Такође, Министарство обавештава да ће конкурс за пријаву кандидата за чланове комисија које ће разматрати предлоге пројеката бити објављен истог дана.

Рок за подношење пројеката по расписаним конкурсима биће 1. март 2025. године, док ће рок за пријаву кандидата за чланове комисија бити 20. фебруар 2025. године.

Истовремено, Министарство подсећа на то да су 2024. године сви претходно наведени конкурси били расписани 29. фебруара, док ће ове године бити расписани читавих месец дана раније.

Подсећамо и на то да је од 1. јануара 2025. године ступио на снагу Правилник о начину успостављања и садржини Јединственог информационог система (ЈИС) за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања.

Министарство информисања и телекомуникација позива новинарска и медијска удружења као и теоретичаре, аналитичаре и практичаре из области медија, који су се  пријавили као кандидати за чланове комисија у ЈИС- у, да се пријаве за чланове конкурсних комисија министарства.

Рок за доношење одлуке о расподели средстава је 90 дана од дана закључења конкурса.

Јавни позиви ће бити објављени на веб сајту Министарства информисања и телекомуникација и на порталу ЈИС- а који се налази на адреси jis.mit.gov.rs

Расписано ће бити следећих 9 конкурса:

1) Конкурс за суфинансирање пројеката  производње медијских садржаја  за штампане медије и сервисе новинских агенција - средства опредељена за овај конкурс износе 53.700.000,00 динара;

2) Конкурс за суфинансирање пројеката  производње медијских садржаја за радио - средства опредељена за овај конкурс износе 47.000.000,00 динара;

3) Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за телевизије - средства опредељена за овај конкурс износе 100.000.000,00 динара;

4) Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за интернет медије - средства опредељена за овај конкурс износе 47.000.000,00 динара;

5) Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја на језицима националних мањина - средства опредељена за овај конкурс износе 60.000.000,00 динара;

6) Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја намењених  припадницима српског народа у земљама региона - средства опредељена за овај конкурс износе 34.800.000,00 динара;

7) Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја намењених   особама са инвалидитетом - средства опредељена за овај конкурс износе 25.000.000,00 динара;

8) Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја који се реализују путем електронских медија чији издавачи имају седиште на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија - средства опредељена за овај конкурс износе 20.000.000,00 динара и

9) Конкурс за суфинансирање проjеката стручне едукације, унапређења професионалних и етичких стандарда и истраживања у области јавног информисања - средства опредељена за овај конкурс износе 40.000.000,00 динара.

„Ја сам одлучила ко ће да буде на власти, ми смо одлучили ко ће да буде на власти, ми елита, шта нас брига шта народ мисли. Е зато, кад нам овај то не да, њега убијемо и лепо се онда ми скупимо у два позоришта и у четири кафане у центру града и ми одлучимо ко ће да влада Србијом”, изјавио је председник Србије Александар Вучић у емисији „Ћирилица“.

Марија Тарјевић је рођена у Београду 1934. године. Одрасла и школовала се у Смедереву и Београду. Дипломирала на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (одсек глуме). По завршетку студија, опредељујe се за новинарство.

Радила је у више београдских листова на рубрикама из културе, а најдуже у Телевизији Београд. Најпре у редакцији Образовног програма, затим у „Дневнику“ на рубрици из науке и у редакцији „Караван“ као новинар, где је остварила и серију путописних ауторских емисија.

Објавила је збирку стихова „Нити даљине“ (Београд, 1999) и књигу поезије „Поверавање“ (Београд, 2002).

Добитница је плакете РТС-а, као и више награда за новинарство.

Сахрана ће се обавити у уторак, 21. јануара у 10:30 часова на Новом Бежанијском гробљу.

Први корак у пријави је регистрација на порталу ЈИС-а. Након одабира опције за регистрацију, корисник уноси основне податке, укључујући име и презиме, ЈМБГ, као и контакт податке. Регистрација укључује и креирање корисничког налога са јединственим корисничким именом и лозинком.

Након регистрације, корисник пролази кроз процес верификације идентитета (слике 1 и 2). Овај корак је важан како би се осигурала аутентичност података. Верификација се може извршити путем скениране личне карте (уколико је са чипом) или фотографије пасоша или личне карте. Будући кандидати за медијске комисије могу своје налоге верификовати лично у надлежној институцији, где корисник доставља потребне документе за потврду идентитета.

Када је регистрација и верификација успешно завршена, корисник се може пријавити на свој налог на порталу. На почетној страници портала налази се преглед свих доступних улога на конкурсу (представник удружења, орган који расписује конкурс, члан комисије, учесник на конкурсу). Корисник бира како жели да се пријави и приступа делу за подношење пријаве (слике 3, 4,5 и 6).

