Омладински медији су места где стасавају бројни новинари и новинарке. Места где се млади уче новинарском занату, негују вредности које ће их пратити кроз читаву каријеру. Млади из тих медија су и протеклих шест месеци даноноћно на терену, а њихов рад је често волонтерски, те омладински медији неретко опстају само на ентузијазму. 

Пресинг, омладински медиј из Ниша, један је од ретких који има искуства са пројектним суфинансирањем путем државних конкурса. Младима у овом медију потребно је појачање у виду пројектног менаџера, али и едукације које би требало да спроводи држава, како за УНС истиче заменица главног уредника Пресинга Катарина Александровић. 

Колико су омладински медији упознати са процесом пројектног суфинансирања, с обзиром на то да их углавном чине млади на почетку каријере? 

Ја сам, као студенткиња новинарства, за пројектно суфинансирање сазнала преко старијих колега. Млади новинари који уче о новинарству искључиво на факултету неће знати ништа о овој теми, јер се на факултету слабо говори о било каквом финансирању, а камоли пројектном суфинансирању. То касније може утицати на сам рад, јер ће се по завршетку факултета новинар први пут сусрести са неком темом коју мора да одради онако како је то замишљено у пројекту, а не онако како је тај новинар можда замислио. У још горем случају, ако новинар или група младих новинара желе да покрену свој медиј, неће имати никог ко је упознат са пројектним суфинансирањем. 

Други проблем су тзв. бабл донатори, који су, на неки начин, доступни одређеним медијима. Тако имамо медијске конкурсе које расписују ресорно Министарство информисања и телекомуниакција и општине и градови, а где највећи део ,,колача” узимају режимски медији. Такође, постоје и страни донатори чије су финансије највише отворене за медије који прате њихове наративе. За све остале, од колача остану само мрвице. 

Шта мислите о читавом процесу пројектног суфинансирања — да ли је транспарентан? 

Транспарентност зависи више од пројекта до пројекта, него од донатора до донатора. Ми смо имали прилике да учествујемо на конкурсима на којима су наши пројекти одбијени, а да никад нисмо добили ни критеријуме, ни образложење. Самим тим, то јако лоше утиче на транспарентност токова новца тих донатора и финансирања појединих медија. 

Каква су Ваша искуства са променом начина бодовања и пријављивања, услед измене Правилника о суфинансирању медијских пројеката и увођења Јединственог информационог система (ЈИС)? 

Углавном се и даље прилагођавамо. Рекло би се да је систем бодовања донекле ограничио произвољност у одлучивању комисије, али и даље има простора за фаворизовање одређених пројеката и организација. Што се тиче ЈИС-а, за сада то делује помало неспретно, као да је у изради тог система било мало људи из праксе, оних који су се заиста бавили пројектним суфинансирањем. Наравно, то је само наш субјективни утисак. Ми се прилагођавамо, јер немамо другог избора и опрезни смо са оцењивањем, док су оцене неких колега много радикалније. Чињеница је да пројектно суфинансирање за медије попут нашег значи да сваке године крећемо практично од нуле, што умногоме кочи развитак и троши превише енергије. 

Колики удео има пројектно суфинансирање преко државних конкурса у финансирању Вашег медија? 

Ово је једини извор нашег финансирања. Пресинг је покушавао да дође до подршке  иностраних донатора, али до сада наши пројекти нису пролазили. Нажалост, случај где никад нисмо добили образложење зашто наш пројекат није прошао, јесте баш са страним донаторима, тачније организацијом цивилног друштва која је тај новац преусмеравала и вршила селекцију пројеката. 

Ко се у Вашем медију бави пројектима? Да ли имате довољно капацитета за то? 

Наш магазин већ дуже време тражи особу која је искуснија у писању пројекта и која ради на њима. Тренутно имамо две особе које се баве пројектима, од којих је један и главни уредник. 

Шта су Вам највећи изазови по питању пројектног суфинансирања? 

Када су у питању домаћи донатори, највећи изазови су ограниченост временског трајања када су они доступни (углавном почетак године). Када су страни донатори у питању, највећи изазов јесте недостатак претходних пројеката који су пролазили код њих, недостатак стручних људи у редакцији и партнери за оне конкурсе где су они неопходни. Општи утисак је да смо незадовољни начином функционисања и једних и других. 

Како се финансирате када немате пројекте? 

Немамо финансије мимо пројеката. Тада се рад одвија на добровољној бази, стога и највећи број дописника чине тренутни студенти, углавном новинарства и комуникологије. Када имамо финансије од пројеката, урачунавамо и рад у минулом периоду. 

Шта би могло да допринесе финансијском осамостаљивању омладинских медија? 

Већа улагања Министарства просвете и Министарства омладине и спорта (будући да им припада и омладински сектор), али и боља едукација о финансирању путем спонзорства и рекламирања, са посебним акцентом на друштвене мреже где млади, који су природно и циљана публика омладинских медија, највише проводе времена. 

„Број од 62 случаја напада на новинаре у 2024. години који је евидентиран у бази података тужилаштва мањи је у односну на 2023. годину, када је формирано 76 случајева. Првостепена или правоснажна одлука донета је у 17 предмета формираних током 2024. године, што представља 27,42% од укупног броја. У предметима покренутим 2024. године донета је једна осуђујућа пресуда, што је значајно смањење у односу на 2023. годину када је било 12 осуђујућих пресуда“, наводи се, између осталог, у извештају.

Међу најзначајнијим активностима у 2024. години, како пише, биле су посете локалним заједницама - представници/це СРГ посетили су 9 градова (Јагодина, Лесковац, Нови Сад, Пријепоље, Шабац, Сремска Митровица, Врање, Зајечар и Зрењанин) и састали се са више од 300 локалних актера, чиме су допринели унапређењу дијалога и јачању међусобног поверења.

Извештај су написале су чланице СРГ: Татјана Васиљевић Вељковић (Врховно јавно тужилаштво), Круна Савовић (НУНС) и Мирослав Јанковић, представник Мисије ОЕБС-а у Србији.

Извештај о раду СРГ за 2024. годину прочитајте у прилогу.

Истраживање “Новинари и ментално здравље” има за циљ да утврди степен присуства и изворе стреса са којима се новинари потенцијално сусрећу у свакодневном раду.

Извештај са резултатима биће доступан јавности, а са налазима истраживања ће бити упозната и Стална радна група за безбедност новинара, а пре свега новинарска и медијска удружења која учествују у њеном раду - УНС, НУНС, НДНВ, АНЕМ, АМ, АОМ. 

