Најнижи износ средстава који се може одобрити по пројекту износи 100.000, а највиши 10.000.000 динара.

У Мерошини је за производњу медијских садржаја издвојено укупно 1.000.000 динара.

По пројекту, најнижи износ средстава који може бити додељен у овој општини је 100.000 динара, а највиши 500.000 динара.

Мерошина је и прошле године за медије определила исти износ средстава.

Из буџета Општине Нова Варош за суфинансирање медијских пројеката опшредељено је 4.800.000 динара, колико и прошле године.

Најнижи износ средстава који се може одобрити по пројету је 10.000 динара, а највиши 1.200.000 динара.

Општина Сврљиг је за медијске пројекте ове године издвојила мање новца у односу на прошлу годину -  6.300.000 динара.

Прошле године, за ове намене, општина Сврљиг издвојила је укупно 8.800.000 динара.

Минималан износ средстава који може бити додељен по пројекту у Сврљугу је 100.000 динара, а максималан 3.000.000 динара.

Све расписане конкурсе за суфинансирање производње медијских садржаја можете погледати на сајту УНС-а, као и на порталу Јединственог информационог система (ЈИС).

„Зато што сам ја тако рекла“, одговорила је сада и додала: „Сад смо пустили, не постоје никакве задње и предње намере зашто је то сада“, рекла је она.

Извештај под називом „Надзор и анализа програма пружалаца медијских услуга током изборне кампање за републичке, покрајинске и локалне изборе 2023. године - завршни извештај“ објављен је на сајту РЕМ-а, у рубрици „Извештаји и анализе“, али не и на насловној страни сајта.

Једногодишња сага

Подсетимо, према информацијама до којих је раније дошло Удружење новинара Србије (УНС), стручна служба РЕМ-а је мониторинг о извештавању комерцијалних телевизија за време изборне кампање завршила још 20. децембра 2023. године, три дана након одржаних избора.

РЕМ је 26. децембра 2023. године објавио Извештај о надзору програма током изборне кампање за период од 1. новембра до 14. децембра, у којем се налазе основни изводи из мониторинга медијске кампање за изборе за РТС 1 и 2, РТВ 1 и 2, Н1, Нову С, Ал Џазиру и К1, али не и за комерцијалне емитере са националном фреквенцијом.

Завршни извештај Савет РЕМ-а је усвојио на седници одржаној у јулу прошле године, али он до сада није био објављен.

УНС је од РЕМ-а овај Извештај, на основу Закона о приступу информацијама од јавног значаја, тражио пре више од три месеца (5. новембра 2024. године), али одговор до данас нисмо добили.

На ранија питања УНС-а када ће Завршни извештај бити објављен и зашто се са објављивањем касни, тадашња председница Савета РЕМ-а Оливера Зекић најпре је рекла да се „не касни са објављивањем“, објавшњавајући да је писање оваквог извештаја обиман посао, те да ће бити објављен када га усвоји Савет РЕМ-а.

Када га је, потом, Савет на седници одржаној 15. јула усвојио, УНС је поновио питање, али је тада Зекић рекла да ће „извештај бити објављен када Савет РЕМ-а на наредној седници усвоји записник са јулске седнице“.

И то је урађено 28. октобра ове године, али Извештај ни тада није дат на увид јавности.

На тадашње питање УНС-а зашто сада не објави Извештај, Зекић рекла да ће јавност за објављивање Извештаја „морати да сачека нови Савет РЕМ-а“, и то због тога што „она тако каже“.

О овим темама говорили су Фахир Канлић, сарадник Интернационалног универзитета у Сарајеву, Александра Ничић, новинарка сајта УНС-а, Катарина Маринковић, новинарка Медија центра Чаглавица и мастер односа с јавношћу, као и Емирјон Сења, новинар и професор новинарства на Универзитету БЕДЕР у Тирани.

Радионицу у Сарајеву организовало је Удружење новинара Србије (УНС) у сарадњи са Албанским центром за квалитетно новинарство из Тиране (ACQJ), Центром за развој омладинског активизма из Сарајева (ЦРОА) и Медија центром из Чаглавице.

Фахир Канлић рекао је на радионици да је питање које се најчешће поставља - да ли ће вештачка инелигенција земенити новинаре? По његовом мишљењу не - бар још 50 година. Међутим, Канлић наводи да је са појавом вештачке интелигенције 14 одсто запослених у ИТ сектору добило отказе.

Канлић је навео и да су у земљама Западног Балкана велики проблем заштита и поверљивост података, као и законодавство.

„Регион још увек има проблем и са граматички компликованим језицима, јер је велики број алата на енглеском језику“, навео је.

АИ је, по његовим речима, трансформисао медије уводећи револуцију у креирању садржаја, анализу, али је довео и до хиперпродукције садржаја, јер се због вештачке интелигенције готово истоветан садржај шири друштвеним мрежама.

Фахир Канлић сматра да је појава вештачке интелигенције утицала и на новинаре, јер се на тржишту више не тражи формално образовање, већ новинари који познају АИ алате.

Канлић је додао и да у Босни и Херцеговини око два одсто медија користи алате вештачке интелигенције, углавном за превођење или проверу граматичке исправности.

Такође, сматра да ће у будућности доћи до ближе сарадње новинских кућа и ИТ фирми, јер ће новинарима бити потребни алгоритми генерисани према њиховим потребама.

Као примере овакве сарадње Александра Ничић навела је платформе на којима се објављују интерактивни чланци, за које, како је рекла, Ројтерсов институт за истраживање новинарства у најновијем истраживању наводи да ће бити све учесталији у новинарству ове године. 

У питању су, како је рекла, текстови који темељно анализирају одређен проблем, феномен или појаву, али за разлику од класичних чланака, омогућавају и интеракцију са имагинарним АИ новинаром који им појашњава детаље из текста.

Овај тип иновација које је вештачка интелигенција увела у новинарство илустровала је и примером интерактивних чланака који су се појавили у магазину Тајм.

Они истовремено омогућују сумирање чланка, гласовну комуникацију и дописивање са АИ новинаром. Најављен је, додала је, и следећи корак, када ће читалац добијати одговоре клонираним гласом новинара.

Када је реч о АИ алатима које новинари користе у свом свакодневном раду, Ничић је рекла да постоје генеративни алати - који креирају нови садржај и аналитички, који на основу анализе великих количина података, идентификују трендове и проверавају чињенице.

„Савет је да се приликом употребе генеративних модела представите и кажете: ‘Ја сам новинар/новинарка и потребна ми је информација за креирање садржаја, а затим и да укратко опишете тему’. Ипак, битно је да нипошто да не дајете поверљиве информације или откривате личне податке. Што више података (који нису поверљиви) откријете, то ће и резултат бити бољи“, каже Александра.

Она истиче да је препорука за новинаре да траже линк ка датој информацији, што сваки генеративни модел има као могућност од краја прошле године.

Такође, истиче да се генеративни модели могу користити за прилагођавање стила писања, а ту је посебно издвојила алат Клод (Claude).

АИ алати омогућавају и генерисање видеа, али по речима Ничић, граница која се не сме прелазити је генерисање стварних личности. Она је истакла да АИ алате не треба користити за лажно представљање реалних личности, а то је и препорука из Париске повеље о употреби АИ, коју су објавили Репортери без граница.

Она је истакла и позитивну улогу аналитичких АИ алата, нарочито када је у питању транскрипција, додавање титлова у видео-снимцима, претварање фотографија у текст и изолација шумова у видео садржајима…

Емирјон Сења рекао је да је у новинарству увек присутно питање да ли треба објављивати оно што публика тражи или оно што јој је стварно потребно.

Ипак, како је додао Сења, добро је познавати читалачке преференције, а за ту намену, на примерима је показао АИ алате који се користе за проверу колико су неке теме присутне на друштвеним мрежама.

Као алат посебно важан за ту намену намену издвојио је Buzzsumo. Овај алат прати како се одређени линк дели на друштвеним мрежама и за шта се све употребљава, како би анализирао трендове.

Емирјон Сења рекао је да ма колико се мисли да нема цензуре у коришћењу АИ алата, она и те како постоји. Када је, како је навео, на кинеском Deepseek-у поставио питања о Тајвану, одговор је био- питајте нешто друго.

Такође, Сења је показао примере фотографија које су манипулацијом АИ техникама добиле сасвим други контекст.

Упозанао је учеснике радионице и са апликацијама које им могу помоћи у креирању форографија, али и провери њихове аутентичности.

Рекао је и да највише манипулације АИ садржају постоји у рубрици шоу-бизнис.

Он је присутнима показао како да користе АИ алате за анализу великих скупова података и за њихову визуализациу, посебно се осврнувши на Flourish.

Катарина Маринковић објаснила је присутнима да осим лажних видео записа, вештачка интелигенција може креирати лажне фотографије, као и аудио записе који звуче потпуно аутентично. Све то, како је навела, представља дипфејк садржај.

По њеним речима намена дипфејка су преваре, али и политичке манипулације. Зато је упозорила да новинари никако не треба да објављују непроверене видео снимке, нарочито са друштвених мрежа.

Катарина је присутне упознала и са алатима којима се могу детектовати дипфејк видео снимци, међу којима је и InVeed.

Као примере дипфејка присутнима је показала видео-садржај у коме се компјутерски генерисане копије Доналда Трампа и Џозефа Бајдена грле, као и видео-снимак у коме копија Барака Обаме вређа Трампа.

Дипфејк, како је рекла, има и позитивну примену, а пример су филмски ефекти и “оживљавање” реалних личности попут Алберта Ајнштајна ради забаве. Ипак, генерисање оваквог садржаја недопустиво је у дневној информативи.

Како је вештачка интелигенција утицала на рад новинара, Катарина је илустровала примером из своје матичне куће - Медија центра Чаглавица. Маринковић је рекла да су недавно имали двоје стажиста који су били технолошки писмени и са терена су се враћали са текстовима креираним АИ алатима, али је додала да ови алати нису одговарали на пет основних новинарских питања.

“У новинарству постоје пет питања на које новинари треба да одговоре у свакој вести. Ако нема одговора на њих, нисте добили вест са терена. А вештачка интелигенција још увек не може толико напредно да ради”, закључила је Катарина.