Пријава удружења која предлажу кандидате за члана комисије (уколико удружење још увек није пријављено на порталу)

Пријава за члана комисије

Пријава за учесника на конкурсу

Пријава за орган који расписује конкурс

Након што су сви подаци унети, систем проверава валидност пријаве, како би се осигурало да су достављени сви потребни документи и информације. Корисник има могућност да прегледом потврди исправност унетих података пре коначног подношења пријаве.

Након уношења података за пријаву, корисник све своје поднете пријаве може видети на једном месту (слика 7). Ту се види статус провере старих пријава, а такође постоји опција за попуњавање нове пријаве. 

Шта је ЈИС за суфинансирање медијских пројеката?

ЈИС за суфинансирање медијских пројеката представља дигиталну платформу коју је успоставило Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије. Његова основна сврха је унапређење процеса суфинансирања пројеката у области јавног информисања, чинећи га транспарентнијим, ефикаснијим и приступачнијим за све учеснике.

Систем омогућава електронску размену информација између учесника конкурса, комисије за оцењивање и Министарства. Цео процес је дигитализован, што значи да се све пријаве, документација и подаци учесника подносе и обрађују путем ЈИС-а. Тиме се смањује потреба за физичким достављањем докумената и омогућава се бржа обрада података. Комисија која оцењује пројекте има увид у све пријаве путем система, док Министарство користи централизоване информације за доношење одлука о додели средстава.

Уколико имате проблема са регистрацијом/пријавом, УНС препоручује да контактирате стручне службе Министарства на број телефона: +381 64 6705333 или имејл адресу jis@mit.gov.rs.

Учесници ће обрађујући актуелне претње у сајбер простору бити оспособљени да препознају, умање и спрече ефекте потенцијалних сајбер напада.

Предавач на курсу биће специјалиста интернет технологија, имплементатор политика информационе безбедности у Министарств одбране Војске Србије Жељко Ђукић.

Усаглашавање кандидата Поверенице за заштиту равноправности, Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности заказано је за понедељак, 20. јануар, са почетком у 9 часова. Кандидате ће, како је сазнао Мирковић, овог дана усаглашавати и универзитети у 13 часова, Удружења филмских драмских, музичких уметника у 14 часова, као и организације које се баве заштитом права деце у 15 часова.

Мирковић: Предлагачи нису добили информације о томе како ће изгледати процес усаглашавања кандидата

Предлагачи, додаје Мирковић, немају информација о томе како ће изгледати сам процес усаглашавања, за који Одбор за културу и информисање обезбеђује простор.

Како наводи Мирковић, због сумњи у испуњеност законских услова, део предлагача све време инсистира на јавном публиковању целокупне приспеле документације предлагача и кандидата.

„Тада би широј јавности било јасно ко има, односно, нема право да буде предлагач односно кандидат. Скупштински одбор мора да се побрине да је све у складу са законом, укључујући наводе који су дати под кривичном и материјалном одговорношћу самих потписника“, додаје Мирковић. 

Подсетимо, Одбор за културу и информисање утврдио је 30. децембра листу кандидата за чланове РЕМ-а који испуњавају услове за чланове тог тела, пошто су овлашћени предлагачи у додатном року доставили документацију за отклањање недостатка поднетих пријава.

Од предложених кандидата, члановима Одбора није достављена једино документација за кандидата за Савет РЕМ Љуана Коку, те он није више на овој листи. Милорад Милинковић, кога је предложило неколико удружења за заштиту деце, преминуо је 7. јануара.

Брајовић: Не постоји механизам којим би се утврдило да ли поједини предлагачи испуњавају услове

Проблем овог избора ће, каже генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић, бити што, као и до сада, не постоји механизам којим би се утврдило да ли поједини предлагачи испуњавају услове.

„УНС сумња да нека новинарска удружења испуњавају услов да имају 300 плаћених чланарина, како је прописано Законом о електронским медијима. Ипак, немамо могућности да то проверимо или учинимо јавно доступним“, рекао је он.

Овакве сумње, додаје Брајовић, могао би да потврди или отклони Повереник за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности.

Додала је да је у овој медијској кући сада запослено седам особа, за разлику од раније, када је на ТВ Ваљево плус радило петоро.

„Неки су одлазили, други долазили. Ипак, мала група се одржала упркос бројним искушењима. Само захваљујући умешности и уиграности тима, успели смо да реализујемо програм и са петоро запослених", нагласила је Јевтић.

ТВ Ваљево је, прешло дуги пут - од јавног предузећа основаног 2002. године које је имало задатак да извештава о дешавањима у Ваљеву и Колубарском округу, до прве неуспешне приватизације  2010. године, која се завршава стечајем 2012.

