Ракочевић је био иницијатор да Архив Косова и Метохије и Дом културе у Грачаници сачине овај зборник у којем је објављено 25 научних радова „о страдању нашег народа у ширем и ужем смислу“ током три дана Мартовског погрома од 17. до 19. марта 2004. године.

Како је рекао Ракочевић, на Сајму књига у Београду, читаоци зборника могу да сазнају да су за време Мартовског погрома страдале цркве, фреске, архитектура, манастири, урбане средине, градска насеља, библиотеке, здравство, школство, али и да су градови „у потпуности исељени и опустошени“.

„Погром је највећи мирнодопски злочин у Европи после Другог светског рата јер је у Европи више од 50 хиљада људи одлучило да поништи једну цивилизацију у пуном капацитету“, нагласио је Ракочевић.

Додао је да је важно да се пише о овој теми „јер када цивилизација страда - она тражи многе очи, углове и духове да то објасне.

Историчар Немања Димитријевић је рекао су у зборнику објављени историјски, политиколошки, радови за историју уметности и радови из историје културе сећања.

„Тешко је писати о Косову зато што свако од нас има неко своје Косово. Косово није само географски појам, то је завичај. Свако од нас има неки свој завичај који брани.  Ми смо покушали да пишемо о том завичају“, рекао је Димитријевић.

Додао је да је у зборнику представљено страдање нашег народа у гњиланском крају, Приштини, Призрену, Пећи, Штрпцу.

„Мартовски погром је очистио градове од Срба. Тај погром је напао оно што је најосетљивије за Србе, а то је културна баштина - цркве и манастире. Ти дани су били дани страха, дани у коме је манастирска порта била пуна народа“, закључио је Димитријевић.

Како је рекао, у зборнику се налази више стотина фотографија Живојина Ракочевића и Радио Ким-а.

Историчар и рецензент књиге Милан Гулић је указао да je о оваквим темама важно говорити, али и да нам овај зборник помаже да објаснимо себи шта нам се догодило.

„Овај зборник сместио је у контекст шта се догодило у марту 2004. године и показао да је то само једна од етапа у покушају да се сви српски трагови на Косову и Метохији у потпуности очисте“, рекао је Гулић.

Закључио је да је зборник „добар пример и путоказ“.

„Нисам сигуран да ми са нашим зборницима и нашим радовима можемо да утичемо на мишљење друге стране. Нисам сигуран ни колико друга страна може да утиче на нас, али постоје генерације које долазе и о томе неће ништа знати. Ми морамо да им понудимо причу и нашу истину о томе“, истакaо је он.

Додао је да постоје људи који не живе у нашем поднебљу, а интересује их да знају шта се догодило.

„Једна од најтрагичнијих ствари коју нам је зборник показао јесте да је у Мартовском погрому нестала урбана заједница Срба на Косову и Метохији са изузетком Косовске Митровице“, додао је Гулић.

Медигруп је највећи приватни здравствени систем у региону усмерен на свеобухватну бригу о здрављу на више од 75 локација широм Србије, а попуст је доступан на 64 локације.

Шлемовe и прслуке колегинице и колеге могу преузети у просторијама УНС-а у Београду (Ресавска 28/I), у канцеларији ДНВ-УНС-а у Новом Саду (Булевар Михајла Пупина 6/III), као и у канцеларији у Грачаници (Улица Цара Лазара) сваког радног дана од 10 до 13 сати.

За преузимање је потребно показати легитимацију УНС-а или легитимацију медија за који новинар ради или извештава, као и личну карту.

Заштитни шлемови се издају на реверс и потребно их је вратити у року од 10 дана од преузимања.

Колегиницама и колегама из других места, члановима УНС-а са плаћеном чланарином за 2025. годину, PRESS прслуци могу се послати поштом. Они који желе да им PRESS прслуци буду послати поштом, потребно је да се јаве на мејл unsinfo@uns.org.rs и наведу име и презиме, медиј за који раде или са којим сарађују, адресу и број новинарске легитимације.

Свака колега или колегиница може преузети по један PRESS прслук и по један шлем.

За више информација у вези са преузимањем PRESS шлемова и прслука у Грачанци и Новом Саду могуће је контактирати колегинице Јелену Марковић (бр. тел: +381640623865) и Љиљану Ремецки (+381603077227).

Бојковић је додала да награда за новинарску хуманост за њу представља част, али и одговорност да је у даљем раду оправда и настави путем којим је кренула.

Жири: Прича која је одраз емпатије и чистог живота 

Како је навела председница жирија који је одлучивао о награди Ана Марковић, емисија говори о Милораду Јурковићу столару који је постао хуманиста. 

“Када је пре десет година направио прву хранилицу за бебе, Милорад је одлучио да ту хранилицу путем друштвених мрежа поклони”, навела је она.

Од тада до данас, истакла је Марковић, направио је преко 3000 тих столица које никада није наплатио.

“Током емисије сазнајемо да израђује и поклања намештај, иконе и свакодневно прикупља помоћ и лекове за најугроженије. Због тога је жири одлучио да награда припадне Биљани Бојковић, новинарки  РТС-а у нади да ће ова награда бити подстрек како њој, тако и осталим колегама да се баве овом тематиком”, закључила је Марковић.

Члан жирија, новинар РТС-а у пензији Милош Бато Милатовић је рекао да је емисија пуна топлине, чистог живота и људскости.