Овај пример је, навела је Маринковић, показатељ да вештачка интелигенција не може да замени новинаре.

Разговорима су у Грачаници и Косовској Митровици, које је организовао УНС, а који су изазвали велико интересовање новинара, али и уметника, присуствовали председник УНС-а Живојин Ракочевић, генерални секретар УНС-а Нино Брајовић, као и менаџерка Образовног центра УНС-а Драгана Бјелица.

Поповић је учесницима предочио да се под ауторским делом сматра духовна творевина, изражена у одређеној форми која изискује оригиналност и креативност. 

На питање новинара, да ли суд као оригиналну ауторску творевину третира вест и извештај одговорио је да не. Разлог за то је, како је додао Поповић, чињеница да аутор дељењем информације није показао свој ауторски печат.

Међутим, ово се, како је рекао, не односи на фото вест. Фотографија настала на дневном догађају представља ауторско дело.

Поповић је нагласио да постоје материјална и имовинска права, али да јавност са тим није довољно упозната јер се о овој теми мало говори и зна.

„Медији и новинари су дужни да их поштују тиме што ће објављивањем садржаја, било да се ради о фотографији, тексту или видео материјалу имати писану дозволу, односно сачинити уговор са аутором“, рекао је он.

Данас у мору информација, истакао је Поповић, много чешће долази до повреде ауторских права и она се много више нарушавају.

“Уколико аутор у свој текст користи, уноси податке из нечијег ауторског дела дужан је да то нагласи цитирањем, са навођењем аутора, наслова и агенције са које је цитат преузет”, навео је између осталог Поповић приликом разговора са новинарима, медијским радницима и уметнцима.

На питање колико трају права аутора одговорио је - до краја живота аутора, али и 70 година након његове смрти.

Најнижи износ средстава који се може одобрити по пројекту је 60.000 динара, а највиши 3.500.000 динара.

У Пироту је за производњу медијских садржаја издвојено укупно 42.000.000 динара, исто као и прошле године.

Најнижи износ средстава који може бити додељен по пројекту је 50.000 динара, а највиши 18.000.000 динара.

Из буџета Општине Власотинце за медије је ове године издвојено 4.500.000 динара. Најнижи износ који може бити додељен по пројекту је 100.000 динара, а највиши 1.500.000 динара.

Ова општина прошле године je издвојила исти износ за медијске пројекте.

Општина Чајетина је ове године за суфинансирање медијских пројеката издвојила 10.000.000 динара, што је упола мање у односу на прошлу годину када је Чајетина за ове намене  определила 20.000.000 динара.

Најнижи износ средстава који може бити додељен по пројекту у Чајетини је 100.000 динара, а највиши 3.000.000 динара.

„Сарадња власти и цивилног друштва, мотивисана јавним интересом, уобичајена је у демократским земљама. Већ годинама, међутим, власт у Србији скоро свакодневно одступа од базичних демократских стандарда и принципа владавине права због чега  обустављамо сваки вид сарадње с органима законодавне и извшрне власти. Повлачимо се из чланства, формалног или неформалног, у радним групама Владе и министарстава, као и у другим сталним или ад хок телима у чији рад смо били укључени”, наводи се у саопштењу дела организација цивилног друштва, међу којима су Независно удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, Асоцијација медија, Славко Ћурувија фондација и Асоцијација онлајн медија. 

Организације бојкотују медијске конкурсе, али то не траже од свог чланства

На питање Удружења новинара Србије (УНС) да ли обустава сарадње с институцијама значи и иступање из свих процеса који се односе на пројектно суфинансирање — од пријављивања на конкурсе, до учешћа у комисијама за оцењивање пројеката, извршна директорка Асоцијације медија Изабела Бранковић дала је потврдан одговор. 

,,Асоцијација медија неће учествовати на конкурсима Министарства информисања и телекомунукација. Нећемо предлагати кандидате за комисије, нити ћемо аплицирати са пројектима, што је у складу са одлуком о обустави сарадње са законодавном и извршном влашћу. Иако је Асоцијација медија одлучила да не учествује на конкурсима, то не треба да утиче на организације и медије, с обзиром на то да су то средства свих грађана Србије, а не Министарства, Покрајине или неке локалне самоуправе”, објашњава Изабела Бранковић. 

Исти став заступа и Независно удружење новинара Србије (НУНС), такође наглашавајући да њихова одлука не треба да утиче на локалне организације и медије. 

,,Свакако се не ради о новцу Министарства, Покрајине или неке локалне самоуправе, већ о новцу свих грађана Србије. Локалним медијима су та средства ипак значајна за опстанак”, наглашава новинарка и уредница сајта НУНС-а Ивана Крагуљ. 

Да се прекид сарадње с институцијама односи и на пројектно суфинансирање, одлучило је и Независно друштво новинара Војводине (НДНВ). 

,,НДНВ је прекинуо сваки облик сарадње са органима власти, јер сматрамо да је остварење студентских захтева од кључног јавног интереса. У друштву у којем нема владавине права, нису могуће ни медијске слободе. Наш прекид сарадње свакако се односи и на конкурсно суфинансирање медијских садржаја, које иначе годинама уназад представља коруптивни механизам за финансирање режимске пропаганде”, наводи директор за правне послове НДНВ-а Вељко Милић. 

Међу медијским организацијама које су потписници обуставе сарадње с интистуцијама налазе се и Славко Ћурувија фондација (СЋФ) и Асоцијација онлајн медија (АОМ).

Извршна директорка СЋФ Ивана Стевановић наводи да Фондација ,,иначе не учествује у комисијама, нити конкурише на конкурсима за суфинансирање медија”.

Када је реч о АОМ-у, до објављивања овог текста нисмо добили одговор на питање о учешћу на конкурсима и у комисијама за оцењивање пројеката. 

Док неколико организација обуставља сарадњу са влашћу, па и учешће у процесу пројектног суфинансирања, Министарство информисања и телекомуникација (МИТ) поставило је рок до прошлог петка за слање пратеће документације кандидата за чланове комисија који ће одлучивати о расподели средстава, а који су се регистровали у Јединственом информационом систему. 

Министарство: Број медијских организација које су обуставиле сарадњу је занемарљив за процес пројектног суфинансирања

На питање како ће обустава сарадње дела медијских организација с институцијама утицати на пројектно суфинансирање медија, из МИТ за УНС кажу да је број организација који је донео такву одлуку ,,занемарљив”. 

„Овом приликом Вас подсећамо на то да у Републици Србији делује око 2.200 медија, 76 новинарских и медијских удружења, 3 независна регулаторна, односно саморегулаторна тела, 1.228 регистрованих издавача медија (према подацима добијеним од Агенције за привредне регистре), три синдикалне организације са националном покривеношћу и још неколико њих са локалном или регионалном покривеношћу. Имајући претходно наведено у виду, јасно је да је број организација цивилног друштва у области јавног информисања који се определио да обустави сарадњу са органима државних власти занемарљив”, објашњава МИТ. 

Министарство додаје да ,,изражава жаљење због такве одлуке коју сматра неконструктивном и позива медијске организације цивилног друштва да се врате дијалогу који је ово Министарство иницирало одмах по формирању Владе Републике Србије у овом сазиву и који у континуитету спроводи”. 

Због тога су данас, како је навела Милошевић, многи млади људи приморани да широм Србије бране актуелни Устав.

„Да се боре за слободу, одговорност, правду и да они данас мењају наше друштво, рекла бих, по мери Димитрија Давидовића мењајући, пре свега, нас као грађане, ослобађајући нас од страха, неке лоше заоставштине и извлачећи из нас ону доброту која је негде била дубоко учаурена јер дуго нисмо имали ни где, ни коме да је покажемо. Захваљујући тој деци, доброта је данас поново на цени“, рекла је Милошевић.

Улога новинару у друштвеним променамаа, истиче она, изузетно је велика уколико постоји жеља да се професионално и одговорно бавимо овим послом.

„То је у првој половини 19 века добро приметио Димитрије Давидовић, да је у променама друштвених околности важна улога новинара, те је основао и прве новине српске. Наша улога је да промовишемо владавину права, да указујемо на све аномалије у друштву и да будемо корективни фактор у јавном интересу. Мислим да би данас то била и порука Димитрија Давидовића да може да проговори, било да би говорио као уставотворац или као новинар“, закључила је потпредседница УНС-а Оливера Милошевић.

Потпредседник УНС-а Слободан Ћирић рекао је да се данас пред гробом Димитрија Давидовића сећамо човека који је пре двеста година новинарима задао неке озбиљне задатке, а које изгледа, ни данас многи од нас нису положили.

„Морамо некако да почнемо да се преиспитујемо, ми сами први као представници седме силе која више није, чини ми се, ни седма ни сила, али покушава да буде. Морамо да се преиспитамо, да дамо неке поштене одговоре сами себи на нека важна питања - шта сам ја као новинар до сада радио и како сам то радио, да ли сам поштовао правила професије, да ли сам радио у јавном интересу, да ли сам радио у служби истине, да ли сам трагао за истином или сам служио некој власти или сам био друштвено-политички радник и апологета онога што прокламује владајућа странка било која, или сам служио неким ужим центрима моћи или сам служио неким економским интересима?“, поставио је питања Слободан Ћирић.

Од поштенијих одговора на ова питања, навео је он, зависи судбина новинарства у Србији, истичући да мисли да би многе колеге када би поштено одговориле на ова питања престала да се баве овом професијом.

„То је једна тешка тема, али и времена су тешка. Никада положај новинара у Србији није гори и тежи него што је сада ситуација, поготову имајући у виду ове околности у којима живимо. Велико је питање како ће ова наша струка проћи и опстати. Када ви данас видите ову нашу децу, студенте и ђаке који скандирају ‘хоћемо правду’ они не траже правду у формално правном смислу, они траже исконску правду, праведно друштво, друштво у коме ће најспособији бити на најодговорнијим местима и одговарати свако за свој посао да нам се не би десило да поново падне нека надстрешница и погине 15 људи“, истакао је потпредседник УНС-а.

То је оно, подвлачи он, што млади људи и многи грађани Србије данас траже, а што је, како је закључио, један од задатака који је и пред новинарима.

