крше права детета појавили као највећи заштитници права деце и Кодекса новинара. Било би лепо да се сви мало више заиста бавимо правима деце, те да свако пође од себе и води рачуна о ономе што објављује“, додала је она.

Тамара Скроза: У овом случају пред јавним интересом све тезе падају у други план

Док је Новаковић рекла да не види јавни интерес да се одступи од Кодекса, представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза, опречног је мишљења. Она је рекла да се због јавног интереса, као ултимативне етичке вредности, у овом случају може одступити од Кодекса.

„Формално-правно, новинар би за такву врсту интервјуа требало да има пристанак родитеља. Ако има пристанак, нема проблема. Када је родитељ пристао, он је одговоран. Треба имати у виду и јавни интерес као ултимативну етичку вредност. Пред њиме све друге тезе падају. Овде је јавни интерес био толики, да бих чак и ја урадила исту ствар“, додала је она. 

Скроза је истакла и да дете није рекло ништа што би га инкриминисало, већ да је дало слику Србије.

„‘Ја сам на протесту, уплашен сам, али ћу долазити и даље’- то је слика која илуструје ситуацију у земљи, а одатле и јавни интерес. Због пристанка родитеља, ја ту не бих тражила етичку грешку. Разговори са децом су иначе увек пипави и нисам склона томе да их на било који начин новинарски користимо. Ипак, постоје ситуације у којима можемо или морамо и то. То су околности које најбоље говоре о ситуацији у којој се налазимо“, додала је она.

Јелка Јовановић: Апелујем на колеге да децу не укључују уживо у програм

Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Савета за штампу Јелка Јовановић рекла је да у овом случају препознаје кршење етичких норми.

„Строго гледано, то се свакако коси са етичким стандардима и може да се уврсти у злоупотребу малолетника. Морам да кажем да су пре свега одговорни родитељи који су дете довели на протест и дали дозволу за обраћање. Међутим, морам да кажем, разумем и родитеље, и ја сам деведесетих водила дете на грађанске протесте. Ипак, апелујем на све колегинице и колеге, без обзира на то на којој телевизији раде и да ли имају дозволу или не, да не снимају децу, а посебно да их не укључују уживо у програм“, додала је она.

Пријаве са кратким представљањем и бројем телефона су обавезне. Молимо вас да се пријавите до петка, 8. новембра, у 16 сати, на имејл ana.petronijevic@uns.rs. Детаљне информације о предавању накнадно ће биће послате пријављенима.

Маркус Шпилман је некадашњи главни и одговорни уредник NZZ – Нових Циришких новина (Neue Zürcher Zeitung), и власник SPILLMANN Publizistik Strategie Management GmbH, са седиштем у Цириху.

Шпилман је у двадесетогодишњој новинарској каријери био дописник из кризних и ратних подручја. Председавао је етичким одбором „Фондације Савета за штампу Швајцарске“ и Надзорним одбором Интернационалног медијског инститита (ИПИ) у Бечу.

Члан је Федералне медијске комисије ЕМЕК, независног стручног тела за саветовање швајцарске владе и институција, и предавач на Факултету Ст. Гален за медијски менаџмент и новинарство.

Разгвор се организује у оквиру Иницијативе „Adenauer Lecture“ Регионалног медијског програма Фондације Конрад Аденауер за Југоисточну Европу који окупља студенте, представнике медијске академске и пословне сцене.

Како каже Николић за УНС, вест о прекиду сарадње новинари су добили пре две недеље, док им је последњи радни дан био 31. октобар.

На порталу Нова.рс, Николић је, како додаје, радио три године и био је у сталном радном односу.

„Три године сам радио у Нова.рс и био сам у сталном радном односу. Сарадња је била заиста лепа и максимално коректна и баш због тога ми је жао што је прекинута“, додао је он.

Иако је прекид сарадње био изненађење за њега и његове колеге, Николић каже да је све било правно регуларно.

„Не жалим се на однос према мени, нити говорим да ми је неко нешто правно закинуо. Они су то правно регулисали са образложењем да не постоји више потреба за мојим радним местом“, додао је.

Николић: Укинута најквалитетнија, а најмање читана рубрика

Са образложењем новинарима да фирма нема средстава да плаћа колегинице и колеге који пишу о култури, оригинална рубрика Култура на сајту Нова.рс трајно је уклоњена. Сада се кликом на реч „Култура“ на овом порталу, читаоци директно пребацују на сајт „Радара“.

Николић каже да је рубрика Култура на порталу Нова.рс била најмање читана, али истовремено и најквалитетнија рубрика.

„Ми смо добијали пуно похвала за рад од ауторитета из света културе, али општа популација не чита ову рубрику у мери у којој чита, на пример, хронику или забаву. Не чуди ме што је рубрика укинута због мале читаности. Ипак, ако медиј као што је Нова.рс, који ради у складу са професионалним стандардима, укине рубрику Култура, то шаље лошу поруку“, додао је он.

