Позивамо заинтересоване колегинице и колеге да се за поклон књигу јаве УНС-у на имејл адресу unsinfo1@uns.org.rs и напишу контакт податке: име и презиме, град, адресу, телефон и број легитимације УНС-а.

За првих 15 колегиница и колега који нам се јаве, а имају плаћену чланарину за текућу годину, УНС и Грегорић обезбедили су по примерак књиге.

УНС ће добитнике обавестити о награди. Уколико су из Београда, књигу ће моћи да преузму у просторијама Удружења (Ресавска 28/I). Добитницима који нису из Београда књига ће бити послата поштом на кућну адресу.  

Књига „Укоричена сећања“ је збирка сећања Грегорића која представља својеврсно сведочанство о историјату најстаријег дневног листа на Балкану.

„Трудио сам се да моја прича буде занимљива за читање и илустрована као свака ваљана новинарска рубрика, у нади да ћу тако лакше допрети до срца читалаца“, пише Грегорић.

У књигу је уврстио сећања на колеге које су биле значајне и за његов професионални развој, па не треба да чуди што је његов колега Милорад Мишко Стојановић навео да је Грегорић заправо написао „аутобиографију о другима“.

Иако се Раде Брајовић, како јe навео генерални секретар УНС-а, за живота уписао у историју новинарства као уредник који је оставио велики траг у професији, његов пут није био нимало лак.

“Радио је најпре у ‘Борби’ као коректор ноћу, да би дању могао да ради као новинар, у чему се временом врло брзо и доказао. То је био логичан след догађаја, с обзиром на његово образовање и познавање језика”, рекао је Нино Брајовић.

Раде Брајовић је, како је навео генерални секретар УНС-а, одлучио да постане новинар како би обишао свет.

“Причао ми је да га је старији и искуснији рођак питао шта ће да ради када заврши Југословенску гимназију, а Раде му је одговорио да би волео да путује и упозна људе. Тада му је рођак саветовао да буде новинар”, додао је Нино Брајовић.

Није само Раде Брајовић обишао свет, већ и његове новинарске приче, рекао је генерални секретар УНС-а.

Покривао је, како је навео, широк дијапазон тема - од спољне политике до културе, а у “Новостима” је радио од 1965. године, као спољно-политички новинар и дописник из Кине и Индије.

“Из Индије је са супругом Горданом, такође новинарком, донео читаву науку о толеранцији и разумевању разлика. У Кину је отишао 1971. године, у време најжешће културне револуције. Његови извештаји нису били само текстови за Новости, већ и за југословенску и светску штампу, јер је долазио до многих ексклузивних информација”, додао је Нино Брајовић.

Раде се, како каже Нино Брајовић, доказао као новинар, али можда и више као уредник, посебно ако се узме у обзир то да је уређивао “Новости” у најтежој деценији у историји овог листа.

“Раде се руководио патриотизмом, знајући да су ‘Вечерње новости’ новине народа и да мора да слуша интересе тог народа. Када је приметио мањак поверења према Милошевићевој власти, онда је и новине прилагођавао вољи народа, због чега је трпео медијске и политичке притиске”.

“Новости” су, додао је, опстале, а он је принудно пензионисан 1998. године. Ипак, то га није навело да одустане од новинарства, те је, како је додао Брајовић, даноноћно  радио у “Дневнику” и на порталу “Факти”.

Раде Брајовић је, додао је он, био истинољубив, правдољубив и гајио је професионалну солидарност.

“Нас у УНС-у је подстицао да пишемо и радимо. На тим подстицајима смо му захвални”, апострофирао је Нино Брајовић.

Управо због тога, Раде Брајовић је имао три куће – своју, “Вечерње новости” и УНС, навео је председник УНС-а Живојин Ракочевић.

“Исто тако је живео и на три нивоа – на нивоу осмеха, акције и духа. То је оно што је чинило његову сложену, а наизглед једноставну личност, која је могла да прође свет, а да тај свет њега не сломи, не прилагоди и не уподоби”.

Раде Брајовић, додао је Ракочевић, није волео навике и рушио их је, а управо у томе се може пронаћи разлог због кога је написао књигу  о Косову и Метохији “Навикавање на независност”.

“Веровао је да нема навика, али да има промена и решења. Увек када смо га сретали, имао је пред собом осмех, акцију и дух да нешто реализује”, додао је.

Раде Брајовић је, додао је Ракочевић, био значајан и за млађе генерације.

“Брзина којом учите од човека који је прошао свет и кроз кога је прошао свет је драгоцена и ретко је срећемо. Знам да сада путује са осмехом, са својим вечним променама и сталном акцијом”, навео је он.

Од Брајовића је пажљиво учио и његов син Вук, иначе спортски новинар. Он је истакао да је новинарство живело у њиховој породици.

“Сећам се да су ми мама и тата саветовали да се не бавим новинарством, а касније сам схватио да је разлог то што су ову професију некада волели више од себе. Као прави родитељи, дали су ми овај савет да би мени било боље, из срца. Ипак, то срце је увек било у новинарству”, додао је он.

Да је Вук имао на кога да се угледа, указују речи уредника “Енигме Новости” и публицисте Душана Миловановића, који је две године био у колегијуму “Новости”. Он је навео да је Раде Брајовић био уредник за садашња и будућа времена.

Раде је био пример, додао је он, како се на функцији директорa и главног уредника прелама моћ система.

„Тешко је било опстати за време перфидне политике, а неко другачијег темперамента би тешко могао то да изнесе. Он је био човек ‘Новости’ и човек новинарства. Раде је успео да сачува овај лист упркос свим уценама”, навео је он.

„Само угрожавање сигурности квалификовано је тако да оно што је Шкоро рекао уопште не може да се подведе под то кривично дело“, додала је она.

Константиновић истиче да треба узети у обзир да многи медији нису веродостојно пренели оно што је Шкоро рекао, гостујући у емисији „Без пардона“ на КТВ телевизији.

„Ако тужилаштво буде радило свој посао како треба, када погледа оно што је Шкоро заиста рекао, а не оно што је извучено из контекста, видеће да ту заиста нема елемената кривичног дела угрожавање сигурности“, додала је она.

Иначе, Више јавно тужилаштво у Београду наложило је Првом основном јавном тужилштву да формира предмет и испита да ли у наводима Шкора има елемената кривичног дела угрожавање сигурности, извршеног на штету председника Републике Александра Вучића и његове породице.

Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић најоштрије је осудио Шкорову изјаву и рекао да је емитовањем апсолутно непримерених и неприхватљивих ставова Срђана Шкора у програму КТВ грубо нарушен јавни интерес у области јавног информисања утврђен Законом о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ). Ову изјаву Ристића колегијум КТВ оценио је као притисак на њихову уређивачку политику.

Ристић, како каже Константиновић, треба да делује у складу са Законом о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), али и да се уздржи од изјава датих у дневно-политичке сврхе.

„Министарство информисања и телекомуникација, по Закону о јавном информисању и медијима, има овлашћења која треба да користи увек, и према свим медијима у истим и сличним ситуацијама једнако“, каже Константиновић.

Комеморација Раду Брајовићу биће одржана у четвртак у 9.30 сати у Прес центру УНС-а, Кнез Михаилова 6/III.

„Раде Брајовић је засигурно једно од ‘најпрепознатљивијих пера Вечерњих новости’. Имао је привилегију и да из света донесе велике репортаже, извештаје и интервјуе. Неке од интервјуа радио је са светским лидерима међу којима су Индира Ганди и Нородом Сиханук. Био је стални дописник из Велике Британије, Индије и Кине“, истакао је жири који му је прошле године доделио УНС-ову награду за животно дело.