У реализацији овог истраживања учествовали су и новинари чланови других удружења попут ПРОУНС-а, Удружења спортских новинара и других. Закључци и препоруке биће искоришћени за дефинисање будућих активности и пројеката како би се новинарима омогућили бољи услови за рад

Упитник је анониман и за попуњавање је потребно мање од 15 минута.

Узгред, рекао је, „хвала Информеру што нас је подржавао у овој блокади, али не хвала за све оно друго што је радио“.

Ненад Љ. Стефановић навео је у емисији и да је „РТС је довољно широка мета да увек буде предмет одсуства било какве солидарности“.  

„Људи великих новинарских каријера, можда и највећих каријера у њиховој генерацији“, како је своје госте описао водитељ, занемарили су чињеницу да је УНС у току обе блокаде РТС-а јавно реаговао и осудио ометање рада новинара и медијских радника РТС-а, као и објављивање и дељење бројева телефона новинара РТС-а на друштвеним мрежама, те лепљење потерница са фотографијама главних уредника.

УНС је два пута позивао студенте и грађане да омогуће радно ангажованима у јавним сервисима и гостима програма несметан рад и долазак на посао.

УНС је такође позвао грађане да престану са означавања новинара и угрожавања њихове сигурности и приватности дељењем бројева телефона и лепљењем плаката, односно, како је на њима писало - потерница, са фотографијама уредника РТС-а, а на којима је стојало „ТРАЖИ СЕ“.

Генерални директор РТС-а и главни и одговорни уредник Информативног програма заборавили су и да је Радио-телевизија Србије ова саопштења УНС-а објављивала како на свом сајту, тако и у Дневнику ове телевизије.

Осим УНС-а на ометање рада новинара и медијских радника РТС-а реаговао је и Синдикат новинара и медијских радника Србије (СИНОС) који је позвао студенте и грађане да прекину блокаду јавних медијских сервиса како би запослени могли да обављају свој посао.

И Независно удружење новинара Србије (НУНС) изразило је „забринутост и осудило јавно дељење личних података запослених у РТС-а на друштвеним мрежама, као и постављање плаката са именима и фотографијама уредника, који по форми подсећају на потернице“.

„Овакви поступци представљају озбиљан притисак на медијске раднике и раднице и могу потенцијално довести до угрожавања њихове безбедности и приватности, због чега их сматрамо недопустивим у демократском друштву“, навео је НУНС у саопштењу.

Редакција Euronews Србија објавила је саопштење под насловом “Позивамо надлежне да омогуће рад РТС-а”.

Овом саопштењу касније су се, како је писало на сајту РТС-а, придружили Политика, Вечерње новости, Танјуг, Прва, Б92, Пинк, Курир, Информер, Ало. Касније је ово обраћање подржала председница Народне Скупштине Републике Србије Ана Брнабић.

Иако се након овог саопштења 78 новинара и медијских радника Euronews Србија оградило од саопштења које је објављено без потписа уредништва или управе ове куће, они су такође у свом саопштењу „најоштрије осудили сваки вид таргетирања и вређања колега са РТС-а, као и незаконито објављивање њихових бројева телефона“.

Такође, навели су и да нису сагласни са блокадом медија, без обзира на ниво професионализма који су у претходним годинама показали.

Одавање почасти страдалим кинеским новинарима је, како је рекао Предраг Рава, прилика да се укаже да су новинари често на првој линији фронта – не као учесници рата већ као борци за одбрану истине.

„Обележавање годишњице страдања дописника листа ’Гуангминг жибао’ Џу Јинг и Су Сингху, као и новинаркe агенције Синхуа Шао Јунхуан је прилика да се подсетимо да су новинари који дорпиносе ширењу информација од јавног значаја важни за свако друштво“, додао је он.

Данашње полагање венаца је, како је навео Рава, прилика да се подсетимо колика је цена рата.

„Ово је прилика да укажемо на то колика је одговорност оних који се определе да употребе овако велику силу. Добро је што је на овом месту подигнут Кинески културни центар јер ће то одуговечити сећање на погинуле колеге“, истакао је он.

НАТО бомбардовање је, како је рекао амбасадор Народне Републике Кине Ли Минг, погазило међународно право и основне норме међународних односа.

„На данашњи дан, пре 26 година, управо на овој земљи под нашим ногама, Амбасада Кине у Савезној Републици Југославији је бомбардована вишеструким прецизно навођеним пројектилима. Троје кинеских новинара је страдало, више од 20 кинеских дипломата је повређено, а зграда Амбасаде је тешко оштећена“, навео је он.

За НАТО бомбардовање Амбасаде Кине министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски рекла је да је злочин против кинеског народа.

„Агресију на Амбасаду Народне Републике Кине није зауставила ни Бечка конвенција о дипломатским односима, која предвиђа да амбасаде уживају посебну заштиту, те да не смеју бити предмет напада, чак ни у случају рата. Осуда агресије на Амбасаду Народне Републике Кине остаје наш јасан став“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Она је додала да саосећа са породицама страдалих и да место страдања представља место симболике, сећања и наде.

Подсетимо, Амбасада Кине је у јеку бомбардовања погођена са три пројектила. Јужни део зграде погодиле су две ракете - једна последњи спрат, а друга приземље. Трећи пројектил срушио је приземље и подрум западног дела здања на Новом Београду.

На месту срушене Амбасаде 2009. године постављена је спомен-плоча страдалим новинарима, а изграђен је и Културни центар Народне Републике Кине.

Кинески културни центар данас представља место које Србији приближава кинеску традицију, али и сећање на кинеске новинаре.

Подсетимо, у НАТО бомбардовању Амбасаде Народне Републике Кине пре 26 година страдали су дописници листа "Гуангминг жибао" Џу Јинг и Су Сингху, као и новинарка агенције Синхуа Шао Јунхуан.

Амбасада је погођена са три пројектила. Јужни део зграде погодиле су две ракете - једна последњи спрат, а друга приземље. Трећи пројектил срушио је приземље и подрум западног дела здања на Новом Београду.

На месту срушене кинеске амбасаде 2009. године постављена је спомен-плоча страдалим новинарима, а изграђен је и Културни центар Народне Републике Кине.

Љубица Гојгић је од 2015. године до данас уредница и водитељка емисије Прави угао, Радио-телевизије Војводине, једног од два јавна сервиса у Србији. Као вешт и добро припремљен интервјуер у тренуцима када је друштвена, политичка и медијска подела у Србији у зениту, успева да угости релевантне саговорнике на актуелне теме и притом не прави уступке који би је удаљили од професионално принципијелног и фер новинарства.

