УНС вести
26. 05. 2026.
Са конференције “Од авангарде до нестајања- улога студентских медија у јавном животу”: Студентска штампа — место где су почињале велике каријере
Сваки млади човек који је био део студентске редакције завршио је један факултет поред онога који је студирао, речено је на конференцији “Од авангарде до нестајања - улога студентских медија у јавном животу” која је одржана данас у Прес центру УНС-а.
Новинар Љубомир Кљакић рекао је да је сваки већи факултет од 1968. године имао своје месечне новине.
„Моје искуство са редакцијом ‘Студента’, ‘Видика’ и другим редакцијама које су у то време постајале на Београдском Универзитету је било одлично. Факултет политичких наука имао је лист ‘Политиколог’, који се штампао у Ужицу. Испоставило се да је био расадник за све који су имали намеру да направе следећи корак, да оду у редакцију ‘Студента’. Међусобно смо и сарађивали. Повремено смо правили заједничке бројеве, то је било динамично време”, навео је Кљакић.
Југослав Влаховић је рекао да су 1968. године штампа, карикатура и стрип експодирали.
“Студенти тих година нису хтели да мењају систем, него да га демократизују, прошире слободу изражавања, боре се за бољи смештај и мању школарину. Нешто се постигло, а нешто није”, навео је Влаховић.
Ранко Пивљанин истиче да је „Студент“ био расадник у коме није могао да ради ко није био талентован и писмен, ко није волео новинарство.
„Из 'Студента' сам отишао у 'Борбу' и као млад новинар добио прилику да објавим колумну у 'Недељној Борби'. Били смо срећни јер смо радили и зарађивали. Тих 80-их година могу рећи да смо били једини објективни, донекле чак и независни медиј. Тираж недељника 'Студента' је био од 12 до 15 хиљада продатог тиража. Сећам се да сам једног дана продао 800 примерака за поподне. Ако вам кажем да је данас тираж свих недељника испод десет хиљада можете схватити колике је значај имао тада 'Студент'“, рекао је Пивљанин.
Душан Цицвара је подсетио да је “Студент” неговао и добру културну рубрику.
“Поштовали смо уређивачку политику, али смо увек гледали да будемо професионални. Тадашња студентска штампа је неговала филмску, уметничку и музичку критику. Штета је што данас то није тако јер неговање добре културе чини друштво уређеним”, истакао је Цицвара.
Саша Радојевић подсетио је да “Студент” у писаном издању престаје да буде битан фактор 1992. године.
“Емисија ‘Ритам Срца’ била је везана за Студио Б, а ’Индекс’ за Београд 202. У једном тренутку 1989. године спојили су се. То је био компромис између те две конкурентске радио станице. Студио Б је настао као отпор према Радио Београду, а 202 као отпор према Студију Б. Те 1989. године ова спајањем ова два медија, односно студентска медија настао је Б92”, рекао је Радојевић.
Историчар - истраживач историје штампе Александар Стојановић рекао је да је Студентска штампа стара колико и Универзитет, али да је своје значајније обрисе добила током 1930-их година у глобалном контексту гибања између фашизма и комунизма, односно одређених покушаја конзервативних кругова да политички утичу на студенте.
“На Београдском универзитету су постојала три активна студентска листа – Словенски југ, Студентске новине и Комунистички лист студент. На самим почецима видело се да се студентска штампа, осим тема које су релевантне за студенте, односила и на питање студентског стандарда, могућности живота и школовања, одређених проблема. Пажња је било посвећена друштвеним и политичким појавама и процесима који су се дешавали како у Југославији, тако и у свету”, навео је он.
Студентска штампа, истакао је Стојановић, била је поприште значајне идеолошке борбе између комунистичких и антикомунистичких снага.
“Једнако важно, паралелно са тим процесом студентска штампа је допринела да један број будућих професионалних новинара своје прве новинарске кораке управо направе у студентским гласилима”, рекао је он.
Један од ретких континуитета у дисконтинуитету пута овог друштва, наставио је историчар - истраживач историје штампе Раде Ристановић, јесте цензура.
“Цензура је континуирана - јача или слабија. Од појаве штампе она је константа, политички и идеолошки мотивисана. Под оваквим околностима су радили новинари током међуратног периода, послератног периода, деведетих година. За разлику од данас када је интернет револуција, тада људи нису имали други извор информисања, осим новина и оне су биле главни начин информисања”, навео је он.
Поједина студентска гласила у међуратном периоду су, како је истакао Ристановић, била активна, па гашена, цензурисана.
“Било је тешко да покренете часопис без подршке режима и одобрења. Често се међуратни период истиче као тамница, тотална цензура. Од 1935. године, попуштањем стега диктатуре имамо настојања да се чују различити гласови у студентком покрету у новинама које извештавају о демократским, левичарким и десничарски настројеним студентима”, навео је он.
На конференцији су говорили и студенти новинарства који су истраживали историју студентске штампе и савремене медије Лана Станисављевић, Теодора Бркић, Младен Ђурђевић и Алекса Петровски.
Овај текст настао је у оквиру пројекта "Од авангарде до нестајања - улога студентских медија у јавном животу", који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.