Из стечаја је телевизију, како каже Јевтић, купио власник Теодосије Крстић 2013. године.

„У проналажењу новог пута за телевизију са локалном фреквенцијом, Крстић је тражио помоћ професионалаца и у техничком и новинарском делу, а иза свега тога следила је озбиљна техничка припрема. Програм се у почетку емитовао експериментално, све до званичног отварања 14. јануара 2014. године“ , рекла je Јевтић.

Од 14. априла 2014. године почели су са емитовањем Јутарњег програма.

„Од тада до данас, кроз студио ТВ Ваљево Плус прошло је на стотине гостију“, нагласила је Јевтић.

Јутарњи програм, Ваљево данас, Разговор Плус и Плодови неке су од емисија које се емитују годинама на овој телевизији.

*Честитка је написана рукописом патријарха Павла, који можете бесплатно преузети на сајту Ћириловања.

С друге стране, вршилац дужности помоћника министра у Министартву информисања и телекомуникација (МИТ) Драган Трапарић каже да је медијским посленицима повећање таксе важно како због бољег програма, тако и због веће плате.

Члан Радне групе за израду Нацрт Закона о изменама и допунама закона о јавним медијским сервисима и професор у пензији Раде Вељановски истако је да су у медијској стратегији три тематске области посебно важне када се Закон мења, а то су начин финансирања јавних сервиса, начин руковођења јавим медијским сервисима и јавна контрола јавних медијских сервиса.

„Радећи на изменама овог Закона дошли смо до врло добре формуле како финансирати јавне сервисе у наредном периоду, али то је у последњем моменту одбачено, а ту је одговорност Министартсва информисања и телекомуникација (МИТ) кључна, а нажалост и оба јавна сервиса су се са тим сагласила“, закључио је Вељановски.

Државни секретар у МИТ-у Милош Гарић објаснио је да је први предлог чланова Радне групе била идеја да се такса за јавне сервисе повећа према проценту просечног личног дохотка у Србији у овом тренутку и да би  износ таксе сада, да је тај предлог прихваћен био око 1000 динара.

„Ми морамо да бранимо не само јавни интерес у области јавног информисања, него и јавни интерес грађана Србије кроз јавно информисање“, рекао је Гарић.

Додао је да им је у интересу да јавни медијски сервиси имају већа финансијска средства с којима располажу да би могли да унапреде свој програм и да плате запослених буду веће, али како каже, не би могао да се сложи да се о овој теми приступило на сасвим одговоран начин.

Он је изјавио да је већина чланова Радне групе прихватила предлог да се о томе  разговора касније и да се задржи садашњи износ таксе.

Адвокатица и представница УНС-а у Радној групи за израду Нацрта Закона о изменама и допунама закона о јавним медијским сервисима Гордана Константиновић је рекла да је да су предлози таксе за јавне медијске сервисе били различити.

„Мој утисак је био да смо ми били усаглашени да такса треба да буде 1 % минималне цене рада и то нам је било нешто што је опопљиво, нешто што смо могли да одредимо јер минималну цену рада одређује Економско - социјални савет“, рекла је Константиновић.

Константиновић је изјавила да је интенција УНС-а била да подрже рад јавних медијских сервиса, као и то да су свесни лоше ситуације у којој се јавни медијски сервис Војводине налази.

Генерална секретарка Радио телевизије Србије Маријана Гојковић рекла је да већина чланова Закона о изменама и допунама закона о јавним медијским сервисима представља унапређење постојећег Закона, али да има одређене замерке у погледу начина наплате таксе.

„Наплата таксе није дефинисана матичним законом, а мора бити  како би рад јавног сервиса био стабилан. Надамо се да ће се у наредном периоду у матичном закону дефинисати стабилно финансирање јавних сервиса“, нагласила је Гојковић.

Друга замерка је, закључује Гојковић, непознаница како је дошло до промене процената расподеле таксе са територије Војводине.

„С обзиром да није расправљано и гласано за измене тих процената у корист Радио телевизије Војводине (РТВ), то би значило да  је једно успешно пословање републичког јавног сервиса, корекцијом од 5 % у корист РТВ-а нарушено“, рекла је она.

Заменица генералног директора РТВ-а Сања Јашаревић Кужић нагласила је да се  Јавни медијски сервис РТВ бори за опстанак и да без дотације из буџета не могу да размишљају о развоју јавног медијског сервиса.

„Друга битна ствар када говоримо о расподели процената је да се промена не примењује  до 2026. године. Ми до тада још увек на снази имамо привремено финансирање , тако да и промена процента у овом тренутку нама не значи ништа, истакла је Јашаревић Кужић.

