„Био сам на новинарском задатку када ми је пришао Халиловић. Он се пронашао у неком тексту који сам ја раније писао, а у којем он уопште није био споменут. Рекао ми је: ’Видећеш ти ко краде дневнице’ и почео да ме вуче за руку. Рекао сам му да престане, да снимам, али ме је одвукао, што се може видети и из снимака других колега које су извештавале. Онда ми је и запретио смрћу“, рекао је Ћоровић за УНС.

Како додаје, случај је пријавио полицији.

„Дао сам изјаву, они су обавестили Тужилаштво, речено ми је да ће скинути и снимке са надзорних камера. Позвали су Халиловића и он је сада у полицији, даје изјаву“, каже Ћоровић.

УНС је овим поводом позвао и Халиловића који нам је потврдио да је у полицији, али, како каже, „не због овог догађаја“.

„Немам коментар, не знам шта да кажем осим да су то лажи и неистине. Нисам га напао, пришао сам му да му кажем нешто у вези са његовим текстом. Он се можда уплашио, али није тачно да сам га напао“, рекао је Халиловић УНС-у и завршио разговор јер га „зове инспектор“.

Желимо вам срећан Ускрс!

На платформи Mapping Media Freedom, између осталог, наводи се да је новинарска екипа зрењанинске телевизије КТВ нападнута 12. марта док је извештавала са великог митинга који је у Београду организовала владајућа Српска напредна странка.

ЕФЈ је тражио директан контакт са екипом КТВ-а како би се упознали са свим околностима и чињеницама овог догађаја.

Како наводе из ЕФЈ-а, МФРР има могућност да финансијски помогне угроженим новинарима и медијима.

МФРР чини неколико организација: ARTICLE 19 Europe, Европска федерација новинара (ЕФЈ), Free Press Unlimited (FPU), Европски центар за слободу штампе и медија (ECPMF), Међународни институт за штампу (IPI) i Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT).

Подсетимо, власник КТВ-а Данијел Радић рекао је за УНС након инцидента да су окупљени на митингу у Београду физички насрнули на њега, на новинара ове медијске куће Немању Шаровића и сниматеља Синишу Никшића, истакавши да су полицајци видели нападе, али да нису реаговали. Најтежу повреду је задобио, према речима Радића, техничар којем је тог дана избијено три зуба.

Како истиче за њега је идеја да буде предложен за министра такође била изненађење, али јој, наводи, није придавао значај.

„Са свим својим животним искуством био сам скептичан да ће се то заиста и десити, све док данас није стигла званична информација“, каже Братина.

Он истиче да није професионални политичар, али да се „нада да ће се добро снаћи“.

„Ја сам понешто и писао о медијима у својој каријери. Последњих неколико година колико учествујем у програмима различитих телевизија, стекао сам искуство и поштовање за новинаре и медијске раднике. Када изнутра видите како они раде, то даје друго светло на мишљење о њима. Сусретао сам се и са младим и са старијим новинарима, доајенима новинарства и сада имам другачији увид у њихов рад и рад медија“, рекао је Братина.

Борис Братина је ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици).

Од избора у звање доцента предаје Савремену Филозофију и Онтологију. Био је члан савета факултета, уредник студентског часописа Филстуд и повереник је Српског филозофског друштва за Косово и Метохију.

Рођен је у Београду 25. 8 1960. године, где је стекао формално образовање, од основне школе до доктората на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Претходно је био апсолвент Електротехничког факултета у Београду, на смеру за Техничку физику и Одсеку за нуклеарну технику.

Објавио три монографије, “Проблем Другог у Модерни” 2010. године, “Проблем Другог у позној Модерни” 2017. године, и “Ја, Други, друго”, као и бројне научне радове. Теме радова којима се Братина бави пре свега су савремена питања онтологије, испитивање националне мисли и питања заснивања науке као науке.

Обавља функцију в.д. директора Института за српску културу Приштина – Лепосавић. 

Био је члан Управног одбора „СНП 1389“.

Члан је иницијативног одбора за оснивање Покрета за народ и државу.

Када је донета ослобађајућа пресуда, медијска заједница је, како је навео Ракочевић, закључила да се правни систем тресе у свом темељу.

„Данас, годину дана касније, видимо да се он потпуно распада — и да тај распад захвата цело наше друштво“, додао је он.

„Убили сте правду, али истина живи. Истина живи у свакоме ко покушава да до правде дође. Ово није само случај Славка Ћурувије. То је и случај Милана Пантића, случај Даде Вујасиновић, случај 17 отетих, убијених и несталих новинара на Косову и Метохији — Срба, Албанаца  и страних новинара“, навео је он.

Чињеница да је баш на данашњи дан заказано суђење Славко Ћурувија фондацији (СЋФ) је, како је рекао председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић,  још један начин да се повреде сви који се залажу за истину и правду.

„Нажалост, и данас можемо да констатујемо да се убиства новинара у Србији не решавају. И зато морамо себи и јавности да поручимо да ништа нам друго не преостаје него да се, као данас овде заједно, у име релевантних новинарских удружења, боримо за то да ово друштво једног дана заиста постане нормално, демократско и отворено“, навео је он.

Бодрожић је рекао да је би то друштво подразумевало да нико не буде ухапшен, малтретиран или таргетиран због свог мишљења или због онога што је написао.

„Желимо друштво у коме неће бити могуће да новинари, као што су били Славко Ћурувија, Дада Вујасиновић, Милан Пантић, буду убијени — фактички од стране исте те државе“, навео је он.

Додао је да држава у 26 година није много радила на томе да реши ово убиство и скине „љагу“ са себе и навео да због тога опет проживљавамо деведесете.

Извршни директор Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић такође је направио паралелу са временом када је убијен Ћурувија.

„Данас сведочимо сатанизацији наших колега у Србији, која је често и знатно опаснија од оне којој смо били изложени некада. Искрено сам забринут за безбедност, па и за животе новинара у Србији“, навео је Матић.