“У емисији ништа није форсирано, све је природно и спонтано.  Тај столар је оставио аманет свом сину да настави његовим путем. То је оставштина за будућност, да је таквих људи више било би у свету боље. Заиста сам уживао у тој емисији”, навео је Милатовић.

Од награде “Авалски торањ” до признања “Ђоко Вјештица”

Члан Управе УНС-а Петар Живковић је на почетку догађаја испричао како је настала идеја да се установи награда и добије име Ђоко Вјештица.

Првобитна идеја је, како је навео, била да се награда зове „Авалски торањ“, али су представници УНС-а, схвативши колико су новинари моћни у акцијама солидарности у УНС-у, одлучили да она носи име новинара.

“Сетили смо се да имамо колегу од кога смо сви научили и који је већи и од Алалског торња. И онда је било лако, биће награда ‘Ђоко Вјештица’. Знамо за шта је награда установљена и за кога”, рекао је он.

Живковић је истакао да награду Ђоко Вјештица заслужују аутори који су кренули путем којим је Ђоко Вјештица ишао и који је утабао.

“Већ годинама имамо задовољство да читамо дивне ствари, упознајемо дивне људе, нове младе ауторе који се потруде да напишу нешто што ће улепшати ову нашу свакодневну атмосферу да овај град, Србију, народ мало оплемене на свој начин”, истакао је Живковић.

Додели награде присуствовала је и ћерка Ђока Вјештице.

Емисија приказује и како је Миле свом сину оставио у аманет да настави његовим стопама.

„Причом о столару Милету, Биљана Бојковић је приказала човека за кога хуманост нема границе. Овом приликом желимо да подстакнемо колегиницу Бојковић да настави да се бави овом тематиком и буде подстрек и осталим колегама, као што је то својевремено радио и сам Ђоко Вјештица“, наведено је у образложењу жирија.

Чланови жирија који су одлучивали о награди су Ана Марковић (прошлогодишња добитница награде и председница жирија), Миљан Баћовић (донатор) и новинари Милош Бато Милатовић, Петар Живковић и Матеја Агатоновић.

Овом наградом УНС традиционално награђује ауторе новинарских текстова и прилога који покрећу хумане акције, подстичу солидарност и заједништво и критички указују на социјално неодговорно понашање у друштву.

Тренд раста забележен је у свакој категорији, а посебно је алармантан број физичких напада на новинаре, јер се, према УНС-овој бази, у протеклих годину дана десило чак 56 физичких напада, што је седам пута више него лане. Овај број физичких напада убедљиво је највећи у последњих пет година.

Док су у периоду између 1. новембра прошле и претпрошле године евидентирана два привођења новинара, од пада надстрешнице до данас забележено је четири пута више оваквих случајева.

Забрињавајуће је и да се припадници полиције, који би требало да заштите новинаре, сумњиче за више од осмине укупног броја угрожавања новинара у овом периоду.

У периоду између два прва новембра значајно је повећан и број претњи, па су у УНС-овој бази уписане 43 претње наспрам 29 у истом периоду лане.

Забележен је и већи број притисака и увреда - 34 у односу на 30 лане, као и случајева онемогућавања рада и дискриминације новинара - 33 у односу на 27 лане.

Новинари који су се успротивили уређивачкој политици или су пак делили протесте на приватним профилима на друштвеним мрежама добили су отказ, а у УНС-овој бази евидентирано је 27 оваквих случајева. У бази су забележена и три случаја цензуре.

Забележено је и седам напада на имовину више него прошле године (осам у односу на један прошлогодишњи), као и по један случај хаковања и покушаја прислушкивања више него лане (по два случаја укупно). Евиднтирано је и пет случајева doxing-a, односно јавног дељења личних података, као и четири директна застрашивања новинара.

Награда је установљена је на Скупштини УНС-а, 21. децембра 2024. године, у спомен на допринос колеге Додеровића новинарству.

Биће додељивана сваке друге године у Нишу.

На конкурс се могу пријавити сви новинари, без обзира да ли су чланови УНС-а, осим чланова Управе и других органа Скупштине УНС-а.

На конкурсу се додељује једна награда.

Предлоге за награду треба послати путем формулара који се налази на ЛИНКУ, до суботе, 25. октобра 2025. године у 23.59ч.

Ко је био Милорад Додеровић?

Милорад Додеровић рођен је 1953. године у селу Маровац, општина Медвеђа.

Новинарством се професионално бавио од 1978. године. Више од четири деценије посветио је овом позиву, нарочито развоју новинарства у Нишу.

У јуну 1989. године био је уредник нишког омладинског недељника Графит, када је због његовог интервјуа са Момом Капором, 101. број овог недељника забрањен.

Његове ауторске емисије емитоване су на телевизијама НТВ и Зона плус, а био је и сарадник емисије Хроника региона РТС-а.

Дванаест година у нишким Народним новинама био је политички коментатор, уредник и извештач из савезног и републичког парламента.

Од 2001. до 2009. године био је шеф дописништва „Гласа јавности" и Курира из Ниша. Један је од оснивача Локалног антикорупцијског форума (ЛАФ) у Нишу.

Од 1994. године био је стални дописник програма на српском језику аустралијског државног Ес-Би-Ес радија.

