Уважавање улоге институција које представљају државу, па и Министарства информисања и телекомуникација, свакодневна је пракса Удружења новинара Србије (УНС). Супротно тврдњи од 15. децембра 2025. године, када сте нам доставили допис (Захтев за одговор на наше саопштење од 28. новембра), да не желимо да сарађујемо са државним институцијама.

1.Није тачно је да се не одазивамо Вашим позивима. Одазвали смо се на скуп, за који се испоставило да сте организовали на иницијативу „Информера“, када су наши представници поставили питање зашто нису позвани други медији и када се, осим АНС-а, појавио само УНС и представник Удружења новинара Војводине и нових медија. Тада смо Вам скренули пажњу на потребу рада на новој медијској стратегији.

2. На Ваш позив на наредни састанак одговорили смо да нисмо обавештени која репрезентативна удружења сте позвали, ко се одазвао позиву и које специфичне теме су на дневном реду, те да се без тих информација не можемо одазвати позиву. Нисте одговорили.

3. Имејлом смо 21. новембра 2025. године добили позив (документ од 19. новембра) да предложимо свог члана и заменика члана Радне групе која ће радити на изради нове Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период од 2026. до 2030. године, као и пратећег Акционог плана за спровођење и праћење Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период од 2026 до 2030. године.  Истог дана стигао је и позив у коме сте тражили да предложимо члана и заменика члана Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима, као и Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским медијима.

Уз позив УНС-у, (у истом имејлу) примили смо и истоветна обраћања упућена на адресе пет новинарских, два медијска удружења, једног синдиката, једног регулатора, шест министарстава, једног секретаријата и једне канцеларије. Проверили смо у АНЕМ-у, Локал пресу, Асоцијацији медија, Асоцијацији онлајн медија и НДНВ-у, и они су нам потврдили да нису позвани. Дакле, поступили смо са дужном новинарском пажњом, како Кодекс новинара и новинарки Србије налаже. Саопштили смо тачне информације, изразили забринутост и позвали Министарство информисања и телекомуникација да преиспита избор организација које су позване да учествују у раду ових радних група.

УНС је у овом саопштењу навео да не види ниједан разлог да организације које се дуго баве заштитом новинара и развојем медијског система, препознате и у међународним оквирима, буду искључене из ових процеса. Том приликом смо Вас питали -  како мислите да правни оквир унапређујете претежно са удружењима и организацијама које нису препознате као заштитнице новинара и медијских радника, медијских слобода, плурализма и друштвеног дијалога?

На крају, тешко нам је да прихватимо да од организација које су први пут позване да учествују у радним групама ниједна није протестовала због одлуке Централне изборне комисије Косова да не одобри акредитације за извештавање медијима на српском језику.

С поштовањем,

Живојин Ракочевић, председник Удружења новинара Србије (УНС)

Забрињава податак да је ове године 60 физичких напада, што је готово пет пута више него прошле године, када је УНС евидентирао 13 напада. То значи да је побројано готово четири пута више физичких напада него претпрошле године, када их је забележено 16, као и пет пута више него 2022. године, када их је евидентирано 12.

У свакој категорији угрожавања новинара утврђено је значајно повећање. Тако је број претњи два и по пута већи, јер су евидентиране 54 претње, што је 21 претња више него лане. Као и прошлих година, претње у онлајн простору су предњачиле.

И број притисака и увреда је готово дуплиран, па је ове године евидентирано укупно 50 таквих случајева, што је за 21 више него лане, када је у базу унето 29 случајева.

Ове године забележено је и укупно 48 примера онемогућавања рада и дискриминације медија (38 ометања у раду и 10 ситуација у којима су дискримисани медији), док је прошле године евидентирано 26 оваквих случајева.

Док је прошле године евидентиран један напад на имовину, ове године забележено је пет таквих случајева. Идентификован је и један хакерски напад више него лане, када их је било два.

Чак 26 новинара и новинарки који су се успротивили промени уређивачке политике или су пак на својим профилима на друштвеним мрежама делили снимке протеста добило је отказ или је са њима прекинута сарадња, показује УНС-ова база у 2025. години. У бази су забележена и два случаја цензуре.

Ове године побројано је и седам случајева привођења, као и један покушај прислушкивања.

Евиднтирано је и пет случајева doxing-а, односно јавног дељења личних података, док прошле године оваквих случајева није било у бази. 

Њих више од 30 пажљиво су слушали податке из статистика новинарских и медијских удружења, у којима се, први пут као значајна категорија, бележе напади, претње и притисци на њихове вршњаке који су фотографисали, снимали и извештавали са протеста који су обележили 2025. годину.  

"Србија је међу најлошије рангираним земљама када је реч о безбедности новинара", рекао је генерални секретар Европске федерације новинара (ЕФЈ) Рикардо Гутјерес на скупу "Кривично-правна заштита новинара - између закона и праксе", позивајући надлежне у Србији да предузму хитне мере.

Гутјерес је Србију издвојио и као пример добре праксе када је у питању Кривични законик, подсећајући да су претње новинарима у њему посебно препознате чланом 138, док су присутни на конференцији указали да је проблематична његова примена.

Стаменковић: За 11 месеци ове године двоструко више напада на новинаре него лане

Јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва и члан Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ), Бранко Стаменковић, навео је да је ове године забележен значајан пораст пријављених претњи и напада на новинаре и медијске раднике у Србији. Ово повећање се, како је навео креће у проценту од око 113 одсто у односу на исти период у 2024. године.

“Подаци са којима ми располажемо, од првог јануара до 30. новембра ове године, указују на то да је заиста дошло до драстичног повећања броја пријављивања и извршења кривичних дела, у којима су медијски радници ти који су оштећени, односно којима је угрожена безбедност. Али оно што је посебно забрињавајуће, ове године примећујемо још већи раст физичких напада на новинаре”, навео је Стаменковић и додао да је забележено четири пута више физичких напада у односу на прошлу годину.

Стаменковић је додао да је задовољан радом Сталне радне групе за безбедност новинара и указао на њен значај.

“Задовољан сам радом Сталне радне групе за безбедност новинара, а волео бих да се заједнички настави и даље. Без таквог заједничког рада, ми као тужилаштво губимо одређену идеју водиљу, губимо одређену упоришну тачку из које ми можемо да кренемо даље и да унапредимо наш рад”, навео је.

Веран Матић, председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и члан СРГ, говорио је о незадовољству због начина на који поступа полиција.

“Ми смо већ на крају претходне године установили да постоје проблеми, нарочито у понашању полиције. Полиција у прошлој години није одговорила на више од пола захтева за прикупљање обавештења од стране тужилаштва. Од 62 отворена случаја, за 34 није било одговора полиције, па самим тим није могло да буде ни процесуирања”, навео је Матић.

Додао је да се новинари осећају као да су институције притив њих и да не постоји ниједан механизам који би им показао да могу да рачунају на подршку државе.

Указао је на то да се у овој години повећао број напада на новинарке у односу на новинаре, као и да 70 одсто напада чине онлајн претње и уземниравања.

“Таблоиди су међу највећим непријатељима професионалних новинара, али не само због тих бламантних ужасних лажи, него је новинар таблоида физички напао Вука Цвијића. То се десило у ситуацији у којој ту имате двадесет камера (видео надзора, прим.аут.), али и даље у наредних шест месеци тужилаштво није добило од полиције документацију о истрази, која је направљена тек после ужасног таргетирања Вука Цвијића”, рекао је Матић.

Након што је полиција доставила снимак на ком се види да Цвијић није био иницијатор сукоба, наставио је Матић, уследио је “други ниво агоније” са проценом тужилаштва да то није кривично дело за гоњење по службеној дужности, због чега су Цвијића упутили на приватну тужбу.

“У међувремену је ту било пребацивања лоптице између Основног јавног тужилаштва и Вишег јавног тужилаштва, што се све чешће догађа”, навео је он.