Он је рекао да некажњивост убистава Славка Ћурувије, Милана Пантића и Даде Вујасиновић није само питање изостанка казне, већ питање политике.

„То је одраз једног дубоко погрешног и опасног односа према слободи говора, слободи јавне речи и медијским слободама. Морамо се против тога борити. Једина наша снага је у нашој солидарности“, навео је он.

Матић је додао да су студентски протести и захтеви, између осталог, настали управо због тога што институције нису радиле свој посао, а да је то случај и са убиством Славка Ћурувије.

Додао је да, уместо тога, данас сведочимо новом, симболичном „суђењу“ Славку Ћурувији.

„Ово није било обично суђење Фондацији Славко Ћурувија — ово је покушај да се избрише, затре сећање на једну страшну истину, на једно ужасно убиство. И не само на то убиство. Већ и на многа друга политички мотивисана или другачије обојена убиства, која су остала неистражена и неразјашњена“, навео је он.

Он је напоменуо и да је пре неколико дана преминуо адвокат Слободан Ружић, човек који је дуго и посвећено заступао породицу Ћурувија у овом случају. Присутни су му стога одали почаст минутом ћутања.

Подсетимо, рочиште по тужби Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића против СЋФ-а, требало је да буде одржано данас, а у знак подршке овој фондацији, УНС и НУНС су организовали скуп који је пре полагања венаца одржан испред Другог основног суда у Беогаду. Суђење је одложено због болести судије.

Фото: УНС

Радоњић, Курак и Ромић су ослобођени у поступку за Ћурувијино убиство, а тужили су Фондацију због повреде угледа и части, након саопштења у коме је СЋФ реаговала на ослобађајућу пресуду Апелационог суда. Сва тројица од СЋФ траже одштету од по 500.000 динара.

„Хвала вам свима што сте дошли, хвала УНС-у и НУНС-у који су разумели потребу да се убичајено време обележавања годишнице убиства Славка Ћурувије ове године на неки начин поремети због тога што се сада фондација која носи Славково име налази на оптуженичкој клупи“, рекла је Ивана Стевановић, извршна директорка Славко Ћурувија фондације.

Она је истакла да се, без обзира што је данашње рочиште, на симболични дан у симболично време, одложено, Славко Ћурувија фондација осећа непријатно и, иако је прошло доста времена од када су примили тужбе, шокирано да су они сада ти који су на оптуженичкој клупи.

„Оно што је посебно забрињавајуће је атмосфера у којој ће се ово суђење одржати, атмосфера у којој ћемо данас обележити годишницу убиства, а то је једно озбиљно сужавање простора које све више и више подсећа на ту 1999. годину и на то убиство“, рекла је Стевановић.

Како је казала, „ми сада имамо отворену репресију, имамо отворена потпуно незаконита, уз злоупотребу институција, хапшења колумниста, новинара, позива на хапшење новинара, претњи тужиоцима који неће да хапсе новинаре, са највишег места, страховите обрачуне, страховито таргетирање новинара и ми се заиста плашимо да ово иде у правцу који никоме не одговара и после кога неће бити повратка“.

„Апелујем на носиоце власти да повуку ручну кочницу, да поразмисле шта раде и да пробамо да избегнемо још један овакав догађај 26 година касније“, рекла је она.

Ово убиство, каже Стевановић, као и још два неразрешена убиства - Даде Вујасиновић и Милана Пантића, висе над читавом новинарском заједницом, висе над свим људима који се критички односе, критички пишу, критички говоре према ономе што ради ова власт и то је порука озбиљног застрашивања.

На питање како тумачи чињеницу да се баш на овај дан заказује суђење, Стевановић је рекла да жели да верује да је у питању немар, одсуство свести који је данашњи датум и шта се у претходних 26 година дешава сваког 11. априла у подне.

Она је додала да је охрабрује чињеница да је данашње рочиште ипак одложено одлуком судије.

„Наведени су здравствени разлози, ја не могу улазити у то који заправо јесу. Али јесте добра порука да је одложен овај догађај за неки други дан.

То је за око 300 милиона више него годину пре, када је за ове намене издвојено 1.409.686.500 динара, али и даље мање него 2020, 2021, 2022. и 2023. године.

Подсетимо, прошле, 2024. године, забележен је највећи пад у износу издвајаном за ове намене у односу на годину која је претходила, односно скоро 600 милиона динара мање него 2023. године, када је за медијске пројекте било опредељено 1.972.069.000 динара.

Ове године, по евиденцији УНС-а, конкурсе за пројекте производње медијских садржаја у области јавног информисања расписало је 148 јединица локалне самоуправе, док једино Сурдулица није. Од 148 општина и градова који су расписали конкурсе, њих 21 је то урадило након законског рока, односно 1. марта 2025. године.

Конкурсе није расписало ни 15 од 17 београдских градских општина, као ни три од четири нишке. Градске општине, подсетимо, немају обавезу расписивања медијских конкурса. Ипак, ове године су то урадили Лазаревац, Обреновац и нишка градска општина Медијана.

Министарство информисања и телекомуникација ове године је за медијске конкурсе издвојило 427.500.000 динара, што је за 90.500.000,00 динара више него претходне године. Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама ове године је за те намене издвојио 130.000.000 динара, док је прошле године за медије било опредељено 90 милиона динара.

Подсетимо, издвајања за пројектно суфинансирање пројеката производње медијских садржаја од 2015. до 2024. године углавном су из године у годину незнатно расла или остајала на приближно истом нивоу.

Пад у односу на издвојена средства у години која претходи забележен је 2021. године, и то због чињенице да је износ за пројектно суфинансирање медија у 2020. години, односно у доба пандемије ковида, био значајно увећан.