Током новинарске каријере објављивао је своје текстове у југословенским и српским новинама и часописима.

Као члан Управе и Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) активно се залагао за слободу медија и бољи положај новинара.

Свој први роман „Хоџина кћи" објавио је 2018. године у издању Удружења писаца „Седмица" из Франкфурта и нишке агенције Свици. Књигу „Седма сила без крила" је објавио 2019. године, у којој је приказао многобројна искуства и анегдоте из богате новинарске каријере.

Преминуо је 30. децембра 2020. године у Нишу.

Удружење новинара Србије (УНС), Локална фондација Ниш и породица Додеровић покренули су прошле године акцију прикупљања средстава за осликавање мурала доајену новинарства Милораду Додеровићу, у Нишу, на згради у којој је живео. Мурал је откривен јуна 2024. године.

Доставити: Председници Народне скупштине Ана Брнабић

Одбору за културу и информисање Народне скупштине 

Предмет: Захтев за објављивање тачног резултата гласања на основу гласова три легитимна овлашћена

предлагача у категорији националних савета националних мањина

Датум: 22. 10. 2025. 

Поштована госпођо Брнабић,

Организације предлагачи изражавају озбиљну забринутост због грубог кршења Закона о електронским медијима у процесу избора чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), које је наступило 21. октобра 2025. године одлукама и радом Стручне службе Народне скупштине.

Упркос извештају Одбора за културу и информисање објављеном 14. октобра 2025. године, у којем је утврђена листа овлашћених предлагача и кандидата/кандидаткиња, Стручна служба је омогућила присуство и гласање представника/представница девет националних савета који немају утврђен статус овлашћених предлагача. Тиме је дошло до директног кршења члана 13. Закона о електронским медијима, који прописује да право гласа имају искључиво овлашћени предлагачи који су учествовали у процесу номиновања кандидата/кандидаткиња.

Према позиву на усаглашавање, који је Одбор за културу и информисање Народне скупштине упутио националним саветима, јасно је наведено да се на састанак усаглашавања пошаље по један представник/представница за три овлашћена предлагача — Бошњачко национално вијеће, Албански национални савет и Национални савет мађарске националне мањине. Упркос томе, на састанку се појавило још девет представника националних савета и укупно гласало дванаест лица, чиме је директно нарушен интегритет и законитост поступка.

На основу важећих законских процедура и извештаја Одбора, легитимни гласови припадају искључиво трима националним саветима који су предложили своје кандидате/кандидаткиње, како је и наведено у извештају Одбора за културу и информисање. 

Стога захтевамо:

1. Да се да утврди који су пуноважни гласачки листићи на основу потписа на гласачким листићима који су захтевани приликом гласања;
2. Да се наложи поништавање свих осталих, неважећих листића у категорији националних савета националних мањина;
3. Да се у записнику са гласања објаве резултати гласања на основу гласова три легитимна овлашћена предлагача — Бошњачког националног вијећа, Албанског националног савета и Националног савета мађарске националне мањине;

Захтевамо од Одбора за културу и информисање и Народне скупштине Републике Србије да у најкраћем року исправи ову озбиљну повреду у процесу избора Савета РЕМ-а. Напомињемо да је одлука о повратку у процес и кандидата/кандидаткиња и предлагача донета на основу Извештаја о утврђеној листи организација које заједно чине јединственог овлашћеног предлагача као и листи кандидата за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије од 14. октобра 2025. године, а на основу претпоставке да стручна служба Народне скупштине Републике Србије има законску обавезу да закључке тог извештаја спроведе у даљем поступку.

С поштовањем,

Организације предлагачи у различитим категоријама овлашћених предлагача:

Публикација обухвата три тематске целине - европски регулаторни оквир, домаће законодавство и етичке смернице. На тај начин, публикација пружа преглед кључних норми и препорука које се односе на родну равноправност и медијско извештавање.  

Кроз овај водич, УНС и Савет Европе желе да подстакну младе новинарке и новинаре да препознају и примене родно-одговорни приступ у свакодневном раду, ослањајући се на домаће и међународне стандарде.

Колеге су се на скупу присетиле њеног дугогодишњег рада у новинарству и књижевности и истакле значај који је Ћургуз имала у новинарском и књижевном свету.

„Обишла је више држава, а где год да је била - говорила је о југословенским књижевницима и положају жена у Југославији“, присетила се њена дугогодишња пријатељица и новинарка Слободанка Вучковић.

Како је рекла, док јој је муж обављао дужност генералног конзула, најдуже су били у Пакистану и Скандинавским земљама, где је она радила као преводилац шведског језика.

Даница Диковић Ћургуз рођена је 10. новембра 1942. године у Ужицу.

Била је спољни сарадник Сарајевског ослобођења у културној рубрици. Писала је путописе. 

Писала је романе, есеје, путописе. Њен роман “Сећање на страх” својевремено је био у ужем избору за НИН-ову награду, док је за књигу есеја “На литици” добила Деретину награду.

Диковић Ћургуз је била члан УНС-а од 1975. године.

Била је и члан Удружења књижевника Србије.

Даница Диковић Ћургуз преминула је 2.октобра.

Бојковић је награду добила за емисију „Од столара до хуманисте“ која се емитује у оквиру документарног серијала "Пут победника", а у којој описује рад столара Милета који прави хранилице за бебе и поклања их, а додатно прави кревете и намештај за породице у тешкој материјалној ситуацији и прикупља помоћ и лекове за најугроженије. 