Представница УНС-а Гордана Константиновић изнела је предлог да треба да постоји Јавни медијски сервис на Косову и Метохији и додала да ће до краја Јавне расправе доставити текст те норме.

Јавна расправа о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима почела је 27. децембра и трајаће до 16. јануара 2025. године. Следећа расправа биће одржана у Матици Српској у Новом Саду.

Званичан назив Уставног суда је, поред албанског и енглеског, садржао и натпис на српском језику, написан ћириличким писмом. Овај натпис је 2023. године промењен латиничким.

Уколико Уставни суд као коначна власт за тумачење Устава доноси интерну одлуку којом уклања ћириличко писмо из службене употребе, онда се, како је рекла aдвокат УНС-а Гордана Константиновић, са правом може поставити питање, како и на који начин ће тај суд поступати у ситуацијама кршења Устава.

„Упитно је како ће се Уставни суд односити према кршењу Закона о употреби језика, уклањању табли на ћирилици и својеврсном језичком геноциду који се спроводи над српским језиком и ћириличким писмом“, истиче Константиновић.

Забрињавајуће реакцијe међународне заједнице

Константиновић каже да положај српског језика и писма (ћирилице) на Косову и Метохији указује на континуирано “шиканирање” српске заједнице и свесну неспремност представника институција да примењују Устав и законе које су сами донели.

Забрињавајуће је, каже она, и одсуство реакција међународне заједнице, под чијим покровитељством и уз чију подршку се формулише законодавни оквир.

Она подсећа да Устав Косова* у члану 5. прописује да српски и албански језик имају једнак правни статус, док у члану 22. Устав прописује директну примену међународних споразума и инструмената. У питању су најпре, како додаје, Универзална декларација о људским правима, Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода и њени протоколи.

„Оквирна конвенција Савета Европе о заштити националних мањина, чланом 59. прописује да припадници заједнице имају право да приватно и јавно користе свој језик и писмо, али јавне институције Косова* константно ове одредбе крше“, упозорава она.

Преводи на српском језику - Форма без суштине

Готово да ниједан документ званичних институција на Косову* није на ћирилици, напомиње адвокат УНС-а Гордана Константниновић. Преводи су, како каже, пуни граматичких и словних грешака, јер су их преводиле особе које не говоре течно и тачно српски језик.

„Оно што се титуларно назива српским језиком у званичним институцијама, не представља српски језик. О писму да и не говоримо. То је чудна, збуњујућа мешавина речи, израза и термина. Форма без суштине“, истиче она.

Правни оквир на КиМ  у начелу прокламује низ права, али суштински не пружа гаранције да се та права и остварују

Члан 193. Кривичног законика Косова* (КЗК) , објашњава Константиновић, одређује санкције за „Кршење једнакости грађана и становника Косова*“.

Тако КЗК трећим ставом прописује новчану казну односно казну затвора до годину дана „свакоме ко супротно законима који регулишу употребу језика или писма, угрози право грађана да се слободно служи својим језиком или писмом“.

Петим ставом одређује да ће се „уколико је дело извршено од стране овлашћеног лица које злоупотребљава своју позицију или овлашћења, извршилац казнити казном затвора у трајању од 6 месеци до 3 године”.

Правни оквир на Косову*, истиче Константиновић, у начелу прокламује низ права, али суштински не пружа гаранције да се та права и остварују.

„У делу где пружа гаранције изостају реакције надлежних органа које треба да воде рачуна о доследној примени закона и покретању одговарајућих поступака против особа које крше закон. Неспроводивост, селективна и произвољна примена права указују на одсуство политичке воље да се усвојени закони спроводе онако како гласе или пак управо на намеру политичке воље да одрже постојеће стање игнорисања законских норми и директно применљивих међународних докумената“, закључује Константиновић.

Филиповић: Српски и албански језик само формално равноправни - у пракси равноправност не постоји

Адвокаткиња Јована Филиповић каже да је у последње две године дошло до кршења готово свих законом загарантованих права Срба на Косову*, као и да су српски и албански језик само формално равноправни и службени језици.

О томе сведочи и уклањање ћириличких саобраћајних табли, али и замена ћириличког писма латиничним у називима институција, документима које ове институције издају и личним документима грађана.

Филиповић сматра да ова пракса подстиче етничке, културне и политичке тензије.

„Питањем Закона о употреби језика се нико не бави суштински. Сматрам да се у протеклом периоду само назадује и да је ситуација све лошија. Имам утисак да надлежне институције на Косову само чекају да и последњи Срби оду одавде, како не би било потребе за поштовањем овог Закона“, наводи она.

Наставити са инсистирањем на поштовању Закона о употреби језика         

Не постоји коментар Закона о употреби језика или додатно упутство којим би се детаљно регулисала ова права, наводи Филиповић, што, како напомиње, отвара простор надлежним органима да га тумаче погрешно и на штету српског становништва.  