Љубица Гојгић је више од деценије, од 2001. године до преласка на РТВ, била уредница и новинарка у Информативној редакцији РТВ Б92. Као специјални извештач јављала се из Хага и Брисела за ову телевизију, а уређивала је и водила емисије Процес ТВ, Интервју дана и Између две ватре. Радила је и као уредница и водитељка јутарњег и поподневног Дневника Радија Б92

У недељнику НИН провела је као новинарка-сарадница у рубрикама Политика и Друштво седам година, од 1994. до 2001. године. Такође, у 1997. години, неколико месеци сарађивала је са листом Демократија.

На радио Индексу радила је од 1992. до 1995. године као новинарка, уредница и водитељка у редакцији културе

У 2021. години Љубици Гојгић додељен је Орден Легије части националног реда, који даје Француска. У 2018. јој Лига експерата LEX додељује награду Витез позива. Од Удружења новинара Србије је 2017. године добила признање за новинарску храброст “Александар Тијанић”, а 2012. изабрана је за Новинара године у организацији магазина СТАТУС, на основу анкете међу новинарима.

Образовни центар УНС-а организовао је низ разноврсних обука у земљи и региону у протекле две године, а овим предавањем започиње сарадњу са Факултетом политичких наука из Бањалуке, на ком се школују и новинари.

Одбор за културу и информисање Народне скупштине, обавештава сву заинтересовану јавност да ће на основу члана 13. Закона о електронским медијима, а у вези са чланом 126. Закона и Одлуке о покретању поступка за предлагање кандидата за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије која је донета 28. априла 2025. године, објавити Јавни позив за предлагање кандидата за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије, 8. маја 2025. године у „Службеном гласнику Републике Србије“, дневном листу „Политика“ и на интернет презентацији Народне скупштине Републике Србије.

Рок за подношење предлога кандидата за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије прописан је одредбама Закона о електронским медијима и трајаће 15 дана, а почиње да тече наредног дана од дана када се овај јавни позив објави у „Службеном гласнику Републике Србије“.

УНС је данас покушао да од Народне скупштине Србије и председнице Одбора за културу и информисање Невене Ђурић сазна када ће бити расписан нови конкурс за избор чланова Савета РЕМ-а, међутим, до објављивања овог текста одговор нисмо добили.  

Подсетимо, поништење конкурса тражила су најпре релевантна новинарска и медијска удружења, због нерегуларности приликом формирања листе од 18 кандидата, од којих се седморо повукло из изборног поступка.

Расписивање новог конкурса тражили су и студенти, као услов да одблокирају све улазе у зграде РТС-а у Таковској, Абердаровој и на Кошутњаку. Убрзо након поништења конкурса, студенти су окончали блокаду јавног медијског сервиса која је трајала четрнаест дана.  

Ово је дан, истиче Ракочевић, када је премало папира да се напише све оно шта се у протеклих годину дана догодило новинарској заједници.

„Премало је времена да се наброји шта све из прошлости није решено. Kако говорити на територији на којој је отето 17 новинара и медијских радника и о чијој се судбини готово ништа не зна? Kако говорити из перспективе да је поништена пресуда Славку Ћурувији и да сви они који су ту пресуду донели не паказују ни трунку самилости и могућности да се покају?“ упитао је он.

Ракочевић је навео и да је тешко говорити о свакодневним притисцима на читаву заједницу која је једна од ретких, ако не и једини, прозор плурализма и слободе.

„Kако говорити у ситуацији када институције које минимално треба да помогну, а на првом месту Министраство информисања Владе Републике Србије, чине неправду и праве раздор, како говорити у ситуацији када је медиј нешто што се настоји ограничити и гетоизирати? Kако на крају говорити из позиције када се читави системи претварају у пропаганду и када је слободни појединац принуђен да слуша једну и другу пропаганду и да се на основу тога одређује према истини?“, рекао је председник УНС-а.

Председница Друштва новинара Kосова и Метохије (ДНKиМ) Ивана Вановац истакла је да овај Светски дан слободе медија српска новинарска заједница на Kосову и Метохији дочекује са многобројним проблемима које вуче као наслеђе.

 „Период између два Светска дана слободе медија показао је да наши проблеми могу да буду разноврсни, али подједнако тешки. Сведоци смо апатичног приступа безбедносних инстанци према новинарима, а то се вероватно најбоље види на примеру редакације Танјуга, односно најозбиљнијих и најконкретнијих претњи које су им упућене мејлом са адресе која се налази на Kосову, а где ми, упркос свим нашим апелима немамо адекватан одговор безбедносних институција“, навела је она.

Погоршана је и финансијска стабилност, напомиње Вановац, указујући на повлачење средстава извесног броја страних донатора, као и расподелу средстава Министарства информисања Владе Републике Србије.

„Ту смо открили извесне нерегуларности и захтевали да се тај конкурс поништи како би се још једном сагледало ко су заиста активни медији на подручју Kосова и Метохије, ко ту постоји и ко је ту од неизмерне користи за грађанство“, рекла је Вановац.

Посебно је скренула пажњу на постојање страха код колегиница и колега који доживљавају непријатности и ометања од стране косовске полиције, а које, осим што о томе информишу Удружење, не желе да се јавне огласе. 

Обележавању Светског дана слободе медија у Грачаници присуствовали су бројни новинари и медијски радници, а скуп је почео читањем прогласа УНС-а.

П Р О Г Л А С

Српско правосуђе и даље потврђује немоћ да казни убице новинара и њихове налогодавце. Ни после више деценија још увек нису пронађени и кажњени налогодавци и убице новинара Славка Ћурувије и Милана Пантића, нити расветљене околности смрти Даде Вујасиновић, као ни убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године. 

У 2024. години УНС је забележио 111 случајева угрожавања новинара и медијских радника. У УНС-овој бази прошле године евидентиране су 33 претње, 29 притисака и увреда и 13 физичких напада.

Само у новембру, физички је нападнуто, вређано или ометано у раду 15 новинара и медијских радника, односно новинарских екипа, од чега њих осам у току извештавања са протеста у Новом Саду и Београду. 

Забрињавајући је пораст напада, увреда и притисака на новинаре и медијске раднике у овој години. Од почетка године до данас УНС је забележио 51 случај угрожавања новинара, девет више него у истом периоду прошле године. У четири месеца ове године било је осам физичких напада на новинаре – чак седам више него у истом периоду прошле године. 

УНС је забележио и више случајева ометања у раду него у истом периоду претходне године – девет у поређењу са шест прошлогодишњих. Док лане није било хапшења новинара, ове године евидентирана су три случаја. 

У години између два Светска дана слободе медија организација Амнести Интернешнл саопштила је да је форензичком анализом открила да је БИА, користећи израелску технологију Cellebrite, откључавала телефоне активиста и новинара у Србији које је позивала или приводила на разговоре, а потом на те уређаје убацивала домаћи шпијунски програм NoviSpy. 