Емисија описује и како је Миле свом сину оставио у аманет да настави његовим стопама.

„Причом о столару Милету, Биљана Бојковић је приказала човека за кога хуманост нема границе. Овом приликом желимо да подстакнемо колегиницу Бојковић да настави да се бави овом тематиком и буде подстрек и осталим колегама, као што је то својевремено радио и сам Ђоко Вјештица“, навео је жири у образложењу за награду.

Чланови жирија који су одлучивали о награди су Ана Марковић (прошлогодишња добитница награде и председница жирија), Миљан Баћовић (донатор) и новинари Милош Бато Милатовић, Петар Живковић и Матеја Агатоновић.

Награда ће Биљани Бојковић бити уручена у Прес центру УНС-а, у понедељак, 27. октобра, у 11 сати.

Емисију "Од столара до хуманисте" погледајте у наставку.

Скупштина Републике Србије ће за члана Савета РЕМ-а гласањем изабрати једног од ова два кандидата.

Милева Малешић и Ђорђе Влајић изабрани су већином гласова на састанку овлашћених предлагача коме су присуствовали председник УНС-а Живојин Ракочевић, председник НУНС-а Жељко Бодрожић и председница ПРОУНС-а Слађана Остојић.

На састанку је изабрано двоје од троје кандидата. Малешић и Влајића предложили су УНС и НУНС, док је Мају Мишковић Марковић предложио ПРОУНС.

Скупштина ће за чланове Савета РЕМ-а изабрати и по једног из преосталих осам група кандидата.

Подсетимо, Савет Регулаторног тела за електронске медије не постоји дуже од 11 месеци, односно од 4. новембра 2024. године када је, у складу са Законом о електронским медијима, претходном саставу Савета престао мандат.

Ко су Милева Малешић и Ђорђе Влајић?

Милева Малешић била је дуго главна и одговорна уредница и директорка Телевизије Форум и портала Форум инфо, медија цивилног сектора у оквиру Удружења Форум жена Пријепоља. Завршила је новинарство на Факултету политичких наука у Београду.

Малешић је од 1979. до 2008. године била и новинарка, уредница и директорка у локалном недељнику „Полимље“ и Радио Полимљу. У својој вишедеценијској каријери, Малешић је била дописница новинских агенција Бета и Танјуг, дневних листова „Политика“, „Глас јавности“, „Блиц“, Радио Београда.

У пет мандата била је чланица Управног одбора Локал преса, а од 2014. до 2016. била је председница Управног одбора ове организације.

Данас је чланица Извршног одбора Независног удружења новинара Србије, као и групе Новинарке против насиља.

Ћорће Влајић завршио је новинарство на Факултету политичких наука. Влајић је 47 година новинар и уредник, претежно у јавним сервисима – РТС-у и Би-Би-Сију. Његов професионални рад обележили су оганизовање производње телевизијског и радио програма, као и рад на припреми интерних аката јавног сервиса, медијских закона и Кодекса новинара Србије.

Влајић је био и уредник ТВ сервиса Вести у новинској агенцији Фонет, дописник BBC World Service-а из Београда, као и главни уредник Првог програма Радио Београда.

Претходно је био уредник и водитељ главних информативних емисија („Дневник“, „Новости дана“) и специјализованих информативних програма („Аргумент више“, „Недељом у 10“).

Као разлог напуштања Euronews Србија, Милић наводи да ова телевизија већ дуже време није оно што је била када се запослио.

„Euronews Србија више не следи она начела на којима смо настали пре четири и по године. У међувремену су многе моје колеге напустиле ту редакцију, добијајући отказе, или сами схватајући да ту не треба да буду. Са Euronews Србија се нисам растао у лошим односима, али мислим да ми тамо више није место“, додао је Милић.

До сарадње са Фонетом је, како је рекао, дошло када су му се из ове новинске агенције јавили ове јесени са идејом да води емисију Квака 23, коју је за живота радио Зоран Секулић.

„То је за мене велика част и треба ‘ући у Зоранове ципеле’. Надам се да ћу моћи то да урадим, а свакако се радујем новом послу“, додао је Милић.

У плану, каже, има и Јутјуб пројекат који ће обухватати примену вештачке интелигенције (AI), којом се бавио и у емисијама Euronews центар и Промпт недеље.

Подсетимо, Милић је у оквиру ових емисија анализирао новости у онлајн сфери, уз посебан осврт на развој АI алата и изазове у њиховој примени.

На конкурс могу бити пријављени радови објављени у штампаним, онлајн и електронским медијима у периоду од 26. октобра 2024. године до 19. октобра 2025. године.

За награду „Ђоко Вјештица“ могу конкурисати новинари из Србије и других земаља, уколико су њихови радови допринели хуманим акцијама чији се садржај односи на Србију.

Награда “Ђоко Вјештица” установљена је 2011. године.

