УНС вести

24. 12. 2016.

Аутор: Драгана Бјелица

Годинама прогањају Брајовића да би се докопали имовине УНС-а

НУНС је све ове године блатио и прогањао Нина Брајовића где год је могао, али не зато што је Нино Брајовић био ратни хушкач, већ зато што је генерални секретар УНС-а био сметња амбицији НУНС-а да се уз помоћ политичких спонзора домогне имовине УНС-а. За сајт УНС-а председница Љиљана Смајловић говори о 135. година Удружења новинара Србије, избору Нина Брајовића за државног секретара за информисање у Влади Србије, наградама, новинарима и будућности организације.

Удружење новинара Србије у среду је имало рођендан, постоји 135 година у континуитету, да ли вам је и ко од званичника, представника институција, других организација... честитао јубилеј?

Јесте, за дивно чудо, из непознатих разлога, Министарство одбране. Морам да се распитам ко је тамо саветник за медије! То је први пут за осам година да се неко из власти сетио да је УНС важна српска установа велике традиције. Додуше, постоји разлика између прошле и ове власти: претходни шеф државе јавно је обасипао комплиментима НУНС за рођендан. Нас власт углавном игнорише. Министарство одбране је пре изузетак који потврђује правило.

На годишњој скупштини УНС-а и на свечаности на којој су уручене награде за 2016. годину, било је речи о помору локалних медија, новинарима који су остали без посла, притисцима власти и опозиције, економском безнађу. Рекли сте да су ово тешке године, са великим искушењима, али да је српско новинарство живо и здраво, да има чиме да се подичи. Да ли сте то рекли из куртоазије или заиста верујете у то?

Опсесивно пратим најбоље стране новине, на енглеском и француском језику. Да, заиста верујем у то. Наравно да бих волела да је код нас професионализам на вишем нивоу, да су тиражи већи и поготово да су плате новинара достојне човека. Али купите ујутро српске новине и нађете огромну скалу политичког мишљења, видите да постоје опозициони медији, нема једноумља, има битке мишљења и различитих перспектива. Наше најбоље новине су боље од новина у овом делу Европе. Немамо разлога да се стидимо.

Новинарске награде додељивала су два жирија која су чинила прошлогодишњи добитници признања и представници УНС-а. Награде су добили и чланови НУНС-а. Шта одговарате на коментар: „НУНС се отцепио од УНС-а, а УНС од НУНС-а није“?

Ми не награђујемо оданост новинарској организацији већ професионални успех.

Има чланова који замерају и противе се давању награда онима који не припадају организацији. Сматрате ли да УНС-у штети награђивање по садашњим правилима?

Мислим да је то предност УНС-а. Друга новинарска удружења препознају се по политичком активизму, ми држимо до професионалних стандарда и начела и у стању смо да препознамо квалитет и код оних који се са нама не слажу.

Дугогодишњи генерални секретар и некадашњи председник УНС-а Нино Брајовић именован је за државног секретара у Министарству културе и информисања. Да ли је тај избор доказ да је УНС поново добар са властима, како неки воле да кажу?

Волела бих да смо „добри“ са властима, односно да власт држи до мишљења најстаријег и најбројнијег новинарског удружења у земљи. Једино наше удружење није подржало медијске законе којим је аплаудирао Брисел. Да је усвојен предлог УНС-а да локалне самоуправе одвоје два посто буџета за локалне медије, могао је да буде избегнут помор локалних медија у Србији. Али ни Влада Србије ни парламент нису се ни осврнули на наш захтев јер Европска комисија и њени главни партнери у овдашњој медијској заједници нису подржали наш предлог. Да имамо утицај на државу, да смо „добри“ са њом, ваљда би држава прихватила наш, а не став НУНС-а, НДНВ-а и Брисела и када је реч о државној помоћи. Како је могуће да српска држава одлучи да се мора евидентирати помоћ српске државе медијима, а помоћ страних држава сме да се крије? Захтевали смо да српски закон на исти начин третира помоћ наше и туђих држава, али Србија нас је игнорисала. На исти начин на који игнорише и нашу традицију од 135 година. Као да имају неку другу, бољу, старију, којом се више поносе...

Има и оних који сматрају да именовање РТС-овог ратног извештача с почетка деведесетих на место државног секретара није добар избор. Више од 20 година у Србији се говори о прању биографија, лустрацији, процесуирању „ратних хушкача“, а НУНС је пре седам година поднео пријаву Тужилаштву за ратне злочине против НН лица због кривичног дела подстицања и организовања геноцида и ратних злочина. Постоји и правоснажна пресуда из ове године по којој је НУНС изгубио од новинара „Вечерњих новости“ које је пријавио Тужилаштву.