Ако се нападима и притисцима дода неефикасно реаговање надлежних органа и лош економски положај медијских радника, јасно је зашто и овог 3. маја морамо рећи да је тешко бити новинар у Србији.

Члановима Савета РЕМ-а, у складу са Законом о електронским медијима, 4. новембра прошле године престао је мандат. Скупштина Србије није у законском року расписала позив за предлагање нових чланова Савета, па тако и данас РЕМ не може да функционише. Чак и када би до краја маја били изабрани чланови Савета РЕМ-а по поновљеном конкурсу, било би то са закашњењем од седам месеци. 

Од 180 земаља, Србија је по Светском индексу слободе медија сврстана на 98. место, што је за седам позиција лошије него годину пре, навели су у извештају за 2024. годину Репортери без граница (РСФ).

У првој години спровођења пројектног суфинансирања путем Јединственог информационог ситема, новинари и медији у Србији суочили су са великим проблемима у функционисању ове платформе, као и са њеном нетраспарентношћу.

Општине и градови поново су каснили са расписивањем конкурса за пројектно суфинансирање медија, а Министарство информисања и телекомуникација са формирањем листе кандидата за комисије.    

Безбедност, таргетирања, полицијска репресија и онемогућавање слободе кретања стварност су медијске заједнице на Косову и Метохији. 

Тако се, на пример, и овај 3. мај дочекује са забраном уласка на КиМ новинарки РТС-а Светлани Вукмировић, као и неодговарајућим поступањем полиције. Поједини медијски радници су последњих месеци пријављивали притиске од стране Косовске полиције, са захтевом да Удружење јавно не реагује, јер немају поверење у институције на Косову и Метохији које би требало да их штите.  

Новинарска заједница на Косову и Метохији се додатно суочила са финансијском неизвесношћу након повлачења страних донатора и нерегуларне расподеле новца на медијском конкурсу Министарства информисања и телекомуникација (МИТ) за суфинансирање медијских пројеката пројеката за електронске медије на КиМ. УНС је тражио поништење конкурса имајући у виду да су значајна средства додељена организацијама које нису познате медијској заједници.

И после 20 година од Мартовског погрома на Косову и Метохији, сведоци смо скандалозног извештавања сајта Радио-телевизије Косова (РТК) на српском и албанском језику који и даље кривотвори чињенице и нетачно обавештава јавност.

Годину између два Светска дана слободе медија обележила су и драстична кршења Кодекса новинара Србије. 

УНС зато тражи:

- Да надлежни органи ефикасно истраже све претње новинарима и медијским радницима и да о резултатима тих истрага редовно обавештавају медије и јавност;

- Да правосудни органи не дозволе да и убиство Милана Пантића дочека потпуну застарелост кривичног гоњења за кривично дело убиства.

- Да се измени Кривични законик тако да више облика напада на новинаре буде обухваћено кривичном одговорношћу;

- Да се обезбеди ефикасна институционална заштита новинара од притисака носилаца јавних функција, власника медија и других моћника;

- Да се јавни новац праведно расподељује како би се очувао медијски плурализам и омогућило квалитетно информисање грађана;

- Да Министарство информисања и телекомуникација кроз ефикасан инспекцијски надзор контролише да ли локалне самоуправе поштују обавезу и рокове расписивања конкурса за пројектно суфинансирање медија, као и спровођење конкурсне процедуре;

- Да Скупштина Србије коначно изабере чланове Савета РЕМ-а;

- Да косовске институције и међународна управа на Косову хитно формирају Међународну експертску комисију ради истраживања убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године;  УНС тражи да у овој комисији буду и представници новинарских удружења.

Док су мишљења колегиница и колега о неким проблемима опречна, сви су сагласни да су се локални новинари ове године више него икад суочавали са дискриминацијом и лошим економским положајем.

Слободан Ћирић: Притисци власти на новинаре који извештавају са протеста изражени и у локалним срединама

Новинар листа „Напред“ из Ваљева и потпредседник УНС-а Слободан Ћирић каже да су протеклу медијску годину обележили дискриминација медија, лош економски положај медијских професионалаца и притисци са којима се суочавају они који извештавају са протеста.

„Само зато што покушавају да представе оно што је од јавног интереса, новинари који извештавају са протеста изложени су додатним притисцима представника власти“, навео је он.

Ћирић је додао да је о лошем економском положају новинара беспредметно говорити, имајући у виду проблеме у пројектном суфинансирању, које је постао „основни пословни модел бројних медија на локалу“.

Локалну медијску стварност, наводи Ћирић, годинама карактеришу манипулације са новцем предвиђеним за суфинансирање медијских пројеката.

„У таквим околностима, медији који настоје да професионално обављају свој посао по правилу постају жртве, док добит остварују они који су спремни да служе власти и да жртвују професионалне принципе зарад послушности. Тако долазимо у ситуацију да се средства расподељују медијима који то не заслужују, и то за реализацију пројеката који нису пројекти“, истиче он.

Овакве одлуке су, додаје Ћирић, последица непоштовања Закона о јавном информисању, али и притисака којима су изложени чланови комисија који оцењују квалитет пројеката.

УНС, како наводи, тим притицима није подлегао, а због тога, додаје он, кандидати које предлаже ово удружење често нису део тих комисија.

С друге стране, покретање Јединственог информационог система, како каже Ћирић, иако је на први поглед ствар техничке природе, има озбиљне последице на суштину новинарске професије.

„Све је закомпликовано, централизовано, претворено у математичке формуле, а у свему томе практично је изгубљен смисао. Када људски и поштено сагледате ситуацију, видите да ће се све опет одвијати онако како власт жели. Опет ће у комисијама седети они који су сакупили довољан број бодова захваљујући упитним наградама и учешћима у сумњивим пројектима, а биће елиминисани они којима је професија у првом плану“, рекао је Ћирић.

Иако је било изражено и претходних година, питање дискриминације локалних новинара од стране власти сада је додатно актуелизовано. Новинари у Ваљеву су се, како је рекао, често сусретали са оваквим примерима неравноправног третирања локалних медија.

„Знам да има сличних случајева дискриминације медија и широм Србије. То више нису прикривене радње као што су раније биле. Сада представници власти и ‘локални шерифи’ бахато, јавно и директно саопштавају да не желе да позивају представнике одређених медија на конференције за новинаре, као и седнице Скупштина градова и општина“, додао је он.

Нинослав Миљковић: Нису нас угрозили директни притисци од стране политичара, већ неправедно оцењивање медијских пројеката

Уредник и директор Алпреса из Алексница Нинослав Миљковић за сајт УНС-а пак каже да политичари нису вршили притисак над овом медијском кућом, али да је њихова медијска слобода угрожена финансијским ололностима. Алпрес-у је, додаје Миљковић, највише штете нанело нереално оцењивање медијских пројеката од стране комисија.

