УНС вести
22. 09. 2009.
Строже казне за нападе на новинаре по измењеном Кривичном законику
Претње и напади на новинаре према новоусвојеном Закону о изменама и допунама Кривичног законика строже ће се кажњавати.
Међу „пословима од јавног значаја“, у којима постоји повећан ризик за безбедност особе која га обавља, нашао се и новинарски.
Подсећамо да је Удружење новинара Србије пре више од годину дана представило предлог за бољу кривично правну заштиту новинара. Професор Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда, адвокат УНС-а Зоран Лакићевић и Нино Брајовић, тадашњи председник УНС-а, сачинили су предлог који је подржало Министарство за људска и мањинска права.
УНС је тражио да закон једнако од напада штити новинаре као и друга занимања од јавног значаја, што је прихваћено изменама Кривичног законика.
Кривични законик у додатом ставу 32, члана 112, наводи да су то послови „од значаја за јавно информисање, здравље људи, образовање, јавни превоз, правну и стручну помоћ пред судским и другим државним органима“.
Казна запрећена за убиство особе која обавља посао од јавног значаја, а у вези са тим послом, креће се од минималних десет до максимум четрдесет година затвора. (Члан 114, тачка 8).
За тешку телесну повреду или тешко нарушавање здравља лица које обавља посао од јавног значаја предвиђена је казна од једне до осам година затвора.
Уколико је особи која ради посао од јавног значаја нанета „тешка телесна повреда или је здравље нарушено тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен неки важан део његовог тела или важан орган или је проузрокована трајна неспособност за рад повређеног или трајно и тешко нарушење његовог здравља или унакаженост“ за нападача је запрећена казна од две до дванаест година затвора.
Ако од последица напада ово лице премине предвиђена казна затвора је пет до петнаест година.
Према члану 138. и додатом ставу 3. од једне до осам година затвора казниће се лице које угрози сигурност претњом да ће напасти на „живот или тело“ највиших државних службеника, односно њему блиских лица, али и новинара, тј. „лица које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља“.
УНС скреће пажњу новинарима да је уведено кривично дело недозвољеног јавног коментарисања судских поступака до доношења правоснажне судске пресуде. (Члан 336а Закона о изменама и допунама Кривичног законика).
Такође, према члану 337 и измењеном ставу 2 запрећен је затвор до две године ономе ко „без одлуке суда објави ток кривичног поступка у којем је искључена јавност или одлуку која је у кривичном поступку према малолетнику донесена или објави име малолетника према којем је поступак вођен или податке из којих се може сазнати о ком се малолетнику ради“.
Изменама Кривичног законика прети се казном затвора од три месеца до три године ономе ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству (члан 387, став 4).
Измене Кривичног законика можете пронаћи на сајту УНС-а www.uns.org.rs у одељку закони (http://www.uns.rs/sr-Latn-CS/content/zakoni/492/va%C5%BEe%C4%87i-zakoni.xhtml).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.