„Ми морамо то испратити на адекватан начин и јавност обавестити онако како се ствари заиста дешавају, а не како би неко желео да буде“, истакао је Ћирић.

Председник УНС-а Живојин Ракочевић је рекао да је тешко да се може наћи тренутак, а да то понављамо барем пет година, када је мање дијалога у друштву.

„Од Другог светског рата на овамо никада и на глобалном нивоу није било више позива на дијалог, а никада мање дијалога није било. Суштина је у томе да се ми данас налазимо и изложени смо проклетству плурализма пропаганди, а не плурализму истина“, истакао је Ракочевић.

„Ми морамо, можемо и радимо на различитим нивоима да не будемо удружење истомишљеника. УНС је удружење неистомишљеника и људи који су способни да разговарају међу собом и да на том малом простору ширимо идеју слободе, различитости, другог мишљења и другачијег приступа и односа према свету. Никада нам се ово не би догађало што нам се догађа, никада не бисмо разговарали о пропасти професије која по својој природи значи слободу да смо отворени према другима и да се, нажалост, не боримо грчевито да елиминишемо друго и дручачије“, подвукао је председник УНС-а Живојин Ракочевић.

Члан Управе УНС-а и уредник РТВ КиМ из Чаглавице Горан Аврамовић рекао је да Давидовић није био само сведок историје, већ њен јако значајан учесник.

„Стварао је и то је чинио алатом који је имао у рукама, чинио је пером и имао је визију модерне Србије. Те Новине сербске које је подарио српском народу из царствујућег града Виене су заправо биле глас у време када је идеја слободе и просветитељства тек наговештвала неко ново доба које ће се десити“, навео је он.

Његова реч није била само вест, наставио је Аврамовић, она је утицала на народ тог времена, учила га, храбрила и оснаживала, да би касније била уобличена у Сретењски устав.

„Први модерни Устав тадашње Србије у ком су потврђене те идеје, демократичности и капацитета да буде демократичан српски народ и државотворности. Нажалост, тај Устав није много трајао, али нам је из њега остало и све оно што се дешава данас што окупља те младе људе, а то јесу идеја слободе, правде и једнакости пред системом и жеља и потреба да се за то бори до крајњих граница колико год је потребно“, закључио је Аврамовић, иначе добитник УНС-ове награде „Димитрије Давидовић“ 2017. године.

Представници УНС-а сваке године 15. фебруара, посетом гробу Димитрија Давидовића у Смедереву, творца Сретењског устава и оца српског новинарства, чувају културу сећања на једног од оснивача и првог уредника Новина сербских, првих новина издаваних на територији тадашње Србије. 

Догађају ће присуствовати председник УНС-а Живојин Ракочевић, потпредседници УНС-а Оливера Милошевић и Слободан Ћирић, Горан Аврамовић, члан Управе УНС-а уредник РТВ КиМ Чаглавица и добитник УНС- ове награде „Димитрије Давидовић“ 2017. године и и чланица Управе УНС-а Драгана Деурић.

Овај дан, подсетио је новинар Миша Стојиљковић који се у име дела радника РТС-а обратио окупљенима, обележава се тако што се емитују специјалне емисије, раде се интервјуи са новинарима и стручњацима за медије, програми се често усмеравају на теме које су у том моменту релеватне за радијску културу, али и медије и друштвo у целини, са посебним фокусом на слободу медија и улогу радија у кризним ситуацијама.

„Пошто смо и ми део света, и ми обележавамо овој дан, не губећи из вида ситуацију у којој се Србија тренутно налази. А ко смо то ми? Ми смо један део запослених у Радио-телевизији Србије и желимо да помогнемо својој кући да исправи грешке која је правила, да врати достојанство свог имена и да постане оно што јој закон налаже - Јавни медијски сервис свих грађана Србије“, рекао је.

Он је навео да је „у не мало тренутака свог постојања, Радио-телевизија Србије својим начином извештавања доприносила нормализацији и легитимизацији много тога што не можемо назвати правим вредностима“.

Радио-телевизија Србије, подсетили су запослени, има свој телевизијски информативни програм, али уз овај програм постоје још три, како су навели, ништа мање важна програма - Културно-уметнички, Образовно-научни и Забавни програм, као и сектор продукције и технике.

„РТС има и оно Р, Радио Београд, 1, 2 и 3, као и Радио Београд 202. РТС има и велику музичку продукцију, у оквиру које постоје хорска, симфонијска, џез и народна редакција. Ту је још и продукција грамофонских плоча, издавачка и галеријска делатност“, подсетили су.

„Међутим, нас око две и по хиљаде запослених, постали смо таоци једног дела Информативног програма, који не преноси све информације од јавног значаја за грађане Србије. Наши послови у огромном броју случајева немају никаквих додирних тачака са политиком, а, ипак, сви добијамо епитет пристрасних новинара или уредника. Многи од нас часно обављају своје послове, па ипак сви добијамо епитет нечасних“, рекао је Стојиљковић.

Он је навео да радници РТС-а имају право да кажу да мисле да неке колеге греше и да их колегијално подсете на законе, на новинарски кодекс, на морална начела и, најзад, на људскост и част.

„У овој борби многи од нас су јавно иступили лично, а неки од сектора су готово једногласно подржали борбу за праведно друштво и бољу будућност. Музичка продукција, сектор редитеља, Културно-уметнички програм, већи део колега из Радио Београда 2 и 3. Један од наших уредника учинио је то међу првима. Стао је на страну добра и охрабрио нас све да му се у томе придружимо. То је Бранко Станковић, аутор серијала Квадратура круга“, рекао је Стојиљковић.

Он је истакао да је Станковић био спречен да дође, али да послао писмо, које је потом прочитао.

„Као што знате, био сам први петао у РТС-у који је прерано закукурикао и још пре два месеца подржао студенте. Ниједног тренутка нисам имао дилему да ли ћу стати уз оне који се боре за истину, правду, ослобађање заробљених институција, за слободно мишљење и слободне медије, једнако право за све, или уз оне који се боре за очување својих интереса, позиција, функција и власти, без обзира на цену и жртве“, написао је Станковић у писму.

Он је истакао да РТС није стао уз праве вредности, ни уз студенте, и да ће то „остати забележено као срамна страница у историји наше куће која је дуго тумарала у мраку, тражећи што безболнији излаз из њега“.

„Ја нисам имао тај проблем, јер сам одмах препознао где је светлост, а где је мрак, где је истина, а где је лаж и зато сам тако реаговао. Срећом, нису ми као петлу који је прерано закукурикао заврнули певало, а ни шију, јер таблоиди нису имали за шта да се ухвате да би ме разапели на свој блатоидни стуб срама. Када имате чист образ и исто такве руке и савести када не припадате никоме, онда можете свакоме да погледате у лице, а себе без стида у огледалу“, написао је, између осталог, Станковић.

Своје писмо закључио је речима: „РТС је, кажу, почео да се отвaра. Ја кажем, отворио се само два прста, а до порођаја ће бити још мука и болова, вероватно и царског реза, али без анестезије, јер смо већ доста анестезирали и лоботомирали народ. Надам се само да ће тај порођај, уз подршку свих нас, проћи са што мање болова. Уз вас, Бранко Станковић“.

Александар Стојадиновић из Забавне редакције РТС-а потом је прочитао неколико својих афоризама, након чега су се окупљенима обратиле две студенткиње новинарства са Факултета политичких наука - Јелена Томашевић и Ивона Марковић.

„Овај протест није само борба за транспарентнији рад Јавног сервиса, ово је борба за будућност наше професије. Студирамо новинарство у земљи у који су слободни медији реткост, у којој се истина гуши пре него што добије прилику да се чује и у којој Јавни сервис, који треба да буде ослонац објективног информисања, ћути управо онда када би морао да говори. У земљи у којој су новинари изложени притисцима, у којој се независни гласови ућуткују, а цензура постаје део свакодневице. Не желимо да будемо генерација новинарки која стрепи да постави питање, која се пита да ли ће сваки њен прилог бити цензурисан, која мора да бира између истине и опстанка у професији“, рекле су оне.

Томашевић и Марковић су истакле да студенти не пристају на то.

„Не пристајемо да одлазак из земље буде једини начин да се бавимо истинским новинарством. Не пристајемо да одустанемо од професије пре него што смо у њу и закорачиле. Не пристајемо да ћутимо док се наше колеге отпуштају, док се новинари проглашавају непријатељима државе, док се истина склања са телевизијских екрана, из радио таласа и из живота грађана. Јер ако данас заћутимо,сутра можда више нећемо имати прилику да проговоримо“, рекле су.  

Оне су истакле и да су студенти данас на овом скупу и због колегиница и колега са Факултета драмских уметности (ФДУ), „који су први ступили у блокаду и показали нам шта значи борити се“.

Подсетиле су да су ови студенти изнели своје захтеве првог дана блокаде, а да је у Дневнику 2 емитованом 12. децембра „репортер РТС-а саопштио да су захтеви студента ФДУ објављени тек тога дана, иако је истина да су изнети 17 дана раније“.

„Зато данас захтевамо да Јавни сервис пружи тачне информације и исправи своју лаж, да престане да манипулише чињеницама и да почне да ради оно због чега постоји – да грађане извештава истинито и правовремено“, рекле су, између осталог, оне и истакле да студенти стоје уз колеге са РТС-а који су дигли глас.

Радници РТС-а који су организовали скуп подржали су студенте у овом захтеву.

„И ми радници РТС-а данас овде окупљени захтевамо да студенти добију јавно извињење у емисијама у којима су клеветани да су страни плаћеници, лопови и криминалци. Можда ће неко рећи да то није лако, али то је први корак у исцељењу рана које су отворене у нашој кући. Осећали смо да морамо да пустимо глас и желимо да се он далеко чује“, рекао је Стојиљковић.

Стојиљковић је подсетио да део радника РТС-а сваког дана стоји испред зграде РТС-а у Таковској и да у 11.52 и блокира улицу и позвао колегинице и колеге, као и грађане да им се у томе придруже.

Уколико имате проблема са пријавом, можете се обратити стручним службама Министарства на број телефона: +381 64 6705333 или имејл адресу jis@mit.gov.rs.