„Нисмо били изложени притисцима од стране политичара, али смо угрожени од стране комисија које су одлучивале о расподели средстава на разним конкурсима– од републичког до локалног нивоа. Те комисије имају своје фаворите, а локални медији који се нису определили да подржавају ни власт ни опозицију пролазе врло лоше. То угрожава само постојање медија, а да не говоримо о слободи новинарства”, наводи Миљковић за УНС.

Ситуацију на “медијском небу” угрожава, каже Миљковић, и недостатак дебате у јавном простору, те се све своди на дијалог истомишљеника. 

Као још један од проблема Миљковић истиче чињеницу да су све чешћи извор информација друштвене мреже, које су се у низу случајева показале као непоуздане.

“Када се све ово узме у обзир, за класично новинарство које је некад постојало – ово су веома тешки тренуци”, закључио је Миљковић.

Вановац: Година безбедносних ризика и финансијске неизвесности, али и одлуке Уставног суда Косова да ван снаге стави Закон о Независној медијској комисији

За новинарку Радија Косовска Митровица и председницу Друштва новинара Косова и Метохије Ивану Вановац претходну медијску годину обележили су безбедносни ризици, али и стављање Закона о Независној медијској комисији ван снаге. 

Подсетимо, Скупштина Косова је на седници 11. јула прошле године, без учешћа опозиције, усвојила Закон о Независној комисији за медије. 

Закон о Независној комисији за медије, између осталог, предвиђао је лиценцирање онлајн медија, праћење њиховог садржаја и казне до 40.000 евра. Онлајн медији били би, по овом Закону приморани да се региструју у Регистар онлајн медија којим би управљала НКМ, а за објављивање било каквог садржаја морали би да траже дозволу ове Комисије.

Уставни суд Косова је овај Закон ставио ван снаге, што је, рекла је Вановац, резултат труда медијске заједнице да не дође до неповољног исхода. Ипак, овај Закон није био једини изазов за медијску заједницу на КиМ.

“Локална новинарска заједница на овом подручју суочила се и са финансијском неизвесношћу након одлуке америчке администрације да повуче своја средства из пројеката широм света. То је била прилика да схватимо како се наше новинарство у овој области корени на економски нестабилном тлу.”. 

Вановац је навела да је ДНКиМ забележио неколико случајева непријатности које су медијски радници доживели при сусрету са косовском полицијом, али је додала да код њих постоји бојазан да о овим ситуацијама говоре.

Вановац је поменула и неозбиљно сагледавање претњи новинарима Танјуга на Косову.

“Посебно бих акценат ставила на неозбиљност коју су све ‘карике у безбедносном ланцу Косова’ показале када смо имали најотвореније претње насиљем новинарима Танјуга путем мејла”, додала је она.

Као проблеме са којима се дуже суочавају навела је тешко подмлађивање новинарског кадра, као и притиске на медије који се манифестују цензуром, аутоцензуром, претњама путем друштвених мрежа, па и оштећењем имовине медија.  

“Сведочимо и проблемима са којима се носе колеге и у централној Србији и јасно је једно - где год да се дешава кризна ситуација, први на удару су новинари и медијски радници. Зато је Светски дан слободе медија добра прилика да се и ми присетимо да имамо права, али и одговорност према јавности”, навела је Вановац.

Владимира Дорчова Валтнернова: Читаоци Сторителеру пружају значајну подршку у раду

Уредница портала Сторителер из Бачког Петровца Владимира Дорчова Валтернова, истакла је да ситуација у новинарству није нимало лака, посебно након студентских протеста и блокада.

Притисци и напади на новинаре су, како је навела, све учесталији - и то не само у великим центрима већ и малим срединама.

“Бити новинар или новинарка данас значи бити на ветрометини, често незаштићен и незаштићена, и то озбиљно угрожава (и) ментално здравље многих од нас, уз ионако обиман посао.

Финансијски притисак додатно отежава ситуацију”, рекла је она. 

Повлачење USAID-а је, како је апострофирала Дорчова Валтнернова, многе медије довело у тежак положај, а посебно оне чији је финансијски опстанак зависио од донација ове организације. 

Као својеврстан чин угрожавања слободе медија и спречавања да информације дођу до грађана Дорчова Валтнернова је навела покушаје радника Електродистрибуције да у Нишу, Падини и Ковачици прекину кабловске прикључке појединих дистрибутера.

“Ови поступци, који делују неоправдано и без законске основе, само додатно продубљују забринутост. Бојим се да ово заиста није време за славље и да многи мали медији неће успети да опстану, што неминовно води ка медијском мраку”, додала је она.

Ипак, усред свих наведених изазова се, како је навела, као светла тачка назире тзв. цивилно новинарство, ондносно, помоћ грађана у извештавању.  У тренутку кризе и преоптерећених редакција, публика је, како пише на порталу Сторителера, преузела активну улогу у прикупљању и дељењу информација, доказујући да је комуникација са медијима увек двосмерна. 

Када не виде новинаре Сторителера на неком догађају, читаоци им шаљу фотографије и информације, а тако граде заједницу Сторителера, прича Дорчова Валтнерова.

“Заједница портала Сторителер препознала је наш теренски рад и посвећеност извештавању са студентских блокада и протеста, упркос томе што нисмо примарно дневно-информативни портал. Ово се позитивно одразило на наш рад, видимо пораст посете сајту, досега објава, ангажованости и броја пратилаца на друштвеним мрежама. Такође, сарадња између наше редакције и заједнице је изузетно добра и то нам даје додатну мотивацију у овим тешким временима”, навела је она.

„Према економској класификацији конкурса за организације цивилног друштва нису предвиђена средства за расподелу, те произилази да Удружење грађана „Регионални институт за политиколошка истраживања и јавно мњење ABERDAR“ НЕМА ПРАВО УЧЕШЋА НА КОНКУРСУ“, писало је у имејлу који је стигао редакцији „Гласа Поморавља“.

Удружење новинара Србије (УНС) протестовало је због одлуке Општине да из конкурса искључи медије чији су оснивачи организације цивилног друштва и тражио да конкурс буде поништен.

УНС је у свом саопштењу истакао да је чланом 22. Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) прописано да учешће на конкурсу имају сва правна лица и предузетници под условом да су уписани у Регистар медија или Евиденцију произвођача медијских садржаја.

Александар Рацић из „Гласа Поморавља Инфо“ за УНС је данас рекао да је раније позвао Општину и да им је указао на то да немају право да их искључе са конкурса, јер удружења грађана - издавачи медија имају право учешћа.