Осим овог случаја,  једини пад од 2015. године до данас је умањење од скоро 600 милиона динара у 2024. у односу на 2023. годину. То је од увођења пројектног суфинансирања најдрастичније смањење износа намењеног медијским пројектима у односу на годину која је претходила.

Велики број локалних самоуправа, како је УНС раније писао, прошле године издвајао је за медијске пројекте чак 90 одсто мање новца него 2023. године. Остатак новца намениле су за „услуге по уговору“, односно јавне набавке у области јавног информисања или друге ставке у буџету.

За разлику од локалних самоуправа, Министарство информисања и телекомуникација (раније Министарство културе и информисања), од 2015. није смањивало износ новца, односно издвајало је увек виши или једнак износ у односу на годину пре.

Колико су важне информације и финансијска стабилност медија показује и чињеница да је у време пандемије корона вируса 2020. године издвојено највише новца за медије од 2015. године до данас – 2.093.859.660 динара.

Због тога је смањење опредељеног новца за медијске пројекте забележено, пре 2024, једино 2021. године, након пандемије. Тада је издвојено 323.179.160 динара мање него 2020. године.

По подацима УНС-а, у 2015. години за медијске пројекте опредељено је 1.180.630.120 динара, годину дана касније 1.239.999.776, у 2017. години за ове намене опредељено је 1.300.910.737, а 2018. године 1.514.136.214 динара.

У 2019. години, за медијске пројекте било је издвојено 1.679.597.740 динара, у 2020. години 2.093.859.660 динара, 2021. години 1.770.680.500, а у 2022. години 1.896.670.600 динара.

Професорка Сурчулија Милојевић је као изазов са којима се новинарке суочавају навела и „стаклени плафон (glass seeling)“, који се односи на мање шансе жена да у пословној хијерархији напредују до руководећих позиција.

Кроз интерактивну вежбу и анализу медијског садржаја, професорка Сурчулија Милојевић је указала студенткињама и студентима новинарства на примере родне дискриминације попут неједнаких плата новинарке и новинара Би-Би-Сија, сексистичких приказа жена, али и важности односа мушкараца према овој теми.

Као позитиван пример истакла је реакцију познатог тенисера и тренера Ендија Марија на питање у којем је новинар занемарио женски тенис.

„Ово је први пут од 2008. године да је неко из САД дошао до полуфинала у тенису“, рекао је новинар, на шта га је Мари исправио, истакавши да се то први пут дешава у мушком тенису. Новинари су се насмејали на ту његову опаску, док је Маријев израз лица био све време озбиљан.

Маријева реакција показатељ је, како су закључиле и учеснице радионице, позитивног односа мушкараца према улози жена у друштву.

Овај пример подстакао их је да разговарају и о дискриминацији жена у медијским извештајима у спорту, али и неравноправном положају новинарки и новинара у спортским редакцијама.

На радионици је било речи и о објективизацији и сексуализацији жена, а наведен је пример Марго Роби. Иако филм Барби говори о борби са стереотипним представљањем жена у свакодневници, главна глумица у овом филму је, парадоксално, приказана наочарима стереотипа, закључак је студената и студенткиња.

Дискриминација жена се, како је навео учесник радионице, прелива и на извештавање о насиљу према женама. Ту се, додао је он, кривица неретко приписује жени као жртви насиља.

Стога је навела стандарде Савета Европе о родној равноправности и медијима који су садржани у бројним препорукама Комитета министара државама чланицама, а које наглашавају да је родна равноправност од суштинског значаја за демократију, слободу медија и људска права.

Иначе ову радоницу заједно су организовали Савет Европе и Удружење новинара Србије (УНС), у оквиру пројекта  "Заштита слободе изражавања и медија у Србији (PROFREX)", која је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе " Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2023-2026 ".

Менарџерка Образовног центра УНС-а Драгана Бјелица, заменица шефа мисије Савета Европе у Београду - Надиа Ћук и пројект менаџер у Савету Европе Џемал Чалаковић захвалили су се садашњим и будућим новинаркама и новинарима на учешћу у радионици. Чалаковић је навео да је разговор о родно осетљивом извештавању од изузетног значаја за слободу изражавања.

Родно осетљиво извештавање, како је навела Надиа Ћук, није само професионална обавеза – већ и питање демократије и људских права.

„Савет Европе је више пута истакао важну улогу медија у обликовању друштвених ставова и потребу да се родни стереотипи и неравноправна заступљеност у медијима препознају и превазиђу“, навела је она.

Стога је посебно истакла улогу Европског Суда за људска права који штити равноправност и слободу изражавања, али препоруке Савета Европе о родној равноправности и медијима, које наглашавају да је родна равноправност неодвојиви део људских права.

Од представника ЕУ и делегације Европске уније у Србији из МФРР-а тражили су да на састанцима са представницима српских власти континурано указују на ове случајеве, као и да ти разговори буду транспарентни и да јавност буде обавештена о њима.

Друга група захтева била је упућена властима у Србији, а посебно председнику Србије Александру Вучићу. Од њих је МФРР тражио да зауставе нападе на новинаре, а нарочито на оне који извештавају са протеста.

Осврнули су се и на примену шпијунских софтвера у Србији, захтевајући да се овакве активности прекину, а да одговорни за ове случајеве буду процесуирани.

 „Тражимо и да се одмах прекине са нелегалним полицијским активностима против новинара, медијских и грађанских организација, укључујући упаде и претресе канцеларија. Додатно, позивамо на заштиту новинара и сниматеља током праћења догађаја“, навео је Давид Диаз, који је саопштио захтеве ове мисије.

Захтев за полицију и тужилаштво је, како је навео, да хитно спроведу истраге и казне одговорне за нападе на новинаре, посебно од почетка протеста у Србији 2024. године.

Он је навео да испуњавање оваквих захтева није ништа неуобичајено, јер се у „нормалним“ демократијама новинари не суочавају са покушајима шпијунирања и оваквим притисцима.