Након овог случаја, како наводи Матић, напади на новинара Цвијића нису престали, већ је у неколико наврата доживео директне нападе од стране полиције док је био на службеној дужности, али ни један од ових случајева није разрешен. Последњи у низу је, како је навео, претећи позив телефоном.

Драгана Бјелица је, као представница Удружења новинара Србије у СРГ, навела да новинари у Србији нису неко ко се стално жали, да зна за случајеве где уредници водећих медија нису пријављивали озбиљне претње, али да СРГ охрабрује новинаре да ипак то чине. Рекла је да ситуације у којима новинари питају полицију „јесте ли полицајац“ говоре о стварности која је изокренута наопачке.

Бјелица се посебно обратила студентима новинарства у публици.

“Они који студирају новинарство треба да остану у овој професији и да се боре за боље друштво. Зато што наш концепт новинарства подразумева то да новинари имају мисију и да раде у интересу јавности”, закључила је она.

Марија Бабић, представница Независног удружења новинара Србије у СРГ, нагласила је значај заједништва и емпатије међу новинарима и испричала да када је мушкарац изашао из Пионирског парка и поломио камеру екипи Н1 да се она, са другим новинарима и представницима удружења, нашла убрзо на лицу места и да су направили људски зид на месту на коме се десио напад, оградивши поломљену опрему, јер полиција то није урадила.

Полиција је саопштила да се увиђај неће извршити, и да оштећени могу случај пријавити у најближу полицијску станицу. Тек након што су присутни на ово реаговали и заједнички се супротставили таквом поступању полиције, они су променили одлуку и започели рад на овом случају, испрачала је Бабић.

Адвокатица Алабурић: Спектакуларни процеси за заштиту новинара у Хрватској

Адвокаткиња Весна Алабурић представила је присутнима примере из Хрватске и издвојила напад на новинарку Мелиту Врсаљко и нуђење мита Драгу Хедлу да не објави истраживачки серијал о ХДЗ-овом политичару. 

У месту крај Задра, Мелита је припремала прилог о илегалној депонији смећа и на јавној површини, најпре вербално, затим и физички напао ју је власник земљишта које су желели да сниме.

„Одузео јој је мобилни телефон, викао на њу, гурао. Она се наравно бранила и дошло је до свађе“ испричала је Алабурић.

Следећег дана у новинаркин дом дошла је ћерка власника земљишта и физички насрнула на њу, почела је гушити и покушала је да узме мобилни телефон на коме је био снимак њеног оца, описала је случај адвокатица.

„Полиција је нападе окарактерисала као прекршаје против јавног реда и мира уз равноправну улогу жртве“,  рекла је Алабурић.

Прекршајни поступак завршен је тако што су обоје прекршајно кажњени и новинарка Мелита и нападач јер су се свађали и викали на јавном месту. Мелитина адвокатица је поднела жалбу и то је сада у току.

У другом, кривичном поступку, новинаркина адвокатица је прецизно формулисала пријаву у којој је навела да је мушкарац нападајући новинарку на терену починио казнено дело присиле према особи која обавља послове од јавног интереса.

Недавно је општинско тужилаштво подигло оптужницу против нападача, а по речима Алабурић то је „први пут да смо покренули кривични поступак за то казнено дело“.

Против ћерке је поднета пријава због кривичног дела претње и тај се поступак такође води по службеној дужности.

Алабурић је испричала да је новинару Драгу Хедлу 2017. године политичар Фрањо Лучић понудио троструку надокнаду у односу на хонорар који би добио за објаву истраживачког серијала о њему.

Хедл је, испричала је Алабурић, пријавио понуду мита и о бавестио Телеграм, своју редакцију, која је о томе почела да објављује низ чланака и стала иза свог новинара.

Хедл је добио подршку и ХНД-а и покренуо је, рекла је ова адвокатица, помало спектакуларан процес против политичара за кривично дело давања мита новинару.

„Кренула је прича је ли новинар службена или одговорна особа која може бити подмићена. Можеш ли подмићивати новинара без икаквих штетних последица? Распламсала се расправа у правничким и новинарским круговима. Заступала сам позицију да је новинар одговорна особа, јер ако може бити кривично дело давање мита лекару у болници, зашто не би могло бити давање мита једном новинару“, рекла је Алабурић.

Исход је да је политичар Лучић осуђен на годину дана затвора, с тим што му је затвор, како је рекла Алабурић, испрва преведен у рад за опште добро и то по принципу један дан затвора, два сата рада. Међутим након што се Лучић жалио на осуђујућу пресуду, а такође и хрватски УСКОК, који се жалио на одлуку о казни, Врховни суд је преиначио пресуду и одредио безусловну казну затвора од једне године.

„И наш парламентарни заступник је заиста завршио у затвору због подмићивања новинара“, рекла је Алабурић и додала да је прошле године изашао из затвора.

„Желим похвалити тужиоца УСКОК-а Дарка Додика који је имао снаге толике жалбе писати и толико бити истрајан у заштити права новинара“, рекла је она.

Говорећи о стању у Црној Гори, адвокат Бранко Анђелић је навео пример разрешавања са дужности министра због узимања телефона новинарки када му се није допало питање које је поставила.

Објаснио је да се, припремајући се за конференцију, консултовао са црногорским новинарима о њиховим проблемима. Волео бих, како је рекао, да су они били присутни и чули са каквим се притисцима и нападима суочавају њихове колеге у Србији, јер су њихови изазови у поређењу с тим далеко мањи.

„Судови су у страху од новинара у Црној Гори и правосуђе ослушкује медије и прати о чему пишу, а ако дође до ситуације као пре неколико година, када је новинарка упуцана, онда сви стају иза ње“, рекао је Анђелић.

Крајновић: Док год Министарство правде ради овако, не можемо ни да покушавамо да предлажемо промене Кривичног законика

Адвокат УНС-а Ненад Крајновић подсетио је да је УНС успео да 2009. године изменама Кривичног законика обезбеди бољу заштиту новинара у члану 138 који се односи на угрожавање сигурности претњом, када су у посебно заштићена лица сврстана и она „која обављају послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обављају“.

Осврнуо се на то да од 2021. године постоје покушаји и конкретни предлози за измену Кривичног законика у Србији ради боље заштите новинара али да није било сагласности унутар саме новинарске заједнице испрва, а потом и да се не зна шта је Министарство правде урадило са предлозима.

“Било је толико различитих предлога — од тога да не треба ништа дирати, до неких револуционарних који заборављају да је правни систем ипак целина, и да ту не може само нешто да се накалеми тек тако и да функционише", рекао је Крајновић и додао да се одустало и од предлога да се уведе кривично дела напад на новинара, како је то учињено са адвокатима.

У 2024. години кренуле су нове иницијативе за промене и дошло се до тога да има више од 30 кривичних дела које треба разматрати, објаснио је Крајновић, и дошло се до консензуса да те промене треба да иду у правцу додатног инкриминисања и олакшавања гоњења.

Министарству правде су упућивани предлози, али Крајновић каже да уопште не зна шта се са њима десило, као и да је последње две године цела тематика, а то је и примена Медијске стратегије, отишла у запећак, и да је „пала густа магла или мрак“.

Крајновић каже да се новом иницијативом за измену кривичних прописа, овогодишњом, где се иде ка редефинисању шта је тајни податак, практично отежава рад новинара, док о заштити новинара нема речи.

„Да ли ми можемо нешто да променимо или не, ја мислим да док је овакав рад Министарства правде, да не можемо више ни да покушамо”, закључује он.

Вајт: НАТО одговоран за скандалозно занемаривање безбедности медијских радника РТС-а

Mеђународни стручњак за медијске слободе и дугогодишњи генерални секретар Међународне федерације новинара Ејдан Вајт се на почетку обраћања присетио убијених медијских радника у бомбардовању РТС-а и одговорности НАТО-а.

Рекао је да су у Србији и Београду новинари платили високу цену због политичког занемаривања њихових права.