„Најпре су као проблем навели то што смо удружење грађана, а затим то што немамо запослених. Рекао сам им да ми ништа од наведеног не онемогућава да учествујем на конкурсу. Како ми нису дали могућност жалбе, рекао сам им да постоји вероватноћа да ћу их тужити. Након тога сам се консултовао и са адвокатима УНС-а. Нисам сигуран да ли је у питању била намера да нас искључе или незнање“, навео је он.

Како је УНС-у речено из Општине Ћуприја, овај пројекат је, након разговора са правницима из ове Општине и поредставницима Министарства информисања и телекомуникација, ипак одобрен у ЈИС-у, односно враћен у конкуренцију.

Правилник о суфинансирању пројеката предвиђа да се већина чланова комисије именује се на предлог новинарских и медијских удружења. Како је, наводи се у Записнику о жребању Општине Бачка Топола, три кандидата имало исти број поена, општина је „приступила жребању“.

Представница УНС-а Сандра Иршевић, представник Савеза удружења „Асоцијација радио-телевизија Србије“ Владан Стефановић и представник Друштва новинара Војводине Петар Њаради имали су по 93 поена.

Како се наводи у Записнику, ниједан од наведених кандидата, иако позван, није присуствовао жребању у канцеларији Општине, одржаном 16. априла.

Председница Комисије за спровођење Јавног конкурса Ливиа Ментуш, наводи се,  је за кандидате који нису присуствовали жребању, пред пристуним члановима Комисије у празне коверте ставила хартије са именима одсутних кандидата.

„Све коверте које садрже имена кандидата убачене су у непрозирну кутију, која је претходно показана присутним члановима Комисије ради утврђивања да је празна. Након убацивања свих коверти, кутија је затворена непрозирним поклопцем. Председница Комисије за спровођење Јавног конкурса затим је ручно промешала коверте у кутији (тресући кутију) пред присутнима, а потом насумице извлачила коверте једну по једну“, описује се у Записнику.

Након извлачења свих коверти, утврђен је редослед извлачења, односно редослед именовања чланова комисије.

1. Сандра Иршевић
2. Петар Њаради
3. Владан Стефановић

С обзиром на резултате жребања, Општина Бачка Топола 23. априла формирала је комисију у саставу Сандра Иршевић, Петар Њаради и Бранислав Санчанин, самостално пријављен кандидат.

Ипак, како се наводи у решењу објављеном у Јединственом информационом систему (ЈИС), Општина је јуче објавила Решење о поништењу дела решења о именовању чланова комисије и уместо Санчанина, који је обавестио Општину да неће бити у могућности да оцењује пројекте,  на основу ранг листе, именовала Татјану Ћитић, такође самостално пријављену.  

Попуст не обухвата евентуалне материјалне трошкове, који се односе на административне таксе, судске, трошкове вештачења у предмету или друге трошкове,  који се плаћају од стране Примаоца услуге, накнаде горива за заступање пред државним органима или судовима ван територије Београда.

Адвокат Дејан Недић, власник канцеларије, има тридесет година искуства и иза себе више од хиљаду успешно решених спорова. Појединце којима су повређена људска права у цивилним и кривичним поступцима у Србији заступао је пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Захваљујући знању француског језика, водио је оставинске поступке наших суграђана у франкофонским земљама. Заступајући део породице Карађорђевић, успешно је спровео реституцију Виле Црногорка у Ужичкој улици у Београду.

Недић је уједно и судски тумач за француски језик при Вишем суду у Београду, а налази се и на списку адвоката Амбасаде Републике Француске у Србији.

Ипак, његова канцеларија у којој раде три адвоката, првенствено је посвећена решавању потешкоћа грађана пред домаћим институцијама.

„Ми смо чисти практичари, највише се бавимо грађанским правом, као што су наследна права, неимовински и имовински односи, промет имовине и ствари. Заступамо у ванпарничним и парничним поступцима, у закључивању свих врста уговора, извршним поступцима. Остварили смо и бројне успехе пред прекршајним судовима – дуги низ година заступали смо раднике ГСП, који су најчешће прекршајно пријављивани“, каже Недић.

Контакт телефон адвоката Дејана М. Недића: +38163346323.

У том периоду, редовни чланови УНС-а на објављене кандидатуре могу поднети приговор Кандидационој комисији (закључно са 8. мајем 2025. године). Приговори се достављају на мејл адресу skupstina@uns.rs. Рок за решавање по поднетим приговорима је три дана.

Листе кандидата са биографијама

Кандидат за председника УНС-а:

1. Живојин Ракочевић

Кандидати за чланове Надзорног одбора УНС-а:

1. Боројевић Дијана
2. Вујошевић Душанка
3. Звиздић Љубенко
4. Илић Новка

Кандидати за чланове Суда части УНС-а:

1. Дојчиновић Николета
2. Дурман Растислав
3. Иршевић Сандра
4. Петковић Гордана
5. Станковић Бранко

Кандидати за чланове Управе УНС-а: 

1. Аврамовић Горан
2. Агатоновић Матеја
3. Албијанић Душан
4. Витомировић Миљан
5. Влајић Милан
6. Врањешевић Богдан
7. Грубеша Александар
8. Деурић Драгана
9. Дулановић Жељко
10. Ерор Гордана
11. Живковић Петар
12. Ивковић Соња
13. Ковачевић Оливера
14. Ковачевић Ружица
15. Маринковић Катарина
16. Милошевић Немања
17. Милошевић Оливера
18. Михајловић Даринка
19. Недељковић Марко
20. Николић Дубравка
21. Ничић Будимир
22. Обрадовић Невен
23. Орлић Александра
24. Рава Предраг
25. Сивачки Горан
26. Стефановић Станојевић Јованка
27. Стојановић Драган
28. Тодоровић Драган
29. Ћирић Слободан
30. Ћурчија Марија
31. Хонић Едиб
32. Џунова Стошић Бранислава

У УНС-овој бази евидентирано је и више случајева ометања у раду него у истом периоду претходне године – девет у поређењу са шест прошлогодишњих.

Док лане није забележен ниједан случај хапшења, ове године евидентирана су три случаја. УНС је у четири месеца ове године забележио и две увреде више него у истом периоду лане – укупно осам.

Ипак, у УНС-овој бази је у четири месеца ове године забележено по осам претњи и случајева онемогућавања рада мање него прошле. Тако је УНС у прва четири месеца ове године забележио осам претњи и четири случаја дискриминације. Забележено је и три напада на имовину, два случаја цензуре, јавно дељење бројева мобилног телефона новинара РТС-а. 