Јовићевић: Овакве реорганизације су уобичајене

УНС је директора и главног и одговорног уредника Нова.рс Михаила Јовићевића питао са колико новинара Нова.рс је у овом и претходном месецу прекинута сарадња, који су разлози за то, као и зашто су отпуштени баш новинари рубрике Култура. Јовићевић је потврдио да су неки новинари из Нова.рс отпуштени, али њихов број није прецизирао.

„Тачно је да је у току реструктурирање редакције портала Нова.рс у складу са новом идејом што ширег обједињавања продукције унутар United media у Србији, и у склопу тога редакција је морала да се захвали на сарадњи одређеном броју новинара и хонорарних сарадника. Део тог реструктурирања је и размена садржаја и ближа уредничка сарадња свих редакција и техничких јединица које су део исте компаније. Спајањем тих рубрика дошло се и до одлуке о отпуштању новинара“, написао је у одговору Јовићевић.

Он је додао „да су овакве реорганизације уобичајене“ и да УМГ у Србији запошљава 1000 људи.

„Верујемо да ће реструктурирање омогућити компанији да ефикасније одговори на тржишне прилике, односно да настави са производњом правовремених и релевантних медијских садржаја које наши читаоци очекују“, додао је он.

УНС је 22. октобра први пут упитао Министарство шта је до тог дана предузело према овим локалним самоуправама, али одговор нисмо добили. И на питање поновљено 29. октобра остали смо без одговора.

За медије ове године скоро 600 милиона динара мање него претходне

По УНС-овој евиденцији, конкурсе за  суфинансирање медијских пројеката ове године расписале су све локалне самоуправе осим већине београдских и нишких градских општина.

Иако је, показала је анализа УНС-а, ово први пут да све локлане самоуправе распишу медијске конкурсе, новца издвојеног за ове намене је скоро 600 милиона динара мање него претходне године када је конкурсе расписало 137 општина и градова. Тада је за ове намене укупно издвојено 1.972.069.000, а ове године 1.409.686.500 динара.

Ово је, од 2015. године када је уведено пројектно суфинансирање, најдрастичније смањење износа намењеног медијским пројектима у односу на годину која је претходила.

Савет РЕМ-а усвојио је на седници одржаној 15. јула Завршни извештај о медијском праћењу децембарских избора, седам месеци након одржаних избора.

Оливера Зекић рекла је тада за УНС да ће он бити објављен „након што се на наредној седници усвоји записник са те јулске седнице“.

Записник је усвојен на седници одржаној тек 28. октобра, али јавност и даље нема увид у његов садржај.

Завршни извештај, како је Зекић раније рекла за УНС, обухвата све праћене емитере - комерцијалне телевизије за које извештај до сада није објављен, као и јавне сервисе и кабловске емитере за које је РЕМ 26. децембра прошле године објавио Извештај о надзору програма током изборне кампање.  

„Овај извештај је опширан, обухвата и наративни и статистички део и садржи, видећете,  више података од оног објављеног крајем децембра за јавне сервисе и кабловске емитере“, рекла је Зекић.

На питање УНС-а зашто РЕМ касни са објављивањем података за комерцијалне емитере, Зекић је у јуну рекла да „РЕМ не касни и да се овакви извештаји увек раде шест до седам месеци“.

„Уопште не каснимо. То што Европа замишља да то може да се уради за две недеље, то може да заборави. Овакви извештаји су обимни и захтевају много времена“, рекла је она.

Подсетимо, према информацијама до којих је раније дошло Удружење новинара Србије (УНС), стручна служба РЕМ-а је мониторинг о извештавању комерцијалних телевизија (ТВ Пинк, ТВ Б92, ТВ Прва и ТВ Хепи) за време изборне кампање завршила још 20. децембра прошле године.

РЕМ је 26. децембра објавио Извештај о надзору програма током изборне кампање за период од 1. новембра до 14. децембра, у којем се налазе основни изводи из мониторинга медијске кампање за изборе за РТС 1 и 2, РТВ 1 и 2, Н1, Нову С, Ал Џазиру и К1, али не и за комерцијалне емитере са националном фреквенцијом.

Овим изменама, рекао је адвокат УНС-а Ненад Крајновић који је израдио предлог за измене Кривичног законика, повећаће се безбедност новинара и медијских радника и у Кривични законик укључити угрожавања новинара која до сада нису сматрана кривичним делом.

УНС је предлоге на Нацрт закона о изменама и допунама Кривичног законика послао на три начина.  Прва група предложених измена поднета је заједно са новинарским организацијама које раде у Сталној радној групи за безбедност новинара.

Заједнички предлог за измену КЗ-а је, затим, УНС доставио са Независним друштвом новинара Војводине (НДНВ) и Асоцијацијом независних електронских медија (АНЕМ).

Такође, УНС је и као самостални предлагач доставио предлоге за измену КЗ-а.