„Врло добро се сећам шокантног одговора на бомбардовање РТС-а у 1999. години и убиства медијских радника, што је открило скандалозно занемаривање безбедности медијских радника за шта је тада НАТО био одговоран“, рекао је Вајт.

Вајт је затим говорио о глобалном напретку за последњих двадесет година.

“Унапређено је праћење кршења права новинара, успостављена је већа институционална подршка на глобалном нивоу, а усвојене су и бројне резолуције УН-а које препознају безбедност новинара као кључно питање”, навео је он.

Ипак, и поред формалних промена, новинари, како је рекао, и даље раде са минималном правном заштитом, а тамо где она постоји, примењује се селективно и произвољно, у складу са интересима влада и корпорација.

Вајт наводи да широм света национални и финансијски интереси готово увек имају предност над правима новинара, чак и тамо где су та права законски гарантована.

Као пример навео је недавни састанак Доналда Трампа са првим човеком Саудијске Арабије, када је председник САД критиковао новинарку због питања о убиству Џамала Кашогија, колумнисте Вашингтон поста, дајући на тај начин, предност трговини и инвестицијама.

Још драстичнији пример је, истакао је Вајт, израелски напад на Газу, током којег су новинари и медијски радници били мета напада, убистава и систематског ућуткивања.

Иако је Израел потписник међународних споразума о заштити новинара, те обавезе су, како наводи, занемарене, док је међународна заједница остала запањујуће тиха.

Вајт је рекао да постоји озбиљан проблем у начину на који државе говоре о заштити новинара, а заправо не чине довољно.

Препоруке, закони, резолуције које штите права новинара

Генерални секретар ЕФЈ-а Рикардо Гутјерес подсетио је да је ова организација учествовала у изради препорука Савета Европе из 2016. године о заштити новинара, које је потписало 47 држава, укључујући и Србију, као и да је Савет Европе 2023. године усвојио додатне смернице за њихову примену.

„Државе чланице позване су да преиспитају законодавне оквире, обухвате физичке и онлајн нападе, процене родно засноване ризике и уведу одговарајуће заштитне мере. Безбедност новинара не зависи само од кривичног права, већ и од радног законодавства, јер несигурни радни односи повећавају рањивост новинара“, навео је Гутјерес.

Гутјерес се осврнуо и на Резолуцију коју је Савет Европе усвојио у јуну 2021. године, а којом се државе обавезују да ефикасно примењују законе како би заштитиле новинаре од произвољних отказа, одмазде и несигурних услова рада.

Навео је и примере земаља које су донеле нове законе којима се штите новинари.

“Данска је 2022. године увела пооштрене казне када су претње усмерене на спречавање слободе говора. Црна Гора је 2021. пооштрила казне за претње новинарима, Словенија је кроз судску праксу почела да процесуира и вербалне претње и увреде. Аустрија и Француска криминализовале су онлајн злостављање, а Француска је одредбе узнемиравања на родној основи проширила и на дигитални простор”, рекао је он.

Закон некад “мртво слово на папиру”

Председница ЕФЈ-а Маја Север нагласила је да се, упркос успостављеним европским стандардима, стварни услови рада новинара у многим земљама и даље драматично разликују од онога што прописују документи и резолуције.

„У протеклом мандату Европске комисије донели смо велики број добрих докумената и закона и Европа је поставила високе стандарде у заштити медијских слобода, сигурности новинара, анти SLAPP директиве, многих препорука и закона. На папиру то изгледа јако добро, но у пракси, посебно у овом делу Европе, новинари се и даље сусрећу са претњама и физичким нападима, узнемиравањем, SLAPP тужбама, а највише са институционалним ћутањем и некажњивошћу“, објаснила је.

Казнени поступци су, како је рекла, често спори или се не покрећу, а када постоји правни оквир, изостаје политичка воља и храброст институција да би се применили закони који постоје.

“Таква ситуација доводи до тога да охрабрује оне који нападају новинаре и онда се затварамо у круг у коме нема заштите новинара. Када се осврнемо на наше земље, ту су бруталнији и израженији напади на новинаре који су чести и груби, а поверење у институције забрињавајуће ниско“, истакла је Север.

Север је навела да је у Хрватској уведено да се напад на новинаре препознаје као напад на службенo лице.

Поводом текста: „МИТ да преиспита одлуку о радним групама за израду медијских закона и стратегије“ објављеног 28. новембра 2025. године, доступног путем линка на сајту Удружење новинара Србије“ https://www.uns.org.rs/saopstenja/181316/uns-mit-dapreispita-odluku-o-radnim-grupama-za-izradu-medijskih-zakona-i-strategije.html, у складу са чланом 94. став 1. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“, бр. 92/2023 и 51/2025), Министарство информисања и телекомуникација подноси захтев за објављивање одговора.

У поменутом тексту навели сте да Министарство информисања и телекомуникација треба да „преиспита своју одлуку“ о избору новинарских удружења и медијских асоцијација које ће учествовати у радним групама за израду медијских закона и Стратегије развоја система јавног информисања од 2026. до 2030. године.

Наиме, Министарство информисања и телекомуникација је релевантним државним органима, институцијама, удружењима и лицима послало позивна писма за именовање члана и заменика члана Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима и Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским медијима, као и Радне групе за израду Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период од 2026-2030. године и Акционог плана за спровођење и праћење Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период од 2026-2030. године, што значи да је поступак формирања радних група још увек у току.

Обзиром на то да сте текст објавили без провере да ли су формиране радне групе, а из Позивног писма упућеног и вама, до тог закључка нисте могли доћи, сматрамо да кршите Етички кодекс новинара, да у вашем тексту није било обавезе новинарске пажње, односно дужности да с пажњом примереном околностима, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају проверите њено порекло, истинитост и потпуност.

Даље, у вашем Саопштењу навели сте: „УНС истиче да ће се у рад радних група укључити када МИТ и Влада Србије промене одлуку о саставу ових тела..."

Министарство информисања и телекомуникација вас је позвало да узмете учешће у раду наведених радних група, али недопустиво је да ваше удружење, односно Удружење новинара Србије условљава своје учешће према државној институцији, односно према Министарству.

И ранијим позивима, које вам је упутило Министарство информисања телекомуникација нисте се одазивали, што доводи до закључка да са државним институцијама не желите да сарађујете.

Имајући у виду напред наведено, Министарство информисања и телекомуникација захтева да Удружење новинара Србије поступи у складу са чланом 94. став 1. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“, бр. 92/2023 и 51/2025).

Очуване или нове дечије књиге и сликовнице можете донети на београдску адресу УНС-а Ресавска 28/I, односно у просторије УНС-овог огранка у Новом Саду, Друштво новинара Војводине, Булевар Михајла Пупина 6/3 или у Дом културе у Грачаници где се налази УНС-ов огранак Друштво новинара Косова и Метохије.

УНС ће пошто прикупи поклоњене књиге и сликовнице помоћ доставити на места где за њима постоји потреба.

Уколико желите да се прикључите акцији и имате питања у вези са доношењем дечијих књига и сликовница можете позвати колегиницу Драгану Бјелицу на 062 530 337.

Наградa за новинарску храброст „Александар Тијанић“ уручена је Милану Ћулибрку. Ћулибрк је рекао да га је награда УНС-а изненадила јер себе не сматра најхрабријим човеком, већ оним који ради свој посао.

„Дошли смо у апсурдну ситуацију да данас само бити професионалац захтева храброст. Себе не сматрам нарочито храбрим човеком. Тек сам трећи у редакцији који је добио ову награду. Радар је најмања редакција која има највише добитника ове награде“, навео је он.

Он је рекао да ће део новчане награде наменити студентима Државног универзитета у Новом Пазару, који су у протеклој години показали шта заиста представља храброст.

О добитнику ове награде одлучивао је жири у саставу: Манојло Вукотић (председник), Оливера Ковачевић, Зара Тијанић и прошлогодишњи добитник Зоран Кесић.