Цео радни век радио је у новинама, а и све књиге су му новинарске. Брајовић је био најдуже на уредничкој позицији у Новостима, а и у пензионерским данима је активно писао. Бавио се и другим пословима, литерарним, али увек уз новинарство, које никад није напуштао, ни кад је, принудно, отишао у инвалидску пензију.

Радисав Раде Брајовић рођен је 23. новембра 1938. у селу Косићу, код Даниловграда, у Црној Гори, у сељачко-радничкој породици. После завршетка Више реалне гимназије, 1957. године, у Титограду (сада Подгорица), преселио се у Београд, где је, јануара 1962. године, дипломирао југословенску књижевност, на Филолошком факултету, пишу Вечерње Новости.

Прве новинарске кораке направио је у “Борби”, где је радио од 1962. до 1966. године. Тада је започео рад у „Вечерњим новостима“ - прво као коректор, па сарадник и уредник више рубрика, стални дописник из света (Велика Британија, Кина, Индија) и, коначно, најдуже у историји „Новости“ — главни и одговорни уредник, од новембра 1987. до новембра 1998. године.

Као студент сарађивао је са листом “Студент”, а у часопису “Дело” објављивао је књижевне критике.

Покренуо је више нових издања и листова, почео и издавање књига. Оснивач је прве наше медијске Компаније НОВОСТИ д.д., чији је био генерални директор.

Добитник је бројних новинарских награда - „Светозар Марковић, „ Димитрије Давидовић“, више годишњих награда „Вечерњих новости" и награде за животно дело „Слободан Глумац“, али прошле године и УНС-ове награде за животно дело, као и „Европског медијског Оскара“.

„Радимо у нехуманим условима. На четвртом и петом спрату смо изгубили канцеларије. Сваки пут када падне киша, ми се питамо хоћемо ли успети да направимо новине. Тада стрепимо како ћемо да обављамо свакодневне задатке“, каже овај новинар.

Најгоре је, додаје он, што његове колеге, новинари најстаријег дневног листа на Балкану, пристају да раде у оваквим условима.

„Ни власнике све ово не занима, ми смо за њих трошак“, наводи колега.

Како УНС сазнаје, од петка је на ова два спрата искључена струја, а новинари привремено раде од куће.

Директорка „Политике“ Мира Глишић Симић је јуче на питање УНС-а када ће овај проблем бити решен, рекла да већ неко време имају проблема са одржавањем ове зграде, чији је власник „Комерцијална банка“.  Додала је да ће имати састанак на коме ће разговарати о решавању овог проблема.

Глишић Симић је рекла да ће се јавити након састанка, међутим то до тренутка објављивања текста није учинила. УНС је после овог разговора више пута покушавао да ступи у контакт са њом, али неуспешно.

Удружење за креативну индустрију Привредне коморе Србије, где су одржани разговори, потврдило је УНС-у да се разговори јесу водили, али да договор о тарифи није постигнут, те да је ГОС накнадно сам саставио предлог Тарифе по којој медији сада плаћају накнаду.  

Како су навели, у овим, испоставиће се неуспелим, преговорима „учествовали су представници свих националних емитера, затим представници два удружења локалних и регионалних емитера ComNet и Нова мрежа Србије, те и емитери који имају играни програм (РТВ Пинк, Happy ТВ, Прва ТВ, Б92, РТВ Врање, РТВ Крушевац, РТВ МАГ, ТВ УНА, Удружење ComNet, Удружење Нова мрежа Србије)“.

ГОС: Преговори са емитерима од прошле године, наканде минималне

Николина Вујиновић, правна заступница ГОС-а понавља да су емитери, с обзиром на одржане преговоре, знали да ће почети примена Закона о ауторском и сродним правима у овој области и да не разуме зашто се сада о томе прича.

Она истиче да је накнада за емитовање различита у односу на то коју фреквенцију, односно коју покривеност има телевизија, те да су накнаде појединим медијима симболичне.

„Тарифа за локалне медије је заиста ниска, по неколико хиљада динара. Није то велики намет. Када закључе уговор са ГОС-ом и плаћају накнаде на време, медији могу остварити  попуст и до 25 одсто“, рекла је она.

„Мислим да је важно да имају то у виду. Не постоје прекршајне казне уколико медији не плаћају накнаду, али би их у том случају ГОС тужио, па би свакако били обавезни да плате“, појашњава Вујиновић.

Удружења електронских медија: У преговорима нисмо учествовали, намети непримерени приходима медија

Представник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Саша Мирковић рекао је за УНС да ова Асоцијација није била позвана да учествује у разговорима у вези са наплаћивањем накнаде за емитовање аудио-визуелних дела.

„Нисмо били ни на једном састанку са ГОС-ом, па ни у Привредној комори Србије“, рекао је Мирковић.

„Чак нам ни наше чланице нису указивале да постоји позив за учествовање у било каквим разговорима са ГОС-ом у вези са тим. Вероватно ће сада када је почела наплата и нама почети да се јављају емитери, као што се и вама у УНС-у јављају“, рекао је Мирковић.

Нико од представника Удружења електронских медија Србије (ComNet), које, како каже заменик председника Удружења Владан Стефановић, окупља око 100 телевизија и 90 радио станица, није учествовао у разговорима са ГОС-ом.

„На састанке нисмо били позвани, могуће да је био неко од медија који су наши чланови, али руководтво ComNet-а није сигурно. Познато нам је да је било разговора у склопу Удружења за креативну индустрију Привредне коморе“, каже Стефановић.

Од чланица су, каже он, добили информације о овом проблему. ГОС је, по њиховим сазнањима, прво емитерима слао предлоге уговора, а након тога и фактуре.

„Јављају нам се наши чланови. То нимало не одговара емитерима, али не одговара ни стварности у смислу да је те накнаде ГОС сам одредио, према својим интерним актима. Све је за сада велика непознаница. Нису стварно сели са емитерима да се договоре, да разговарају и нађу модел како би то могло да функционише“, каже он.

Стефановић подсећа да Закон о ауторском и сродним правима изричито наглашава да накнаде морају бити пропорционалне приходима које емитери остварују употребом ауторских дела.

Ово су, каже он, произвољне накнаде које не само да нису примерене томе, већ су далеко од тога.

„Имате емитере који покривају национално тржиште или тржиште Београда, а који плаћају нешто мало више од неког града који има 10 пута мање становника. То је област која је апсолутно несређена“, каже Стефановић.

На констатацију ГОС-а да су накнаде за локалне емитере минималне, односно да износе неколико хиљада динара, Стефановић каже да му се није јавио ниједан члан који је добио тако симболичну накнаду.

„Много су то већи износи од симоличних. Помножите тих њихових ’неколико хиљада’ са десет или више пута. То су износи од 50 до 100 хиљада динара месечно. И то је неподношљиво за локалне медије. Све што сам чуо од чланица су знатно већи износи од неколико хиљада и изазвали су велико огорчење“, каже он.

Исти сценарио и за радио станице

Иако до сада нису добиле фактуре, ускоро ће, каже Стефановић, и радио станице сачекати исти сценарио.

„И у радио станицама имате рекламе у којима могу бити заступљени глумци, тако да и оне потпадају под овај закон. ГОС је у овом првом таласу кренуо на телевизије, али сигуран сам да ће се у другом таласу окренути и радио станицама јер нема разлога да то не ураде, закон има даје за право“, закључио је он.