Морам сада да посудим паролу Саше Радуловића: доста је било. НУНС је све ове године блатио и прогањао Нину Брајовића где год је могао, али не зато што је Нино Брајовић био ратни хушкач, већ зато што је као генерални секретар УНС-а био сметња амбицији НУНС-а да се уз помоћ политичких спонзора домогне имовине УНС-а, односно квадратних метара у Београду: у Ресавској 28 и у Дому штампе на Теразијама. Брајовић није прогањан због мањка професионализма или мржње, што је јасно и по томе што га чланови НУНС-а, упркос хајци коју су водили против њега, нису уврстили на списак од више од 50 српских новинара које су лажно пријавили Тужилаштву за ратне злочине због наводног подстрекавања на ратни злочин и геноцид. Уосталом, Нино Брајовић је у знак протеста против уређивачке политике РТС-а још 1992. године својевољно напустио ову медијску кућу. Какав контраст у односу на садашњег председник и потпредседника НУНС-а: први је до 1994. године остао у Политици Експрес, за коју је извештавао из Вуковара, а други је до 1994. остао да ради у Танјугу, који сада покушава да угаси.

Да ли је УНС скинуо хипотеку деведесетих? Носи ли НУНС хипотеку двехиљадитих због некад нескривене подршке постоктобарским властима? И како се скидају колективне и појединачне хипотеке?

Слободан Милошевић је деведесетих контролисао медије у Србији, али је то радио преко водећих људи из државних медија, а не преко УНС-а. НУНС је настао зато што Сорош и Европљани нису хтели да их финансирају ако се не одвоје и не отворе засебан рачун. Тако је на суду сведочио један од оснивача НУНС-а. Уосталом, и Нино Брајовић и НУНС-овци остали су у мањини у УНС-у у време Слободана Милошевића. О људима треба судити на основу њихових дела. Нисмо поносни на период када је председник УНС-а био Милорад Комраков, али на месту НУНС-а не бих била поносна ни на период када је НУНС помагао да се усвоји драконски и неуставни закон о медијима 2009, по узору на Милошевићев из 1998.

Недавно је на сајту УНС-а објављено писмо које је стигло потписано са „независни новинар и саветник за медије“ председника једне парламентарне странке. Може ли се и ту говорити о хипотеци деведесетих година прошлог века, да без обзира шта данас радио и колико то било неспојиво са новинарством останеш независни новинар?

То је била Тамара Спаић из Доста је било. Она вероватно и не зна да је успоставила континуитет, не са деведесетим, већ са временом када је било могуће да Радмило Кљајић буде коментатор у листу Политика и истовремено извршни секретар Градског комитета СК Београд. То је фарсично виђење „независности“.

Истицали сте да УНС-а, иако је најбројније новинарско удружење, нема довољно у независним агенцијама и регулаторним телима.

НУНС је био миљеник ДОС-а и Бориса Тадића, не толико Зорана Ђинђића, и запосео је сва места у свим телима у којим је требало изабрати представнике професије. Сада функционише као група за притисак, поготово када је реч о заступљености људи у телима за које мора да постоји договор у бранши. Када не може својом снагом нешто да промени, макар може другима да поквари. То је срамота.

Шта су приоритети УНС-а у будућности?

Друштвену моћ, односно пауперизацију новинара видим као главни проблем. Ми имамо снажну државну власт, што новинарство, које би морало да контролише власт без зазора и страха, ставља у тешку позицију. Не могу да контролишу власт људи који немају никакву сигурност на радном месту и чији рад је плаћен испод цене и испод степена њиховог образовања. Погледајте колике плате имају повереник и заштитник, који у име грађана контролишу власт. Тај концепт је добар, људи којим је посао да се супротстављају злоупотребама власти морају да буду пристојно плаћени. Наравно да не могу да буду плаћени као заштитник и повереник, али морамо да им обезбедимо достојанство.

О притисцима

Искусни новинари кажу да је било и биће политичких притисака. Јесу ли данашњи огољенији или перфиднији? Како бисте их кратко описали по властима од којих су долазили, од комунистичког периода до данас?

У комунизму је ретко било потребно да неко зове редакцију: уредници су постајали уредници због тога што су умели да препознају шта је фамозна „партијска линија“. Били смо консензуално друштво утолико што је мало коме полазило за руком да извана продре у тај наш „консензус“ и да да гласа о себи у јавном животу. Сада су притисци директни и нимало суптилни, али ја не бих да правимо фаму од оног времена у ком јавног дијалога заправо није ни било.

Може ли се економско исцрпљивање медијског сектора, ниске плате новинара и запослених у медијима, сматрати политичким притиском?

Кад економски исцрпиш новинара, то је много делотворније од сваког политичког притиска. Зато Запад воли да исцрпљује непослушне државе санкцијама, не задовољава се моралнимн осудама и резолуцијама УН.

После одласка са места главне и одговорне уреднице листа Политика, оба пута сте остали без запослења и без здравственог осигурања. Иако сте председница, нисте запослени у УНС-у. Шта да помисли млади новинар, када за главну уредницу Политике у медијима нема места?

Да су ово сурова времена и да смо изабрали окрутну професију.

Ко Вам данас фали у новинарству, а напустио га је и сада је у некој другој професији?

Ужасно ми недостаје Оља Бећковић, односно њен Утисак недеље, без обзира што она није напустила новинарство. Још увек ми недостаје и Роксанда Нинчић, која је давно отишла у дипломатију.

Neka se prjavi na biro, kao i ostali nezaposleni u Srbiji, i imace zdravstveno osiguranje.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Надимак:

наслов:

Коментар:

Саопштења Акције Конкурси