Одлуку жирија образложио је председник жирија Манојло Мањо Вукотић, који је навео да је упркос напору УНС-а који ради неке ствари савршено поштено и професионано, тужан због малог броја пријављенх и дубоке подељености у друштву.

 „Није добра атмосфера за новинарство и никад није била овако лоша клима у друштву. У јеку је рат који сипа нуклеарни отпад на цело друштво и разара професију. Свих десет београдских дневних листова данас се продаје у 103 хиљаде примерака. У једном добром тренутку српског новинарства три београдска листа Политика, Политика експрес и Новости продавала су се у око 700 хиљаде примерака“.

Можда није у току смрт новинарства, како је рекао, али убиство јесте.

У сали се, како је рекао председник УНС-а Живојин Ракочевић, налази „мозаик најсветлијих личности професије“ које чине да професија живи. Ове личности долазе из различитих редакција, а често, додао је, представљају и неистомишљенике.

Матић: Помоћи ћемо младим генерацијама у ресетовању новинарства

Награда за животно дело је уручена новинару, аналитичару и публицисти Браниславу Гулану и новинару и председнику АНЕМ-а Верану Матићу.

Матић је рекао да је почео да се бави новинарством пре више од 40 година. Своје новинарске дане је како је рекао започео попут студената новинарства, који сада својим ангажманима у ватри протеста праве прве новинарске кораке.

Много је младих новинара и новинарки, додао је Матић, који чине да се заштите учесници протеста, сведочећи својим телефонима и камерама и преносећи јавности забележене снимке.

„Желим да посветим награду њима, односно, новинарки и новинару који ће за 40 година добити ово признање“.

 Додао је да нове генерације врше ресетовање новинарства, а да ће он бити ту да им помогне.

Бранислав Гулан је рекао да је новинарством почео да се бави шездесетих година прошлог века, када је као шеснаестогодишњак писао за "Вечерње новости".

„Више од пола века сам у новинарству. Прошао сам комунизам у зачетку, социјализам, црвене, жуте, црне и остале“, рекао је Гулан.

Рекао је да су му први учитељи новинарства били Сташа Маринковић, Никола Бурзан и Тома Милиновић, као и присутни Мањо Вукотић.

„Учили су ме да у разговору увек морам више да знам од својих саговорника, јер ми је то давало сигурност у послу. Златно правило професије су истина и знање. У таквим случајевима може да се има и среће“, навео је Гулан.

Награду је свом учитељу посветио и Ненад Михајловић. Њему је уручена награда за фотографију, која од ове године носи име прослављеног новосадског фотографа Јарослава Папа, и то за целокупни годишњи опус, са посебним акцентом на фотографију са обележавања годишњице пада надстрешнице у Новом Саду, објављену у онлајн издању Гардијана.

„Велика је част добити награду која носи име мог учитеља, пријатеља и колеге“, рекао је Михајловић.

Радичевић: Златна повеља посебно значајна у време када су новинарска удружења маргинализована

Златна повеља додељена је Слободану Радичевићу, за три деценије рада у УНС-у, и за значајан допринос развоју ове новинарске организације. поготово се истичући у борби за права локалних медија.

Радичевић је рекао да је почаствован што улази у круг они који су се посветили развоју организације, која је доживела различита искушења кроз 144 године постојања.

„Период када добијам награду и када сам најактивније радио у УНС-у је најзазовнији, јер је професија у дубокој кризи, док се новинарске асоцијације и удружења маргинализују и дискредитују“, навео је он.

Додао је да за будући период има списак лепих жеља међу којима је она да се новинарска удружења изборе за еснафско јединство у односу на садашњу дубоку подељеност.

„Имам жељу да се новинари баве извештајима и истраживањима, а не пропагандом; да медијске програме уређују професионалци, а не политички активисти и преставници крупног капитала; да новинари и медијски радници буду недвосмислено и институционално заштићени од свих злоупотреба, притисака, застрашивања и напада; да се најстроже осуде налогодавци и убице новинара; да социјални и економски положај и радно-правни статус новинара и медијских радника буде праведан и достојанствен, јер само материјално независан новинар може бити слободан; да мали и локални медији буду видљивији и утицајнији; да млади бирају студије новиарства због бављења управо овом професијом, а не ПР-ом. На крају, мом УНС-у, чији сам и даље члан, желим да задржи принципијелност и да не повлађује ниједној страни“, навео је он.

Цвејић: Награда дошла када обележавамо шест деценија од усвајања првог кодекса и када је поштовање етичких стандарда на најнижем нивоу

Награду за допринос историји новинарства и публицистичка дела добио је новинар и докторанд на Факултету политичких наука Бојан Цвејић за публикацију „Кодекси новинара Србије од 1965. до 2025. године“.

Цвејић је рекао да му је посебно драго што је жири препознао значај ове публикације у години када обележавамо шест деценија од усвајања првог новинарског кодекса на овим просторима, али и у години када је поштовање етичких  и професионалних стандарда у српском новинарству на најнижем могућем нивоу.

Спасић: Морамо да негујемо културу сећања

За свеобухватну и ексклузивну информацију, односно изјаву од тадашњег команданта Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Спасоја Вулевића, награђен је Велимир Перовић. Он је добио награду „Лаза Костић“ у категорији вест/извештај.

Перовић се захвалио редакцији Бете и УНС-у, који, како је рекао, годинама негује традицију и настоји да заштити професију, која је у последње време угрожена „од квази-политичара, криминалаца, а од скоро и од полицајаца“.

Награду „Лаза Костић“ за репортажу добила је новинарка „Курира“ Јелена С. Спасић, за серију репортажа из Пребиловаца, које је за време Другог светског рата доживело трагедију.

„Захваљуем људима који су ми били саговорници, јер није лако о том страдању говорити ни после толико година. Пребиловци су нешто што морамо да знамо и морамо да поштујемо. Морамо да гајимо културу сећања. Пребиловци имају свега тридесетак становника и морају да опстану. То зависи од политике – од људи у Београду и Бањалуци који морају да знају шта су нама Пребиловци“.

За карикатуру „Мапа“ награда је уручена новинару портала Косово онлајн Владислав Филиповић, који се том приликом захвалио жирију на награди.

Божовић: Задовољство је радити на темељима које су поставили Драган Стојановић, Бранка Керкез и Југослава Ђурица

Награду за најбољи годишњи уређивачки концепт „Димитрије Давидовић“ добила је уредница редакције Актуелности у РТС-у - Јелена Божовић.

Она је навела да је две године у редакцији Актуелности где су темеље поставили претходни уредници Драган Стојановић, Бранка Керкез и Југослава Ђурица. У овој рубрици се, како је рекла, заиста трудила да унесе неке иновације у тиму од 13 аутора који раде на 13 емисија.

„Људи у редакцији су занесени љубављу за новинарство и уверењем да њиховим причама могу нешто да промене, и то је оно што нас све мотивише“, навела је она.

Награда за коментар „Богдан Тирнанић“ ове године није додељена. Било је, како је рекао Предраг Рава, квалитетних предлога, али, по оцени жирија, ниједан од њих не носи тежину коју завређује име новинара какав је био Богдан Тирнанић.

Овом приликом награда за животно дело биће уручена новинару, аналитичару и публицисти Браниславу Гулану и новинару и председнику АНЕМ-а Верану Матићу.

Награда за најбољи годишњи уређивачки концепт „Димитрије Давидовић“ биће уручена уредници редакције Актуелности на Радио-телевизији Србије (РТС) Јелени Божовић. 

Специјална награда за допринос историји новинарства и публицистичка дела "Жика М. Јовановић“ биће додељена новинару Бојану Цвејићу за публикацију „Кодекси новинара Србије од 1965. до 2025. године“. 

Златна повеља УНС-а биће уручена бившем председнику Извршног одбора УНС-а Слободану Радичевићу.