Мисија солидарности препозната као неопходна у тренуцима када је стање слободе медија оцењено као критично

Иначе, конзорцијум „Media Freedom Rapid Response“ покренуо је тзв. мисију солидарности у Србији, јер је како су навели, према њиховим проценама, ситуација у домену медијских и новинарских слобода у овој земљи критична.

Овај конзорцијум се, како су навели, за време тродневне посете Београду и Новом Саду срео са новинарима из приватних и комерцијалних медија, представницима Удружења новинара Србије (УНС) и Независног удружења новинара Србије (НУНС), новинарских синдиката, полиције и тужилаштва, као и представницима ОЕБС-а, Европске уније у Србији и Савета Европе.

Само од почетка године, како је навела адвокаткиња и истраживачица Јасмин Дезеу, забележено је 56 случајева кршења права новинара и медијских радника. Навела је да је број напада на новинаре са којима је упознат МФРР само у прва три месеца ове године двоструко већи него целе прошле године.

„Ове недеље смо током разговора са новинарима и медијским радницима сазнали нешто што нас је посебно забринуло – да се неколико напада на новинаре догодило пред полицијом, као и да је било случајева где је виновник напада била полиција“, додала је она.

Међу случајевима угрожавања новинара су, како су истакли из МФРР-а, забележени физички и вербални напади, упади у канцеларије и сајбер напади на новинарске и медијске организације.

Вајзмен: Посебно забрињавају покушаји примене шпијунских софтвера

Све ове ситуације, како је рекао Џејми Вајзмен из Међународног прес института (ИПИ), имају погубан утицај на приступ грађана информацијама и слободу изражавања. Он је као посебно забрињавајуће навео случајеве угрожавања дигиталне безбедности и инсталирања шијунских софтвера у телефоне новинара, додајући да је Србија једна од европских земаља у којима је забележено највише оваквих случајева.

„Чули смо и за недавни случај покушаја примене шпијунског софтвера 'Пегаз' на једну од новинарку БИРН-а. Осим 'Пегаза', у Србији постоје и случајеви употребе домаће произведеног шпијунског софтвера, као што је Нови Спај (NoviSpy). До сада је документовано осам или девет таквих случајева. Овакви случајеви су пријављени, али за њих нико није одговарао“, навео је он.

Употреба оваквих софтвера је, како је истакао Вајзмен, нелегална у Србији и супротна је свим међународним стандардима. Осим случајева угрожавања дигиталне безбедности, навео је и правне притиске, односно СЛАП тужбе, за које је истакао да су све чешће у Србији.

„Посебно нас забрињава образац, према коме такве тужбе најчешће подносе високи државни званичници, што очигледно има за циљ да се ограничи слобода изражавања и обесхрабри новинарски рад“, навео је он.

Као организацију са највише СЛАП тужби издвојио је КРИК, који се, како је рекао, суочава са 19 оваквих тужби.

Они су подсетили да су ове недеље у Србији обележене годишњице смрти Славка Ћурувије и Даде Вујасиновић и истакли да су управо ови случајеви примери некажњивости злочина над новинарима.

Маја Север, председница Европске федерације новинара, иначе дела конзорцијума МФРР, рекла је да је идеја ове мисије да се ојача мрежу подршке не само новинарским организацијама које су чланови ЕФЈ-а, него и свим новинаркама и новинарима. Она је додала да су посетили приватне медије, али и јавне медијске сервисе – РТС и РТВ. Са новинарима ових медијских кућа су, како је навела, разговарали о напорима да се ојача професионално новинарство и повећа квалитет новинарског рада.

„Чули смо сведочења новинарки и новинара из локалних заједница, локалних медија, и циљ свих наших организација је јачање медијског плурализма, боља заштита новинара и промоција професионалног новинарства. Као неко ко долази из суседне Хрватске, али представља Европску федерацију новинара, могу да кажем да заиста желимо да пружимо конкретну помоћ – алате, ресурсе и подршку – како би ваш независан рад био снажнији“, додала је она.

Иако се велики проценат испитаника изјаснио користи ВИ у раду, чак 43,3 одсто њих је навело да то чини једном месечно или ређе, показало је ово истраживање.

Свакодневно ВИ користи само 10 одсто испитаника, док 25 одсто испитаника то чини неколико пута недељно.  Резултати, дакле, показују да је вештачка интелигенција присутна у професионалним окружењима, али да још увек није постала неизоставан алат за већину.

Графикон 1: Учесталост примене ВИ алата у раду и образовању

Већина новинара и медијских професионалаца сматра да њихово знање о ВИ није ни ниско ни високо, већ просечно или добро. Тако је највећи проценат испитаника своје знање о примени ВИ у новинарству оценио као просечно (35,6 одсто) или добро (30,1 одсто).

Утицај ВИ на ауторска права непознат половини испитаника

Половина испитаника није упознато са ризицима које вештачка интелигенција носи када су у питању ауторска права (50,3 одсто испитаника), док је 41,4 одсто помало упознато да овим ризицима. Само 8,4 одсто анкетираних навело је да је врло упознато са утицајем вештачке интелигенције на ауторска права.

Колико сте упознати са утицајем ВИ алата на ауторска права?

Табела 1: Упознатост са утицајем на ауторска права

Највећи проценат испитаника (42,4 одсто) сматра да садржај који је настао уз помоћ вештачке интелигенције није ауторско дело или да само делимично представља оригиналну ауторску творевину (39 одсто).

И новинари и студенти новинарства у великој мери одбацују идеју да садржај који је генерисала вештачка интелигенција може бити у потпуности оригинално дело.

Да ли сматрате да је производ који се креира уз помоћ ВИ алата ауторско дело?

Међу испитаницима са ниском технолошком писменошћу, 60 одсто њих верује да новинарски садржај генерисан помоћу ВИ није ауторско дело, док 44,1 одсто испитаника са високом технолошком писменошћу дели исто мишљење.