Најнижи износ средстава који се може одобрити по пројекту износи 100.000, а највиши 12.000.000 динара.

Градска општина Обреновац расписала је два конкурса за суфинансирање медијских пројеката – један за радио, штампане и интернет медије, а други за телевизију.

На конкурсу за суфинансирање медијских пројеката за радио, штампане и интернет медије, ова градска општина издвојила је 6.300.000 динара, док је за пројекте намењене телевизији определила 13.700.000 динарa.

Тако је за медијске пројекте Обреновац издвојио 12.300.000 динара више него прошле године, када је опредељено 7.350.000 динара и када је износ новца значајно умањен у односу на 2023. годину, као и године пре тога.

Минимални износ средстава који може бити додељен по пројекту на конкурсу за суфинансирање медијских пројеката намењених радио, штампаним и интернет медијима износи 200.000, а максимални 2.500.000 динара.

За пројекте намењене телевизији највиши износ средстава који може бити одобрен по пројекту је 10.000.000, а најнижи 300.000 динара.

Општина Димитровград је за медијске пројекте издвојила укупно 13.800.000 динара, што је 1.700.000 динара мање него претходне године. Највиши износ средстава који може бити додељен по пројекту на конкурсу ове Општине је 8.000.000, а најнижи 100.000 динара.

Костолац је за медијске пројекте определио 300.000 динара, једнако као лане. Највиши износ новца који може бити додељен по пројекту је 150.000, а најнижи 200.000 динара.

База, доступна на сајту finansiranjemedija.rs, важан је ресурс за медијске професионалце и истраживаче заинтересоване за праћење процеса финансирања медијских пројеката.

Настала је 2016. године у оквиру пројекта Медијске коалиције коју су тада чинили УНС, НУНС, НДНВ, АНЕМ и Локал прес, а УНС је након завршетка пројекта својим ресурсима наставио да финансира рад базе, односно редовно уношење података.

Колегинице и колеге које се пријављују за чланове комисије у новом Јединственом информационом систему (ЈИС) који је израдило Министарство информисања и телекомуникација (МИТ), у УНС-овој бази могу пронаћи решења о формирању комисија у последњих десет година, која су им потребна као доказ о претходном учешћу у комисијама.

Подсетимо, ЈИС је са радом почео 1. јануара 2025. године. Циљ ЈИС-а је унапређење процеса суфинансирања пројеката у области јавног информисања, чинећи га транспарентнијим и ефикаснијим за учеснике.

И поред постојања ЈИС-а, УНС ће наставити са редовним уношењем података у своју базу, пружајући додатни ресурс и подршку медијској заједници у Србији.

Разговор ће у понедељак, 17. фебруара, у Косовској Митровици од 16 часова у Приватном културном центру "Акваријус" водити председница ДНКиМ-а Ивана Вановац.

У уторак, 18. фебруара у Грачаници, од 12 сати у Дому културе "Грачаница" разговор ће водити секретарка ДНКиМ-а Јелена Марковић.

Молимо вас да своје присуство потврдите секретарки ДНКиМ Јелени Марковић до 14. фебруара на имејл jelena.markovic@uns.rs, где можете и унапред послати питања за адвокате.

Поједине светске медијске куће већ имају редакције посвећене искључиво ВИ, док се неки медији још увек нису усудили да је користе.

Како то обично бива са новинама, једни су потпуно прихватили ВИ, док је други гледају с песимизмом, речено је на радионици.

Новинарка сајта УНС-а и докторанткиња на Факултету политичких наука Александра Ничић, рекла је да се гледишта свих медијских професионалаца сусрећу у једној реченици: „Вештачка интелигенција мења ДНК медија“.

„Неке ствари које су деловале као део научно-фантастичних филмова или дистопијских романа сада су наша свакодневица и наша реалност, захваљујући ВИ“, запажа Ничић.

Саветник за менаџере и директоре и АИ стратег Марк Бригс упоредио је појаву ВИ са појавом друштвених мрежа.

„Сарађивао сам са медијима почетком 2000-их, када су се појавиле друштвене мреже. Многи су ми рекли да не знају шта је то и да немају времена да се тиме баве, да то није у опису њиховог посла. Свесни сте да данас готово да не можете да замислите новинарски посао без друштвених мрежа“, испричао је Бригс.

Додао је и да су они који „нису имали времена“ да се баве друштвеним мрежама углавном зажалили, јер би заостајали за колегама који су одмах прихватили нове медијске трендове.

Морате користити ВИ да бисте научили како може да вам помогне

Потребно је време како бисмо научили како ВИ функционише, јер је то потпуно нови вид технологије који нисмо до сада користили, рекао је Бригс.

„Није испрва јасно како нам може помоћи и због тога многи оклевају када је у питању експериментисање са ВИ, али морате користити ВИ да бисте научили како може да вам помогне“, истакао је Бригс.

Он је препоручио да се према ВИ опходимо као што се опходимо према асистенту: „Ако причамо са ВИ као да је особа, добићемо боље резутате“, рекао је.

Видео: Ива Јовановић

„ВИ треба да буде асистент који вам помаже у раду, а не колега који прави проблеме“, додала  је Александра Ничић.

Професор новинарства на Универзитетском колеџу БЕДЕР у Тирани, Емирјон Сења каже да се не треба плашити ВИ, већ да је треба користи као предност, каква и јесте.

„Увођењем ВИ ствари су се преокренуле, млади новинари данас не треба да уче само како да извештавају, већ и како да користе ВИ у свом раду. Пре свега, како би што боље разумели потребе публике и прилагодили јој садржај тако да јој буде лак за конзумирање, јер то је једна од основних ствари која ВИ треба да ради“, рекао је Сења.

ВИ увек треба користити као подршку, не као доносиоца одлука, закључио је он.

Шта Кодекс новинара Србије каже о коришћењу ВИ? 

Александра Ничић говорила је о употреби ВИ која је у складу са етичким стандардима и осврнула се на нови Кодекс новинара Србије, који је на снагу ступио децембра прошле године, a који прописује да је употреба ВИ у новинарству дозвољена.

Она је истакла да уколико новинари користе ВИ, не одступају од етичких и професионалних стандарда. Међутим, рекла је Ничић, веома је важно „да употреба ВИ буде транспарентна и одговорна, што значи да сте ви, као новинар, када користите ВИ дужни да назначите да сте је користили“.

„Важно је јасно назначити који део текста је аутентичан, а који синтетички, односно, који део текста је креиран уз помоћ вештачке интелигенције, а који је производ новинарског рада“, истакла је она.

Додала је и да употреба ВИ у новинарству не ослобађа новинара одговорности.

„Одговорни смо за тај садржај, као и за сваки други“, каже Ничић.

Ничић је подсетила на оно што пише у Париској повељи, коју су објавили Репортери без граница, а то је да би свака редакција требало да успостави сопствени консензус о коришћењу ВИ.

Ограничења ВИ

Вештачка интелигенција је сложен систем који се готово сваког дана унапређује, ипак, постоје ограничења њене „интелигенције“ којих се треба пазити, речено је на радионици.

Експерт за дигиталну трансформацију и докторанд на Факултету техничких наука у Новом Саду Александар Мастиловић објаснио је појмове халуцинације и канибализма ВИ и упоредио тренирање ВИ са одгојем детета.

Како је објаснио, халуцинације се дешавају када ВИ не зна одговор на наше питање, али нам то неће признати, већ ће нам дати највероватнији одговор из базе знања, иако он није тачан.

„Све што је резултат рада ВИ негде већ постоји, питање је само броја извора који су комбиновани у нову информацију. Оног момента кад ти извори почињу нестајати и све буде резултат ВИ оне ће једна другу почети да гуше и то је 'канибализам'. Односно, оно што креира  једна ВИ, биће коришћено за тренинг друге и нестаће људска креативност“, појаснио је Мастиловић.

Видео: Ива Јовановић

Мастиловић је нагласио да нестручна примена ВИ може да узрокује много већу штету него корист.

Навео је пример да ако радник фирме XY у Chat GPT унесе финансијске токове те фирме како би му помогла да их среди, он је свима дао увид у те токове.

„Наиме, Chat GPT није затворен програм, оно што у њега унесете он ће искористи за своје подучавање и ако му неко сутра затражи 'дај ми финансијске токове XY фирме' он ће то и урадити“, истакао је Мастиловић.

Још један проблем ВИ је то што се фокусира на лако доступне информације, рекао је Емирјон Сења.

„ВИ се неће бавити неким дубоким истраживањем информација како би вам дала одговор, она ће узети оне информације које су јој лако доступне и на основу њих ће креирати одговор“, рекао је Сења.

Марк Бригс увиђа да је ово „најгора ВИ коју ћемо икад користити“ и да је то добар знак.

„Једно од питања које сам највише добијао на радионицама у Србији је у вези са ограничењима српског језика у неким од алата ВИ. Као одговор, увек бих рекао да се на томе активно ради и да ће у блиској будућности и то бити усавршено. ВИ брзо учи и ово је најгора ВИ коју ћемо икад користити, већ сутра ће бити боље“, објаснио је Бригс.

Дипфејк (Deepfake)

Новинарка Медија центра Чаглавица и мастер односа с јавношћу Катарина Маринковић објаснила је шта је дипфејк и у које сврхе се може користити.

Она је дипфејк описала као компјутер који уме да препозна како нека особа говори и како се креће и да на основу тог знања напарави лажан видео снимак са речима које та особа никада није изговорила.

Видео: Ива Јовановић

Као пример негативног коришћења дипфејка Маринковић је навела видео снимак политичара Драгана Ђиласа који је ТВ Пинк прошле године емитовала. Тај видео снимак, објаснила је она, направљен је помоћу ВИ и приказује Ђиласа како изговара речи које никада није рекао.

„Овакво коришћење АИ алата има за циљ да изазове скандале и манипулацију, али и да наруши углед личности чији је лик коришћен“, закључује Маринковић.

Александра Ничић рекла је да је „употреба дипфејка у новинарству неприхватљива“.