Добитник награде„Лаза Костић“ за карикатуру је новинар портала Косово онлајн Владислав Филиповић, а награду је добио за карикатуру “Мапа”.

Награда за фотографију, која од ове године носи име „Јарослав Пап“, биће уручена Ненаду Михајловићу за целокупан годишњи опус, а посебно за фотографију са обележавања годишњице пада надстрешнице у Новом Саду, која је објављена у онлајн издању Гардијана.

УНС позива чланове са регулисаном чланарином за 2025. годину да дођу у УНС и преузму књигу по избору. Сваки члан може преузети по један наслов.

Књиге се могу преузети у Секретаријату УНС-а, Ресавска 28/1, Београд, сваког радног дана.

Самиздат Б92 донирао је следеће књиге:

1. „НЕПОКОРЕНА са Порт де Фландр “ – Фуад Ларуи
2. „Разум и осећајност“ – Џоана Тролоп
3. „Мали савети за бољи живот“ – Милена Тробозић Гарфилд
4. „Ема“ – Александар Мекол Смит
5. „Само један корак од сна“ – Олаф Олафсон
6. „Приврженост“ -  Родриго Хасбун
7. „Нортангерска опатија“ – Вал Мекдермид
8. „Поља чемерике“- Веселин Гатало
9. „Престонца насиља“ – Џорж Пеле Канас
10. „Ослушни тишину“ – Мери Саливен
11. „Исусово школовање“ – Џ. М. Куци
12. „Исусова смрт“ – Џ. М. Куци
13. „Дарк маркет: Како су хакери постали нова мафија“ – Миша Глени
14. „Губилиште“ – Мирко Ковач
15. „Зачаравање“ – Мина Миљковић
16. „Дефиниција љубави Марије Ђони“ – Ветон Сурои
17. „Линијски код“ – Кристина Тот
18. „Пасја кожа“ – Фатос Конгули
19. „Црне ципеле“ – Ото Олтвањи
20. „Клопкари“ – Саша Станишић
21. „Скривена љубав“ – Мирослав Б. Митровић

Прва је жена на челу Радио Београда од његовог оснивања.

Главни уредник Првог програма Радио Београда Небојша Николић три деценије је новинар Радио Београда – био је новинар и уредник деска, уредник емисија и дописничке рубрике.

 Специјалну награду за допринос историји новинарства и публицистичка дела "Жика М. Јовановић“ добио је новинар Бојан Цвејић за публикацију „Кодекси новинара Србије од 1965. до 2025. године“, док је Златна повеља УНС-а припала бившем председнику Извршног одбора УНС-а Слободану Радичевићу.

Новинар Бете Велимир Перовић добитник је награде "Лаза Костић" у категорији „Вест и извештај“, док је ова награда у категорији репортаже припала новинарки Курира Јелени С. Спасић, за серију репортажа о Пребиловцима.

Награду „Лаза Костић“ за карикатуру добио је новинар портала Косово онлајн Владислав Филиповић, за карикатуру “Мапа”.

Награду за фотографију, која од ове године носи име „Јарослав Пап“, добио је Ненад Михајловић за фотографију са обележавања годишњице пада надстрешнице у Новом Саду, која је објављена у онлајн издању Гардијана.

Ове године није додељена награда “Богдан Тирнанић” за коментар или колумну.

Жири је у образложењу навео да, „иако су послати предлози квалитетни, ниједан од њих не носи тежину коју завређује име новинара какав је био Богдан Тирнанић“.

Награду за животно дело жири је доделио Браниславу Гулану и Верану Матићу.

„Бранислав Гулан је оставио дубок и важан траг у српском новинарству, пре свега у области економије и пољопривреде. Дао је велики допринос афирмацији и развоју села и српског сељака. Као аутор и коаутор бројних стручних и научних радова Гуланов допринос превазилази новинарске домет . Богату каријеру озваничиле су и бројне награде које сведоче о његовој посвећености, стручнојсти и истрајности“, навео је жири у образложењу награде.

Од својих новинарских, уредничких и продуцентских дана, образложио је жири, Веран Матић деценијама је остао на првој „борбеној“ линији у професији.

„И сам прогањан, хапшен, прислушкиван, своје делање фокусирао је на безбедност новинара и борбу да се истраже убиства колега и процесуирају и казне починиоци. Не зенемарујући његов комплетан опус у новинарском и филантропском раду, последњих година Веран Матић неуморно је свуда и уз сваког новинара коме се прети, онемогућава да ради или му је угрожена безбедност, због чега се многе колеге и ослањају на његову подршку. Његова улога данас, у кризи слободе и ескалацији насиља над новинарима, немерљива је“, навео је жири.

За најбољи годишњи уређивачки концепт, награду „Димитрије Давидовић“ жири је доделио уредници редакције Актуелности на Радио-телевизији Србије (РТС) Јелени Божовић.

„Од дописничког стажа у родном Ужицу, па све до уредничке позиције у редакцији Актуелности РТС-а, Јелена Божовић држала се професионалних принципа. На том трагу, остала је и као ауторка бројних емисија, али и као уредница важних документарних серијала којима су отворене теме о животу Срба на КиМ, о великанима кроз српску историју и многе друге“, пише у образложењу жирија.

Како се додаје, „Јелена Божовић као  уредница Актуелности допринела је покретању и нових серијала, који уз 'Квадратуру круга', имају милионско гледалиште, што потврђује да се  њен уређивачки концепт издваја и добија велико поверење публике“.

Специјална награда за доприносе у историји штампе и новинарства, теоријске радове о новинарству и публицистичка дела "Жика М. Јовановић", по одлуци жирија, припала је Бојану Цвејићу за публикацију „Кодекси новинара Србије од 1965. до 2025. године“. 

„У време када је етика у српском новинарству маргинализована, врло је важна систематичност и упорност Бојана Цвејића у прикупљању и публиковању историјата новинарских кодекса од пре шест деценија до данас. Ово је јединствена публикација, значајна целој медијској заједници, али и  истраживачима , теоретичарима и будућим новинарима, и као таква има широк друштвени допринос историји новинарства и медијској етици, а надамо се и њеној будућности“, образложио је жири.

Златну повељу УНС-а жири је ове године одлучио да додели Слободану Радичевићу.

„Током три деценије у Удружењу новинара Србије, Слободан Радичевић дао је значајан допринос развоју ове новинарске организације, поготово се истичући у борби за права локалних медија, одакле и сам долази, затим у области безбедности новинара како кроз законске регулативе, тако и кроз радне групе и јавне наступе“, пише у образложењу.

Не малу улогу, додао је жири, Радичевић је имао  у борби за побољшање процеса пројектног суфинансирања , као извора живота и опстанка многих медија у локалним срединама.

„Као председник Извршног одбора додатно је потврдио залагање за колеге, професију и удружење“, пише у образложењу.

Чланови жирија који су одлучивали о наградама били су Оливера Милошевић (председница жирија), Зоран Марковић, Гордана Ерор, Немања Милошевић и Соња Ивковић.

Награду „Лаза Костић“ у категорији „Вест и извештај“ жири је доделио новинару Бете Велимиру Перовићу за ексклузивну информацију “Пуковник Спасоје Вулевић: Смењен сам у петак, јер САЈ није под апсолутном контролом Вучића”.

Како је образложио жири, Перовић је успео да добије изјаву од тадашњег команданта Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Спасоја Вулевића, у тренутку када је он смењен са тог места, и да је први пласира.

“Перовић је искусно препознао тренутак у којем да позове Вулевића пре осталих медија и успео у ономе у чему други медији нису - да направи потпуну, свеобухватну и веома актуелну информацију. Ту информацију су, због свог националног значаја, емитовали чак и медији који не користе сервис агенције Бета”, навео је жири у образложењу.

Награду “Лаза Костић” у категорији „Репортажа“ добила је новинарка “Курира” Јелена С. Спасић за серију репортажа из села Пребиловци, које је за време Другог светског рата доживело тешку трагедију.