„Законом је прописана једнакост у сваком погледу, с тим да би у општинама са већински српским становништвом натписи прво требало да буду исписани језиком и писмом локалног становништва. Као што смо видели, у пракси то није случај. О овој теми је било речи неколико дана након измене табли , али на томе се стало, а неопходно је да се настави са инсистирањем на поштовању закона“, истиче адвокаткиња.  

У случајевима кршења Закона о употреби језика надлежна канцеларија Повереника за језике 

У случајевима непоштовања Закона о употреби језика, истиче Филиповић, Канцеларија повереника за језике има надлежност да изриче казне институцијама које не спроводе овај закон. Поступци се покрећу, али Филиповић додаје да нема резултата истрага.

„Последња информација коју имам је да ниједна казна није написана, а да је два пута запрећено казном, што је очигледно несврсисходно. Послала сам десетине притужби, а на њих нисам добила чак ни одговор. Имајући у виду да се углавном све заврши на извештајима, примедби или претњи казном, сматрам да резултата и неће бити уколико се не крене са казнама и административним забранама. Оваква ситуација не треба да обесхрабри било кога, већ сасвим супротно. Охрабрила бих сваког да пише што више о овом проблему јер је то једини начин да се изврши притисак да оно што је на папиру буде примењено у пракси“, подвлачи адвокаткиња.

Директан надзор над применом Закона - Институција Повереника за језике и Омбудсман 

Институција Повереника за језике и Омбудсман, како каже Филиповић, имају директан надзор над применом овог Закона.

„Поред тога, на вишем нивоу постоји могућност обраћања Уставном суду и међународним институцијама које врше мониторинг на Косову. Иако међународне институције немају директну контролу или надлежност, сматрам да се обраћањем њима може створити додатни притисак на надлежне институције“, напомиње она и каже да у својству адвоката овакве поступке није водила, а да су све притужбе које је подносила биле приватног карактера.

За свако кршење Устава Косова* - могућност обраћања Уставном суду

Поред непоштовања Закона о употреби језика у коме пише да су српски и албански језик службени језици на Косову*, крши се и Устав Косова* који прописује да Срби имају право на свој језик и писмо.

„За свако кршење Устава постоји могућност обраћања Уставном суду. Међутим, ту се стаје са правним механизмима. Косово није чланица Савета Европе, па не постоји могућност обраћању Европском суду за људска права“, објашњава адвокаткиња Филиповић.

До боље примене Закона о употреби језика, пре свега, неопходна добра воља

На питање, шта може да доведе до боље примене Закона о употреби језика и поштовању законских одредби, Филиповић каже да је, пре свега, непоходна добра воља за темељним решавањем овог проблема.

„Потребно је испланирати буџет за стручне преводиоце у свакој институцији и доследнију примену Закона од стране надлежних органа, па најзад и кажњавање и адмиистративне и друге забране“, закључује адвокаткиња Јована Филиповић.  

Фотографијом се активно бави од 1980. године. Професионалну каријеру започела је у часопису Џубокс и наставила у Старту и Свијету. У готово свим водећим часописима бивше Југославије излазиле су њене фотографије.

Била је уредница фотографије у недељнику Време (1990–2006), у дневном листу Политика (2006–2010) и на Радио-телевизији Србије (2011–2015).

Предавала је на Факултету политичких наука и Факултету за медије и комуникацију у Београду.

Прва је жена фотограф члан фото-секције УЛУПУДС-а.

Добитница је многих значајних награда.

Изменама и допунама Правилника предвиђено је, за разлику од старог документа, да се „оправданим трошковима сматрају трошкови штампања суфинансираног медијског садржаја сразмерно његовом учешћу у конкретном штампаном издању, за медије који су добили средства на расписаним конкурсима у области јавног информисања“.

У новој верзији Правилника, односно члану 16. овог документа прецизирано је такође да издавач више медија може да конкурише сa једним пројектом за сваки медији.

„У истом члану извршено је и прецизирање да учесник конкурса који не располаже одговарајућим капацитетима може да ангажује издавача медија чији је медиј уписан у Регистар медија, односно произвођача медијског садржаја који је уписан у Евиденцију произвођача медијских садржаја за производњу медијског садржаја чија вредност не прелази 20% од износа средства који је орган доделио за реализацију пројекта“, навело је Министарство.

Министарство је новим Правилником, између осталог, прецизирало и да „новинарско и медијско удружење може да предложи само једног кандидата, за члана комисије, за сваки појединачни конкурс који расписује орган јавне власти, као и то да, у случају да орган јавне власти распише више конкурса, исто лице може да буде пријављено само на један од расписаних конкурса“.