Уништавање или одузимање имовине новинара треба гонити по службеној дужности

Једна од иницијатива УНС-а, као самосталног предлагача, је да у члану 211. буде додат  став који гласи да, ако је одузета ствар у својини или поседу лица које обавља послове од јавног значаја, у вези са обављањем тих послова, гоњење буде по службеној дужности.

УНС је тражио и да се по службеној дужности води поступак за члан 212. КЗ,  када се ради о оштећењу и уништењу опреме у власништву или поседу новинара и медијских радника.

Крајновић је објаснио да према садашњем Кривичном законику, новинар коме неко оштети или отме опрему, мора сам да иницира гоњење по приватној тужби.

„То је велики терет за репортера или сниматеља или власника приватног медија. Тада је неопходно да се иницира гоњење по приватној тужби за оштећење или уништење ствари. Кривично гоњење готово увек изостаје у ситуацијама када се оштети опрема, односно имовина мање вредности, која није у јавном него у приватном власништву, јер се све своди на одлуку оштећеног, каже Крајновић за сајт УНС-а.

Додавање овог става би довело до извесности да ће кривичног прогона бити у таквим случајевима. То је, каже, важно због тога што се опрема у приватном власништву користи за обављање послова од јавног интереса. Због тога, додаје, постоји и јавни интерес да се обављању послова од јавног интереса заштити на бољи начин.

“Ако још једном пишеш о овој теми…” није само условна реченица

УНС је самостално предложио и измене члана 138. Кривичног законика на начин да условне претње које обухватају услове који ће се извесно или нужно остварити треба карактерисати као претње.

Осим на непосредан или посредан начин, претња, како је додао УНС у предлогу измена КЗ-а, може бити изражена и условом који је извесно или нужно остварив.

Због тога је предложена формулација да се онај ко условном реченицом прети „да ће напасти на живот, тело, физичку слободу или имовину веће вредности њега или њему блиског лица, казни новчаном казном или затвором до једне године“.

Крајновић је објаснио да претња новинару да ће бити кажњен уколико се бави својим послом представља нешто што делује да ће се нужно остварити.

„Ако неко прети новинару да ће га, ако пише о теми којом се бави дуже од деценије, физички казнити или лишити живота, тај услов је нужно остварив. Обрађивање те теме је нешто што је иманентно новинару. Исто је и ако један средњошколац каже другом ученику те школе да ће га претући ако га још једном сретне, а нужно ће се срести у школи“, додао је.

У свим овим случајевима се, како је навео и УНС у образложењу предлога измене члана 138 Кривичног законика, ради о извршавању редовних животних активности, које ће се врло извесно или готово сигурно остварити.

Строжа казна за угрожавање тајности преписки

УНС је такође тражио да се за угрожавање Уставом загарантованог права на тајност преписки запрети строжа казна. До сада је казна за ова права која су загарантована највишим правним актом била новчана казна или затвор до две године.

„За крађу преко 5000 динара запрећена је казна од више од три године, док је за кршење једног од основних уставних права казна мања од две године“, објаснио је Крајновић и додао да је због тога битно да Кривичним закоником буду прописане строже казне. Неопходно је увести адекватну пропорцију између заштитног добра и запрећене казне.

УНС, НДНВ и АНЕМ: Живот и тело најважнија, али не и једина добра која могу бити угрожена претњом

УНС, НДНВ и АНЕМ истакли су да се, када је реч о кривичном делу Угрожавање сигурности и добрима која могу бити предмет напада, показало да су живот и тело најважнија, али не једина добра која могу бити угрожена претњом.

Због тога су предложили да се, осим живота и тела, у Кривични законик као предмет напада додају слобода и имовина веће вредности.

Израз „претња” је, како су указали УНС, НДНВ и АНЕМ, у пракси јавних тужилаштава и судова, заснован на граматичком тумачењу скраћеног облика презента глагола хтети у трећем лицу једнине (ће). За разлику од оваквих, постоје и претње које су прикривене стављањем у условну и погодбену реченицу или у форми изражавања мишљења.

Због тога је било пожељно наћи одговарајући израз помоћу кога би у угрожавање сигурности, осим директних, биле укључене и индиректно изражене претње.

Претње, како су образложили, могу бити изражене и у кондиционалу, у условном исказу или у сажимању потенцијала и логичке импликације.

Чланови СРГ предложили изузетке за особе које обављају посао од јавног значаја

Организације медијске заједнице из састава Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) заједнички су предложили да чланом 122. Кривичног законика за лаку телесну повреду, према особама које обављају посао од јавног значаја, буду предвиђене строже казне од оних које постоје у другим случајевима.

Тако је тражено да се уместо једногодишње затворске или новчане казне,  учинилац који је телесну повреду нанео особи која обавља послове од јавног значаја казни затвором до три године. Ово важи само уколико је повреда повезана са обављањем тог посла.

У члану 135. чланови предложена је допуна става 2, тако да буде прописано да ће онај ко силом или принудом натера неког ко обавља послове од јавног значаја да учини нешто у вези са тим пословима, казнити затвором од шест месеци до пет година затвора.