Удружење за креативну индустрију ПКС: У преговорима није постигнут споразум, ГОС сам предао предлог Тарифе

На питање УНС-а када су одржани састанци представника ГОС-а и емитера, ко је од емитера учествовао и који је резултат преговора, из Удружења за креативну индустрију Привредне коморе Србије рекли су да су ГОС и национални и локални емитери имали преговоре у неколико наврата у просторијама ПКС, током јуна и јула 2023. године.

„Како на преговорима није постигнут споразум, сви емитери су били обавештени да ће, сходно поменутом Закону, ГОС предати свој предлог тарифе Заводу за интелектуалну својину на доношење коначне тарифе“, навели су УНС-у из Привредне коморе.

Они су подсетили да Закон о ауторском и сродним правима, у поглављу 2.5.2. Преговори и споразум о тарифи, чланови 173 – 177, регулише преговоре о тарифи свих организација за колективно остваривање права које је ауторизовао Завод за интелектуалну својину.

„Ни киша нам ништа не може“, поручио је Агатоновић, који је, како каже, познавао Ђока Вјештицу.

Иначе, спомен-обележје Ђоку Вјештици откривено је 1. априла 2012. године на платоу који је тада добио његово име, а поломљено је у децембру 2019. године.  

Симболично, спомен-обележје је обновљено 18. новембра, на годишњицу његове смрти, и то након што су Удружење новинара Србије (УНС), Студио Б и Нова С, покренули медијску акцију за обнову овог спомен-обележја.

У новембру је ово спомен-обележје поново оштећено, тако што је име Ђока Вјештице прецртано, а његов лик ишаран. И тада је Агатоновић споменик Ђоку Вјештици вратио у првобитно стање.

Прошле недеље спомен-обележје је поново ишарано, а штету је поново санирао домар УНС-а.

Ко је био Ђоко Вјештица?

Новинар Ђоко Вјештица познат је по организовању хуманитарних акција и покретању бројних иницијатива за уређење Београда и зелених површина у главном граду.

Рођен је 9. маја 1939. године у селу Отрић у општини Грачац (Хрватска). Новинарску каријеру започео је у листу „Борба“, а заједно са колегама из овог листа је 1970. године основао Радио Студио Б.

УНС му је 1976. године доделио награду „Светозар Марковић“, а 2005. године Награду за животно дело.

Преминуо је 18. новембра 2008. године.

Награду за новинарску хуманост „Ђоко Вјештица“ УНС је установио три године након његове смрти. Додељује се за прилоге који покрећу и мотивишу појединце и јавност за остваривање хуманих акција и циљева, критикују социјално неодговорно понашање у друштву и подстичу солидарност и узајамност.

Снимак седнице: Савет за штампу

Весна Јеротијевић жалила се на текст објављен на порталу „Глас Западне Србије“ у коме су, како је навела, изнете неистините и нетачне тврдње о њој, као и квалификације којима се вређају њен јавни статус, друштвени ангажман и углед.

У овом тексту су, одлучила је Комисија за жалбе, прекршене тачке поглавља Истинитост извештавања,  Независност од притисака, Одговорност новинара и Новинарска пажња.

У тексту пише да се Јеротијевић, као „портпаролка и члан Председништва Уније синдиката просветних радника (УСПРС) донедавно наводно борила за све просветне раднике али да је сада ушла у огољену политику“. Додаје се да би „часно било да је однела оставку на све функције у Синдикату, па се укључила у политику“, али да „то говори о њеном политичком кредибилитету, али и моралним особинама". 

Нетачно је, наводи она, да је у време објаве текста била портпаролка и чланица Председништва УСПРС. Она је, додаје у жалби, оставку на место портпарола поднела месец дана пре тога, што значи да је „Глас Западне Србије“ објавио неистиниту информацију.

„Самим тим неистинита је и тендециозна и друга тврдња у тексту везана за довођење у питање ’мог политичког кредибилитета и моралних особина’ јер сам управо поступила часно и поднела оставку на све функције у синдикату, па се тек након тога укључила у кампању и кандидовање на локалним изборима“, навела је она у жалби.

Томе додаје да је нико из „Гласа Западне Србије“ пре објављивања текста није звао како би проверио информације у вези са њеним ангажманом у синдикату, иако је редакцији, како наводи, било познато да је поднела оставку на ове функције. Пре објављивања текста новинари ГЗС су контактирали председништво Уније синдиката, које им је дало информацију да она није функционерка синдиката.

У овој преписци новинара „Гласа Западне Србије“ са Унијом синдиката, у коју је имала увид, како наводи, нигде се не не наводи да је она "без сагласности синдиката говорила у име синдиката", нити да је „синдикалну функцију употребила као говорницу са остварење својих политичких циљева и промоцију". Ове, како је навела, измишљене тврдње, новинари ГСЗ су уврстили у текст.

Дан после објављивања текста, на сајту се нашла и измењена верзија са антрфилеом, у коме се образлаже измена.

Испод текста су, како наводи, објављени и увредљиви коментари.

Уредник портала „Глас Западне Србије“ Гвозден Николић у одговору на жалбу навео је да ово није први пут да се „Комисија Савета за штампу злоупотребљава као вид притиска на медије који не подржавају одређене политичке и политиканстке структуре и организације у Чачку“.

Како каже, тачно је „да је као учитељица ушла у 'огољену' политику, да је постала јавна личност као портпарол и члан председништва синдиката, о чему сведоче бројни текстови и тв наступи а сада и као политичар, да се кандидовала на локалним изборима, да је као друга на листи постала одборник у Скупштини Града Чачка, да је бавећи се синдикалним радом више времена провела на синдикалним а сада и политичким трибинама“.

Редакција је хтела, навео је Николић, да укаже на то да неко ко васпитава децу „не треба да се бави политиком“.

Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић рекла је да јој сметају тврдње да неко ко је у просвети не сме да се бави политиком и да неко ко је члан синдиката може да буде и политички ангажован.

Сам одговор уредника да је ово „хајка на медије који не подржавају одређену политичку опцију“, како наводи представница Удружења новинара Србије (УНС) у Комисији за жалбе Оливера Милошевић, говори о начину на који он перципира медије.

Представница Удружења новинара Србије (УНС) у Комисији за жалбе Јелена Петковић рекла је да у тексту нема никакве разлике између чињеница, коментара и претпоставки аутора.

„Новинари имају право да износе своје мишљење и критике у вези са нечијим политичким ангажманом, али те чињенице морају бити засноване на истинитим подацима. Када је реч о коментарима, они се надовезују на те неистинте податке и креирају одређену атмосферу“, навела је она.

Пре тога надлежнима је требало годину и по дана, од када је Жујовић објавио истраживања, да га позову на разговор. Од спорног конкурса прошло је четири године.

Ипак, како Жујовић каже за УНС, од свих злоуптреба на конкурсима за пројектно суфинансирање медија на које је у свом истраживању „Милионери из конкурсног блата“ указао, полиција се интересовала само за ону у општини Оџаци.

Шта је преузела након што је Жујовић дао изјаву и докле се стигло са овим случајем, полиција у Сомбору није ни УНС-у желела да одговори. На послата питања одговор није стигао.

Подсетимо, Жујовић је средином 2022. године на порталу Suboticke.rs објавио серију текстова, у оквиру истраживања „Милионери из конкурсног блата“ , у којима је открио како поједини медији „исисавају“ новац из буџета општина и градова за пројектно суфинансирање производње медијских садржаја.

Он је тада, између осталог, писао о томе да у Суботици годинама уназад највише новца на градском конкурсу за суфинансирање медијских пројеката добијају медији чији је власник Владан Стефановић.