Како се може видети у објављеном документу, избрисани су ставови који се односе на то да чланови комисије на првом састанку бирају председника који води и координира рад комисије.

„Ове одредбе су непотребне имајући у виду да чланови комисије свој рад обављају преко платформе Јединственог информационог система и немају више потребу да се састају уживо и посао обављају заједнички“, навео је МИТ.

Шта је другачије у обрасцима

Како је данас саопштио МИТ, промене су уведене и у обрасцима који су саставни део сваког објављеног конкурса за пројектно суфинансирање медија.

Измењени су обрасци 1, 3, 4 и 5, односно - образац пријаве на конкурс (образац број 1), образац пријаве за члана комисије (образац број 3) и обрасци за оцену пројеката, односно бодовне листе за конкурсе из области производње медијских садржаја из области јавног информисања (образац број 4) и бодовне листе за пројекте стручних едукација, унапређења професионалних и етичких стандарда и истраживања у области јавног информисања (образац број 5).

Пријава на конкурс - правно лице / предузетник или и физичко “лице”

У Обрасцу број 1, односно обрасцу пријаве на конкурс, у делу „својство у којем се подносилац пријављује на конкурс“ уместо досадашње опције „Правно лице или предузетник са пројектом за стручне едукације, унапређења професионалних и етичких стандарда и истраживања у области јавног информисања“, како је и дефинисано Законом о јавном информисању и медијима, уводи категорија “лице које се бави стручним едукацијама, унапређењем професионалних и етичких стандарда и истраживањима у области јавног информисања“.

Из Правилника се тако, супротно Закону, може разумети на конкурсе унапређења професионалних стандарда, могу пријавити и физичка лица која је баве стручнм едукацијама, те унапређењем професионалних стандарда.

Кандидати за чланове комисија

Из обрасца за пријаву за члана комисије за оцену пројеката изостављено је досадашње бодовање обука, курсева и семинара у области јавног информисања које су кандидати за чланове комисија похађали, као и бодовање алтернативног образовања које су кандидати стекли, односно сертификованих програма домаћих и страних институција у области јавног информисања, те награде и признања у области јавног инфомисања.

И даље ће се бодовати објављени радови из ове области, као и „искуство предавача на стручним и научним конференцијама међународног карактера из области јавног информисања“.

МИТ је у нови образац увео и бодовање искуства у области пројектног суфинансирања у Србији, па ће тако кандидати добијати бодове уколико имају искуства у писању пројеката који су подржани и реализовани, искуство у раду тима за реализацију пројекта, као и учешће у комисијама за оцену пројеката.

Бодовне листе за оцену пројеката

Када је реч о бодовним листама за оцену пројеката, категорије по којима ће пројекти бити оцењивани остале су исте, али је у свакој категорији мењан број бодова, углавном увођењем додатне категорије „у великој мери је  релевантан/изводљив/могуће…, поред ранијих категорија: није релевантан/изводљив/могуће, делимично је релевантан/изводљив/могуће, углавном је релевантан/изводљив/могуће и у потпуности је релевантан/изводљив/могуће“.

Примера ради, у досадашњем обрасцу релевантност пројекта оцењивана:

 0 поена - није релевантан;  4 - делимично је релевантан; 7 - углавном је релевантан; 10 - у потпуности је релевантан.

У новом обрасцу распоред поена је мењан па је тако релевантност могуће оценити са: 0 поена - није релевантан; 3 - делимично је релевантан; 6 - углавном је релевантан; 8 - у великој мери је релевантан; 10 - у потпуности је релевантан.

Број бодова који се највише  може доделити пројекту остао је исти и износи 100 поена.

Измене и допуне Правилника, као и нове обрасце можете погледати на сајту Министарства: https://www.mit.gov.rs/tekst/3302/pravilnik-o-sufinansiranju-projekata-za-ostvarivanje-javnog-interesa-u-oblasti-javnog-informisanja.php .

Измене и допуне Правилника можете пронаћи и на сајту УНС-а, у одељку Закони.

Поводом Бадњег дана и Божића, УНС неће радити у понедељак и уторак, 6. и 7. јануара 2025. године.

Од среде, 8. јануара, УНС ће радити редовно, сваког радног дана, од 8 до 16 сати.

Желимо вам срећну Нову годину и Божић!

Новинарка УНС-а је тужбу прочитала. Порука је јасна. Живим од продаје фотографија и снимака, оштећен сам јер је медиј без сагласности и мог имена, а ја сам аутор, објавио моје дело. И не само то, узео је делић и нарушио целину, јер фотографија није видео, а замисао је да, ако се приказује, то буде видео.