Веће казне, предлог је, треба да  буду предвиђене и у вези са за праћењем особа које обављају послове од јавног значаја, што би било регулисано чланом 139. Кривичног законика

„Ако је делом из става 1. овог члана изазвана опасност по живот, здравље, тело или имовину веће вредности лица према коме је дело извршено или њему блиског лица или је дело учињено према лицу које обавља послове од јавног значаја у вези са тим пословима, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година“, наводи се у ставу 2 Члана 138. предлога медијских организација из састава СРГ.

СРГ: Злоупотребе узроковане вештачком интелигенцијом треба да буду део КЗ-а

У заједничком предлогу је и увођење новог члана 145а у вези са кривичним делом Злоупотреба туђег снимка, фотографије, портрета, аудио записа или списа са сексуално експлицитним садржајем.

„Ко учини доступним трећем лицу видео или други снимак, фотографију, портрет, аудио запис или спис са сексуално експлицитним садржајем, без пристанка лица на које се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на снимку, фотографији или портрету или чији је глас снимљен на аудио запису, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном“, пише у предложеном члану 145а.

Овим предлогом обхваћене су и модерне технологије, те је у обзир узета и дипфејк порнографија. Овај вид злоупотребе односи се на дигиталане садржаје који су генерисани уз помоћ вештачке интелигенције, зарад манипулације и дискредитације одређене личности.

Кривични законик би на тај начин, како је објаснио Крајновић, први пут обухватао злоупотребе вештачке интелигенције.

Медијски део СРГ предложио је заједнички брисање услова да јавна набавка треба да буде процењена на вредност већу од 5 милиона динара да би било могуће покретање кривичног поступка.

Увођење оваквог финансијског прага, како су додали, отвара простор за злоупотребе у процесима спровођења мањих јавних набавки. Оне, иако су појединачно мање вредне, могу, како су додали, кумулативно изазвати значајне штете по буџет Србије и располагање јавним средствима.

„С обзиром на то да су јавне набавке важан сегмент у очувању транспарентности и одговорности јавних финансија, увођење финансијског прага приликом кривичног процесуирања злоупотребе јавних средстава довешће до селективне заштите јавног интереса, чиме се додатно слабе напори у борби против корупције“, образложено је предлогом.

Из медијског дела СРГ били су и против предлога мењања кривичног дела Одавање државне тајне.

„Предлог је уводио и степеновао државну тајну, инкриминисао одавање података нижег степена, у смислу ‘строго поверљиво, интерно`. На тај начин се угрожавају новинарски извори, истраживачко новинарство, па је генерални став био да се задржи садашња формулација овог кривичног дела“, објаснио је Крајновић.

Било је, како додаје, спорно и увођење кривичног дела за објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела 343а.

Представници СРГ навели су и да су против увођења кривичног дела Одобравање, негирање или умањење кривичног дела из члана 346а КЗ-а, које се односи на коментарисање судских поступака на овај начин.

„Имајући у виду чињеницу да је у демократском друштву коментарисање судских поступака легитимна тема увођењем поменутог кривичног дела слобода изражавања би била озбиљно угрожена. Није спорно да одређена европска законодавства прописују да порицање најтежих историјских злочина представља кривично дело, међутим, таква инкриминација се односи само на најтежа кривична дела против човечности и међународног права“, пише у образложењу.

Водила је редакцију РТС-овог Забавног програма, а сада је уредница и супервизорка Фестивала „Песма за Евровизију“. 

Чланица је Извршног одбора УНС-а. Председавала је и Судом части нашег највећег, а у региону и најстаријег новинарског удружења.

Дипломирала је социологију на Филозофском Факултету у Београду. 

Образовни центар УНС-а организовао је почетком недеље разговор са аутором емисије „Фантастична планета“ Владимиром Банићем, намењен младим новинарима и студентима новинарства. У сали и кроз онлајн праћење учествовало је 40 колегиница и колега, а разговор је водила млада новинарка Јелена Чоловић.

Пре тога гост УНС-а био је угледни јапански новинар Хиројуки Акита, коментатор дневног листа Nikkei који има тромилионски тираж. У разговору са господином Акитом учествовало је више од 20 искусних и младих новинара. Овај разговор на тему „Новинарска етика у извештавању о спољној политици и безбедности“ водила је Љубица Гојгић.

После предавања у Нишу, следи нова обука коју је Образовни центар УНС-а припремио за новинаре српских редакција из Хрватске, који делују у оквиру Заједничког већа општина.

Подсетимо, иако се у категорији у којој се оцењује доступност медијског садржаја циљној групи може дати највише 10 бодова, подносилац пројекта, Задруга „Медијакулт“ је од чланова комисије на овогодишњем медијском конкурсу Покрајинског секретаријата Бранка Санчанина и Биљане Ратковић Његован добио 15, док је од Миодрага Миљковића добио 20 поена.