„У Париској повељи о употреби ВИ у новинарству препоручено је да се алати ВИ не користе за креирање садржаја који лажно представља стварне појединце, дакле, дипфејк садржај се не треба нипошто објављивати, чак и ако назначите да сте за садржај користили ВИ“, објаснила је Ничић.

Александар Мастиловић објаснио је да ВИ оставља трагове и да практично не можете сакрити да сте користили ВИ, јер постоје алати који детектују примену исте.

„Један од тих алата је InVID – довољно је да унесте видео или слику за коју сумњате да је коришћена ВИ и InVID ће вам рећи да ли је било манипулисања од стране ВИ“, објаснио је.

Који алат ВИ је најбољи?

Не постоји један најбољи алат ВИ, сваки је добар за нешто друго и зато треба истражити што више опција и експериментисати, речено је на радионици.

Осим Chat GPT-a и InVID-a стручњаци на радионици говорили су и о бројним другим корисним алатима ВИ.

Иако већина алата има бесплатне верзије, како су рекли, неки алати се плаћају, али готово увек постоји пробни период који је бесплатан, а током ког можете тестирати да ли је тај алат баш оно што сте тражили.

Емирјон Сења је учеснике упознао са алатом ВИ Buzzsumo, који прати како се одређени линк дели на друштвеним мрежама и за шта се све употребљава, како би детектовао потенцијално ширење дезинформација, али и како би анализирао и испратио трендове.

Видео: Ива Јовановић/ Прес центар УНС

На слици су приказани неки од алата ВИ који су говорници навели као своје омиљене.

Новинарка Александра Ничић је присутнима показала и како могу да примењују неке од алата ВИ, као што је Клод (Claude), алат за препознавање стила писања.

Ничић је у Клод унела најаву ове радионице и задала му команду да је напише у стилу „Великих прича“ и у стилу „Информера“.

Видео: Ива Јовановић

Емирјон Сења се осврнуо на примену ВИ у истраживачком новинарству.

Он је присутнима показао како да користе АИ алате за анализу великих скупова података и за њихову визуализацију.

Навео је и на који начин се најбоље може аутоматски персонализовати садржај, како би се што боље ускладио са читалачким преференцијама.

Да ли ће ВИ заменити новинаре?

„Када је ВИ постала тренд међу новинарима, настао је земљотрес. Новинари су мислили да се развија нешто што ће их сутра заменити“, рекао је Сења.

Међутим, он не верује да ће ВИ заменити људе у медијској сфери, јер, како каже, нема опстанка новинарске професије без новинара.

„Неће ВИ заменити новинаре, али ће новинаре које не користе ВИ заменити они новинари који је користе“, рекао је Брикс.

Не треба се плашити саме ВИ, додао је, али треба бити опрезан са њеном употребом, да не би дошло до злоупотребе.

„Колико год да вештачка интелигенција напредује, незамисливо ми је да неки алат ВИ иде на терен и узима изјаву од саговорника, као и да разликује on the records и off the records информације“, увидела је Ничић.

Мастиловић тврди да ако би ВИ преузела новинарство сваки текст би звучао исто и не би имао емоцију, јер ВИ не разазнаје емоције.

Оно што алати ВИ могу да ураде за новинаре јесте да им олакшају посао, да брже групишу одређене податке, да оптимизују претрагу и да уштеде време потребно за ишчитавање великих документа, што и јесте поента ВИ и њене адекватне употребе, закључено је на радионици.

Важност сарадње стручњака из различитих области

Студенти новинарства Милица Михајовић и Алекса Петровски поделили су најкорисније информације које су сазнали на радионици.

Михајловић је рекла како је схватила да је важно да све релевантне струке за ову тему сарађују међусобно, док је Петровски као најважније сазнање издвојио чињеницу да Кодекс новинара Србије дозвољава употребу ВИ.

Видео: Ива Јовановић

Радионица je организована у оквиру пројекта „Како користити вештачку интелигенцију у новинарству“, који УНС реализује са Албанским центром за квалитетно новинарство из Тиране (АCQЈ), Центром за развој омладинског активизма из Сарајева (CROA) и Медија центром из Чаглавице.

Уколико сте пропустили радионицу која је била одржана у Београду, а волели бисте да сазнате још корисних информација на ову тему и да директно питате говорнике о ВИ то можете урадити на радионицама које ће на ову тему бити организоване у Сарајеву 14. фебруара, 28. фебруара у Чаглавици и 13. марта у Тирани.

За више информација пратите сајт УНС-а.

Попуст се односи на све релације у међумесном саобраћају на којима саобраћа „Аутопревоз Кикинда“.

Више информација о овом превознику, као и ред вожње, можете погледати на сајту www.autoprevozkikinda.rs.

Публика у књижари Булевар букс, близу 50 новинара, дописника, студената новинарства и грађана, знала је да је тема РТС-ово извештавање и Дневник 2 емитован у суботу 1. фебруара.

Тог дана масовним блокадама три моста у Новом Саду, на позив студената, обележено је три месеца од пада надстрешнице на Железничкој станици када је страдало 15, а тешко повређено двоје људи.

РТС-овој новинарки учесници протеста онемогућавали су рад.

Нераспоређени новинари

„Тај дан ми нисмо били распоређени као екипа која би требало да буде на терену, да се укључи у било коју од информативних емисија. Не говоримо само о Дневнику 2, говоримо о много других информативнних емисија. Говоримо о Јутарњем дневнику, Дневнику 1 који иде у 12 сати, о емисији `Ово је Србија`, о вестима у 15 сати и да не набрајам све емисије које у тој ситуацији када је сва пажња јавности на Новом Саду од петка, а о суботи да не говорим“, прича Срдић.

На терену је ипак био.

„Наравно да сам био на терену и помогао својим колегама, снимао изјаве, снимао догађаје. Са Драганом Биберовић која је доживела ту непријатност. То ме је прилично шокирало и колегијално и људски и професионално, јер то нисам очекивао у свом граду. Не знам да ли бих ја другачије прошао“, био је искрен Срдић.

Рекао је да мисли да то нису урадили студенти, нити људи који мисле да се овим начином борбе која се тренутно дешава у Србији заправо боре против таквих ствари. Насиља.

Дискутабилно је, додао је Срдић, рећи да се догодио напад.

„Волео бих да то дефинишем. То није напад, то је непријатна ситуација. Напад је када вам неко сломи камеру, када мој сниматељ који је нападнут исто у Новом Саду али пре пар година, мора да оде у Ургентни центар. То је напад. Ово је  страшни вербални напад. Нисам то очекивао у Новом Саду“, испричао је Срдић

Ко би боље прошао?

После седам година рада из свог града, објаснио је Срдић, није добио прилику да извештава, и да иако се сам сусреће да ли са дискриминицијом, да ли са мобингом, стаје у одбрану својих колега, зато што је колега.

„Јавно ћу то увек рећи, ниједну врсту насиља не могу да признам. Сматрам да је то била једна јако, јако, непријатна ситуација, када вама неко вувузелом свира на `оволико` од увета, а ви треба да будете максимално сконцентрисани на програм“.

Новинари буду од јутра на терену, наставио је причу Срдић, и „после целог једног дана доживиш тако нешто што је доживела Драгана Биберовић, што су доживљавале и колеге са Н1, много пре колега са РТС-а. Видели смо сви колико су пута новинари Н1 нападнути“.

Поновио је да не зна да ли би он као извештач за РТС прошао боље извештавајући из Новог Сада тада.  

Али оно што је чињеница, наставио је, да су га студенти препознали као новинара РТС-а и особу у коју имају поверење и с којом желе да комуницирају.

„Након што се Драгани Биберовић десила ситуација на Аутокоманди они су позвали и рекли `молим вас позовите било ког редара, екипи ће бити обезбеђени редари, студенти обезбеђују`. Пренео сам то шефовима, Драгани и свима. Међутим Драгана је тај дан (у суботу у Новом Саду прим.нов.) вијала сигнал, као и сви ми, и морала је да се издвоји мало даље“.

Уверен сам, наставио је Срдић, да студенти не би допустили да се новинарки деси таква непријатност да су били у близини.

Пад надстрешнице

Док су се пребројавале жртве на Железничкој станици дописнику Анадолије Александру Савановићу, прича на трибини, важно је било да пошаље информацију да је надстрешница реконструисана.

„Већ је кренуло да се шири у јавности преко оних `екипа за контролу штете` да је пала нереконструисана надстрешница. Морали смо да скренемо пажњу да се нешто десило што је нешто узроковало. На томе сам инсистирао“, испричао је Савановић.

Њега су позвали 1. новембра из Анадолије, агенције која покрива Турску, Блиски исток и Балкан, тржиште са 200 милиона људи. Био је то знак да се ради о догађају који интересује свет.

 „Ишао сам тога дана за Београд. Стицај околности је био да је та надстрешница пала на неког другог“ рекао је.

Тиме је и почео колумну коју редовно пише за „Руске слово“.

Савановић, који 27 година ради као новинар, сталожено је говорио да ово време види као најизазовније за новинарство.

„У овом тренутку смо сведоци да је прича о ширењу истинитих информација нешто што вређа једну гарнитуру. Што је застрашујуће. Дошли смо у ситуацију подела и ишчашене реалности“

Никад више подела, а никад мање новинарства није било, наставио је и додао да када се неко бави својим послом он штрчи.

Захвалио се Богу што Анадолија захтева само да се бави својим послом.

„Не постоји лагоднија ситуација од оне у којој ти неће рећи који је твој правац извештавања. Информација коју ја пренесем је оно шта се десило“.

Промена редакције

Једно од питања на трибини за Наташу Ковачев тицало се преласка са Еуроњуз телевизије на Алџазиру у тренуцима када су дешавања у Новом Саду у фокусу.

 „Ако ме питаш како ми је на Алџазири вратила сам се кући, тако се осећам. И друга ствар, продисала сам. Па ће то можда довољно да вам каже о некој тренутној ситуацији, на жалост, у Еуроњузу“, одговорила је Ковачев.

Рекла је да не би улазила у детаље.

„Пре свега из поштовања према великом броју колега који и даље тамо раде, а који су врхунски професионалци у свом послу, који исто тако покушавају да се држе стандарда професије и не попуштају иако их то кошта врло често живаца, а неке од њих може да кошта посла. Не свиђа ми се правац у ком то све иде“.