Аутор видеа из ког је извучен фрејм, па приказан као фотографија у онлајн издању медија, у тужби је описан као професионалац у фото и видео продукцији. Видео који траје десет секунди снимао је својом опремом. 

Како је дошло до тачно 122.830 динара одштетног захтева?

Прво, за повреду имовинског права медиј треба да плати 22.830 динара. То је без захтеваних камата од дана објављивања до исплате. Износ је одређен ценовником УЛУПУДС-а за 2023. годину где је за објаву фотографије у интернет издању медија предвиђено 195 поена, а поен вреди евро.

Друго, за повреду моралних права, јер нема ауторовог потписа испод објављеног дела, медиј треба да плати 50.000 динара. Камате нису урачунате.

И, треће, додатних 50.000 динара треба да медиј накнади јер је објављена фотографија сегмент извучен из видео записа, што значи да је без воље аутора дошло до измене и приказивања дела у непотпуном облику.

До суђења није дошло јер је медиј прихватио мишљење адвоката да се договори са тужиоцем.

Адвоката Душана Поповића, стручног за ауторско право, питали смо да ли би могло да дође до тужбе ако медиј објави секвенцу, односно „скриншот“, из видеа који спада у информативни програм. На пример, гостовање председника или председнице скупштине, а „скриншот“ из таквог видеа узмемо за илустрацију текста о ономе о чему је било речи.

„У наведеној ситуацији би пре свега требало утврдити да ли та емисија има својство ауторског дела у смислу члана 2 Закона о ауторском и сродним правима, односно да ли ужива ауторско-правну заштиту. Ако то јесте ситуација, онда би се примењивала обавеза поштовања моралних и имовинских права аутора, под условом да нема основа за ограничење искључивих ауторских права“, каже Поповић.

Једноставан или боље речено тачан одговор на постављено питање се не може дати, јер у праву за свако правило постоји изузетак, даље каже адвокат.

„Ако би дошло до судског спора, морале би да се цене све околности случаја. Како ауторство на делу, тако и начин његовог јавног саопштавања и евентуална суспензије искључивих ауторских права“, наставља Поповић.

Суштински, каже адвокат, приказивање „скриншота“ из видео записа ужива ауторско-правну заштиту и о томе треба водити рачуна.

„И у том случају не сме да дође до повреде моралног права на заштиту интегритета дела, прописаног чланом 17 Закона, затим повреде права на назначење имена аутора, уколико аутор дела није потписан, што је предвиђено чланом 15 Закона и на крају повреде имовинског права на ауторску накнаду за коришћење тог дела, регулисану чланом 19 Закона“, истиче Поповић.

Међутим, постоје ситуације у којима се може позвати на ограничење искључивих ауторских права.

„Постоје одредбе Закона које дозвољавају суспензију, односно ограничење искључивих ауторских права. Овако гласи члан 43, са првим ставом: `Дозвољено је, у оквиру извештавања јавности путем штампе, радија, телевизије и других медија о текућим догађајима, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање примерака објављених дела која се појављују као саставни део текућег догађаја о коме се јавност извештава“, каже Поповић.

Овај адвокат указује да је Законом прописано да се „дневне информације и вести које имају природу новинског извештаја могу слободно користити“.

„Чак и када се испуне услови за примену овог члана о ограничењу ауторског права, морају се навести име аутора дела и извор из кога је дело преузето, а обим ограничења искључивих права не сме бити у супротности са нормалним искоришћавањем дела нити сме неразумно вређати легитимне интересе аутора“, додаје Поповић.

Није реткост, каже Поповић, да аутори видео записа покрећу судске поступке ради заштите својих права због објаве „скриншотова“, али да у пракси таквих случајева ипак није много. 

Вероватно због чињенице, сматра адвокат, да медији у много већој мери користе фотографије као илустрацију новинских чланака, јер пружају бољи квалитет и јаснији визуелни приказ у поређењу са „скриншотовима“ из видео записа.

УНС-у се у овој години обратило неколико медија који су добили тужбу за неовлашћено коришћење „скриншотова“. 

Ристић је додао и да ће у Влади Републике Србије покренути процедуру да се ова парцела и објекат дају на коришћење општини Смедеревска Паланка, која ће касније управљање овом кућом препустити Народном музеју Смедеревске Паланке.

Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић рекао је да је Пера Тодоровић оснивач модерног журнализма у Србији, те да је ово начин да се новинарска заједница њему одужи.

Брајовић је додао да ће кућа која је истоветна оној у којој се Пера Тодоровић родио бити место за окупљање новинара и унапређење туристичке понуде Смедеревске Паланке.

“УНС ће овде формирати збирку која ће представљати путовање кроз историју српске штампе”, рекао је Брајовић.