На питање УНС-а шта ће предузети, с обзиром на то да су чланови комисије Задрузи „Медијакулт“ у једној категорији дали већи број поена од максималних 10, из Покрајинског секретаријата навели су да су након њиховог позива, увидом у бодовне листе, чланови комисије утврдили да су погрешили, те да су након тога приступили поновном бодовању.

На основу Записника и Предлога о измени предлога одлуке, Покрајински секретаријат донео је Решење о исправци грешке у решењу о расподели средстава.

Смањили, повећали или поново погрешили?

Судећи по ономе што пише у овом документу, чланови комисије, у поновљеном гласању, пројекту Задруге “Медијакулт”  за доступност садржаја циљној групи нису дали већи број поена од максималног.

Док су у овој категорији број поена умањили, чланови комисије очигледно су број поена повећали по другим критеријумима.

Наиме, како су два члана комисије пројекту Задруге “Медијакулт” дала по пет, а један члан 10 бодова више од максимума, очекивано је било да одузимањем ових 20 поена пројекат након поновног бодовања уместо ранијих 290 добије 270 поена.

Ипак, према новом Решењу, пројекат Задруге “Медијакулт” оцењен је са 280 поена, што значи да су чланови комисије повећали број поена у другој категорији.

Покрајински секретаријат објавио је на сајту само укупан број поена који су пројекту доделили чланови комисије, не и како су они по категоријама оцењивали.

Уместо ранијих максималних 100 поена, пише на сајту, Миодраг Миљковић на поновљеном гласању пројекат је оценио са укупно 95 поена, иако је за доступност медијског садржаја у претходном бодовању дао чак 10 поена више од максималног.

Ратковић Његован остала је при укупних 90 бодова за пројекат. Она је у ранијем бодовању за доступност медијског садржаја дала 5 поена више од максималног, што значи да је, као и Миљковић, повећала број бодова у некој другој категорији.

Бранко Санчанин је умањио „вишак“ од пет поена и уместо првобитних 100, пројекту доделио 95 поена. 

Подсетимо, једина категорија за коју је сваки члан комисије пројекат Задруге “Медијакулт” у првој одлуци оценио мањим бројем поена од максималног односила се на капацитете за реализацију пројекта и дужину пословања кандидата.

Чланови комисије за ову категорију “Медијакулту” нису могли доделити максималан број поена због тога што постоји мање од 10 година, као и зато што пројекат у целости реализују друга лица.

Како је ово једина категорија у којој је број поена био мањи од максималног, ново решење указује на могућност да су чланови комисије поменуте чињенице занемарили и повећали број поена у односу на раније бодовање.

УНС је 15. октобра Покрајинском секретаријату затражио нове бодовне листе које се односе на оцену пројекта „Медијакулта“ по свим категоријама које се оцењују. Из Покрајинског секретаријата су након 15 дана, 29. октобра,  УНС-у послали мејл са молбом да им „каже за које намене су нам потребне бодовне листе“.

Два пројекта са грешком у бодовању

Иначе, пројекат “Медијакулта” није једини код кога је начињена грешка при оцењивању.

Подсетимо, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама раније је навео да су чланови комисије, када су позвани да провере своје бодовање, а након писања УНС-а,  увидом у бодовне листе пројеката, утврдили да су начинили грешку приликом оцењивања два пројекта“.

У пројекту Македнонског удружења МАК-ИНФО ову грешку, кажу, начинила је  само Биљана Ратковић Његован.

„Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву“, наводи МУП.

Раније данас, министар унутрашњих послова Ивица Дачић потврдио је дневном листу „Курир“ да су припадници МУП-а ухапсили Д. Р. из Београда и С. М. из Новог Сада због претњи новинарки 'Курира' Јелени С. Спасић“.

О случају Јелене С. Спасић разговарано на састанку Сталне радне групе за безбедност новинара

Удружење новинара Србије (УНС) ставило је раније на дневни ред састанка Сталне радне групе за безбедност новинара, у чијем раду учествују високи представници тужилаштва и полиције уз представнике новинарских удружења, случај претњи новинарки Спасић.

Представници УНС-а на састанку СРГ одржаном 22. октобра говорили су о претњама новинарки Спасић и да се са друштвених мрежа двојице фитнес инструктора циљано напада новинарка, медиј „Курир“ за који ради, објављују неистине у вези са новинаркиним радом, пуштају њене личне фотографије, уз увреде, а јавност, односно пратиоци, инструирају да даље нападају.

Претње по безбедност новинарке Спасић, констатовано је на састанку СРГ, ушле су у евиденцију поступака које води Тужилаштво за високотехнолошки криминал

Издавач дневног листа „Курир“ Mondo Inc. поднео је 24. септембра Вишем јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву поводом угрожавања сигурности и прогањања свих новинара „Курира“ са профила на друштвеним мрежама „Дијабетес Револуције“, а посебно новинарке Јелене С. Спасић чија је фотографија са личним подацима објављена.