„Кроз сведочења потомака страдалих, ауторка осветљава личне приче о губитку, истовремено подсећајући на доброту и хуманост, које превазилазе веру, нацију или идеологију. Посебно значајно је то што један од текстова има и прву изјаву коју су дали потомци учитељице Стане Арнаут, пружајући јединствен увид у личне приче и сећања која до сада нису документована“, навео је жири.

Награду “Лаза Костић” за карикатуру добио је новинар портала Косово онлајн Владислав Филиповић, за карикатуру “Мапа” на којој је представљен човек који, помоћу импровизоване „гусарске мапе“, покушава да пронађе гроб свог деде, порушен од стране косовских вандала.

“Карикатура приказује потребу за породичним гробом која је претворена у апсурдну авантуру, налик потрази за изгубљеним благом. На тај начин је у једном приказу комбинована иронија и туга”, образложио је жири који је одлучивао о награди.

Награду за фотографију „Јарослав Пап“ добио је Ненад Михајловић, који је, навео је жири, награђен за целокупан годишњи опус, са посебним фокусом на фотографију са обележавања годишњице пада надстрешнице у Новом Саду.

Фотографија је објављена у онлајн издању Гардијана.

“Ненад Михајловић је искусан фоторепортер са вишегодишњим стажом у бројним српским медјима – као што су Блиц, Нова С, Радар, Танјуг и АФП. Његов рад обухвата праћење важних политичких, друштвених, културних и спортских догађаја у Србији. Својим доприносом медијској сцени ради оно што је радио Јарослав Пап”, навео је жири.

О добитницима награда одлучивали су Предраг Рава (председник жирија), Милан Влајић, Петар Живковић, Дејан Николић и Дубравка Николић.

Награде ће бити уручене на Дан УНС-а, у недељу, 21. децембра у 12 сати у Прес центру УНС-а (Кнез Михаилова 6/III), у Београду.

Том приликом биће уручена и УНС-ова награда за борбеност у новинарском изражавању “Александар Тијанић“, уреднику економије у недељнику „Радар“ Милану Ћулибрку.

Кинеске колеге су заинтересоване за могућности сарадње са српским новинарима у вези са извештавањем о и из Кине, као и културним разменама кинеских и српских новинара и организовање „Дијалога медија и тинк-тенкова Кине и Централне и Источне Европе“.

УНС је госте упознао са својим историјатом и подсетио на традицију односа српских и кинеских новинара.

Представници УНС-а истакли су да пријатељство и сарадња кинеских и српских колега траје дуго и да је УНС увек расположен да је прошири и ојача новим заједничким пројектима.

Чланарина се може платити лично у УНС-у (Београд, Ресавска 28/I), сваког радног дана од 8 до 15.30 часова, на текући рачун УНС-а 170-30003646000-69 код Уникредит банке, као и путем сајта УНС-а.

Чланарина за колегинице и колеге са Косова и Метохије износи 1.000 динара, а за приправне чланове 600 динара. Чланови УНС-а старији од 80 година ослобођени су плаћања чланарине.

Међународна новинарска легитимација стаје 2.500 динара и важи две године. Чланарина се може уплатити лично, у просторијама УНС-а или на текући-рачун УНС-а 170-30003646000-69. Колегинице и колеге које желе прес картицу у футроли величине пасоша потребно је да доплате 600 динара.

Измирењем чланарине стичете  право и на бројне попусте и погодности.

То је само једна важна особина његовог новинарског израза, додаје жири, јер је Ћулибрк отишао даље новим стазама изазова.

„Kод њега су чињенице – мермерни стуб који држи и издржава целу списатељску кулу“, навео је жири.

„Ту су и такозване афере, или случајеви. Они дубоко задиру у ткиво збивања, односа, послова и пословања, али се, захваљујући Ћулибрковом начину писања, као на длану, пред нама расветљавају многе мане друштва, које би остале гурнуте са стране“, стоји у образложењу жирија.

Ћулибрк у новинарској борби за друштвом без корупције и крађа „не користи речник осветника, тужиоца, судије, него чињеницама указује на малигна ткива која разарају или нагризају организам друштва. Због тих истина и дијагноза Ћулибрк је често нападан од највиших врхова власти до чиновничких полтрона“, наводи жири.

У образложењу се даље истиче да Ћулибрка ништа није обесхрабрило, да наставља убедљиво и жестоко.

„Његови тако грађени текстови, високог професионалног значаја и поштења, представљају праву благодет у данашњем српском новинарству, које је ушло у мутне водотоке и на самој је ивици опстанка. Милан Ћулибрк је новинарски прегалац који чистих и златних руку може да носи награду по имену Александра Тијанића, једног од најбољих изабраника српског новинарства“, закључује жири.

О награди су ове године одлучивали Манојло Вукотић (председник жирија), Зара Тијанић, Оливера Kовачевић и прошлогодишњи добитник Зоран Kесић.

Награда ће бити уручена 21. децембра у Прес центру УНС-а (Kнез Михаилова 6/3, Београд) на додели годишњих награда УНС-а.

УНС ову награду за новинарску храброст додељује од 2015. године.

До сада су је добили: Јелена Попадић 2015. године ("Политика"), Горислав Папић 2016. године (РТС), Љубица Гојгић 2017. године (РТВ) , Вељко Лалић 2018. године ("Недељник"), Живојин Ракочевић 2019. године (Политика), Јелена Зорић 2020. године (Н1), Сандра Петрушић 2021. године (НИН),  Вук Цвијић 2022. године (НИН), Ранко Пивљанин 2023. године (лист “Нова“) и Зоран Kесић 2024. године (емисија „24 минута“). 

Овај суд јуче је донео одлуку да новинарку „Пиштаљке“ Снежану Ђурић ослободи свих оптужби по приватној кривичној тужби коју је против ње покренуо Антић.

Антић је у писму навео да је одлучио да уложи жалбу Апелационом суду.

„Иако сам током целог процеса био мета континуираних напада и негативних објава портала 'Пиштаљка', нисам се јавно оглашавао све до данас. Сматрао сам да суд треба да поступи непристрасно, без додатног притиска. По мом мишљењу, то се није догодило, па ћу наставити правну борбу пред Апелацијом, јер истину желим доказати пред вишим судом“, навео је Антић.

Он је рекао да „дубоко поштује слободу медија, али исто тако заговара одговорно и истинито новинарство.

„Зато сам поднео тужбу – не да бих ућуткао медије, већ да бих се заштитио од злоупотребе медијског простора и непрофесионалног извештавања које је директно и озбиљно нарушило мој лични и институционални углед“,навео је Антић.

Он истиче да тужба против новинарке „Пиштаљке“ „није СЛАПП тужба, већ  законит покушај да се заштити истина, част и углед – моји лично, али и институције коју сам представљао“.

„Нетачна је тврдња новинарке Снежане Ковачевић (која се потписује као Снежана Ђурић) да 'никада нисам упутио деманти' и да наводно 'користим СЛАПП тужбе да им одузмем време'“, каже Антић.

Он у одговору наводи да је „писаним путем тражио објављивање исправке и преношење правоснажне пресуде у вези са тврдњама наводних 'узбуњивача' на које су се ослањали“, али да „ни портал ни новинарка нису одговорили нити објавили исправку и правоснажну пресуду којом је јасно пресуђено да узбуњивача у овом случају нема, иако су то били у обавези“.

„Новинарка Снежана Ковачевић објавила је о мени неистине, без да ме је контактирала, без провере извора и без доказа. Уз то је објавила моју личну фотографију наовлашћено преузету са сајта Веслачког савеза Србије, без дозволе (јасно је на интернет страници Веслачког савеза Србије истакнуто да су све фотографије ауторски заштићене) и уз погрешно означеног аутора, чиме су повређене одредбе Закона о ауторским и сродним правима“, навео је он.