„Четири медија у власништву Владана Стефановића и чланова његове породице (ВТВ, ’V Production’, Радио Суботица, Магазин ’Дани’) тренутно су други по приходима на медијским конкурсима у Србији са износима од више милиона динара“, изјавио је 2022. године Бранко Жујовић.

Један од текстова које је објавио, показао је да је из општинске касе Оџака за 2020. годину дато око 900.000 динара за израду “сценографије” и “најам играјућих и сценских реквизита” којих у медијским прилозима, којима је пројекат “Општина Оџаци – ваш дом” фирме “Daisy Production” правдан, уопште нема.

Значајан део поменуте суме наплатила је, открио је Жујовић, фирма Владана Стефановићева и то, како се показало, за израду скице и идејног решења непостојеће сценографије.

Он је тада упитао тужилаштво у Сомбору „јесу ли прочитали чланке о медијским конкурсима које су пренели и сајтови свих репрезентативних новинарских и медијских удружења и, уколико јесу, шта намеравају да учине тим поводом“.

Из сомборског тужилаштва упутили су га на надлежно Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, којем је Жујовић након тога послао иста питања.

Годину и по дана од указивања на злоупотребе до позива да да изјаву

Жујовић за УНС каже да га је Посебно одељење ВЈТ у Новом Саду обавестило још у јесен 2022. године да ће испитати све наводе из његовог новинарског истраживања „Милионери из конкурсног блата“.

„Крајем јануара дао сам у Суботици изјаву, иначе врло љубазној инспекторки из Полицијске управе у Сомбору. Од ње сам дознао да ће подробно бити истражен само случај непостојеће сценографије, плаћене 900.000 динара у оквиру једног медијског пројекта у Општини Оџаци“, рекао је Жујовић за УНС.

Како подсећа, да се сценографија на снимцима нигде не може видети утврдио је непосредним увидом у видео материјал којим је пројекат правдан.

„Само 'идејно решење' те непостојеће сценографије плаћено је 230.000 динара. Израда наводне сценографије плаћена је 350.000 динара, а у трошкове израде ушли су блокови број 5, водене бојице, лењири, драперије, кровне летвице, ваљци за кречење и још којешта“, рекао је Жујовић.

Полиција: Вредност новинарских текстова се не може утврдити

Када је, каже Жујовић, инспекторку питао шта ће, на пример, бити са пројектом удружења 'Путеви природе' које је у Општини Мали Иђош, својевремено, добило 600.000 динара за четири кратка текста, обима једне новинарске шлајфне, а који су, притом, дословно преписани (два са “Википедије”, а два из једног стручног историографскјог рада који је пронашао и цитирао), одговорила му је да је немогуће утврдити вредност тих текстова.

„Штавише, и фотографије у тим објавама су преузете из публикација, али су наплаћене од Оштине Мали Иђош. Тврдња да је немогуће утврдити вредност очигледно плагираних текстова, са аспекта полицијске истраге можда јесте прихватљива, али са аспекта јавног интереса представља бесмислицу. Да ли за плагиране текстове било која општина или град у Србији треба да плаћа цену од скоро 440 динара по објављеној речи?“, пита Жујовић.

Како је раније рекао за УНС, „има утисак да истрага неће дубински залазити у тај перпетуум мобиле досадашње конкурсне корупције, у оквиру ког су власници медија, посредством властитих квазимедијских организација, делегирали чланове медијских комисија и међусобно додељивали огромне суме новца“.

„Детаљан механизам тих злоупотреба описао сам у свом истраживању. Тај механизам обихвата три нивоа: директно учешће, подизвођаче који су увек исти и увек међусобно размењују фактуре за исте услуге и њихове бочне играче какви су 'Путеви природе' које сам поменуо, а који добијају огромна средства. Сама чињеница да УНС годинама већ нема представнике у медијским комисијама, сама за себе довољно говори“, закључио је он.

Каран је као новинар најдуже радио у „Привредном прегледу“, од 2003. до 2017. године. Писао је за спортску рублику у сарајевском листу „Ослобођење“, а радио је и у информативном програму Радио Сарајева.

Осим новинарства, бавио се и публицистичким радом. Објавио је књиге „Звездани европски походи“, и „Мозаик“.

Књигу „Највеће неправде према српским и југословенским спортистима – од Стокхолома 1912. до Мелбурна 2022. године објавио је 2021. године. У овој књизи сублимирао је догађаје у којима су српски и југословенски спортисти били спречени да учествују.

Каран ће бити сахрањен у суботу, 29. јуна у 11 часова на гробљу Лешће. Окупљање је у 10, а опело у 10.30 часова.

Од овог броја, 20 општина и градова на до сада расписаним конкурсима издвојило је чак 90 одсто мање новца него лане.

У питању су градови Панчево, Вршац и Сомбор, као и општине Ада, Апатин, Бајина Башта, Бечеј, Беочин, Чока, Косјерић, Мали Иђош, Нови Кнежевац, Оџаци, Србобран, Пожега, Сремски Карловци, Житиште, Жабаљ, Кула и Пећинци.

Општина Бачка Топола је на конкурсу који је расписала издвојила седам процената у односу на прошлу годину, а општина Мали Зворник за сада је издвојила свега девет одсто прошлогодишњег износа.

До данас, на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката Општина Нова Црња издвојила је деветину, Кучево и Љубовија осмину, а Општина Сечањ седмину прошлогодишњег износа.

Град Нови Сад, на конкурсу који је до сада расписан, издвојио је шестину прошлогодишњег износа. Ипак, ваља нагласити да је овај град новац који је извојио за медијске пројекте претходне године додељивао путем више конкурса.

Међу локалним самоуправама које су издвојиле близу шестине прошлогодишњег износа је и Општина Нови Бечеј. 

Oпштине Осечина, Крупањ и Богатић ове године издвојиле су четвртину прошлогодишњег буџета за медијске пројекте, док су Град Лозница и општине Обреновац и Трстеник издвојиле трећину прошлогодишњег износа. Упола мање него лане определиле су општине Младеновац, Нова Варош и Пријепоље.

Иначе, Законом о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) прописано је да ће одлуке Савета за штампу и Регулаторног тела за електронске медије бити један од критеријума за бодовање медијских пројеката и расподелу средстава. Неке локалне самоуправе су смањивањем новаца за суфинансирање медијских пројеката, а повећавањем износа за појединачна давања пронашле начин да заобиђу закон.

Ипак, ваља нагласити да су неке локалне самоуправе буџет за ову годину усвојиле након избора, док су пре тога важиле одлуке о привременом финансирању, по којима је и расписан први конкурс. То значи да постоји могућност да ће ови градови, у складу са износом предвиђеним за суфинансирање у области јавног информисања, ускоро расписати и нове конкурсе.

По подацима којима располажу УНС и МИТ, конкурсе до сада нису расписалe 32 самоуправe од укупно 167.

Подсетимо, по ЗЈИМ, рок за расписивање конкурса 1. март текуће године.

ЗЈИМ предвиђа и казнене одредбе за прекршај за одговорно лице у органу јавне власти ако не распише јавни конкурс за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, у износу од 50.000 до 150.000 динара.

Ово је први пут од 2014. године, када је уведено пројектно суфинансирање медија, да је општина Рача раписала медијски конкурс. За медијске пројекте је у овој општини издвојено је 500.000 динара.

Србобран је за медије ове године издвојио 800 хиљада, што је десетина прошлогодишњег буџета ове општине. Србобран је за пројектно суфинансирање медија прошле године издвојио 7.865.000 динара. 