Јасни регулаторни оквири као искорак ка одговорној употреби ВИ алата

Највећи проценат испитаника (40 одсто) навео је да је за примену ВИ у складу са етичким и професионалним стандардима најважније успоставити јасне регулаторне оквире. Друга најприхватљивија решења за испитанике су успостављање прецизних етичких смерница за примену вештачке интелигенције (за шта се определило 24,3 одсто испитаника) и обавезне обуке корисника за њихову употребу (21,4 одсто).

Велики број испитаника изражава жељу за додатном обуком о АИ, посебно у областима анализе података, етике и борбе против дезинформација. Ово указује на потребу за структурираним едукативним програмима који би новинарима помогли да АИ користе ефикасно и одговорно.

Утицај ВИ на новинарство није ни изразито позитиван ни изразито негативан

Већина испитаника оценила је утицај ВИ на новинарство као неутралан (44,1 одсто), док је 20,3 одсто испитаника оценило утицај ВИ као позитиван, а 16,1 одсто као негативан. Испитаници који су утицај оценили као неутралан сматрали су да је ВИ на новинарство истовремено утиче позитивно и негативно. С друге стране, 14,5 одсто навело је да нема мишљење о овој теми. Мишљења о драстичном утицају ВИ на новинарство имало је само 5 одсто испитаника - од којих је 2,7 одсто утицај ВИ на новинарство оценило као јако негативан, а 2,3 одсто  као јако позитиван.

Графикон 2: Процена утицаја ВИ на новинарство

Када се упореде испитаници са различитим нивоима технолошке писмености, разлика у процени утицаја ВИ на новинарство је јасно уочљива. Међу испитаницима са ниском технолошком писменошћу, 30 одсто њих верује да ВИ има веома негативан утицај, док само 2,3 одсто испитаника са високом технолошком писменошћу дели то мишљење. Испитаници са високом технолошком писменошћу чешће оцењују утицај ВИ као неутралан (44,4 одсто) или позитиван (21,1 одсто).

Када се процене утицаја ВИ на новинарства сумирају, већина испитаника сматра да алати вештачке интелигенције могу само делимично унапредити квалитет новинарског рада (47,8 одсто)

Да ли мислите да ВИ алати могу да унапреде квалитет рада?

Табела 3: Значај ВИ алата за унапређење квалитета новинарског рада

Новинари (21,1 одсто њих) у већој мери верују у могућност вештачке интелигенције да унапреди новинарство у односу на студенте новинарства (8,2 одсто) и средњошколце, који потенцијал ВИ алата у овом домену уопште не виде.

Цео извештај о истраживању можете преузети у прилогу.

Овај текст настао је у оквиру пројекта "Како користити вештачку интелигенцију у медијима", који је подржан од стране Western Balkans Fund-а и Европске уније.

Њих тројица су ослобођени у поступку за Ћурувијино убиство, а тужили су Фондацију због повреде угледа и части, након саопштења у коме је СЋФ реаговала на ослобађајућу пресуду Апелационог суда. Сва тројица од СЋФ траже одштету од по 500.000 динара.

Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС) позивају новинаре и грађане да се 11. априла у 11.30 часова окупимо испред Другог основног суда у Београду (Катанићева 15), када почиње суђење, да заједно подржимо Славко Ћурувија фондацију.

УНС и НУНС ће, након тога, у 13 сати положити венце у Светогорској 35, на месту где је Ћурувија 1999. године убијен.

Убиство, самоубиство или несрећан случај наводе се као могући узроци смрти Даде Вујасиновић, а прошле године, 30 година од трагичног догађаја, наступила је потпуна застарелост кривичног гоњења за кривично дело убиства.

Радислава Дада Вујасиновић пронађена је мртва 9. априла 1994. године у свом стану у Трећем булевару број 118 у Новом Београду, а у записнику који је сачињен после обављене обдукције наведено је да је умрла дан раније, у 1.30 сати.

Из Вишег јавног тужилаштва УНС-у је годинама заредом стизао исти одговор – да је вештачење Форензичког института у Хагу из 2016. године навело три поменута могућа узрока смрти и да је предмет и даље у фази предистражног поступка.

Овај одговор, како је лане рекао адокат Марко Пушица за УНС, указује на то да се није одмакло од почетка поступања.

„То је стварни пораз српског правосуђа“, рекао је тада он и додао да предистражни, као и кривични поступак, у овом случају може трајати све док се може предузимати кривично гоњење за кривично дело.

„Кривични поступак, дакле, може трајати до тренутка наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења за кривично дело убиства“, објаснио је Пушица.

Како је истакао, протеком 30 година од овог догађаја насупила је апсолутна застарелост случаја.

„То значи да се ни у предистражном поступку, нити у било којој другој фази кривичног поступка, више не може утврдити истина у овој ствари и случај сумњиве смрти ове новинарке се фактички завршава у фази у којој је започет и без судског епилога“, рекао је лане Пушица за УНС.

Форензички институт у Хагу није утврдио начин и узрок смрти Даде Вујасиновић

Првобитна верзија догађаја, након што је новинарка „Дуге“ пронађена мртва, била је да је извршила самоубиство, пуцњем у груди из ловачке пушке, али је истрага до сада обнављана неколико пута.

Породица Даде Вујасиновић, која није поверовала да је реч о самоубиству, ангажовала је приватног балистичара Зорана Јовановића који је утврдио да је на фотељи осим Дадине, била још једна крвна група, што указује да је у стану била још једна особа. Његов налаз достављен је Тужилаштву у децембру 1994. године, али је одбијен.

Балистичар Владимир Костић 2008. године обавио је вештачење. Он је предао суду свој налаз у коме се наводи и да су у телу Даде Вујасиновић пронађена два филцана чепа, што би значило да је себе усмртила са две патроне из ловачке пушке, односно, да је у себе морала да пуца два пута, што није могуће.