Досадашњи добитници су - Драгољуб Јанојлић („Паланачке новине“) 2011, Силвија Сламниг („Курир“) и Садик Хамидовић (нет радио „Весеље“) 2012, Тамара Грујић (ТВ Прва) и Бранко Станковић (РТС) 2013, Мирољуб Дугалић („Политика“) 2014, Стево Лапчевић („Сремске новине“) 2015, Велимир Перовић („Блиц“) 2016, Ана Стаменковић (РТС) и Данијела Давидов Кесар („Политика“) 2017, Стево Лапчевић („Сремске новине“) 2018, Јасна Ђуровић (ТВ Прва) 2019, Слободан Васић (Радио Браво) 2020, Оливера Радић (Јединство) за 2021. годину, Милан Поповић (РТС) за 2022. годину, Јелена С. Спасић (Курир) и Јелена Јоргачевић Кисић (Време) за 2023. годину, као и Ана Марковић (ТВ Прва) за 2024. годину.

Ђоко Вјештица рођен је 9. маја 1939. године у селу Отрић у општини Грачац (Хрватска). Новинарску каријеру започео је у листу „Борба“.  Новинари овога листа са Вјештицом су 1970. године основали Радио Студио Б.

Вјештица је волео свој Београд и најпознатији је по организовању хуманитарних акција, али и као покретач бројних акција за уређење града и зелених површина.

УНС му је 1976. године доделио награду „Светозар Марковић“, а 2005. године Награду за животно дело.

Предлоге за награду треба послати путем формулара који се налази на линку.

МР Чукарица ће члановима УНС-а, са приоритетом и по стручним стандардима, пружити радиолошку и ултразвучну дијагностику.

Након сваке дијагностике пацијенту ће бити издат лекарски извештај и снимак са архивирањем података на CD-у, уз објашњење клиничког лекара специјалисте.

Сваком пацијенту ће бити објашњени медицински протоколи, а уједно ће бити обављена стручна припрема за радиолошку дијагностику, очитавање снимака и даљег стручног упућивања уколико је потребно.

Више о МР Чукарица, прегледима, дијагностици и ценама погледајте на линку.

Али, како изнутра изгледа медијска сцена Мађарске? Да ли се новинари јавно политички сврставају? Који је однос снага за власт „пријатељских“ и „непријатељских“ медија? Постављају ли новинари од власти наручена питања? Постоји ли „рат“ медија? Има ли кампања блаћења новинара? Која је снага таблоида тамо, а колика овде?

На ове теме Кохан је одмах прихватио да разговара, иако то новинари најчешће избегавају.

Сам ће рећи да не мора да бира између рада у медију у ком је и да умре од глади.

Ради то што воли, а то је политичко новинарство. О спољној политици пише коментаре, има емисију на Јутјуб каналу „Мандинера“, који улази у најпосећенијих десет, некад и пет онлајн медија у Мађарској.

Натпросечно образовање, то што говори руски, немачки и енглески језик и што је с новим технологијама одрастао, чине га добрим и самоувереним саговорником који с лакоћом анализира медијску сцену после шест година рада и 24 навршене године.

Једно од запажања је да у Мађарској таблоидни медији немају то место које имају у Србији. Да такав модел код њих више не функционише.

„Рекао бих да су жути и таблоидни медији много израженији у Србији“.

У Мађарској, каже Кохан, постоје политички таблоиди, али је њихова гледаност и читаност драстично опала последњих година.

Штавише, листови који се баве таквом врстом садржаја суочили су се с падом публике и довођењем свог опстанка у питање.

„Политички таблоиди са врло ниским новинарским стандардима више не пролазе у Мађарској“.

Наш саговорник сматра да то што у Србији таблоиди имају прођу није само због намера власника медија, већ и због укуса српске публике.

На питање да ли на таблоидност медијске сцене утиче власт и то шта она жели да има у медијима наш саговорник одговара да „не можете натерати људе да читају оно што не желе да читају“.

Игра ли неку улогу новац који иде тим медијима?

„Наравно, важно је који медији добијају финансије, али ако су финансирани, а нису читани то онда нема смисла. И тада заправо не утичу на то како људи у Србији размишљају“, одговара Кохан.

Постоје разлике у начину на који српска влада обликује медијски простор у поређењу с Мађарском, каже, и наравно, постоје културне разлике.

„Али, заиста желим да нагласим да не можете натерати људе да читају оно што не желе да читају“.

Свака политичка заједница, која жели да има свој медијски простор и да он одражава њене идеје, али и критички сагледава сопствени рад, сматра Кохан, мора да има ефикасне медије. То значи, додаје, да има медије које људи сматрају правим и верује им.  

Ту је, рећи ће овај млади новинар, настала прекретница у Мађарској, која се још није десила у Србији.

Ако се погледа читава медијска сцена, наш саговорник каже да су у Мађарској провладине радио станице у предности, да је код телевизија ситуација пола-пола, док је код онлајн медија, које сматра најважнијим, врло мала предност на страни опозиционих медија.

Он каже да постоји једна велика опозициона информативна телевизија и једна велика опозициона комерцијална телевизија, и пресликана ситуација на провладиној страни.

Конкретније, с једне стране је РТЛ Клуб, комерцијални канал у страном власништву који је про-опозициони, а с друге ТВ2, канал у мађарском власништву који је провладин и успео је последњих година да постане гледанији од свог конкурента.

Њихова публика је упоредива, појашњава Кохан, и вечерње вести су и даље најважнији извор информација за Мађаре старије од 40 година.

У две релевантне информативне телевизије, које скоро да осим политике ништа друго немају, значајно већу гледаност има проопозициона АТВ телевизија, него провладина ХирТВ. Али обе, каже Кохан, имају мању публику од водећег комерцијалног двојца.