Најнижи износ који може бити додељен по пројекту у Србобрану је 50 хиљада, а највиши 500 хиљада динара.

У конкурсу општине Рача наведено је да је најнижи износ који се може доделити по пројекту 100 хиљада, а највиши 200 хиљада динара.

Конкурси у обе општине трају до 5. јула.

Више информација о медијским конкурсима налази се на сајту Удружења новинара Србије (УНС) у рубрици „Медијски конкурси – пројектно суфинансирање“ и на званичним сајтовима ових општина.

Чланови Савета РЕМ-а затражили су 4. јуна оцену уставности одредбе којом им мандат престаје 4. новембра 2024. године.

О томе које су правне последице подношења Иницијативе за оцену уставности и шта се може очекивати уколико Уставни суд донесе одлуку да оспорена одредба ЗЕМ-а није у складу са Уставом, Удружење новинара Србије (УНС) разговарало је са адвокатом Горданом Констатиновић.

„Уколико би Уставни суд утврдио да одредба ЗЕМ-а није у сагласности са Уставом РС, та одредба би престала да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у 'Службеном гласнику Републике Србије'“, каже она.

То значи, рекла је Констатиновић, да ако се распише јавни позив пре доношења одлуке Уставног суда и избор нових чланова Савета не буде завршен, а одлука суда буде да члан 126 ст.1. није у складу са Уставом, поступак се обуставља.

Иако одлуке Уставног суда делују pro futuro, Констатиновић подсећа да у одређеним случајевима могу имати ретроактивно дејство.

“Уколико би Уставни суд тек након избора нових чланова Савета РЕМ-а, утврдио да одредба није у складу са Уставом, бивши чланови Савета РЕМ-а би могли да применом члана 61 Закона о Уставном суду траже, у року од 6 месеци од дана објављивања одлуке у „Сл. гласнику РС“, измену појединачних аката донетих на основу одредбе закона за коју је утврђено да није у складу са Уставом“, рекла је она.

Ипак, каже Констатиновић, уколико то није могуће, јер се у пракси дешавало да се изменом акта нису могле отклонити штетне последице настале услед примене одредбе закона стављене ван снаге, чланом 62 истог закона је предвиђено да Уставни суд може да одреди да се те последице отклоне повраћајем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин.

„На пример, изменом одлуке о престанку одборничког мандата због бланко оставке нису могле да се отклоне штетне последице неуставне одредбе члана 47 Закона о локалним изборима („Сл. гласник РС” бр. 129/07) у ситуацији када су у међувремену већ спроведени нови локални избори и тада је претходним одборницима надокнађена штета“, подсетила је она.

На питање када се може очекивати одлука Уставног суда, Констатиновић каже да правила нема, те да је у највећем броју случајева Уставни суд прилично спор и да одлучивање у просеку траје око две године. 

Чланови Савета РЕМ-а – дискриминација без утврђеног општег интереса

Закон о електронским медијима, који је ступио на снагу 4. новембра прошле године, у члану 126 став 1. предвиђа да чланови Савета изабрани на основу претходног Закона настављају да обављају ту функцију до истека једне године од дана ступања на снагу овог Закона.

Ово значи да им мандат не престаје истеком времена на које су изабрани већ најкасније 4. новембра 2024. године.

Овакво решење договорено је пред усвајање Закона, октробра 2023. године, на састанку власти и представника медијске заједнице, уз подршку међународних организација, а путоказ којим се ишло била је раније усвојена Медијска стратегија.

Актуелни чланови Савета РЕМ-а ову одредбу сматрају неуставном и, како су навели у Иницијативи за покретање поступка за оцену уставности коју су 4. јуна поднели Уставном суду, врстом дискриминације.

Они су у Иницијативи, између осталог, навели да је спорна одредба Закона у супротности са четири члана Устава - чланом 3, чланом 21 став 1, чланом 53, као и чланом 197 ст. 1. и 2.

Чланови Савета РЕМ-а сматрају да се одредбом члана 126. став 1. ЗЕМ-а стављају у неједнак положај у односу на будуће чланове Савета, те да им се ускраћује право на вршење јавне функције под једнаким условима.

Они подсећају да чланови 18 и 19 ЗЕМ прописују редовне услове за престанак мандата чланове РЕМ-а, а да је спорном одредбом прописан посебан основ за престанак мандата који важи само за актуелни сазив Савета.

Ово, сматрају они, представља дискриминацију јер је у супротности са уставним начелом једнакости свих грађана пред законом, укључујући и оне који ступају на јавну функцију.

У Иницијативи се још подсећа да Устав прописује да закони и сви други општи акти не могу имати повратно (ретроактивно, прим.нов.) дејство, осим ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона.

Како се додаје, спорни члан није постојао у ЗЕМ-у у тренутку избора актуелног сазива Савета, те не може имати повратно дејство, нарочито ако се узме у обзир да „није утврђен општи интерес за повратно дејство наведене одредбе закона“.

Чланови Савета истичу и да би се спровођењем ове одредбе урушио принцип независности РЕМ-а, имајући у виду да се оспореним актом уводи могућност произвољне смене Савета без постојања за то законом предвиђеног разлога.

Савет РЕМ-а, осим предлога Уставном суду да прихвати Иницијативу и донесе одлуку да члан 126 ст.1. ЗЕМ-а није у сагласности са Уставом, затражили су од овог суда и да до доношења коначне одлуке обустави извршење ове одребде или радње која је предузета на основу ње.
 
Избор нових чланова Савета РЕМ-а

На основу спорне одредбе Закона, Народна скупштина РС до 4. новембра треба да изабере нове чланове Савета РЕМ-а.

Пре тога, како је прописано чланом 13 ЗЕМ- а, „одбор Народне скупштине надлежан за информисање (у овом случају Одбор за културу и информисање, прим.нов.), „објављује јавни позив за предлагање кандидата за члана Савета најраније шест месеци а најкасније три месеца пре престанка мандата члана Савета, односно најкасније 15 дана од престанка мандата из разлога предвиђених чланом 18 тач. 2)-4) овог закона“.

На овнову овог члана Закона, Одбор би конкурс у овом случају морао да распише најкасније до 4. августа.

На питање УНС-а постављено председници Одбора Невени Ђурић, када ће Одбор за културу и информисање објавити јавни позив за предлагање кандидата за чланове Савета РЕМ-а и да ли је Одбор до сада разматрао ово питање, нисмо добили одговор.

Иначе, од конституисања почетком априла ове године, није одржана ниједна седница Одбора за културу и инфромисање Народне скупштине.

Одрастање у правичној и честитој породици у њему је, навео је Ракочевић, развило фину, господствену природу која је увек знала за меру.

„Жарко је представник оне генерације приштинских Срба, чије су дечаштво, младост и зрелост отежале друштвене промене, губитак и стицање права, демонстрације и напослетку бомбе НАТО пакта. Упркос свему, он је око себе и у себи изградио урбаност, уздржаност и смирење“, рекао је он.

Колега Жарка Ракочевића, пензионисани сниматељ ТВ Приштина и РТС-а Димитрије Пужић рекао је да је Ракочевић већ на почетку професионалног рада на Телевизији Приштина 1985. године показивао велико интересовање за рад.  Доласком у ТВ Београд, како је навео, убрзо је стекао поверење колега. Камером је, каже Пужић, бележио велике спортске догађаје попут Евролиге, Дејвис купа, Лиге шампиона у фудбалу, али и дешавања из сфере политике, верске догађаје и телевизијске филмове.

Жарко Ракочевић преминуо је прошле недеље, у 59. години.