Окружни јавни тужилац у Београду је после тога, у јануару 2009. године, преквалификовао случај у убиство уместо самоубиства и покренуо преткривични поступак.

Холандски форензички институт у Хагу, којем је Министарстви правде септембра 2015. године проследило доказни материјал, утврдио је, међутим, да је у телу Даде Вујасиновић пронађен један филцани чеп, а не два, како је тврдио балистичар Владимир Костић. 

Ипак, Форензички институт у Хагу  није утврдио узрок и начин смрти новинарке.

Закључак извештаја достављеног ВЈТ-у јула 2016. године је да „повреде које је критичном приликом задобила покојна Радислава Дада Вујасиновић могу бити резултат убиства, самоубиства или несрећног случаја”.

Ко је била Дада Вујасиновић?

Дада Вујасиновић рођена је 10. фебруара 1964. године у Чапљини, у Босни и Херцеговини. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Југословенску књижевност и српскохрватски језик 1987. године.

Новинарску каријеру је започела у „Привредном прегледу“, а након тога је писала ауторске текстове за лист „Дуга“, где је 1993. године постала члан уређивачког колегијума.

У професионалној каријери Даде Вујасиновић остали су истраживачки текстови и репортаже о ратним догађајима у Југославији и политичким догађајима у Србији. За репортаже са ратишта добила је награду Удружења новинара Србије (УНС) „Светозар Марковић“. Била је члан УНС-а.

У једном интервјуу, непосредно пред смрт, изјавила је:

„Ако ми некад падне саксија на главу, немојте да помислите да је то био несрећан случај“.

Према подацима у ЈИС-у, Аранђеловац, Баточина, Прокупље, Рача, Свилајнац, Топола, Ћуприја, Црна Трава, Ада, Алибунар, Врбас, Зрењанин, Ковачица, Мали Иђош, Рума, Гаџин Хан и Сјеница расписале су конкурсе након рока који је предвиђен законом.

Тим поводом Министарство информисања и телекомуникација (МИТ) 18. марта је на свом сајту објавило да је поднело захтеве за покретање прекршајног поступка против одговорних лица у локалним самоуправама које нису у року расписале конкурсе, односно да је за локалне самоуправе на територији АП Војводина, упутило иницијативу Покрајинском секретаријату за културу и јавно информисање да покрене поступке.

Како је наведено у њиховом саопштењу, МИТ је поднео захтеве за покретање прекршајног поступка и у локалним самоуправама које уопште до сада нису расписале конкурсе. То су општине Нови Бечеј, Житорађа и Тутин.

Град Нови Сад такође није расписао конкурс за суфинансирање медија, а МИТ против надлежних у Новом Саду није поднео захтев за покретање прекршајног поступка, јер се, пише у саопштењу МИТ-а, Нови Сад до тренутка објављивања њиховог саопштења налазио у привременом режиму финансирања.

Увидом у ЈИС и Општина Сурдулица није објавила јавни конкурс за медијске пројекте за ову годину, иако је МИТ није навео у саопштењу.

Наиме, ова општина се налази у ЈИС-у у делу где су јавни позиви органа који су расписали конкурсе за суфинансирање медијских пројеката за ову годину, али у званичном конкурсу ове општине пише да је то јавни позив за 2024. годину.

У регионалном истраживању о употреби ВИ у новинарству, базираном на онлајн упитнику и скалама процене, учествовало је 493 младих новинара, студената новинарства и средњошколаца заинтеросованих за новинарство. Од тога је 174 испитаника било из Србије, 127 из Босне и Херцеговине, 125 из Албаније и 67 са Косова*.

Иако две трећине новинара користи ВИ, њена употреба у редакцијама је значајно мања. ВИ у медијским кућама с којима сарађују примењује, како су показали резултати, тек 30 одсто новинара. Овај резултат указује да примена ВИ није део редакцијске рутине. 

Новинари најчешће користе алате за превођење

Новинари, студенти новинарства и средњошколци заинтересовани за новинарство у највећој мери користе ВИ алате за превођење (32,90 одсто од укупног броја испитаника), показало је истраживање. Испитаници су могли да одаберу више одговора на питање за коју намену користе ВИ, а најчешће су наводили да је користе за превођење и писање текстова. Овај резултат потврдило је и 60 учесника радионица о ВИ, које су организоване у Београду, Сарајеву, Чаглавици и Тирани. Они су навели да најчешће користе ВИ за превођење текстова и генерисање садржаја, а као најпопуларнији алат издвојили су Chat GPT.

Трећа најучесталија употреба ВИ алатки је аутоматско транскрибовање, за које се определило 27,20 одсто од укупног броја испитаника. Ова технологија омогућава претварање аудио и видео снимака у текстуални формат, па новинарима штеди време које им одузима прекуцавање интервјуа и изјава. Упркос томе што прави грешке, новинарима значајно олакшава рад. Ипак, смањена прилагођеност програма за говорна подручја која нису англо-саксонска може бити разлог због кога су ови алати на трећем месту.

АИ помаже новинарима и да брзо прегледају велике количине података, обраде их, идентификују трендове, али и давизуализују податке.

Ипак, закључак је да испитаници у већој мери користе генеративне него аналитике (традиционалне) ВИ алате. То значи да они у већој мери користе АИ алате за генерисање новог садржаја, идеја и превођење у духу језика, а у мањој алате који препознају трендове, анализирају податке, проверавају чињенице и претварају једну форму у другу.

Новинари, студенти новинарства и средњошколци заинтересовани за новинарство одговорили су стога и да би вештачка интелигенција у највећој мери допринела брзој производњи вести (33,7 одсто испитаника) , што показује да су у највећој мери вештачку интелигенцију проматрали као асистента који може да им убрза рад.