Сматрао је упоређивање броја новина које постоје небитним, „јер медији нису важни зато што постоје, већ зато што имају публику“.

Коханов „Мандинер“, који је конзервативне орјентације, има онлајн издање, Јутјуб канал и недељник. Главни производ је онлајн медиј чија је посета од 250.000 до 450.000 појединачних читалаца дневно.

„То нас сврстава у националних десет, понекад и пет. Највећи медији у Мађарској досежу од 800.000 до милион читалаца у добром дану, а око 600.000 у лошем. Следећи ниво испод нас има између 150.000 и 200.000 посетилаца дневно. Дакле, мислим да се релевантни мађарски медији могу сврстати у три нивоа, а ми смо чврсто на челу другог нивоа“.

Наш саговорник каже да у Мађарској тренутно постоји релативно уравнотежена и разнолика медијска сцена која је резултат низа здравих и нездравих финансијских и медијских пракси.

Наравно, веома политички паралелна.

Сваком читаоцу у земљи је јасно, говори Кохан, да ли чита опозиционе или провладине новине, и то је једноставно тако.

„Мађари су прихватили то као животну чињеницу. Људи више заиста не верују у концепт објективних медија. Разумеју да, ако желе да се приближе стварности, морају читати више различитих извора“.

На питање ко је крив што мађарска јавност не верује у објективно новинарство, Кохан одговара да је захвалан због тог јасног односа и бруталне искрености којом Мађари приступају својим медијима.

„Мислим да је то производ последњих петнаест година. Пре тога, конзервативни медији готово да нису постојали“.

Објашњава да су се конзервативни медији појавили паралелно са влашћу Виктора Орбана и изазвали талас интересовања јер су показали како медији могу имати потпуно различите углове гледања и да се о истој причи или ситуацији, у истој земљи, може извештавати на сасвим другачији начин.

„Људи су одједном схватили да оно што су добијали 20 година након пада комунизма, па све до Орбановог доласка на власт, представља само један угао. А да постоји и други поглед, конзервативни угао, који је веома, веома другачији“.

Данас су оба та угла мејнстрим у Мађарској, каже Кохан.

„Сваки од њих има веће поверење код својих читалаца. Једни су ближи провладиној, други опозиционој заједници. И генерално, мислим да овакав начин постојања у медијима, где је свима јасно да ли су „за“ или „против“ власти, која је поларизујућа ту нема сумње, чини медије искренијима и кредибилнијима него у неким другим земљама“.

На питање да ли јавно као новинар каже да подржава власт Виктора Орбана или то само по себи произилази из чињенице да ради у провладином медију Кохан одговара да бити „провладин“ није његово главно обележје.

„Наравно, означен сам као провладин и идентификујем се са том политичком заједницом, али то је напросто зато што радим где радим. Не вичем сваки дан `Живео Орбан`. То не сматрам својом новинарском улогом“, говори Кохан.

Можете ли да критикује власт и коју слободу имате у медију који се сврстава у провладине?

„Моја слобода произилази из чињенице да сам образован, да имам знање и да нисам егзистенцијално зависан од једног медија. Дакле, могу да радим у овом листу све док оно што ја пишем одговара њима, а оно што они траже одговара мени. Управо због тога, немам никакав страх да критикујем владу, иако генерално имам симпатије према њој“.

Критиковао је, каже, у више наврата и по разним темама. На пример: курса мађарске форинте према евру, ванредног стања које већ годинама штети пословању, образовном систему, и, каже да је критиковао оштрије него многе његове опозиционе колеге.

„Али све то не мења чињеницу да се у најважнијим питањима мађарске и европске политике: миграција, рата у Украјини, конкурентности европске економије, кинеских инвестиција у Мађарској, врло искрено сврставам уз владу. Дакле, да, ја сам провладин, али нисам слеп за грешке сопственог политичког табора и указујем на њих“.

На питање да ли власт на вишим и нижим нивоима одговара на питања медија који нису под конролом власти, заправо, медија који нису провладини, Кохан одговара да у Мађарској не постоје медији које контролише власт.

„Добро је што сте направили ту разлику, јер искрено не верујем да у Мађарској постоје медији које директно контролише Орбанова влада. Постоје медији који су повезани или пријатељски орјентисани, али снага медија лежи у томе да није контролисан“.

Бити контролисан, додаје, показује врло ружно лице и уништава кредибилитет врло брзо.

Кохан каже да постоји разлика у приступачности политичара према „пријатељским“ и „непријатељским“ новинарима, али да та разлика није толико велика да би грађани били ускраћени за одговоре својих политичара на тешка питања.

„Није веома често, али разумно редовно, водећи мађарски политичари на власти дају интервјуе антивладиним медијима“, одговара Кохан.

Објашњава да постоји традиција недељних или двонедељних владиних конференција за штампу, које трају два до три сата, где министар који председава кабинетом премијера разговара са свим релевантним новинарима.

То је разговор који има слободни ток и где новинари имају прилику да поставе више питања и потпитања, да се враћају на неке теме.

Питања на овим конференцијама нису, каже Кохан, ни на који начин договорена или новинарима достављена од стране високих владајућих званичника.