У првој половини 2024. године забележено је укупно 20 случајева онемогућавања рада новинарима, док је у првих шест месеци прошле године било 12 оваквих случајева. Када су у питању претње, УНС је од јануара до јуна прошле године евидентирао укупно 16 случајева претњи, док је у првом полугодишту 2024. године забележено 12 претњи.

Док је УНС у првих шест месеци прошле године евидентирао 21 притисак, ове године их је евидентирано за 16 мање. Осим тога, забележена су и два напада на имовину медијских кућа, као и покушај хаковања Инстаграм профила новинарке Иване Милосављевић, која је пред децембарске изборе истраживала рад кол центра Српске напредне странке.

Физичких напада двоструко мање – колега напао колегу

Иако је физичких напада двоструко мање него претходне године, ваља истаћи да су овога пута нападане новинарке, као и то да је колега напао колегу.

Како је УНС-у рекао Вук Цвијић, прошлог месеца га је у Косовској улици прво вређао, а затим и песницом у главу ударио директор „Српског телеграфа“ Милан Лађевић.

Цвијић је рекао УНС-у да је пролазио Косовском улицом, када су у кафићу седели Лађевић и новинар коме се јавио. Цвијић је додао да их је тада поздравио и питао како су, а да је затим Лађевић устао и почео да га вређа, уноси му се у лице. У једном моменту је, како је навео, чак дошло и обезбеђење које се поставило између Лађевића и њега.

„Он им се обратио и рекао не брините, ми смо колеге“, рекао је Цвијић УНС-у.

Затим се обезбеђење удаљило, а Цвијић је, како је објаснио, нападнут.

„Ударио ме песницом у главу. Затим ми се увредљиво обратио и рекао 'шта, нећеш да се бијеш?`. Рекао сам да ћу позвати полицију. А он је узвратио: `Реци им да сам горе у редакцији`“, испричао је новинар „Радара“ УНС-у.

Цвијић је поступио у складу са упутствима Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) и напад пријавио полицији и члану СРГ Верану Матићу, који је одмах дошао у Косовску улицу.

УНС је осудио овај напад, док је Министарство информисања и телекомуникација саопштило да је забринуто због „инцидента до кога је дошло у Београду, а у коме су учествовали новинари Вук Цвијић и Милан Лађевић“.

Овог месеца су забележена два физичка напада на новинаре који су извештавали са локалних избора. Новинар Угљеђа Бокић нападнут је док је снимао младе људе који су излазили из просторија Новосадског сајма. Тада му је непознат мушкарац пришао узео телефон и ударио га песницом у груди, рекао је он УНС-у. 

Бокић је, како је навео, са собом имао истакнуту легитимацију дневног листа “Данас”, те је истакао да верује да је особа која га је напала знала да се ради о новинару. Он је након напада примљен у Ургентни центар, где му је констатовано нагњечење грудне кости. Из Ургентног центра су позвали полицију и Бокић је напад пријавио. 

Истог изборног дана на  „Mašina.rs“ објављено је да је коуредник овог портала Марко Милетић нападнут у Земун Пољу испред седишта СНС у Улици Душана Корчагина.

Почетком године припадник Општине Инђија одгурнуо је новинарку портала „Ин медија“ Верицу Маринчић. Она је у зграду Општине ушла како би испратила састанак званичника Инђије и месних заједница Чортановци и Бешка.

Тада ју је, како каже, у ходнику видео шеф кабинета председника општине који јој је рекао да напусти зграду јер нема акредитацију. Одговорила је да јој акредитација није потребна за ту врсту догађаја и да су друге колеге ненајављено ушле.

Припадник обезбеђења ју је тада ухватио за руку и гурао, како би је избацио из зграде.

У међувремену је, додала је, дала изјаву полицији и пријавила инцидент. УНС је овај физички напад на новинарку осудио и тражио да виновник буде кажњен.

Радоњић и Курак тужили Славко Ћурувија Фондацију

Бивши начелник београдског центра Ресора државне безбедности Милан Радоњић и Мирослав Курак, који су били оптужени за убиство Славка Ћурувије, а затим ослобођени пресудом Апелационог суда, тужили су Славко Ћурувија Фондацију због објављивања саопштења у коме је изразила незадовољство овом пресудом.

„Због повреде угледа и части, Радоњић и Курак од Фондације траже одштету од по 500.000 динара“, навела је фондација.

Иначе, Апелациони суд је у фебруару у поновљеном поступку преиначио првостепену пресуду Специјалног суда којом су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак били осуђени на укупно 100 година затвора и правоснажно их ослободио.

Половина укупног броја случаја онемогућавања рада забележена на КиМ

Новинарима је у првој половини године онемогућаван рад тако што им је било забрањено извештавање са догађаја, прелажење административног прелаза или пак тако што су избацивани из редакције.

Новинарима је рад онемогућаван и одбијањем политичких актера да одговоре на питања новинара само зато што долазе из редакције чије им се извештавање не допада.

Председник привременог органа Града Београда Александар Шапић започео је у 2024. години праксу одбијања да новинарима телевизија Нова С и Н1 одговара на питања.

„Неких седам дана пре избора, чини ми се, прекинуо сам комуникацију са вашим медијем и немам намеру да је настављам. Нисте, просто, нисте дорасли или ја нисам дорастао вама. Можете да дођете где хоћете, али нећу вам давати материјала да можете да представљате реалност како хоћете“, рекао је Шапић на конференцији за новинаре, одржаној 27. јануара.

Иако су му новинари телевизија Н1 и Нова С неколико пута након тога поставили питања, Шапић је сваког пута одбијао да одговори.  У априлу је чак новинарима ове телевизије рекао да су "лажови који су се физички искривили од зла и које ће зло појести".

УНС је више пута реаговао и позивао Шапића да не крши Закон о јавном информисању и медијима, односно да не дискриминише новинаре.

Половина укупног броја случаја онемогућавања рада евидентирана је на Косову и Метохији.

Новинарима листа „Јединство" наложено је да напусте просторије у северном делу Косовске Митровице, јер су наводно продате. Новинари и сниматељи више редакција на српском језику и руководство Удружења новинара Србије, због тога су мирно протестовали испред редакције.

Новинари на КиМ су се суочавали и са другим видовима онемогућавања рада. На конференцијама за новинаре и бројним састанцима и окупљањима често им није био обезбеђен превод на српски језик, а дешавало се и да им приступ овим догађајима потпуно буде забрањен.

У марту је Вјоса Османи двапут онемогућавала рад новинарима српских редакција. Почетком марта, већина медија који извештавају на српском језику није позвана на састанак Вјосе Османи и заменика помоћника државног секретара САД за Западни Балкан Габријелом Ескобаром.

Две недеље касније, екипи Медија центра Чаглавица није дозвољено да прати састанак и конференцију за новинаре Вјосе Османи и помоћника секретара Бироа за међународну борбу против наркотика и послове споровеђења закона САД Тода Робинсона.

УНС је са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) оба пута позвао Османи да не дискриминише новинаре медија на српском језику, а дан касније новинари Медија центра Чаглавица добили су своје новинарске акредитације.

Новинари на Косову и Метохији суочавали су се и са нападом на имовину. Новинарима Радија КиМ украден је лим са крова помоћног објекта и котларнице Ким радија у Чаглавици.

Како је главни и одговорни уредник Ким радија Горан Аврамовић рекао за сајт УНС-а, косовска полиција је обавила увиђај. Ипак, како је додао Аврамовић, не би га изненадило да полиција због релативно мале материјалне штете не покрене истрагу.

Новинарима прећено „да ће им бити поломљене кости“ и „да ће бити заклани“

Новинари су се у првој половини године често суочавали и са претњама.