Антић је у писму УНС-у подсетио да Кодекс новинара Србије захтева проверу чињеница, консултовање више независних извора, поштовање претпоставке невиности и објављивање исправке у случају нетачне информације.

„Ништа од овога, у спорном случају, није испоштовано“, написао је он.

Како је додао, „правни тим портала 'Пиштаљка' заступао је Ивану Влаховић у спору за заштиту узбуњивача против Веслачког савеза Србије, а истовремено, новинарка истог портала писала је текстове који су ме директно помињали и оптуживали за наводни 'обрачун и одмазду према узбуњивачима'“.

„То представља сукоба интереса и недопуштено повезивање медијских активности са правним заступањем, ситуацију коју Кодекс новинара изричито забрањује“, каже Антић.

Он је навео и да је „суд касније правоснажно утврдио да Ивана Влаховић није била узбуњивач, чиме су оспорене тврдње на којима је део извештавања почивао“.

„Упркос томе, 'Пиштаљка' и ауторка текста, Снежана Ђурић – Ковачевић, никада нису објавили поменуту пресуду нити исправку, што указује на свесно прећуткивање чињеница које демантују њихове раније тврдње“, наводи Антић.

Антић је у писму истакао и да су, „објављивањем његове фотографије у контексту неоснованих оптужби, портал и новинарка створили атмосферу линча: уследили су напади, увреде и претње на мој рачун, што је озбиљно угрозило моје достојанство и личну безбедност. Такво јавно таргетирање није новинарство, то је јавно означавање и друштвена стигматизација“.

На крају писма, Антић је навео да „санкције које је у тужби тражио за новинарку Снежану Ђурић - Ковачевић нису произвољна жеља, већ су одређене законима наше државе и представљају законску последицу када су повређена права личности и када је учињена штета части и угледу“.

„Где одговорности нема – нема ни поузданог новинарства, ни правде, ни достојанства“, навео Антић.

Новинар Фонета Милош Милић казао је нишким студентима са Филозофског факултета да је вештачка интелигенција корисна, али да треба да буду пажљиви када је употребљавају. 

“Модели AI могу идеолошки да усмеравају становништво, да га дезинформишу и то је важно да имамо на уму”, рекао је Милић.

По његовим речима, AI неће уништити новинарство и чини га бољим, али је неопходно да новинари имају на уму да је АИ асистент, а не аутор текстова.

“АИ је брз, а ти си паметнији. AI нам не шири видике, нуди нам стално сличне садржаје. Ти алати могу да вам напишу књигу, али ће кршити туђа ауторска права. Често ти алати могу да нас заведу, треба бити пажљив”, рекао је Милић.

Казао је да АИ нема осећај за одговорност и да је зато важно да новинар користи те алате на етичан начин.

Новинарка Александра Ничић из УНС је говорећи о етичкој примени АИ казала да је неопходно да новинари назначе читаоцима и гледаоцима ако су користили вештачку интелигенцију за креирање садржаја.

По њеним речима, AI алати су се показали као добар одабир када је реч о истраживању тема, планирању садржаја и оптимизацији текстова на интернету.

Додала је да су за планирање и производњу садржаја посебно корисни језички модели попут ChatGPT, Claude-а, Gemini-ја, Perplexity-ја и Microsoft Copilota, али је важно знати специфичности сваког од њих и искористити њихове предности.

„Тако је Claude добар за стилске корекције, ChatGPT је свеобухватан, а омогућава додавање докумената и анализирање података из њих, Microsoft Copilot је добар за планирање структуре текстова, док је Perplexity делотворан за даље истраживање“, објаснила је Ничић.

Уредница портала Н1 Јелена Петровић казала је да често користи АИ алате за тражење информација и СЕО оптимизацију, али да је новинар онај који креира стил.

“АИ је део наше свакодневице. Ако истренирате довољно добро вештачку интелигенцију, она може да вам помогне. Може да вам уради неку корисну анализу, да промени структуру чланка, а на нама је да научимо да је паметно користимо и не робујемо јој”, рекла је Петровић.

Казала је да се често дешава да AI алати дају уредницима нове перспективе и нове теме.

По њеним речима, обавезна је провера свега шта AI алати припреме, а етички приступ приликом њиховог коришћења је нешто шта сваки одговоран новинар треба да има на уму.

Упозорила је да вештачка интелигенција може да доведе до униформисаности текстова, а да грешке доводе до угрожавања репутације и губитка поверења публике.

Предавачи су са студентима вежбали начине употребе неколико AI алата на крају предавања.

У истраживању је учествовало 436 новинара фриленсера из 33 државе (21 држава чланица ЕУ, 13 других европских земаља и осам земаља ван Европе), укључујући и новинаре из Србије.

Више од трећине, чак 36,7 процената је изјавило да је радило и бесплатно – половина да би подржала одређене циљеве, али трећина да би имала или задржала видљивост на тржишту рада.

“Ова студија је од кључног значаја јер потврђује екстремну прекарност у којој се налазе фриленс новинари, којих је све више у професији. Она шаље поруку новинарским синдикатима и удружењима: да имају обавезу да понуде циљану помоћ фриленс новинарима како би помогли њихове специфичне потребе. Такође, порука је креаторима политика, што сам имао прилику да кажем 8. децембра европским комесарима Роксани Минзату, одговорној за социјална права и Глену Микалефу, одговорном за културу. Организовали су округли сто о радним условима радника у културном сектору, а ја сам им предао копију извештаја који је готово једногласно 3. децембра усвојио Европски економски и социјални комитет о радним условима новинара”, каже Рикардо Гутијерез, генерални секретар Европске федерације новинара (ЕФЈ) за Удружење новинара Србије и подвлачи: 

“Овај извештај садржи низ конкретних препорука, укључујући спровођење европских смерница које омогућавају закључивање колективних уговора у корист фриленсера. Време је да пређемо са речи на дела!”

Ово је прва студија о фриленс новинарима у Европи, након извештаја Европске федерације новинара (ЕФЈ) из 2015. године.

Нестабилни приходи

За већину – 60, 8 процената фриленсера новинарство је главни извор зараде, али често захтева додатно финансирање. Осталих 40 процената од новинарстава успева да заради само петину потребних прихода, показује студија.

“Укратко, чак и у најповољнијим околностима, фриленс новинарство ретко је једини извор прихода новинара, што додатно учвршћује несигурност и ограничава пуну професионалну посвећеност”, наводи ауторка студије Рут де Фруто.

Скоро половина испитаника одговорила је да су у статусу фриленсера више од 15 година, што оспорава тезу да је фриленсинг привремено стање.

“Уместо тога, потврђује да представља консолидован радни тренд, уско повезан са успоном дигиталног новинарства, нарочито са појавом платформи попут Фејсбука, на пример”, подвлачи ауторка.

Ипак, истраживање указује да дигиталне платформе нису главни послодавац. Доминанта већина фриленсера у Европи, чак 68 процената, ради за више медија истовремено: штампане новине и магазине, онлајн медије и друштвене мреже.

То, подсећа ауторка, показује да је фриленс структурни, комплементарни или заменски модел запослења. Истовремено, већина фриленсера није формално повезана са медијским компанијама или организацијама, што их обавезује да се региструју у оквиру националних шема самозапослених, како би легално обављали новинарску делатност.

Истражвање истиче и појаву тзв. “лажних фриленсера”, односно ситуацију када су самозапослени интегрисани у структуру медијске организације и подложни истим обавезама и распоредима као стално запослени.

Европска федерација новинара (ЕФЈ) је ове године подвукла да оваква ситуација има озбиљне негативне последице када је реч о правима на социјалну заштиту, пензије и боловање.

Само 1,2 одсто фриленсера има сталне уговоре.

