УНС вести
03. 07. 2026.
Медијски конкурси у Војводини и Београду: Ко је све добио средства, а ко је био у комисијама
Највише новца на укупно 50 медијских конкурса расписаних ове године у Војводини добила је Радиотелевизија Панчево, којој је за реализацију пројеката додељено укупно 31.145.000 динара.
Збирно гледано, највише средстава припало је медијима Владана Стефановића, којима је расподељено 37.300.000 динара, показала је анализа која је обухватила медијске конкурсе у Војводини и Граду Београду.
Анализа је показала да је највише новца припало медијима и новинарским и медијским удружењима блиским власти.
Када се реч о РТВ Панчево, ова локална телевизија само на конкурсу у Панчеву добила је 21.600.000 динара - 15 милиона за пројекат „Панчевачко поподне“ и 6.600.000 динара за пројекат „Панчевачко јутро“.
Други највећи добитник у Војводини је ВТВ, у власништву Владана Стефановића, којем је расподељено укупно 24.500.000 динара.
Осим ВТВ-а, средства су добили и Радио Суботица (5.000.000 динара), Магазин Дани (5.600.000 динара) и City радио (2.200.000 динара), такође у Стефановићевом власништву.
Дневник Војводина пресу расподељено је 18.520.000 динара, док је Новосадска телевизија добила укупно 13.000.000 динара.
Од медијских удружења највише новца у Војводини добило је Удружење електронских медија ComNet, којем је расподељено 2.500.000 динара, док је међу новинарским удружењима највише средстава добило Друштво новинара Војводине (ДНВ), којем је припало 650.000 динара.
Друга по висини додељених средстава међу новинарским удружењима у Војводини била је новооформљена Асоцијација новинара Србије (АНС) којој је одобрено укупно 550.000 динара и то на конкурсу Града Новог Сада.
Подсетимо, АНС је основан у јуну прошле године, на иницијативу 135 новинара, махом из провладиних медија, а на медијским конкурсима учествовао је први пут ове године.
Врбас још није расписао конкурс, иако је рок био 1. март
Од 45 локалних самоуправа у Војводини, 44 су расписале конкурс за суфинансирање медијских пројеката. Укупно је расписано 48 конкурса у локланим самоуправама (четири у Сремској Митровици, два у Новом Саду, а у осталим локалним самоуправама по један), док је два конкурса расписао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
На 48 конкурса локалних самоуправа опредељено је 441.684.000 динара, док је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање издвојио још 85.000.000 динара. Тако је у Војводини укупно опредељено 526.684.000 динара за суфинансирање медијских пројеката.
Врбас је једина локална самоуправа у Војводини која још није расписала конкурс.
Општина Врбас четири месеца касни са расписивањем конкурса за суфинансирање медијских пројеката, с обзиром на то да Закон о јавном информисању и медијима предвиђа обавезу расписивања конкурса до 1. марта.
Мењани састави медијских комисија због одустајања чланова
Најчешће бирани члан конкурсних комисија у Војводини била је медијски стручњак Рада Стајић, која је за рад у комисијама изабрана 13 пута, што значи да је била члан четвртине конкурсних комисија.
Осим ње, још троје кандидата је било изабрано у по десет или више комисија, а четворо у по девет. Овај податак говори да у комисијама није било диверзитета, односно да су о расподели новца учествовали махом исти људи – и то најчешће кандидати са 100 бодова.
Тако је анализа медијских конкурса показала да су од 44 од 50 комисија у Војводини (са Покрајинским секретаријатом) чиниле комисије које су имале све чланове са по 100 поена.
У комисијама у Ковину, Белој Цркви, Новом Бечеју и Сремској Митровици (за интернет медије) члан је био и Ђорђе Ковачевић, који је имао 95 бодова, а у комисијама у, такође, Белој Цркви и Ковину, као и Опову и Житишту члан је био Александар Симић са 94 поена.
На овогодишњим конкурсима долазило је и до одустајања првобитно изабраних чланова комисија од учешћа у раду комисија, па су поједини замењени другим кандидатима.
У Суботици је Ладислав Лазић замењен Јеленом Допуђ. На интернет конкурсу у Сремској Митровици првобитно изабрана Слађана Остојић замењена је Јеленом Допуђ, док је у Ковину, према записнику комисије, Соњу Кокотовић заменио Александар Симић.
Да случајеви из Војводине нису једини примери одустајања чланова од учешћа у медијским комисијама у Србији, показује и пример из Ражња. Председник Друштва новинара Војводине (УНС-ДНВ) и кандидат УНС-а за конкурсне комисије Предраг Рава обавестио је УНС да су га из Општине Ражањ позвали да замени члана комисије који је одустао од учешћа, али да је две недеље касније добио информацију да се тај члан предомислио.
„Рекли су ми да је одустао јер се рад у комисији плаћа само 7.000 динара, а када сам их касније позвао, саопштили су ми да ће ипак учествовати у оцењивању пројеката. Да нисам звао, о томе не бих био ни обавештен“, рекао је Рава.
На конкурсу Града Београда највише новца за издавача Информера
Анализа је обухватила и конкурс Града Београда, на којем су највише новца добили провладини медији.
Иако је мера у којој се медиј придржава етичких и професионалних стандарда (према одлукама Савета за штампу) један од критеријума за вредновање пројеката, међу рекордерима на конкурсу су медији који најчешће крше Кодекс новинара и новинарки Србије.
Тако је рекордер на овом конкурсу Инсајдер тим, издавач Информера, којем је за три пројекта одобрено укупно девет милиона динара – 5.000.000 динара за пројекат „Реч Београда“, 2.000.000 динара за пројекат „Улице Београда – историја, култура и свакодневни живот престонице“ и 2.000.000 динара за пројекат „Сви смо важни у Београду“.
Највише новца за реализацију пројеката добио је, традиционално, и Студио Б, којем је ове године додељено такође девет милиона динара, што је 3.500.000 динара мање него прошле године.
Медијска мрежа, која је издавач дневног листа Српски телеграф и његовог онлајн издања Република.рс, добила је 4.700.000 милиона динара, док је Ало Медиа Систем добио 4.500.000 милиона.
Компанија Тачно добила је 4.000.000 динара, док је Предузећу за производњу телевизијског програма MINACORD медија додељено 3.000.000 динара.
Од новинарских удружења највише новца на конкурсу Града Београда добили су Удружење спортских новинара Београда, коме је за пројекат ТВ серијал „Спорт је закон – 2026.“ додељено 2.000.000 динара, и новоосонована Асоцијација новинара Србије, којој за пројекат „Социјална политика Београда – ко и како брине о најугроженијима“ 1.110.000 динара.
Иначе Град Београд је ове године за медијске пројекте определио 85 милиона динара - једнако као прошле године.
У комисији која је оцењивала пројекте на конкурсу Града Београда били су медијски стручњак Татјана Ћитић, Ладислав Лазић, на предлог ComNet-а и Петар Њаради, представник удружења ПЛЕЈ.
Ниједна од 17 градских општина Београда до данас није расписала конкурс. Подсетимо, по Закону о јавном информисању и медијима, градске општине немају обавезу расписивања конкурса.
Пројекат Асоцијације независних електронских медија „Партиципативно праћење реализације процеса суфинансирања пројеката“ је подржан од стране холандског Министарства спољних послова кроз програм МАТРА. За садржину је искључиво одговоран АНЕМ и иста нужно не изражава званичне ставове Краљевине Холандије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.