„Лажови, новинарски шљам, очајници…“

Администратори Инстаграм и Фејсбук страница „Дијабетес револуција“ новинарку Спасић су данима извргавали руглу и водили кампању против ње и дневног листа „Курир“.

Повод за то био је њен текст објављен у овом дневном листу 1. 9. 2024. под насловом "Нова победа Курира: Најбољи сензори за мерење шећера догодине бесплатно за децу с дијабетесом".

„Велике лажи Курира! (…)Сензори за децу нису добијени јер нигде не постоји званична потврда из РФЗО и сензора нема! Постоји информација да ће се Либре сензори од нове године појавити у Србији, али то не значи да ћемо их добијати бесплатно…“, објављено је 17. септембра на Инстаграм страници „Дијабетес револуција“.

Истог дана Душан Рајић на овој странци написао је: „Спреман да прођем као секира кроз мед, кроз свакога ко мисли да има право да угрожава животе деце и људи са дијабетесом!“

Јелену С. Спасић данима су у објавама вређали и исмевали, називали „Јецом очајницом“, а новинарима Курира и запретили да ће „Дијабетес револуција“ „вратити новинаре 'Курира' у рупе из којих су изашли“.

На страници су објављивани и коментари пратилаца у којима су изречене претње новинарки, попут "овакве сподобе спаљивати на ломачи пред целом фамилијом".

УНС je реаговао и осудио најпре таргетирање, а онда у данима који су уследили и претње које су Јелени С. Спасић упућивали како браћа Рајић, тако и пратиоци ове странице и затражило од тужилаштва да озбиљно схвати ове претње које угрожавају њену безбедност.  

Ко је Јелена С. Спасић

Јелена С. Спасић дипломирала је новинарство и комуникологију на Факултету политичких наука у Београду.

Добитница је бројних новинарских награда међу којима је Златна Ника на фестивалу репортаже „Интерфер“, за репортажу "Цео један живот заврши у џаку", из црвене зоне Клиничког центра у Нишу током пандемије ковида.

Јелена је седам дана волонтирала у црвеној зони КБЦ Бежанијска коса током пандемије корона вируса.

Са новинарком Јеленом Јоргачевић Кисић добитница је награде за новинарску хуманост "Ђоко Вјештица" коју додељује УНС.  Она и новинарка Јелена Јоргачевић Кисић својим извештавањем и ангажовањем омогућиле су да бескућник који је боловао од карцинома плућа добије неопходну лекарску помоћ и последње дане проведе достојанствено.

Део своје новчане награде Јелена С. Спасић донирала је тада за лечење једног детета.

Новинарка Спасић  добитница је и награде „Зора“, за новинарску храброст и слободу медија и награде "Иван Марковић".

Осим хуманости, својим радом показала је друштвену одговорност и покретањем акције Курира и УНС-а "Изградимо статуе херојима Албанске голготе на острву Видо".

"Солидарни смо с Јеленом С. Спасић, јер је она као новинарка много пута доказала своју хуманост, борбеност, правичност и друштвену одговорност", рекао је генерални секретар УНС-а Нино Брајовић.

Аутор емисије „Фантастична планета“ Владимир Банић овако је посаветовао превасходно младе новинаре и студенте новинарства који су јуче са њим разговарали у Удружењу новинара Србије (УНС). 

Близу 40 њих који су учествовали у разговору у сали или јављањем преко Зум платформе, добили су ветар у леђа и подстицај да раде вредно, испоље креативност и да се баве квалитетним новинарством. 

Да би стекао поверење саговорника, Банић се, како је истакао, труди да буде непосредан и извештава тако да их сваког наредног пута може без проблема погледати у очи. Да прича причу о местима и људима тако да се увек може вратити тамо. 

Када дође до првог контакта са саговорницима, трик за стицање поверења, како се показало у његовом случају, јесте и сам назив емисије.

„Кад одеш у Кенију, и кажеш им да би желео да ти буду саговорници за `Фантастичну планету`, они ће знати да је емисија позитивна и желеће да буду део тога. Замислите да се серијал зове ‘Грозна планета’. Ко би желео да буде део такве емисије?“, додао је он.

Не само да је планета за њега фантастична, већ је, судећи по ономе што је говорио, и новинарство такво занимање. Помало је, додао је, „и дијагноза“, јер се сваком новинару увуче под кожу, а да ни не примети. 

„Зато у 46. години тражим антибиотик да не бих сагорео. Младима ипак препоручујем да се мало заразе тим вирусом. Није то тако лоше“, навео је шаљиво.

Говорио је и о новим технологијама, апликацијама доступним на паметним телефонима, захваљујући којима се без проблема уживо укључује из Авганистана, Нагорно Карабакха, Сирије, али и са Вимблдона, након што га је Ђоковић освојио.