Новинари најчешће осећају радозналост када чују речи „вештачка интелигенција“

На питање шта осећају када прочитају “вештачка интелигенција” већина испитаника је рекла -  радозналост, чак 66,3 одсто, док су у мањој мери испитаници  уплашени (11,4 одсто), индиферентни (12 одсто), тужни (3) а срећни и љути или имају неко друго осећање (7,3 одсто).

Ставови о ВИ умерени или позитивни

Навећи проценат новинара и студената новинарства има позитиван (38,3 одсто) или неутралан став (39,1 одсто) према ВИ, показало је истраживање. Негативна мишљења су у мањини, што показује да ВИ није широко перципиран као претња, али се ипак користи с опрезом.

 Tабела 2: Ставови испитаника о ВИ:

Новинари (42,5 одсто) имају знатно позитивнији став о вештачкој интелигенцији у односу на студенте новинарства (25,7 одсто), који углавном заузимају неутралан став (56,4 одсто). Овај резултат могао би бити последица чињенице да новинари већ користе ВИ алате у раду, док студенти немају довољно искуства у примени ВИ у свом свакодневном раду, те ни јасну представу о потенцијалном утицају ВИ на професију.

Половина испитаника верује да ће АИ смањити број послова у новинарству, док веома мали број анкетираних сматра да ће отворити нова радна места. Ово одражава изражену забринутост за сигурност запослења у медијској индустрији.

Дипфејк као највећи ризик

Највећу забринутост код испитаника изазива креирање лажних мултимедијалних садржаја - посебно видео снимака (39.9 одсто) и фотографија (22.2 одсто). Ови подаци указују на то да испитаници виде дипфејк као највећу претњу за новинарску професију и тачност информација.

Генерисање текстуалног садржаја такође представља значајан извор забринутости (15.8%), што показује да постоји страх од аутоматизације писања, што је традиционално сматрано суштинском новинарском вештином.

Укупна дистрибуција показује да су испитаници највише забринути због могућности ВИ да фалсификује реалност кроз манипулисане визуелне садржаје, док су мање забринути због примена које би могле подржати новинаре у свакодневном раду без директног учешћа у креирању садржаја.

Занимљиво је да 3.1 одсто испитаника не види ниједну примену ВИ као проблематичну, што указује на мали сегмент који има потпуно позитиван став према интеграцији АИ у новинарство.

Ипак, као највећи дугорочни ризик испитаници виде губитак аутентичности и креативности.

Србија има најпозитивнији став о ВИ док се у Албанији највише користи

Проценат испитаника у региону који користе алате вештачке интелигенције у свакодневном раду и образовању је прилично уједначен у региону. Међутим, постоје незнатне разлике у примени ВИ. Тако новинари и студенти новинарства у Албанији користе ВИ алате у највећој мери (70,4 одсто), док их испитаници из БиХ у најмањој мери (63 одсто).   

Новинари и студенти новинарства из БиХ имају и најнегативнији став о вештачкој интелигенцији у односу на друге испитанике (17 одсто), док је најпозитивнији став забележен у Србији, а изразила га је готово половина испитаника (45 одсто).

С друге стране, у Албанији је најмањи број испитаника имао негативан став према АИ. Међутим, албански испитаници су углавном имали неутралан став према употреби АИ у медијима (47,2 %), за разлику од испитаника у Србији.

Испитаници из свих делова Западног Балкана који су учествовали у истраживању рекли су да најчешће осећају радозналост када чују речи „вештачка интелигенција“. Већина испитаника који доживљавају негативне емоције према ВИ (као што су бес, туга и страх) долази из БиХ. Највише среће када помисле на вештачку интелигенцију осећају новинари, студенти новинарства и средњошколци заинтересовани за новинарство са Косова*.

Резултати су показали и да испитаници из свих делова региона употребљавају сличне ВИ алате, што показује уједначеност у усвајању технолошких иновација.

 

Овај текст настао је у оквиру пројекта "Како користити вештачку интелигенцију у медијима", који је подржан од стране Western Balkans Fund-а и Европске уније.

Вештачка интелигенција (ВИ) је тема о којој се све више прича у области новинарства етике и права.

„ВИ се односи на рачунарске програме, на машине које су способне да разумеју, продукују и симулирају људску интелигенцију, због тога се и назива вештачка интелигенција“, објашњава адвокат Душан Поповић.

Питали смо вештачку интелигенцију

Када пишете новинарски текст о некоме, у овом случају нечему, највероватније ћете позвати и њега да вам буде саговорник.

Међутим, када се тема односи на ВИ, поставља се питање – може ли сама ВИ бити саговорник?

Да ли је ВИ адекватан саговорник или не, тема је за други текст.

Ово је само пример одговора, који код ВИ варирају, и један можда интересантан начин да се пронађе још један угао гледања на правни аспект ауторских права у савременом добу.

Поставили смо иста питања ChatGPT-у, као и саговорницима.

На питање да ли новинар крши ауторска права објављивањем садржаја које је добио уз помоћ ВИ, одговор је био опширан, а закључак је да све зависи од тога какав садржај се генерише.

Chat GPT: „Ако новинар користи ВИ да генерише садржај који је оригиналан и који није директно базиран на заштићеним радовима, онда, у теорији, не би требало да крши ауторска права. Међутим, ако је садржај који се користи или генерише дубоко укорењен у заштићене елементе без одговарајуће дозволе или адаптације, новинар би могао бити у правном проблему“, одговорио је ChatGPT.

Када смо поставили питање Да ли се оно што ВИ створи уопште може сматрати ауторским делом добили смо конкретнији одговор.

ChatGPT  закључује да у садашњем правном систему, оно што ВИ створи не може бити признато као ауторско дело у традиционалном смислу, јер ауторско право подразумева људску креативност и људски допринос.

На крају сваког одговара ChatGPT истакао је да је важно да сви који користе ВИ буду свесни етичких и правних последица које могу произићи из тога.

Такође, ChatGPT  наводи да је област вештачке интелигенције и даље у развоју, па ће бити потребно још неко време док се потпуно не разјасне правна питања у вези са ВИ.