Женско лице фриленса, двострука прекарност

У Европи, фриленс новинарство има женско лице, чак 61,9 процената су фриленсерке. Истовремено, да би зарадиле за живот, њих 65,6 одсто морају да обављају допунске послове. Чак 64, 2 процената фриленсерки изјавило је да прошле године објавило текстове за које нису биле плаћене.

Већина фриленсерки казала је да остају посвећене професији, али су незадовољне и исцрпљене због услова рада. То потврђује и чињеница да је само 3,2 одсто жена рекло да су потпуно задовољне и да не би мењале ништа у вези са својом тренутном радном ситуацијом.

Више од половине фриленсерки изјавило је да њихова егзистенција у потпуности зависи од новинарства. Док њих 60,1 одсто истиче да им - између 80 и 100 одсто годишњег прихода -  долази од фриленс новинарства. Економска стабилност је далеко од загарантоване јер 35,8 процената наводи да им је месечни приход нерегуларан или неизвестан.

Шест од десет новинара доживело burnout

Шест од десет професионалних новинара (60,3 одсто) је доживело burnout, односно синдром изгарања, показује студија, а главни фактори за то су економска и радна несигурност, неизвесни приходи, непредвидиви распореди и прекомерно оптерећење.

Хронични умор је чешћи међу младим и средовечним новинарима, достижући врхунац између 30 и 39 година живота. У том раздобљу 70,5 одсто фриленсера наводи да га је искусило.

Синдром изгарања погађа више жене него мушкарце – чак 66,5 процената новинарки доживело је burnout.

“Јер, жене трпе додатне притиске, као што су терет бриге о породици, дискриминација на радном месту или економска несигурност, што додатно појачава ниво стреса”, запажа де Фруто, образлажући да није проблем само у приходима, већ и да врста уговора игра велику улогу.

Такође, фриленсери се суочавају са све већим притиском да њихови текстови имају добар “учинак” на интернету, а рапидни уплив вештачке интелигенције додатно је промено динамику професије, појачавајући конкуренцију.

Све те околности чине посао стреснијим и значајно повећавају ризик од професионалног сагоревања, указује студија.

Ауторка додаје и да емоционална исцрпљеност не погађа само оне који се ослањају искључиво на новинарство, већ и оне који га комбинују са другим радом. Детаљније, подаци истраживања указују да што је већи степен везаности за професију - већа је вероватноћа да ће се искусити последице burnout-а.

Пут ка бољем

У потрази за могућим решењем, све већи број самозапослених новинара активно тражи алтернативне изворе финансирања, попут директне монетизације на платформама за плаћење и донације, као начин директне финансијске подршке публике.

Више од половине европских новинара - 56,8 одсто који су учествовали у Тактак-овом истраживању изразило је спремност да користи такве платформе.

Опстанак на тржишту, незамењивог, а веома неизвесног фриленс новинарства, зависи од много фактора, а пре свега од: правичне зараде, бољих услова рада, подршке менталном здрављу...

Истичући да решавање проблема са којима се фриленсери суочавају захтева вишеслојни приступ и ангажовање свих у медијском систему, студија истиче да су фриленс новинарима превасходно потребни алати и знање за самостално управљање каријером и одбрану својих права:

“Медијске организације сносе одговорност за обезбеђивање фер радних услова и подстицање окружења које цени квалитет новинарства, а јавне администрације морају успоставити регулаторне оквире и подржавајуће политике које гарантују одрживост и правичност у сектору, препознајући фриленс новинарство као темељни стуб демократије и информационе разноликости”.

Они су посетили музеј Емисионе технике и обишли спомен-обележје на којем су сачувани отисци шака великог броја истакнутих личности који су помогли обнову торња.

Ветерани су у музеју погледали и филм иницијатора акције, новинара Милоша Бата Милатовића “Феникс са Авале плаве”.

Председник ветерана УНС-а Петар Трајковић рекао је да су се на овом месту са намером окупили у децембру - месецу у којем УНС као иницијатор акције, обележава свој рођендан и додељује новинарске награде.

Он је подсетио на значај акције коју је УНС водио и истакао да јој се, иако веома озбиљној, данас у јавности не придаје значај какав заслужује.

Трајковић је истакао да ће ветерани УНС-а поднети предлог Граду Београду да Милош Бато Милатовић добије признање Града за своје заслуге.

О самој акцији, почетку радова 2005. године, проблемима са којима се УНС суочавао приликом изградње, сарадњи са РТС-ом и представницима државе у овом послу, али и успесима ове и других акција УНС-а, ветеранима је говорио генерални секретар УНС-а Нино Брајовић.

Он је подсетио и на велики број јавних личности, али и грађана који су својим прилозима помогли обнову торња.

"Обнова Авалског торња је највећа икада организована акција коју су водили српски новинари", рекао је Брајовић.

Авалски торањ срушен је у НАТО бомбардовању 29. априла 1999. године, у 22.40ч. Он је данас најважнији телекомуникациони објекат у Србији и један од најмодернијих у Европи.

Обновљен је на истом месту и по истом пројекту као онај порушен 1999. године.

Зоран Жујовић рођен је 1949. године у Рајковцу, код Младеновца. Завршио је средњу саобраћајну школу.

Жујовић је био заљубљеник у аутомобилизам и један од најактивнијих чланова Ауто клуба, секције аутомобилских новинара УНС-а.

Из Младеновца је сарађивао са бројним специјализованим часописима из аутомобилизма. Био је дописник ЈСЛ "Спорт", Експрес политике, Ауто-мото ревије, Autosrbija.club-а, Моторспорта Србија, Ауто магазина...

Основао је и издавао специјализовани часопис у Младеновцу Моторспорт. Организовао је бројне релије олдтајмера.

Радио је као секретар Ауто мото клуба Југоауто, један је од оснивача ауто-мото друштва у Младеновцу. Био је председник АСК Ветеран Мотор Спорт Рајковац и члан бројних удружења љубитеља олдтајмера.

Написао је више књига о ауто мото спорту и био велики колекционар публикација из те области. Био је и међународни судија ауто мото трка.

Ниједан Прес рели УНС-а није могао да се замисли без ревије старовременских возила које је организовао наш Жуја.

Зоран Жујовић Жуја биће сахрањен данас  у 13 сати, на гробљу у Рајковцу. 

Категорије за које УНС додељује награде су:

* Награда за животно дело   

 Награђује се укупан рад и запажен допринос новинарству.

* Награда за уређивање „Димитрије Давидовић“ 

Додељује се за најбољи годишњи уређивачки концепт и остварење.

* Награда за новинарско стваралаштво „Лаза Костић“  

Додељује се према облицима новинарског изражавања у категоријама:

- вест и извештај,
- репортажа,
- карикатура

* Награда за фотографију "Јарослав Пап" 

Додељује се за фотографију објављену у медијима.

* Награда „Богдан Тирнанић“ 

Припада аутору коментара или колумне.

* Специјална награда „Жика М. Јовановић“ 

Додељује се за допринос историји штампе и новинарства, за теоријске радове о новинарству и публицистичко дело.

* Златна повеља 

Награда се додељује за дугогодишњи рад и допринос новинарству и развој новинарске организације.

Право предлагања и право учешћа на конкурсу имају сви заинтересовани.

Пријаве предлога

Рок за слање предлога је 10. децембар 2025. године, у 23.59ч.

Предлоге за награде треба послати путем формулара у наставку. Неопходно је да предлагач кликне на линк награде за коју жели да пошаље предлог и попуни формулар. 

Награда Богдан Тирнанић

Награда Лаза Костић – за вест или извештај

Награда Лаза Костић – за репортажу

Награда Лаза Костић – за карикатуру

Награда Јарослав Пап – за фотографију

Награда Димитрије Давидовић

Златна повеља

Награда за животно дело

Награда Жика М. Јовановић за историју штампе и новинарства

Награде најуспешнијима у овој години биће уручене на Дан УНС-а, 21. децембра.

Истог дана биће уручена и УНС-ова награда за борбеност у новинарском изражавању „Александар Тијанић“.