„Довољно је да узмете било који фотоапарат који снима ХД слику и објектив на пример 16:35, како бисте могли да се играте комбинацијом уске и широке слике. То све заједно кошта 150 евра. Имате микрофон који кошта око 100 евра. Тако на пример често ставим телефон на статив и скинем објектив. Узмем телефон и вежем га с једне и друге стране за тело фотоапарата гумицама за тегле, које су лако подесиве, а јаке. На фотоапарату постоји место за осветљење које затим користим. То може свако и тако за 500 евра можете правити извештаје који вам могу донети одређену зараду“, објаснио је младим новинарима. 

Добра организација је кључ

Рад на документарном програму носи своје изазове, каже Банић, јер је потребно доћи до  суштине. Разговори са саговорницима су дужи.

„Сваком саговорнику се мора поставити 11 до 15 питања да би се дошло до суштине. То у информативном програму није случај“, додао је.

За рад на емисијама овог типа кључни су добро разумевање теме и добра организација.

Банић је говорио о извештавању из зараћених подручја.

„У опасним околостима искључујем прекидаче за страх и за гађење. Кажем себи да сам у тим тренуцима новинар који извештава, а не Владимир Банић. Стварно нисам најхрабрија особа на свету. Али сам ишао као новинар. Људи знају шта је наш посао и желе да се чује шта говоре“, рекао је он.

Ово је за Банића посебно било важно када се одвијао први рат који је укључивао и дронове, у Нагорно Карабаху.

„Ти не видиш шта лети изнад тебе толико брзо изнад главе и одједном чујеш детонацију која је недалеко од тебе. Идеш сам. Ту су руска и грузијска екипа које су са тобом, али углавном идеш сам. Ми смо сви људи и врло је битно да не идеш адреналински“, додао је.

Банић је рекао да су у оваквим ситуацијама заправо најважније људске приче и то како се нечији живот одвија после немилих околности, али да оне често остају у сенци ударних вести.

Банић као Мистер Бин

На питање о духовитим странама професије испричао је да је Талибанима личио на Мистер Бина.

„Једино им је било дозвољено да гледају Мистер Бина, јер ни у једном делу филма нема жена, алкохола или било чега што је забрањено вером. Када су ме видели рекли су ‘Мистер Бин, Мистер Бин’. То је било добро за пробијање леда, јер сам у њима изазивао позитивни осећај. Један Талибан ми је после на WhatsApp-у слао видео снимке са цветићима“, причао је Банић. 

За њега не постоје добри или лоши народи, а културе су различите и то је нешто што настоји да прикаже у свом документарном серијалу. 

Идеја је, такође, да емисија буде информативна, образовна и забавна.

Модерна телевизија је људе навикла на брзу монтажу и пружање што више доживљаја за кратак временски период. Он се, каже, труди да ту праксу прати.

Овакав рад, иако даје добре резултате, може бити, додао је, јако исцрпљујући па је зато био у дилеми да ли да уопште крене са снимањем друге сезоне.

Снагу му је, како је рекао, дало интересовање људи.

Млади новинар који бомбардује идејама је најбољи сарадник

Како рад на емисији изискује креативност, Банић каже да изнова понавља да би за њега идеалан сарадник био млади новинар који ће га бомбардовати идејама. Временом ће тај млади новинар, прича даље, научити да не иде у екстреме и да каналише своје идеје. 

На питање студенткиње новинарства како се код уредника изборити за реализовање сопствене идеје, Банић је рекао да је још на почетку новинарског рада научио да су у том домену најважнији аргументи. 

„Најважније је знати зашто се бавимо неком темом, шта желимо њоме да докажемо и шта желимо да из ње извучемо“, рекао је он.

Банић је младе новинаре охрабрио да се боре за своје место на медијској сцени, за праксу и за стицање искуства.

„Шаљите мејлове редакцијама у којима видите себе у будућности. Свако од нас има место где види себе. Борите се за њега“, навео је он.

Најважнија је мирна савест

У којој год медијској кући да започну рад, млади новинари ће, рекао је Банић, имати етичке дилеме. 

Зато их је саветовао да поступе на начин који их на крају неће морити као новинара и као особу.

Извештавање о таласу избелица га је, како је додао, променило као човека.

„Тада сам био близу тога да добијем посттрауматски стресни поремећај. Схватио сам да је моја психа, коју сам дотад сматрао јаком, под ударом који више нија могла да издржи“, испричао је Банић.

Физички умор пратила је, како каже, емотивна исцрпљеност.

„Нисам могао да уђем више у избеглички камп јер бих стално гледао како та деца живе. Не знаш да ли је горе током зиме или када је 40 степени, када харају стомачна обољења“, додао је.

Ипак, задржао је веру у људе.

„Схватио да су људи много добри, и ја покушавам да Фантастичном планетом то прикажем“, додао је.

Разговор са Владимиром Банићем водила је млада новинарка Јелена Чоловић.