Новинари жртве физичких напада, у видокругу полиције

Посебно забрињавајући податак је да је у четири месеца ове године значајно повећан број физичких напада.

Последњи напад десио се новинарки Истиномера, која је, у оквиру радног задатка, снимала шаторе постављене преко пута Народне Скупштине, када јој је непознати мушкарац, како се наводи на сајту овог портала, пришао, ударио је по руци и избио јој телефон.

Она је имала јасно истакнуту новинарску легитимацију.

„Након инцидента, новинарка се обратила полицајцу који је био присутан на лицу места. Уместо да предузме мере заштите и евидентира напад, полицијски службеник јој је рекао: 'Чувајте се, и према нама се односе тако''', наведено је на сајту Истиномера.

Неколико дана раније, средином априла, физички је нападнут и заменик главног уредника портала 021 Зоран Стрика, док је извештавао са одласка Новосађана на митинг Српске напредне странке (СНС) у Београд.

Стрика је за УНС рекао да је нападнут док је камером телефона бележио како двојица мушкарца обарају и ударају грађанина који је снимао одлазак грађана на СНС митинг, а потом му бацају телефон у Дунав. Када је један од присутних приметио да Стрика снима овај инцидент, он га је, како наводи, физички напао, хватајући га за руку и врат.

“Рекао сам му да сам новинар, а онда сам приметио да је у близини директор Покрајинског фонда за европске послове и развој Огњен Допуђ, и тражио да реагује. Иако Допуђ није предузео ништа, овај младић је отишао”, навео је Стрика.

Стрика се тада удаљио са нападнутим грађанином и позајмио му свој телефон да би могао да позове породицу.

“У том тренутку пришла су нам тројица мушкараца са капуљачама. Један од њих му је отео мој телефон из руку и бацио га у реку, а потом и побегао”, навео је Стрика.

Истог дана у Београду, на скупу “Не дамо Србију” нападнута je и екипа КТВ-а из Зрењанина.

Власник КТВ-а Данијел Радић за УНС је рекао да су окупљени на митингу у Београду физички насрнули на њега, на новинара ове медијске куће Немању Шаровића и сниматеља Синишу Никшића.

Радић је рекао да су полицајци видели нападе, али да нису реаговали. 

“Тукли су нас Марко Попадић и екипа Реље Огњеновића, који је предводио редаре. Све се види јасно на снимку. Поломљена нам је камера и оштећена целокупна опрема”, рекао је Радић тада за УНС.

Најтежу повреду, како је рекао Радић, задобио je техничар којем су тог дана избијенa три зуба.

У марту је физички нападнута и новинарка “Storytellera” Бранкица Матић, док је извештавала са скупа испред основне школе. Када је покушала да узме изјаву од неколико учесника протестног скупа родитеља који траже редовну наставу, уследили су вербални напади, викали су на њу, уносили јој се у лице, а потом је на њу физички насрнуо мушкарац и истргао јој телефон из руке.

Новинар БИРН-а Саша Драгојло такође је у марту био жртва физичког напада. Драгојло је нападнут, на пијаци Ђерам у Београду када је извештавао са протеста против активиста СНС-а.

“Кренуло је гурање у близини штанда где је био и човек који ме је напао. Телефоном сам снимао шта се дешава, а два господина из СНС-а су кренула према мени и питала ме шта ту снимам. Пришли су ми близу, представио сам им се да сам новинар и да зато снимам“, објашњава Драгојло.

Након тога, каже он, један од СНС активиста је насрнуо на њега.

Драгојло је истакао да се све то дешавало на метар или два од полиције.

„Полиција је стала између нас. Показао сам новинарску легитимацију БИРН-а, захтевао да га легитимишу и приведу. Међутим, ништа се од тога није десило. Тај човек је стајао пет метара иза, практично га је полиција штитила, пошто су мене одгуривали. Полиција није радила свој посао“, објашњава Драгојло.

Уредник фотографије листа “Зрењанин” Јован Његовић Дрндак био је жртва увреда и уношења у лице. Непознати мушкарац је, противећи се протесту испред суда у Зрењанину, вређао уредника фотографије листа „Зрењанин“ Његовића Дрндака и уносио му се у лице, док је фотографисао.

Његовић Дрндак је за сајт УНС-а рекао да је на протесту испред суда у Зрењанину старији човек најпре вређао и псовао ђаке и студенте, а затим и њега када је то покушао камером да забележи.

„Упутио ми је вербалне увреде, а затим ми се унео у лице“, навео је он.

Због тога се, каже, обратио полицији која је, како наводи благовремено реаговала.

У фебруару је физички нападнута и новинарка „Ин медије“ Верица Маринчић, али и њен колега Миодраг Блечић, током протестне шетње, коју су организовали студенти и средњошколци у Инђији.

Верица Маринчић за сајт УНС-а рекла је да је старији човек псовао колегу Блечића и њу, као и да ју је ударио по руци у којој је држала телефон, покушавајући да га сними.

Физички је нападнута и новинарка ТВ „Информер“ Бранка Лазић, док је извештавала са скупа испред Скупштине Града Београда. Група окупљених грађана ометала је у раду, вређала, гађала јајима и полила црвеном бојом.

Иако је у провладиним медијима кружила информација да УНС није реаговао поводом напада на Бранку Лазић, који се догодио испред Народне скупштине, ово удружење осудило је сваки од поменутих физичких напада. УНС је изразио забринутост због све чешћих напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

Новинари хапшени због извештавања и изражавања ставова

Немања Шаровић је у мају два пута приведен – најпре док извештавао из кампа „Студената 2.0“ у Пионирском парку, а затим и испред зграде у којој живи. УНС је реаговао на хапшење које се догодило док је извештавао из Пионирског парка, протестујући и наводећи да је неприхватљиво.

УНС је протестовао и због хапшења колумнисте и публицисте „Пешчаника“ Дејана Илића, који је 12 дана пре привођења у емисији “Покрени се” на телевизији “Нова” изразио бојазан о могућим исходима политичке кризе, употребивши и реч „крвопролиће“.

Илић је, како је нагласио УНС, у својој изјави навео крвопролиће као најгори исход, истовремено се залажући за друга решења.

УНС је истакао да оваква реакција Тужилаштва на изјаву која је извучена из контекста, и то 12 дана након што је саопштена, представља напад на слободу говора, мишљења и изражавања.

Објављивани мобилни телефони запослених на РТС-у и лепљене потернице

УНС је у априлу током првог дана блокаде Радио-телевизије Србије (РТС) и Радио-телевизије Војводине (РТВ) позвао студенте и грађане да омогуће радно ангажованим у јавним сервисима и гостима програма несметан долазак у јавне сервисе. Блокада РТВ-а завршила се након 24 сата, док блокада РТС-а још увек траје.