Жена која се се представила као адвокат Ане Михаљице, чије је троје деце, одлуком надлежних органа, било измештено из примарне породице, рекла је новинарки Танјуга „да ће новинари који лажу видети своје“.

Новинарка Н1 ТВ Ксенија Павков је након извештавања са скупа подршке Ани Михаљици добила претње у којима се наводи „да ће бити заклана“, „да ће јој бити поломљене кости“, као и бројне увреде. Поручено јој је „да саучествује у злочину“ и „да је треба шиканирати на сваком кораку“.

Председница Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Ана Лалић Хегедиш добила је претње смрћу дан након гостовања на телевизији Нова С, где је коментарисала изградњу цркве близу Штранда у Новом Саду. Тада је рекла „да се пита да ли је место једном сакралном објекту на улазу у купалиште, где се људи шетају у купаћим и јапанкама“.

Након тога, Лалић су на приватни и пословни телефон стигле бројне претеће поруке, међу којима је и претња да ће „бити заклана у центру Новог Сада“.

Претње смрћу добио је и програмски директор овог удружења Динко Грухоњић, када је објављен видео са исечцима из његовог учешћа на трибини фестивала Ребеду у Дубровнику прошле године. Графит са претећом поруком освануо је 21. марта у улазу зграде у којој живи, а у поруци је написано "Динко-Шакићу за вечни дом си спреман", док је у потпису писало "Српска Војводина". Иако су грађани графит прекречили, поново се нови појавио на згради дан касније.

Како су навели из НДНВ-а, до сада су поднете четири кривичне пријаве због претњи Лалић Хегедиш и Грухоњићу.

Новинарки Гордани Момчиловић Илић из Старе Пазове је, после прикупљања података од општинских институција о законитости постављања објекта за угоститељство на зеленој површини парка у овом месту, претила супруга једног од власника.

Општина Кула 20. јуна објавила је два конкурса за пројектно суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања, од којих је један намењен медијима на језицима националних мањина.

Прошле године ова Општина за конкурс је определила 9.500.000 динара, а сада свега десет одсто од тога, односно 950.000 динара. За мањинске медије је, такође, сразмерно смањен износ, па је овим медијима на располагању свега 110.000 уместо прошлогодишњих 1.100.000 динара.

Додатно, Општина Кула конкурс је расписала са скоро четири месеца закашњења, јер је, по новом Закону о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), рок за расписивање конкурса 1. март текуће године.

ЗЈИМ предвиђа и казнене одредбе за прекршај за одговорно лице у органу јавне власти ако не распише јавни конкурс за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, у износу од 50.000 до 150.000 динара.

Кула само наставила низ

Подсетимо, како је УНС раније писао, осим нерасписивања конкурса у року, у првој години спровођења пројектног суфинансирања по новом ЗЈИМ новинари и медији сведоци су и праксе у бројним локалним самоуправама да за конкурсе издвајају значајно мање новца него претходних година.

Десет пута мање новца него прошле године, по подацима УНС-а, осим Куле издвојили су и Град Вршац, Панчево, општине Бајина Башта и Пожега, Бечеј, Шид, као и Бачка Топола која је овогодишњи износ за медије смањила чак 14 пута. Град Смедерево издвојио је ове године свега 3 милиона динара, док је 2022. године у овом граду за медије било опредељено 28 милиона динара. Прошле године Смедерево није расписало конкурс.

Како се може закључити по њиховим буџетима, финансијску подршку медијима све ове локалне самоуправе намеравају да пруже кроз „услуге по уговору“, избегавајући тако да при додели новца уважавају одлуке Савета за штампу и РЕМ-а, што приликом одлучивања о расподели средстава на конкурсима предвиђа ЗЈИМ.

За овај случај Основни суд у Београду изрекао је две првостепене пресуде у корист Бугарског, од којих је Апелациони суд прву укинуо, а другу преиначио. У поступку по ванредном правном леку, Врховни суд је у јуну прошле године укинуо другу пресуду Апелационог суда и вратио предмет овом суду на поновно разматрање.

„Последњег пута када сам звао Апелациони суд, јавили су ми се у рекордном року и били су јако пријатни према мени. Рекли су да су ‘затрпани’ новинарским предметима, али да ће настојати све то да реше брзо. Ипак, тешко ми пада све што се догодило у 'Политици“, рекао је Бугарски за УНС.

Бугарски је у дневном листу „Политика“ радио до 2010. године.

Као образложење за отказ генералнa директорка Мира Глишић Симић навела је, рекао је Бугарски, да је дошло до организационих промена које су подразумевале смањење укупног броја запослених.

„Нас 18 је због тога тужило ‘Политику’, док око 70 радника то није учинило“, рекао је Бугарски.

Прву првостепену пресуду Основни суд у Београду је донео 2016. године. По пресуди, Бугарском је „Политика“ требало да исплати 320 хиљада динара и да га у року од осам дана врати на посао. Међутим, Апелациони суд је 2018. године ову пресуду поништио и вратио предмет Основном суду на поновно разматрање.

Основни суд је поновио своју одлуку, а у другој првостепеној пресуди се наводи да је „Политика новине и магазини“ ангажовала спољне сараднике, који су радили новинарске послове. Ово је, пише у пресуди, „противно одредби колективног уговора којим је прописано да послодавац може да донесе одлуку о престанку потребе за радом запослених без доношења програма, под условом да није ангажовао спољне сараднике који обављају сличне или исте послове“.

Према овој првостепеној пресуди, „Политика новине и магазини“ требало је да исплати Бугарском 456.000 динара. Ипак, Апелациони суд је ову пресуду преиначио, да би касније и ту одлуку Апелационог суда укинуо Врховни касациони суд.

Бугарски сада пензионерске дане проводи у свом родном селу Остојићеву, где се из Београда вратио три године након отказа,  и чека епилог спора због којег је, како је рекао за сајт УНС-а, у великом финансијском губитку.

 „Да сам остао запослен и да имам још тринаест година радног стажа, имао бих и за осам до десет хиљада динара већу пензију. За мене који сам у пензији сваки динар значи“, истакао је Бугарски.

Матић је случај пријавио када је радник обезбеђења у Суботица-трансу Анте Ивић добио отказ зато што је Љубисављевић сумњао да је он преко телефона достављао информације у вези са афером „Стартер“ новинару Бранку Жујовићу. Пријаву против Љубисављевића Матић је, како каже Жујовић, поднео због тога што је раднику обезбеђења директор Суботица-транса рекао да је његов разговор са Жујовићем пресретнут.

Анте Ивић је убрзо након отказа преминуо.

„Позвали су ме данас код директора Љубисављевића који ми је одузео телефон и излистао контакте. Пронашао је број телефона Бранка М. Жујовића у именику и рекао ми је да зна да смо се чули, јер је наш разговор био пресретнут“,  рекао је тада радник обезбеђења за портал „Вести 024“.

Ипак, Жујовић за УНС каже да није кључно питање да ли је Љубисављевић некога прислушкивао, већ због чега тужилаштво није истражило аферу „Стартер“, након које су уследили сви ови догађаји.

Подсетимо, афера „Стартер“ односила се, како је Жујовић навео у свом истраживању, на куповину опреме за Суботица-транс по вишеструко већој цени од стварне.

„Поменувши да су нам телефонски разговори прислушкивани, Љубисављевић је вероватно насумице хтео да заплаши човека за ког је у том тренутку сумњао да ми прослеђује информације од јавног значаја. Кључно питање је: због чега тужилаштво није истражило аферу ‘Стартер’ која је довела до Љубисављевићеве тврдње да је мој разговор са извором информација прислушкиван?“, каже Ђујовић.