Кохан је у УНС разговору који смо објавили на нашем Јутјуб каналу говорио о (не)постојању солидарности у мађарској новинарској заједници, одговорио на питања о томе да ли има кампања против новинара, која знања и вештине имају млади новинари у Мађарској и како би од 1 до 10 оценио медијске слободе у наше две земље.

Погледајте разговор:

На листи кандидата које су удружења новинара предложила су Милева Малешић и Ђорђе Влајић (које су предложили и УНС и НУНС) и Маја Мишковић Марковић (коју је предложио ПРОУНС).

УНС, НУНС и ПРОУНС на састанку ће гласањем утврдити заједнички предлог два од три кандидата који улазе у скупштинску процедуру.

Након тога, за чланство у Савету РЕМ-а Скупштина гласањем бира једног, како из ове, тако и из преосталих осам група.

Кандидате у категорији новинарских удружења, по Закону о електронским медијима, предлажу удружења новинара у Републици Србији, од којих свако има најмање 300 чланова са плаћеном чланарином, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива.

Иначе, Одбор за културу и информисање је на јучерашњој седници усвојио листу организација и кандидата за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) из преостале две категорије - удружења композитора, филмских, сценских и драмских уметника и категорије удружења за заштиту деце и тиме утврдио листу овлашћених предлагача и кандидата из свих девет категорија.

Подсетимо, Савет Регулаторног тела за електронске медије не постоји дуже од 11 месеци, односно од 4. новембра 2024. године када је, у складу са Законом о електронским медијима, претходном саставу Савета престао мандат.

Подсетимо, нови избор чланова Савета РЕМ-а прекинут је почетком јула због неслагања представника цивилног сектора и Одбора за културу и информисање у вези са тим које организације из ове две категорије (удружења композитора, филмских, сценских и драмских уметника и категорије удружења за заштиту деце) испуњавају законске услове да буду овлашћени предлагачи.

Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) представила је 1. октобра  извештај у ком одговара на сва питања проистекла из расправе у Скупштини Србије у вези са предлагачима и кандидатима из ове две категорије.

Одбор за културу информисање Нацрт извештаја о којем се данас гласало сачинио је на основу тумачења ОЕБС-а од 1. октобра и додатних појашњења које је ОЕБС доставио јуче, а о томе које организације су, по Закону о електронским медијима, овлашћени предлагачи.

На седници Одбора за културу и информисање одржаној почетком јула усаглашени су кандидати за чланове Савета РЕМ-а у преосталих седам од девет категорија.

На основу извештаја који је данас усвојен, овлашћени предлагачи у категорији композитора, филмских, сценских и драмских уметника су:

1. Удружење музичких уметника Србије "УМУС";
2. "Удружење сценских уметника, стручњака и сарадника у култури Србије" УСУС;
3. Удружење "Jet Clock";
4. Удружење музичких уметника и извођача Војводине "Војводина тон"
5. Удружење стрипских уметника Србије
6. Удружење драмских писаца Србије,
7. ДОКСРБИЈА - Документаристи Србије,
8. "Асоцијација филмских редитеља Србије" АФРС,
9. Удружење сценариста Србије

10. Српска асоцијација сниматеља

11. Удружење драмских уметника Србије УДУС;

12. Удружење филмских уметника Србије УФУС;

13. Удружење филмских глумаца Србије УФГС;

14. Удружење композитора Србије;

15. Удружење композитора Војводине;

16. Савез драмских уметника Војводине.

Из категорије удружења за заштиту деце, овлашћени предлагачи су:

1. "Центар за социјално превентивне активности - ГРИГ";
2. Удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика насиља над женама "АТИНА";
3. Центар за интеграцију младих;
4. Група за децу и младе "Индиго";
5. "Бечејско удружење младих" БУМ;
6. Центар за рад са децом, младима и породицом "Врдничак";
7. "Центар за права детета";
8. Пријатељи деце Србије;
9. Удружење грађана Златиборски круг;

10. "Пријатељи деце града Ниша";

11. "Подршка породици СИДРО";

12. Мрежа организација за децу Србије;

13. Пријатељи деце Београда;

14. Удружење грађана " Кокоро" – Бор;

15. Удружење за подршку деци и особама са инвалидитетом и њиховим породицама "РЕАЛНО";

16. Удружење "ИМАМ ИДЕЈУ";

17. "Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом MDRI-S";

18. Удружење центар за креативни и одрживи развој "МИСТУРАФИНА";

19. НВО Светионик;

20. Удружење "ГРУПА МАШТА";

21. Удружење РУЖИЦА;

22. Удружење дечији центар Зајечар;

23. Удружење  "Окулар";

24. Ужички центар за права детета;

25. "АСТРА - Акција против трговине људима";

26. Удружење Помоћ деци;

27. "Пријатељи деце општине Сурчин";

28. "Пријатељи деце општине Звездара";

29. "Удружење грађана ЛИБЕРО";

30. Центар за креативни развој-Књажевац;

31. Пријатељи деце општине Пожаревац;

32. Сомборски едукативни центар;

33. Креативна педагогија;

34. "Центар за производњу знања и вештина";

35. Пријатељи деце општине Инђија;

36. Национална асоцијација родитеља и наставника Србије;

37. Центар за образовне политике;

38. Женски центар 21. век

39. Удружење Центар пројектних идеја

40. Центар за развој и друштвену интеграцију Нови Сад;  