Угао стручњака: Како ВИ утиче на правну праксу? 

Анализирајући правне и етичке аспекте употребе ВИ у новинарству адвокат УНС-а Душан Поповић истиче да се тренутно сматра да садржај који произведе ВИ није ауторско дело, иако он не дели такво мишљење.

„Ако бисмо узели да је ВИ само алатка коју користимо, може се рећи да уколико човек управља том алатком он ствара ауторско дело. Као што је ауторско дело и када цртате у Фотошопу, или као што се раније клесало у камену, па је на крају је створен фотоапарат који се такође тада могао сматрати новом творевином, тако  се и производ ВИ данас може сматрати ауторским делом“, запажа адвокат.

Поповић наводи да ми ВИ користимо већ дуго, а да нисмо тога ни свесни.

Поповић објавшњава да ће прво бити потребно да се развије релевантна судска пракса у свету, пре него што у Србији дође до измене Закона о ауторском и сродним правима.

„Тек када у Европи почну да се доносе пресуде онда ће доћи до имплементације ВИ у већ постојеће законе о ауторском праву или ће се направити неки нови закон који ће бити lex specialis (специјализовани закон који је јачи од неког уопштеног, прим.нов.) закона о ауторском и сродним правима и тек тада ће моћи да дође до примене ВИ и њеног разумевања у оквиру ауторских права“, објашњава је Поповић.

Поповић додаје да је најважније да се што пре направи јасан правни оквир, јер би неправилно регулисање могло имати штетне последице на развој ВИ и заштиту интелектуалне својине.

Он такође напомиње да се у земљама попут Кине већ појављују случајеви где су радови створени уз помоћ ВИ признати као ауторска дела, што даје назнаке да би сличан приступ могао бити усвојен и у другим деловима света.

Изазови коришћења ВИ у новинарству: Како избегнути правне проблеме 

Новинарка Медија центра Чаглавица и мастер комуникација и односа са јавношћу Катарина Маринковић каже да је коришћење ВИ у новинарству изазовно, нарочито када је реч о ауторским правима.

Маринкновић објашњава да ВИ користи велике базе података за генерисање садржаја, али да то не значи да она дословно копира ауторска дела.

Ипак, запажа новинарка, када садржај генерисан од стране ВИ постане превише сличан заштићеном делу, може доћи до повреде ауторских права.

„Закони на ову тему нису још увек у потпуности дефинисани, али у већини земаља ВИ не може да се сматра аутором. Уместо тога одговорност за садржај који је креиран помоћу ВИ сноси особа или компанија која је користила алат“, тумачи она.

Новинари морају бити пажљиви, истиче Маринковић, како би избегли евентуалне правне последице, посебно у случају да садржај који користе постане предмет дезинформација или повреде права аутора.

Маринковић предлаже да, с обзиром на то да закони још увек јасно не регулишу садржај генерисан ВИ, редакције и медијске куће морају успоставити своја интерна правила.

„Мој став је да би свака редакција требало да дефинише смернице за употребу ВИ у новинарству“, истакла је она.

Док се правна питања не реше, истиче Маринковић, кључно је едуковати новинаре, организовати радионице и пружити подршку медијима, како би се и они сами, али и јавност, упознали са технологијама ВИ и њиховим последицама.

„Новинари и медији морају активно учествовати у дебатама о регулативи вештачке интелигенције, како би заштитили своју професију, етичке стандарде и кредибилитет информација које пласирају јавности“, појаснила је Маринковић.

Овај текст настао је у оквиру пројекта "Како користити вештачку интелигенцију у медијима", који је подржан од стране Western Balkans Fund-а и Европске уније.

Скуп је био миран и протекао је без инцидената, како су и најавили студенти Факултета политичких наука, који су га организовали. 

За време трајања протеста који су студенти ФПН-а назвали “Акција Дезинформер”, грађани су потписивали петицију за гашење Телевизије “Информер” и одузимање дозволе за градску покривеност. Ову петицију предаће Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ).

Студенти су испред Информера положили Кодекс новинара и новинарки Србије и медијске законе. Они су насловницoм Кодекса облепили и ограду испред дворишта ове медијске куће. 

“Изађи, мала”, била је једна од песама коју су певали главном уреднику “Информера” Драгану Ј. Вучићевићу. Ипак, Вучићевић није изашао.

Истовремено, на блогу уживо који је објављиван у онлајн издању “Информера” догађај је описан као “талачка криза”.

Протест је завршен са 16 минута тишине и традиционалном акцијом чишћења коју студенти изводе након протеста.

Иначе, скуп је и почео чишћењем, односно дезинфиковањем ограде “Информера”, са образраложењем студената да желе да дезинфикују медијски простор.

Кандидат за председника треба да има најмање 30 потписа редовних чланова УНС-а, док кандидат за члана других тела треба да има потписе најмање пет редовних чланова. Редовни чланови УНС-а имају право да предложе по једног члана за сваки орган УНС-а.

Рок за пријем кандидатура, које треба да садрже образложење, потребне потписе редовних чланова и сагласност кандидата, је 16. април 2025. године. Адреса УНС-а је Ресавска 28/1, Београд, а имејл skupstina@uns.rs. Чланови кандидационе комисије су Гордана Константиновић, Кристина Ковач Настасић и Александра Ничић.

Удружење новинара Србије је најстарија и највећа новинарска организација у региону, а садашњи председник Живојин Ракочевић је 56. председник.

У прилогу је одлука о сазивању Изборне скупштине УНС-а.

На радионици ћемо говорити о кључним принципима родно осетљивог новинарства и практичним алатима који могу помоћи у професионалном раду. Разговараћемо о замкама, стереотипима, новинарској етици, међународним стандардима када је у питању родно осетљиво извештавање. Предвиђен је и практичан рад у групама када ћемо анализирати медијске садржаје.