Испричала је да сада, пошто има још један дописник из Новог сада за Алџазиру, дели „дописничке муке“.

„Обично је једна екипа и тако је било док сам била на Еуроњузу. Колега смиматељ и ја. Мислим да нисмо стали та два месеца“.

Прва недеља са два слободна дана везана нисам могла да дођем себи, наставила је причу Ковачев и рекла како је без обзира на то што није радила стално била на телефону и слала шта се дешава на групу док јој колегиница из Београда није рекла: „Прекини, слободна си. Петар покрива“.  

„Мало ми је то био шок“, рекла је и иако је престала да шаље информације и даље се није искључивала.

„То је мислим проблем свих нас који смо последња три месеца у свему што се догађа у Новом Саду. Једна страна говори да је то адреналин, који овај посао са собом носи, а друга страна приче је да смо ово сви ми и лично доживели. Јер се догодило у нашем граду“.

Јако је важно, казала је, како ће информација бити пренета и да не зна да ли је „контрол фрик“ или је у питању нешто друго, али  да жели да буде ту и допринесе да информација која оде из Новог Сада буде тачна.

Превише догађаја

Сања Косовић, најмлађа учесница трибине, која је нешто више од годину дана у телевизији Н1 испричала је да је њој најтежи део тренутно количина информација. 

„Имамо групне четове где смо ми новинари. Добијемо двеста порука у пола сата. Када је био генерални штрајк, имали смо чак двадесет протеста у дану. Рачунајући јавне скупове код школа. Мислим да не постоји редакција у Новом Саду која може да покрије све што се дешава тренутно“.

Косовић је препознала проблем да постоји велики притисак на новинаре да испрате све дневне догађаје и да у тренутним околностима, неке теме пролазе испод радара.

„У последња три месеца била је једна тема којом сам се бавила а да није у вези са надстрешницом, студентима, протестима, а то је било шверц кокаина в.д. директора ЈГСП-а“.

На питање има ли слободу у избору тема одговорила је „потпуну слободу“.

И Наташа Ковачев каже да има слободу да предлаже теме и у договору је са уредницима шта ће радити сутра.

„Кад кажем продисала сам могу и да причам о томе да имам сада више разумевања од уредника који имају ту ширину да схвате зашто је нешто прича одавде. Да неће рећи то је превише локално јер сада смо у ситуацији, нарочито протекла три месеца, да су неке ствари које су се само тицале Новог Сада, постале интересантне на ширем подручју јер је фокус на оном што се догађа овде“.

Закон баланса

Колико год чудно звучало за РТС из Новог Сада су пролазиле све проблемске приче рекао је Милан Срдић.

„Две, три ситуације сам имао такве да ми не оде прилог у Дневник. Само га чекам да видим како то изгледа у излазу иако сам га ја написао, смонтирао, видео двеста пута, још да га видим на телевизору у Дневнику и само не буде. И објашњење буде. То су те `трики теме`, они мало не знају шта ће с њима, моји уредници“, рекао је Срдић.

Срдић је говорио о специфичностима које РТС као јавни сервис мора да поштује законски.

„Код нас се захтева баланс. РТС има ту срећу, за разику од Н1 и осталих, да нама функционери и даље хоће да дају изјаве. Мада, и нас, новосадско дописништво, не позивају у градску кућу“.

Испричао је да му је недавно неко рекао како новосадско дописништво важи одувек за отргнуто од РТС-а.

„Не знам што. Али нама они још и хоће да кажу нешто. Имам онда и причу о Шодрошу, о прекомерној сечи, имам и причу о мосту и протесте. Све је то прошло на РТС-у“, наставио је Срдић.

Сматра и да то може бити одговор на питање које су му многи упутили- зашто сада прича о цензури, шта је толико чекао и зашто на Фејсбуку.

„Када сам заиста први пут цензурисан на начин на који сам цензурисан и у тренутку када РТС не да нема баланс, не да не прича о студентима месецима, него сад већ прави такве, нећу да кажем да је то гаф, говоримо сада о случају Милоша Јовановића, случају да је симбол студената симбол Хамаса, што је било у Дневнику 2, и случају када су отворено рекли без ограде како то струка, етика, закон и Бог заповеда, од тога да студенти узимају паре, да су страни плаћеници. Када сам то чуо у свом Дневнику, телевизије у којој ја радим, то је за мене била црвена линија“.

Срдић је учесницима трибине рекао како он није тај који уређује програм.

„Не могу да утичем на уређивачку политику РТС-а. Нисам уредник ниједног дневника ни једне емисије. Предлажем теме и борим се да ставимо овог 30 секунди, ако ћемо да ставимо овог из позиције, да ставимо овог из опозиције. Онда кажу два из позиције, ја кажем не, не, не. Али, прође прилог“.

Одговорност РТС-а

Осврнуо се на последњу емисију Таковска 10 у којој је било речи о дијалогу и кршењу Устава и закона од стране РТС-а.

„ У тој емисији, која је за мене била јако добра, се причало о дијалогу. Да ли може у Србији да се спроведе дијалог. Професор Танасије им је врло јасно скренуо пажњу на то како они крше законе и Устав, и није се дуго задржавао на томе. И сада имамо џентлменски потез РТС-а да ми сад причамо независно и тако даље, а фокус није на ономе што је РТС урадио, дакле прекршио правила струке, етике и три закона. И, нико не поставља питање одговорности РТС-а и одговорности људи који су то урадили. Него имамо неки шармантан дијалог у емисији Таковска 10, који је, опет кажем, био мени супер“.

Многи присутни ће се сложити, наставио је да говори Срдић, да иако су све телевизије утицајне на јавност РТС има већи домет и шер, уз додатне законске обавезе.

 „Страшно је када ти стигматизујеш целу кућу која се зове РТС. РТС је институција свих нас. Када ти кажеш треба га запалити, затворити, ти мислиш и на џез оркестар, народни оркестар, хор Колибри, културну редакцију, Радио Београд, ПГП. Страшно ми је да се на тај начин стигматизује РТС због, верујте ми, девет или десет људи који на неки начин РТС држе у, не знам како бих вам рекао, талачкој позицији“.

Срдић је рекао да не зна да ли је и даље тако, али да је у РТС-у полиција све време.

„Откад је цела ова ситуација таква каква јесте, у РТС-у је полиција“.

Из публике се на те речи надовезао и потврдио Драгослав Симић, новинар Радио Београда у пензији.

„И у РТВ-у је полиција“, рекао је Предраг Рава, који је водио разговор.

„Ја се извињавам нисам то видео, то су ми јавиле многе колеге. Не дозвољава се колегама да сниме присуство полицајаца који ординирају по ходницима РТС-а. Узимани су им телефони из руку и брисани ти снимци“.

Констатовао је да је то ужасно стање, осврнуо се на протесте великог броја људи испред РТС-а, и да се онда неко запита да ли је могао више простора од девет секунди да да у Дневнику 2.

„Стварно, ако ћемо да водимо дијалог, да размислимо мало кад кажемо РТС, ко је све РТС. Кад кажемо информативни програм РТС-да размислимо мало и ко је информативни програм РТС-а. Ко су ти људи? И кад је почела заправо цензура на РТС-у“.

Сурвали се медији у три месеца

Срдић је рекао да мисли да од 2012. године РТС није пратио суноврат друштва и институција који се дешавао.

„РТС је одолевао у неким моментима. Али у последња три месеца је показао нешто што ја од 2009. откад радим у РТС-у никада нисам видео. Морао сам да реагујем“.

Надовезала се и Наташа Ковачев која је рекла да се то десило и другим медијима.

„Не само РТС, него су многи медији се сурвали у ова три месеца. То је невероватно“.

 Из публике је затим неко добацио имена и надимке колега, које нису претходно поменуте, а извештавају са терена и протеста за новосадски Дневник, и да се то не сме заборавити. Иако се не објављује то што пишу.

„Ми радимо за архиву“, изговорио је Милан Срдић.

Новинари као мета

Дописник Анадолије рекао је да се сусрећемо са тим да постоји таргетирање новинара на дневном нивоу и да је то било 90-их у најгоре време Слободана Милошевића.

„Ми смо заборавили шта значи информација, шта значи информисање. Људи који конзумирају те јефтине медије постали су заражени и затровани. Скидам капу и дивим се вашој борби, ви који сте испред камера. Зато што све ово што говорите бранећи чињенице бивате изложени јавној осуди и критици зато што сте рекли оно што је било. То је за мене застрашујуће“.

Он је рекао како је медијска транзиција 2011, 2012. године, нажалост пратила политичку.

„И нажалост је пратила поимање новинарства као нечега што је ангажовано и пропагандно. У једном тренутку страдала је истина и чињенице су страдале“.

Ћутање, вентил и катарза

Дописница Н1 испричала је да је њен вентил обраћање „људима за јадиковке“ и то што пише дневник.

„Немогуће је искључити се иако имам два слободна дана“, рекла је Косовић.

Срдић је док је снимао говор глумице Јелене Ступљанин испред Железничке станице у ком је она викала реченице које су почињале „Ово није нормално“ схватио да није усамљен у том осећају.

„Тај њен говор је за мене био катарзичан. У том тренутку сам схватио да нисам ја једини који је опседнут тиме да ово није нормално. Отишао сам да подржим колеге са РТВ који излазе од почетка сваког петка на 15 минута тишине. Кад станеш са њима 15 минута. То је сто, двеста људи, колико их буде. То је катарза. Ми сви ћутимо и знамо зашто ћутимо. Ти си на Мишелуку, изнад града Новог Сада и не чујеш ништа, ни саобраћај. То јесте у једном тренутку хорор филм. А у неком катарза“.

Савановић је рекао да су странци покривали за Анадолију догађаје у Новом Саду од прошлог викенда, да је он могао да не ради и да осети ту енергију петка, суботе и недеље и напуни батерије.

„То је био манастир, медитација на отвореном. Опет застрашујуће с таквом трагедијом. Оно што је добро да су тих 15 минута били катарзични и за нас као новинаре и за медије“.