Иначе, током блокаде РТС-а, ликови уредника ове телевизије нашли су се на потерницама, а на друштвеној мрежи X са профила „Кристал Мет Дејмон“ објављени су бројеви телефона новинара РТС-а Николине Ракић, Миленка Кришана и Марка Иваса.

„Молим вас немојте ДА ЗОВЕТЕ И ШАЉЕТЕ ПОРУКЕ овој СНС анимир дами са РТС-а која је синоћ ушла у зграду са кордоном полиције Апелујем на вас да је не ЗОВЕТЕ И ЗОВЕТЕ И не ШАЉЕТЕ УВРЕДЉИВЕ ПОРУКЕ ХВАЛА НА САРАДЊИ“, написао је он уз објаву броја телефона новинарке Ракић.

Новинари РТС-а позвани на информативни разговор

УНС је у априлу обавештен и да је неколико новинара и медијских радника РТС-а телефоном позвано од припадника Безбедносно-информативне агенције да дођу на информативни разговор. Сви су се, навео је УНС, одазвали тим позивима, али нису разумели зашто су баш они позивани. Телефонски позив уследио је након састанка новинара и медијских радника РТС-а који је организовала неформална група "Наш пРоТеСт".

УНС је тражио од Владе Србије и Народне скупштине одговор на питање зашто је БИА позивала новинаре и медијске раднике РТС-а на разговор.

Претња новинарки Коссева и таргетирање редакције Радио Гораждевца

Службеница у Општини Северна Митровица Фатиме Ставиљеци претила је новинарки портала Коссев Драгани Вукосављевић да ће доћи са полицијом у канцеларију.

“Видимо се за два минута. Да да, има да избришеш име из момента или ћу да дођем са полицијом, то ти ћеш да решиш. Имам да те тужим буди убеђена, и ко ти дао број и све“, претила је Ставиљеци.

УНС је са својим огранком на Косову и Метохији осудио претњу и затражио од Косовске полиције да хитно истражи овај случај, истичући да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

У серији текстова које је објавио портал СрпскиГлас.рс обележавана је редакција Радио Гораждевца где су их, између осталог, оптужили да „подржавају независност Косова“ и позвали на њихов бојкот.

Главни и одговорни уредник Радио Гораждевца Дарко Димитријевић рекао је за УНС да овај напад није само покушај клевете, већ озбиљна безбедносна претња, јер је такво таргетирање потенцијално опасно за све који раде за овај медиј.

УНС је затражио да хитно престане ова кампања, истичући да је таргетирање и улажење на овај начин у обрачун са новинарима и медијским кућама неприхватљиво, јер би овакво обележавање могло угрозити безбедност новинара и медијских радника.

У четири месеца ове године УНС је евидентирао три случаја угрожавања новинара на Косову и Метохији, односно неодговарајућег поступања полиције. Међутим, медијски радници који су случајеве пријавили УНС-у нису желели да Удружење јавно реагује, што доводи до закључка да не постоји поверење медијских радника у рад, ефикасност и ефективност безбедносних органа на Косову и Метохији.

Медијске екипе закључаване и вређане

Новинарке и новинаре који су у Скупштини Новог Сада пратили конференицију за новинаре председнице градске Скупштине Дине Вучинић, обезбеђење је, како је рекла новинарка Н1 Ксенија Павков, закључало у прес сали.

 „Председница Скупштине нам је објаснила 'да то раде због наше безбедности и да су такве мере неопходне да би се скупштина уопште одржавала'. Не могу да прихватим такво објашњење, после толико година извештавања. Сви нас тамо познају, заиста је понижавајуће. Са свих прозора су чак поскидали кваке, па ниједан није могао да се отвори“, рекла је она.

Павков је додала да их је претходно, пре уласка у Скупштину, обезбеђење детаљно претресало.

УНС је протестовао, истичући да је закључавање новинара и онемогућавање слободе кретања неприхватљиво.

Како је за УНС рекла Мина Делић, новинарка листа „Слободна реч“ (Szabad Magyar Szó), овај медиј, као и лист „Слободна реч“ на српском језику и недељник „Чалади Кер“ (Családi Kör) нису јуче били позвани на конференције за штампу које је у Суботици организовао Национални савет мађарске националне мањине, а у Сенти Општина.

УНС је позвао Национални савет Мађара и Општину Сента да прекину праксу селективног позивања медија на конференције.

„ Национални савет мађарске националне мањине се захваљује на указаном проблему, и – као и доследно до сада – позиве ћемо и даље достављати медијима на досадашњој мејлинг листи без дискриминације“, одговорили су УНС-у из Националног савета.

У дугогодишњој каријери радио је као новинар и репортер на Блиском Истоку, у Европи, Аустралији,  Уједињеним Арапским Емиратима. Био је дописник бројних светских листова.

Фернандо Францис је дуго година био ратни репортер, извештавао је са Блиског Истока, где је био и рањен.

„Био сам млад новинар и, пошто нико није хтео да извештава из ратова, схватио сам то као шансу да изградим каријеру. Почео сам у Ирану за време сукоба са Ираком, а наставио у Бејруту током грађанског рата. Ми тада нисмо имали заштитну опрему и осигурање, па сам престао са собом да водим фоторепортере, како не бих ризиковао још нечији живот осим свог. Тако сам почео да се бавим фотографијом“, рекао је Францис пре три године у интервјуу за BizLife.

Радио је у Јордану, Либану, Кувајту и Саудијској Арабији, али и као дописник „Гардијана“.

У Аустралију је отишао осамдесетих година прошлог века. Радио је за аустралијске медије „SBS“, „ABC“ и друге. Покренуо је и свој лист „Ал Бајрак“, који је излазио на арапском језику и читала га је арапска мањина у Аустралији.

Дуго година бавио се и документарном фотографијом. У Србији је живео прво повремено од 2015. године, а онда и стално од 2017. године. Био је ожењен историчарком уметности Зојом Бојић.

И у Србији се бавио фотографијом, али, како каже његова супруга, то су биле фотографије из свакодневног живота.

„Имао неколико изложби фотографија. Његови радови били су изложени у Галерији РТС-а, у Новом Саду, Крагујевцу...Требало је у мају да отвори изложбу и у Нишу, али она ће сада бити одложена. Надам се да ћу успети једном да је ипак тамо организујем. Био је веома угледан репортер и новинар и веома вољен човек. Новинар старог кова који се држао правих новинарских постулата током читавог свог радног века“, рекла је за УНС његова супруга Зоја Бојић.

Фернандо Францис преминуо је 21. априла у Врчину у 75. години.