Председник УНС-а Живојин Ракочевић је истакао да се морамо окренути уназад и помислити шта смо све прошли, шта су ти људи прошли и шта је све кроз нас прошло.

“Шта је све прошло кроз Славицу, Жарка, Бобана, Мирјану, Радета. Kакве силе и какве слике? Свако ко мисли да те слике могу кроз нас проћи, а да не оставе траг, тај се преварио. Ти трагови, судбина овог простора, несрећна судбина наше професије, живот поломили су ове људе пре времена. У то сам готово сигуран”, истакао је Ракочевић.

Говорећи о Жарку Ракочевићу, рекао је, да је био представник оне генерације приштинских Срба чију су младост и зрелост обележиле фаталне друштвене промене.

“Жарко одлазак из Приштине никада није преболео. Његова реченица која се памти је ‘У Београду смо криво срасли’. Изгледа да је усуд овог простора то криво срастање. Сваки човек има лице какво заслужује и носи га кроз живот. Лепо лице Жарка Ракочевића увек сам видео у сликама које је он правио и слао у свет. Не могу да се не сетим тренутка када сам на Слагалици у одјавној шпици видео уоквирено његово име. То је био тренутак када сам изгледа истински схватио да је отпутовао и да није са нама”, навео је Ракочевић.

Новинарка Снежана Симић је говорећи о Славици Радуловић истакла да је била изузетан професионалац, али и особа са добрим хумором.

“То што је била добар новинар је део њеног професионалног живота. Она је била посвећена бака, мајка, супруга, сестра. Оно што смо највише волели код ње је њен хумор. Имала је невероватан дар да сваком човеку зна да се обрати. Славица је волела да јој читам. Владика Николај Велимировић је говорио ‘Будимо оптимисти јер смрт није тако страшна како страшљивци говоре. Свако семе иструли пре него што из њега никне цвет. У смрти ми трулимо да бисмо цветали у новом животу’”, цитирала је владику и истакла да је Славица један најдивнији цвет који постоји негде тамо где ћемо и ми отићи.

Сећање на Мирјану Недељковић поделила је са присутнима њена дугогодишња колегиница и пријатељима, новинарка Јасмина Стојковић.

“Била је једна од оних новинарки која је бележила новинарство непосредно пре, за време и након оружаних сукоба на Kосову и Метохији. Извештавање са терена је волела изнад свега. То је била њена највећа љубав. Тако је и заволела новинарство и професију којој је била одана до краја, дајући јој себе без остатка. Остали су њени извештаји, емисије са терена који су сведочанство једног времена. Потписивала их је Мирјана Недељковић која би требало да буде пример професионалног, храброг и одговорног новинара, како данашњим младим колегама тако и будућим генерацијама новинара”, истакла је Стојковић.

Новинар Радио Грачанице Зоран Станковић, говорећи о Бобану Секулићу, истакао је да он има историју снимања пре рата, за време и после рата.

“Један је од људи са ових простора који је прошао свако место, свако село на Kосову и Метохији, када је било напорно, тешко и опасно. Никада код њега нисам видео да је поставио питање да не оде на задатак. Увек је спремно одлазио, без показивања било каквог страха. Увек је био расположен, насмејан. Остало ми је у сећању његово 'звиждукање’, чак и у временима када је било напето и тешко. Чујемо њега како иде уз степенице, звижди и тако нам преноси позитивну енергију", истакао је Станковић и додао да је Бобан био посвећен послу о чему говори то да се његов тренутак смрти и десио на путу ка послу.

О раду и сусрету са Радетом Негојевићем, његовој предусретљивости и борбеном духу говорио је новинар Будимир Ничић.

“Сада са ове дистанце можемо да кажемо да је човек био светионик транспарентности. Његов смисао за хумор и отвореност чинили су га да не буде само ефикасан портпарол, него и пријатељ нас новинара. Сећам се да је увек после тих формалних изјава које нам је давао, остајао по сат-два објашњавајући нам шири контекст да бисмо боље и дубље разумели ситуацију. То није морао, али имао је тај новинарски нерв и хтео је да наши извештаји буду потпуни и професионални. Из тих формалних и неформалних разговора и своје професионалне посвећености стекао сам утисак да је био човек са великим срцем”, истакао је Ничић.

Председница Друштва новинара Kосова и Метохије Ивана Вановац, говорећи на комеморацији, рекла је да морамо чувати преминуле колеге од заборава, како оне који су нас напустили у овој, али и у претходним годинама, јер сећањем на њих сведочимо о себи.

 “Задатак нас новинара и медијских радника пре свега јесте неговање културе сећања. Сећања на оне који су важни за наше шире друштво, али пре свега неговање сећања на наше пријатеље, јер сви ови људи били су дивни, хумани, честити, породични људи, добри радници, добри извештачи, добри чувари и одашиљаоци истине са овог нашег Kосова”, закључила је Вановац.

Поред колега и пријатеља, комеморативном скупу у Грачаници су присуствовали и чланови породица преминулих медијских радника.