Додао је да је улудо 15 живота положена на олтар корупције која је сада почела и да нас убија и да „тих 15 минута тишине јесте катарзично јер ту имаш времена да размишљаш“.

„Многи су се за тих 15 минута сусрели са собом“.

„Мислим да су се неке ствари почеле мењати и искрено желим да се тај процес у РТС-у настави“.

Срдићу се обратио речима да га је дивно слушати на трибини када се већ не укључује у програм РТС-а и да овде може да надокнади све минуте, на шта се публика насмејала.

Претплата и криза новинарства

Некадашњи директор РТВ-а Синиша Исаков укључио се у разговор и, између осталог напоменуо да је најбоље када су јавни сервиси и грађани директно повезани, а да последњих 30 година имају између посредника - ЕПС.

Срдић је рекао да РТС финансирају сви грађани и да је питање за дискусији да ли треба или не треба.

„Мени то изгледа да када се теби не свиђа програм РТС-а, да је то као да те тера неко да купиш бајат сендвич сваки пут и да мораш да га платиш. То мислим, али мислим да када би се информативни програм РТС-а и РТВ-а поправио на неки начин претплата би требало да остане и требало да буде већа“.

Рекао је да би волео да види и Сању и Наташу, Стефана и Жарка (новинаре из публике, прим. нов.) на РТС-у или на РТВ-у, као независне професионалце.

„Мислим да то треба да буду куће најбољих професионалаца“, рекао је и додао да зна да у овим кућама и сада раде „новинарски змајеви, и да то неће да доводи у питање“.

Казао је да већ дуго постоји криза у новинарству, нажалост, и да је узрок непостојање финансијске независности и постојање политичког притиска.

Мислим да је РТС, рекао је Срдић, коначно заузео неки курс и да му треба пружити шансу.

„Надам се да ће тај курс да остане - да није само замазивање очију пошто видимо у последњих десет година, ја бих рекао и мање, шта се дешава на РТС-у“.

Враћајући се на теме које пролазе испод радара Срдић је скренуо пажњу да се у овом тренутку мењају и усвајају закони о јавним сервисима, а да не доносе додатну независнот уредницима РТС-а.

На предлог Ђорђа Симовића присутни су на крају скупа минутом ћутања одали почаст преминулом новинару Времена Теофилу Панчићу.

Одлазак у историју

„Обавештавамо вас да због техничких проблема са машинама и опремом као и недостаком репроматеријала (папира, боја, плоча) Политика штампарија д.о.о. престаје са радом 5. 2. 2025. године“, пише у писму које је једном локалном листу који је до пре два дана штампан овде, стигло у понедељак, 3. фебруара, а у које је УНС имао увид.

Колега који је желео да остане анониман, а чији је лист последњих година штампан у „Политици“, каже да је кратак рок који су издавачи добили да се снађу био шок и „врло непријатно изненађење“.

„Од понедељка до среде смо практично дан и ноћ били у редакцији и бринули хоћемо ли успети на време да се снађемо. Срећом, јесмо“, рекао је он.

Са друге стране, оно што се може видети јесте да су додатак „ТВ ревија“, који је данас изашао уз „Политику“ штампали „Политика штампарија д.о.о.“ и Политика АД.

По информацијама до којих је дошао УНС, и „Спортски журнал“ је штампан у „Политика штампарији“.

„Штампарија још увек није потпуно угашена. Можда има папира за још који дан. Није угашена, али ће бити за неколико дана“, рекао је УНС-у извор из штампарије који је желео да остане анониман.

Нови власник „Политике“ Бобан Рајић за УНС каже да штампарија ради.

„Штампарија није угашена. Ми смо сада приватно предузеће и то где ћемо штампати лист 'Политика' је искључиво наша одлука, у складу са тим где будемо добили најбоље услове“, рекао је Рајић.

На питање због чега је лист „Политика“ променио формат, Рајић је рекао да је и у овом случају слободан избор компаније у којем ће формату излазити лист.

Подсетимо, како је крајем јануара писао портал Е-капија, „Политика“ ће формат променити јер „штампарија у којој ће се Политика убудуће штампати, не подржава њен тренутни формат“.

На даља питања УНС-а, као што су судбина запослених у штампарији и који се то листови и даље штампају у „Политици“ уколико није престала с радом, Рајић данас није желео да одговори.

Ни генерални директор штампарије „Политика“ Александар Илић није желео да одговори на питања УНС-а.

„Мораћете о томе да разговарате са власником“, рекао је Илић УНС-у.

Сви национални листови у АПМ принту

Фирма АПМ принт из Београда данас штампа све националне листове.

До тренутка објављивања овог текста, из ове фирме УНС није добио одговор на питање да ли су од среде и остале, локалне новине, из штампарије „Политика“ прешле код њих.   

Подсетимо, Портал Е-капија писао је раније да ће се „'Политика' од марта штампати у другој штампарији, јер ће 'Политикина' штампарија у Крњачи бити угашена“, шту су, како је наведено у тексту, на друштвеним мрежама тада објавили поједини запослени у компанији „Политика новине и магазини“.

Према незваничним информацијама, навела је тада Е-капија, без посла у штампарији ће остати око 60 запослених.

Формат и заглавље

Дневни лист „Политика“ имао је препознатљив формат и изглед насловне стране више од века.

Пре јучерашње промене формата, изглед главе листа мењан је 2007. године, када је тадашњи Управни одбор „Политике новине и магазини“  одлучио да уклони правоугаоник из десног угла, а ознаку „Политика“ из левог угла померио на средину главе листа.

Апелациони суд 2019. године донео је пресуду којом је наложио „Политици“ да, под претњом забране штампања и новчаном казном, врати изглед главе листа какав је био пре промене  и навео да је издавач променама „повредио ауторска права оснивача овог листа Владислава Ф. Рибникара“.

То до данас није урађено.

У пресуди се наводи да је издавач „неовлашћено изменио“ главу листа „Политика“ тако што је назив тог листа поставио по средини насловне стране, у називу новина изменио слово „Л“, додавши му на левом горњем углу „квачицу каква је постојала само на слову "А".

Изменом изгледа главе листа, издавач је повредио ауторска права оснивача овог листа Владислава Ф. Рибникара који је „лично нацртао, направио и обликовао осам слова заглавља“, наводи се у пресуди.

Суд додаје да је та медијска кућа уз то „неовлашћено избацила, односно избрисала правоугаоник и текст у том правоугаонику, који је поставио Владислав Сл. Рибникар“.

„Политика“ од краја јануара у потпуном власништву бизнисмена из Вучака код Смедерева 

Дневни лист „Политика“ од краја јануара ове године у стопостотном је власништву фирме МЕДИА 026 ДОО ВУЧАК, бизнисмена из Вучака код Смедерева Бобана Рајића. 

Ова трансакција, писао је раније УНС, је дан уочи 121. рођендана „Политике“ уписана у АПР-у, у којем је до те промене половину власништва имала фирма Бобана Рајића, а остатак држава преко Акционарског друштва за новинско-издавачку и графичку делатност "Политика", које је претежно у јавној својини.

Тако је завршена приватизација дневног листа „Политика“,  упркос противљењу медијске и културне заједнице, која се залагала да сувласник најугледнијег дневног листа на Балкану буде фондација чији оснивачи би били новинари „Политике“ и Матица српска, која је подржала овај предлог.

Удружење новинара Србије (УНС) на последњој јавној расправи о Нацрту закона о јавном информисању и медијима, одржаној у Новом Саду 2023. године, предложило је да власништво државе у дневном листу "Политика" пређе на фондацију, како би били очувани интегритет и традиција најстаријег дневног листа на Балкану.

Иначе, петиција „Сачувајмо Политику“ коју је 2016. године на сајту peticije24.com покренуо редитељ Александар Мандић у прва три дана сакупила је 1000 потписа. Иницијативу да лист „Политика“ буде проглашен јавним добром подржао је УНС, као и  бројне личности из јавног, културног и политичког живота Србије.

Ове дневне новине први пут су се појавиле на београдским улицама 25. јануара 1904. године.

Владислав Рибникар, оснивач и одговорни уредник, када је подносио пријаву властима навео је да ће новине бити политичке и независне.

У својој дугогодишњој историји „Политика” је два пута прекидала излажење, за врeме Првог светског рата од 1914. до 1919. године, а други пут за време Другог светског рата од априла 1941. до октобра 1944. године.

Иначе, фирма бизнисмена Бобана Рајића је од 2019. године власник некада најтиражнијих српских дневних новина „Вечерњих новости“.

Рок за пријаву на конкурс у Жагубици завршен је 9. јануара 2025. године.

Сремска Митровица јуче је расписала четири конкурса за које је укупно издвојила 13.000.000 динара.

За конкурс за телевизије Сремска Митровица определила је 5.000.000 динара, за интернет медије 3.000.000 динара, колико и за штампане медије и новинске агенције, док је за радио издвојено 2.000.000 динара.

Највећи износ средстава који се може доделити по пројекту  на конкурсу за телевизијске садржаје је 3.000.000 динара, за штампане медије и новинске агенције је 2.000.000 динара.

За интернет медији највећи износ средстава који један пројекат може добити је 1.000.000 динара, а за радио 500 хиљада динара више – 1.500.000 динара.

Најнижи износ средстава који може бити додељен по пројекту за све конкурсе је једнак - 100.000 динара.

У Новом Пазару за производњу медијских садржаја издвојено је укупно 41.000.000 динара, а у Жагубици 8.000.000 динара.

По пројекту, највећи износ средстава који може бити додељен у Новом Пазару је 32.000.000 динара, док је најнижи 200.000. динара.

Подсетимо, 1. фебруара конкурсе за медијске пројекте расписало је и Министартво информисања и телекомуникација (МИТ).

МИТ је расписао девет конкурса у области јавног информисања за 2025. годину и за то извојило  427.500.000 динара. Годину раније, МИТ је за ове намене определио 337.000.000 динара.

Рок за подношење пројеката на конкрсима МИТ-а је 3. март 2025. године, док је рок за пријаву кандидата за чланове комисија 21. фебруар 2025. године.

Све расписане конкурсе за суфинансирање производње медијских садржаја можете погледати на сајту УНС-а, као и на порталу Јединственог информационог система.