41. Центар за активизам Врање;

42. Наша Сурдулица за све;

43. Ромски културни просветни центар;

44. Удружење Снага породице;

45. Српско-Ромско удружење грађана "Интегративни Глобал Центар";

46. Удружење Рома Нови Бечеј;

47. Београдски центар за особе са инвалидитетом;

48. Савез удружења Србије за помоћ особама са аутизмом;

49. Удружење за помоћ особама са L.Down sindromom Ниш;

50. Удружење родитеља деце оштећеног слуха "УРДОС";

51. Друштво за помоћ МНРЛ – Алексинац;

52. Удружење за помоћ МНРО Таша Делић;

53. Међуопштинска организација глувих и наглувих Кикинда;

54. Савез удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама Србије;

55. Савез глувих и наглувих Војводине;

56. Удружење за помоћ МНРО Ивањица;

57. Удружење Центар "Нови Свет"

58. Удружење особа са инвалидитетом Београд;

59. Удружење "Безбедно дете";

60. Удружење за помоћ особама са инвалидитетом"Дуга";

61. Удружење Особа са менталним инвалидитетом Ниш;

62. Окружна организација савеза слепих Србије Крагујевац;

63. Краљевачко удружење за помоћ особама са аутизмом;

64. Центар за несталу и злостављану децу;

65. Удружење Заједно;

66. Удружење "Чепом до осмеха";

67. Удружење "Иницијатива 021";

68. Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама "Загрљај" Топола;

69. Друштво за помоћ Ментално Недовољно Развијеним Особама Александровац.

Одбор је утврдио листу предложених кандидата који испуњавају услове за члана Савета Регулатора а које предлажу удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Републици Србији:

1.           Владимир Ђурић

2.           Предраг Котур

3.           Жељко Хубач

4.           Иван Лалић

5.           Теа Димитријевић

6.           Драгољуб Илић

7.           Младен Матичевић

8.           Горица Поповић

9.           Ира Проданов Крајишник

10.        Предраг Момчиловић

Одбор је на данашњој седници утврдио и листу предложених кандидата који испуњавају услове за члана Савета Регулатора  а која су предложила удружења чији су циљеви заштита деце:

1.           Душан Алексић

2.           Дубравка Валић Недељковић

3.           Милош Радуновић

4.           Тања Јанковић

Савет Регулаторног тела за електронске медије не постоји дуже од 11 месеци, односно од 4. новембра 2024. године када је, у складу са Законом о електронским медијима, претходном саставу Савета престао мандат.

Када Одбор утврди коначну листа кандидата, за сваку категорију у којој има више од двоје предложених, организују се састанци предлагача. Они треба да се усагласе о два кандидата који улазе у скупштинску процедуру.

Након тога, за чланство у Савету РЕМ-а Скупштина гласањем бира по једног из сваке од девет категорија.

На седници Одбора за културу и информисање одржаној почетком јула усаглашени су кандидати за чланове Савета РЕМ-а у преосталих седам од девет категорија.

У две спорне категорије, о којима ће се данас разговарати, дошло је до разилажења у вези са тим да ли овлашћени предлагачи могу бити удружења уметника који стварају визуелна или књижевна дела.

Организације цивилног друштва сматрају да стрип уметници не испуњавају услове да буду предлагачи, јер не креирају аудиовизуелна дела, док владајућа већина заступа став да од стрипова настају филмови, а филмови се емитују на телевизији, што и стрип уметнике квалификује као предлагаче.

Исте аргументе невладине организације наводиле су и када су у питању драмски писци и књижевници, док је Одбор сматрао да су и они делатници у области драмске уметности, која је поменута у закону, те да и они могу бити предлагачи.

У категорији удружења за заштиту деце дилема је да ли се могу прихватити као овлашћени предлагачи само оне организације које се баве заштитом деце од физичког или менталног насиља, злостављања, малтретирања… или је овај појам потребно шире тумачити.

Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) представила је 1. октобра  извештај у ком одговара на сва питања проистекла из расправе у Скупштини Србије у вези са предлагачима и кандидатима из ове две категорије.

О усаглашавању листе овлашћених предлагача, а на основу тумачења ОЕБС-а разговараће се на данашњем састанку који је организовао Одбор.

Подсетимо, Савет Регулаторног тела за електронске медије не постоји дуже од 11 месеци, односно од 4. новембра 2024. године када је, у складу са Законом о електронским медијима, претходном саставу Савета престао мандат.

Када Одбор утврди коначну листа кандидата, за сваку категорију у којој има више од двоје предложених, организују се састанци предлагача. Они треба да се усагласе о два кандидата који улазе у скупштинску процедуру.

Након тога, за чланство у Савету РЕМ-а Скупштина гласањем бира по једног из сваке од девет категорија.

За пропуснице могу да се пријаве чланови УНС-а који су измирили чланарину за ову годину.

Предност ће имати колегинице и колеге које УНС раније није акредитовао за Сајам.

Заинтересовани чланови који желе да се акредитују за овај догађај треба да пошаљу своје податке (име, презиме, контакт и име редакције са којом сарађују) на мејл unsinfo1@uns.org.rs најкасније до понедељка, 20. октобра у 12 часова.

За више детаља о овогодишњем Сајму књига под слоганом „Твоја нова прича“ посетите sajamknjiga.rs.