Покојни Анте Ивић био је, наставља Жујовић, пензионер који се није мирио са корупцијом, а који је, ипак, морао да зарађује радећи у агенцији за обезбеђење.

„Имали смо једну по свему нелогичну ситуацију: посао је изгубио човек који је покушавао да заштити градску имовину. Да подсетим, афера ‘Стартер’ оголила је изблиза један, по свему бахат, шаблон корупције“, истакао је Жујовић.

УНС је, када је Анте Ивић добио отказ, тражио да он буде заштићен Законом о заштити узбуњивача, и навео да сви који су одговорни за аферу „Стартер“ треба да одговарају.

Жујовић додаје да су му у самом тужилаштву, када је давао изјаву, рекли да је аферу истражио боље од било ког тужилаштва.

„Ипак, оптужница није подигнута. Јавности сам обелоданио све детаље тог скандалозног посла, а тужилаштво је остало немо. Е, то ми смета. Извесну утеху представља чињеница да су виновници коруптивног посла одустали. Уређај је враћен непознатом испоручиоцу, а новац суботичком јавном предузећу, што сматрам победом суботичке јавности“, додаје он.

*Текст је измењен 19. јуна одмах након објављивања, тако што је прецизирано да је пријаву поднео Веран Матић, кога је Жујовић контактирао као члана Сталне радне групе за безбедност новинара.

Откривње мурала, како је рекао новинар телевизије „Зона“ Драган Жика Стојановић, круна је иницијативе кроз коју ће Додеровић наставити да живи.

 „Болне су ово године и тужна је ово прича, али кад би могао са неба сада да нас види (а верујем да може), рекао би: ‘Ја сам срећан човек’“, навео је он.

Идеја за ово дело је, наставио је Стојановић, настала на сахрани Додеровића, када су се његове колеге усагласиле да би било добро да он као новинар буде осликан на муралу.

„Када смо се отрезнили од тог ударца, кренули смо у реализацију идеје. Желели смо да то буде легално, да буде дело свих нас – његових пријатеља“, рекао је и додао да се на дозволу чекало дуго и да процес није био нимало лак.

Најпре је Удружење новинара Србије (УНС), како је навео, подношењем одговарајуће документације начинило први корак, а затим су колеге из Локалне фондације Ниш покренуле процес донирања преко портала Donacije.rs и учиниле све да се новац прикупи у рекордном року. То је, како је рекао, посебно важно јер је „Додер био јужњачка српска душа“.

„Био је човек који је слушао људске муке и претварао их у приче, који је имао времена за сваког. Који би застао поред сваког и почастио га осмехом. Осећања су помешана, али драго ми је што када прођемо у Облачића Рада можемо да застанемо и кажемо ‘Здраво Додер, како си’, и да поново видимо његов осмех “, рекао је Стојановић.

Та добра енергија је, како је рекао генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић, разлог да се радују томе што су омогућили да их Додеровић „прати погледом из своје куће“.

“Та енергија резултат је свега што је Додер оставио Нишу, српском новинарству. Додер се опробао у свим новинарским жанровима, а његов новинарски дар увек је живео у њему. Права је реткост да имате човека који подједнако добро ради у штампаним и у електронским медијима”, рекао је он.

Како је Брајовић истакао, Додеровић је био не само добар новинар, већ и борац за права и слободу новинара, те је због тога био више пута биран за члана Управе УНС-а.

“Својим идеалима остао је доследан до краја и зато сам и рекао да је Додеровић био сав новинар. У томе је важна, наравно, и породица која га подржава. Морамо да одамо признање његовој супрузи Гаги која је у свим невољама њега пратила у стопу, али и сину Николи који је пошао његовим путем”, рекао је Брајовић осрнувши се и на књиге “Седма сила без крила” и “Хоџина кћи”, које је овај познати нишки новинар написао.

Супруга Додеровића Драгица се захвалила свима који су покренули иницијативу и рекла да јој значи што је неко ко вреди као отац, супруг, новинар и пријатељ добио свој мурал. Њихов син Никола рекао је да је овај мурал знак тога да су новинари важни чиниоци у друштву.

Јелена Станојевић из Локалне фондације Ниш рекла је да су у овоме успели захваљујући подршци породице, пријатеља, али и захваљујући донацијама људи.

„Хвала свима који су донирали – било да су издвојили 500, 1000 или 80 хиљада динара. Битно је да смо сви учествовали и дали допринос да Додер живи”, навела је она.

Да му је драго да је град у коме је рођен успео да обоји осмехом, рекао је аутор мурала Ешко Куртић.

“Лепо је што сваки неко када прође поред мурала може макар на трен да осети ту искрицу радости, а то је драгоцено у овим тешким временима”, навео је он.

О томе због чега је Додеровић био важан за Србију и у тешким временима, говорила је и дописница дневног листа „Данас“ из Ниша Зорица Миладиновић. Она је рекла да је Додеровић добитник бројних признања и похвала, али да је трпео и различите критике, пресуде и забране.

„Већина људи зна да је био главни уредник омладинског листа ‘Графит’, који је био једини забрањен у Милошевићево време. Заједно смо оснивали медијски покрет отпора, када је донет онај ужасан Закон о јавном информисању, који смо критиковали и борили се за медијску слободу. Три деценије касније сарађивали смо у Локалном антикорупцијском форуму где смо актуелној власти указивали на грешке“, навео је он.

Дешавало се, рекла је Миладиновић, да дође и до размимоилажења у начину на који посматрају различите појаве, али су полемике кратко трајале.

„Лепо је речено да је он био сав новинар, сваки боговетни дан, и то поштен. Имао је новинарски нерв, новинарску петљу. Умео је да пише, а кад је имао тему није је пуштао. Имао је исправан систем вредности, а то је и у приватном животу и у послу којим се бавимо јако важно“, рекла је она.

Додала је да се разговара о томе да једна новинарска награда коју додељује УНС носи његово име.

Иначе, Новица Аранђеловић из Удружења стваралаца “Цар Константин”, чији је Додеровић био члан, уручио је енциклопедију “Знамените личности Ниша” сину Додеровића, Николи, у знак преношења чланства на млађу генерацију.

Ко је био Додеровић?

Додеровић је четири деценије посветио професионалном новинарству.  Од 1994. године био је стални дописник програма на српском језику аустралијског државног Ес-Би-Ес радија, док је 2001. до 2009. године био шеф дописништва „Гласа јавности“ и Курира из Ниша.  Његове ауторске емисије емитоване су на телевизијама НТВ и Зона плус, а био је и сарадник емисије Хроника региона РТС-а.

Као члан Управе и Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) активно се залагао за слободу медија и бољи положај новинара.

Током новинарске каријере објављивао је своје текстове у југословенским и српским новинама и часописима. Дванаест година у нишким Народним новинама био је политички коментатор, уредник и извештач из савезног и републичког парламента. Један је од оснивача Локалног антикорупцијског форума (ЛАФ) у Нишу.

У јуну 1989. године био је уредник нишког омладинског недељника Графит, када је због његовог интервјуа са Момом Капором, 101. број овог недељника забрањен.

Свој први роман „Хоџина кћи” објавио је 2018. године у издању Удружења писаца „Седмица” из Франкфурта и нишке агенције Свици. Књигу „Седма сила без крила” је објавио 2019. године, у којој је приказао многобројна искуства и анегдоте из богате новинарске каријере.

Преминуо је 30. децембра 2020. године у Нишу.