Како је, између осталог, наведено у пресуди, Статутом ДНВ-а предвиђено је да чланове Управног одбора може разрешити Скупштина Друштва, али не и Управни одбор.

Жељко Савић био је потпредседник Управног одбора ДНВ-а и, уз председника Петра Кочића, један од овлашћених за заступање овог Друштва. Управни одбор Друштва, на седници одржаној 7. октобра 2020. године, донео је одлуку о о разрешењу дужности Савића „због неодговорног запостављања поверених му дужности“.

Одлуком је тада одређено да се до коначног решења Скупштине ДНВ-а Савићу суспендује право заступања, потписа и коришћење печата на свим документима ДНВ-а, те да ова одлука ступа на снагу даном доношења.

Одлуку је потписао Петар Кочић, иначе, и тренутни председник овог Друштва и кандидат за члана Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Жељко Савић 6. новембра 2020. године поднео је тужбу Основном суду у Новом Саду, наводећи да је, „након што је надлежним органима пријавио незаконитости у поступању чланова удружења и то законског заступника Петра Кочића и чланова Јелене Допуђ и Младена Булута, изложен својеврсном прогону од стране наведених лица, на начин да му је забрањен рад у Удружењу, да му се суспендује право на заступање и коришћење печата, уз изношење разних неистинитих тврдњи о њему“.

Како се наводи и у пресуди Апелационог суда, Решењем Агенције за привредне регистре од 27.11.2020. године, усвојена је регистрациона пријава и у Регистру удружења регистрована је промена података заступника, тако да је из Регистра брисан Жељко Савић и стављена забелешка да се у Регистар удружења уписује Одлука Управног одбора од 7.10.2020. године којом се Савић разрешава дужности.

Апелациони суд навео је да је првостепени суд правилно закључио да је одлука Управног одбора  ДНВ-а „донета супротно Статуту овог Друштва јер је није донела Скупштина Друштва која је највиши орган Друштва и која је овлашћена и надлежна да одлучује о избору и именовању сталних органа и привремених тела, тиме и чланова Управног одбора“.

Суд је даље навео да су задаци Управног одбора побројани у члану 30 Статута и да не предвиђају могућност разрешења тог органа.

ДНВ је у жалби на првостепену пресуду навео и да је „Статутом предвиђено да УО врши скупштинску надлежност између две седнице“, на шта је Апелациони суд одговорио у пресуди да је ова тврдња „неоснована јер то Статутом, ни приложеним списима предмета, није прописано“.

Суд је навео и да у овом поступку није одлучивано и нису од значаја разлози разрешења Савића, због којих је УО ДНВ и донео спорну одлуку, те да је суд одлучивао искључивао о ништваности одлуке, из разлога што Статут не предвиђа другачији поступак разрешења лица овлашћеног за заступање удружења, те да је за то овлашћена једино Скупштина.

Шта се дешавало након судски оспорене одлуке УО ДНВ-а

Након доношења спорне одлуке Управног одбора ДНВ-а, део чланова овог Друштва, одржао је 11. октобра 2020. године у Сремским Карловцима Ванредну Скупштину ДНВ-а на којој је тадашњи (и тренутни) председник Петар Кочић разрешен „са функција за заступање удружења“, те му је био „забрањен даљи рад са печатом Друштва новинара Војводине и располагање имовином“. Како стоји у Решењу у који је УНС имао увид, ову одлуку потписали су Жељко Савић и председавајући Ванредне Скупштине Жарко Димић. 

Са друге стране, само три дана након тога, са делом руководства које је пре тога донео одлуку о разрешењу Савића из Управног одбора ДНВ-а, Петар Кочић је 14. 11. 20220. године организовао другу Скупштину.

На овој Скупштини донета је, наводи се и у АПР-у, „одлука којом се Жељко Савић смењује са дужности члана Управног одбора ДНВ-а и поништавају му се права овлашћеног заступника, потписа и употребе печата на свим документима Друштва новинара Војводине“.

Званично Решење о упису ове забележбе,  АПР је донео 30.12.2020. године. 

И Жељко Савић и Петар Кочић у изјавама за УНС и данас тврде да Скупштина оне друге стране није била организована у складу са Статутом.

Савић: Пресуда је велика победа

Жељко Савић, коментаришући пресуду Апелационог суда, за УНС каже да је „ова пресуда велика победа већинског дела чланства ДНВ-а, које је мени дало подршку на Скупштинама Друштва новинара Војводине, почев од 2018. године, а затим и свим кризним ситуацијама од 2020. до 2025. године“.

„Она је потврдила да је Скупштина ДНВ одржана у Сремским карловцима у потпуности била у праву када је 11. октобра 2020. године разрешила дужности Петра Кочића, Младена Булута и део руководства чланова УО ДНВ због основане сумње да су починили разне злоупотребе с новцем ДНВ и да су доносили незаконите (нестатутарне одлуке)“, рекао је Савић за УНС.

Он истиче да је одлука о његовом разрешењу као члана УО, коју је суд сада поништио, „уследила као реакција на његову пријаву Петра Кочића надлежним органима за злоупотребе трошења новца ДНВ и давање лажних информација државним органима“.

„Потврдом издатом 28. јануара 2020. године, тврдио је да ово удружење има више од 500 чланова, што није истина, ни близу. Захваљујући тим потврдама надлежни су му омогућавали да остварује права репрезентативног Удружења, и тако се нашао у прилици да одлучује о важним питањима у медијима“, рекао је Савић.

Он истиче да део чланства ДНВ-а које, како каже, он заступа, „сматрају да Петар Кочић, Младен Булут и још неколицина из Управног одбора ДНВ од 11. октобра 2020. године све одлуке, скупштине, предлоге, пријаве, и друге активности раде незаконито јер су званично искључени из Удружења, одузета су им сва права коришћења печата и заступања“.

„Желим да истакнем да су чланови ДНВ које ја заступам, претрпели разне увреде, претње, уцене, политички притисак, неки су изгубили посао, само зато што траже да се ради по закону, а закон и држава нас не штите довољно. Четири године чекамо ову пресуду“, рекао је Савић.

Он је за УНС навео да је „у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду више кривичних пријава против Петра Кочића и Младена Булута које су пријавили чланови Друштва новинара Војводине“.

„Једна од пријава односи се на фалсификовање докумената, одржавање лажних скупштина, као и плагирање печата“, каже Савић.

На питање како ће се ова пресуда одразити за даљи рад ДНВ-а, Савић је рекао да ће, „уколико АПР изврши промену по судској одлуци, имати законско право да закажем Скупштину ДНВ, и чланови Друштва новинара Војводине ће одлучивати о даљој судбини ове организације“.

„Једна од иницијатива о којој се разговарало, која је доста подржана у чланству, је да се ова организација угаси, јер више не служи новинарској професији и циљевима ДНВ због којих је регистрована. Напротив, постала је синоним за корупцију и разне злоупотребе у медијима, захваљујући лицима који тренутно управљају овом организацијом и који се богате преко исте“, каже он.

Петар Кочић: Пресуда ништа не значи јер је Скупштина ДНВ-а потврдила одлуку Управног одбора

„Нема шта овде да се коментарише. У одлуци УО стоје две ствари, једна од њих је да се Савић разрешава чланства у УО до коначне одлуке Скупштине, а Скупштина је накнадно потврдила ту одлуку. Са друге стране, позивајући се на Закон о удружењима, у којем се наводи да је законски заступник дужан да поступа у складу са одлукама управног органа, одлуком УО му је суспендовано право на заступање и потписивање“, каже Кочић.

„Одлука Апелационог суда само значи да је потврђено да је Савић био у праву када је реч о одлуци Управног одбора и да ми треба да платимо 17.300 динара судских трошкова. Али, Скупштина је накнадно одлучила како је одлучила, односно потврдила је ту одлуку, у складу са Статутом“, каже Кочић.

Коментаришући Скупштину ДНВ-а у Сремским Карловцима на којој су , Младен Булут и део руководства чланова УО ДНВ разрешени дужности, Кочић каже да је она „била нелегална и није била сазвана у складу са Статутом“.

На питање хоће ли након пресуде бити промена у АПР-у Кочић истиче да неће јер је, поновио је, Скупштина ДНВ-а накнадно потврдила одлуку Управног одбора.

Када је реч о кривичним поступцима за које Савић тврди да се воде против Кочића, он истиче „да се против њега не води никакав кривични поступак“.

„О покретању кривичног поступка одлучује суд, а све остало је, што се тужилаштва тиче, прикупљање података. Док тужилаштво не поднесе тужбени предлог и док судија у претходном поступку не прихвати тај предлог, кривични поступак се не води. А то се није десило“, каже Кочић.

„Дакле, ни против ДНВ-а, ни против мене лично се у овом тренутку не води никакав кривични поступак“, рекао је Кочић и истакао да „врло лако може да се деси тужба за изношење ових неистина“.

Колико ДНВ има чланова?

Председник ДНВ-а Петар Кочић тренутно је кандидат овог Друштва за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије.

Како каже „ово Друштво за прошлу годину има 306 чланова са плаћеном чланарином и око 40 чланова, добитника награда ДНВ-а који, како је навео, немају обавезу плаћања чланарине“.

„То смо и написали званично у оквиру конкурса за чланове Савета РЕМ-а“, каже Кочић.

По садашњем Закону о електронским медијима да би било овлашћени предлагач за чланове Савета РЕМ-а новинарско удружење мора имати најмање 300 чланова.

Иначе, Петар Кочић је у току претходног конкурса за чланове Савета РЕМ-а, 28.1.2020. године, Одбору за културу и информисање Народне Скупштине 2020. године упутио потврду да „ДНВ има више од 500 чланова“, што је тада, по Закону о електронским медијима, био услов да ово удружење буде овлашћени предлагач кандидата за чланове Савета РЕМ-а.

Док Савић тврди да је ова „нетачна информација“ била разлог и почетак проблема у овом Друштву, Кочић и даље тврди да је ДНВ тада имао више од 500 чланова, тачније, њих 525.

Увидом у списак плаћених чланарина за период јануар – јул 2020. године, у који је УНС имао увид, види се да је ДНВ у првој половини те године имао свега 60 плаћених чланарина.