Клуб Смиљево ће користити мештани, док ће горњи спрат куће служити за организовање новинарских семинара и изложби, договорено је данас.

Председник Општине Смедеревска Паланка Никола Вучен рекао је да му је драго што ће уз помоћ Удружења новинара Србије (УНС) и Министарства информисања и телекомуникација ова општина имати објекат за новинаре из читаве Србије.

Вучен се захвалио УНС-у и Брајовићу, који су, како је истакао, покретачи целокупног пројекта и изградње куће, као и удружењу “Видовача” из Водица и свим мештанима. Обећао је да ће већ наредне године они видети резултате ове акције.

Протест су најпре организовали синдикат Независност, Струковни и самостални синдикат РТВ-а. Ипак, на протесту се нико из Самосталног синдиката није појавио. 

Представницима синдиката придружили су се и студенти, који су кренули из кампуса и пешачили сат и по времена. Они су прешли Варадински мост и дошли до телевизије која је са друге стране Дунава.

Начин на који извештава РТВ, како су рекли окупљени , не одговара природи јавног сервиса који је ту да информише све грађане.

„Студентима је то била кључна порука, а наша је била да подржавамо њихове захтеве и да се заједно са њима противимо уређивачкој политици РТВ-а. Најгоре је било кад за време три дана жалости РТВ није имао никакав програм. Овај јавни сервис је првог дана, када је пала надстрешница имао натпросечну гледаност, што је био сигнал да су људима потребне информације. РТВ им те информације није пружио“, рекао је за УНС Дарко Шпер из синдиката „Независност“.

Захтев за смену главног и одговорног уредника

Представници синдиката „Независност“ и Струковног синдиката РТВ-а на данашњим протестима поново су тражили смену в.д. главног и одговорног уредника РТВ-а Ненада Ћаћића. Они су пре два дана покренули и петицију за његову смену.

„До сада је 2000 људи потписало петицију за смену в.д. главног и одговорног уредника РТВ-а иако је потписивање трајало само два дана“, за УНС каже Шпер.

До недеље ће, додаје Шпер, петицију доставити Управном одбору РТВ-а и захтевати ванредну седницу на којој ће тражити да Ћаћић буде разрешен са функције.

Ћаћић је, како за УНС каже Мијаз Чивовић из Струковног синдиката, пред законом и судом одговоран за уређивачку политику РТВ-а .

Са њим су, како додаје Чивовић, разговарали и у претходном периоду, и ништа није уродило плодом.

То, рекао је Чивовић, није био случај само са извештавањем о паду надстрешнице. Као примере тема које нису добро покривене навео је рушење Савамале, побибију Омера Мехића са седморо чланова посаде, масовним убиствима у школи “Владислав Риникар”, Дубони и Малом Орашју.

„И студенти су нас подржали у свим захтевима и било је величанствено“, рекао је он.

Прочитано писмо Маје Север

На скупу је прочитано и писмо подршке које је студентима упутила председница Европске федерације новинара (ЕФЈ) Маја Север.

"Ви сте снага ове земље, ви сте будућност. Као председница Европске федерације новинара, верујем у важност слободног новинарства које осигурава да се ваш глас чује и да неправда не остане скривена. Али данас је јасно - ви сте они који треба слушати, и ми вас слушамо. Останите своји, останите храбри - ми смо уз вас", навела је Север.

Шпер: У телевизији је било 200 полицајаца

Док су студенти и представници синдиката били испред РТВ-а, унутар зграде телевизије био је, према наводима Шпера, кордон од сигурно 200 припадника полиције.

„Они су били ту за њихову ‘Не дај Боже варијанту’. Овде нико није имао намеру да било шта ради нити је дошло до намере да се јавно приказују. Представници полиције нису се координирали ни са нашим службама обезбеђења, којих је било у довољном броју да обезбеде несметано функционисање телевизије. Они су желели да окупљени људи не улазе у зграду, што је скроз у реду јер ми то увек тако радимо“, додао је он.

Књиге се могу преузети у Секретаријату УНС-а, Ресавска 28/1, Београд, сваког радног дана.

Самиздат Б92 донирао је следеће књиге: 

1. „Не осврћи се“ - Карин Фосум 

2. „Црне секунде“ – Карин Фосум 

3. „Ко смо ми“ – Навид Кермани 

4. „Како се заљубити у мушкарца који живи у жбуну“ – Еми Абрахамсон 

5. „Немезис“ – Миша Глени 

6. „Није довољно рећи не“ – Наоми Клајн 

7. „Обуци своју породицу у сомот и џинс“ – Дејвид Седарис 

8. „Терет који су носили“ – Тим О Брајан 

9. „Живот у рају“ – Борис Миљковић 

10. „Пред светковину“ – Саша Станишић