УНС вести
02. 10. 2025.
Примедбе УНС-а на измене Кривичног законика: Поједина решења би онемогућила рад истраживачких новинара
Удружење новинара Србије (УНС) упутило је јуче Министарству правде примедбе на Нацрт закона о изменама и допунама Кривичног законика у којима је истакло да нека од предложених решења снижавају ниво достигнутих људских права и затражило да се рок од 20 дана за јавну расправу продужи.
|
Кратак рок за расправу, непознаница ко је писао нацрте закона „Имајући у виду да је реч о изменама и допунама три системска закона, УНС сматра да је рок од 20 дана за јавну расправу непримерено кратак, те предлаже да се рок продужи, а јавна расправа спроведе уз свеобухватно учешће стручне и друге заинтересоване јавности“, навео је УНС. УНС је навео и да поједини чланови радне групе који су именовани од стране ресорног министарства нису учествовали у раду радних група, те да је непознаница чијег су рада резултат предложени нацрти измена и допуна ових законика, као и да ли су ове радне групе синхронизовале свој рад имајући у виду различита предложена решења. |
Примедбе УНС-а
УНС је у примедбама упућеним Министарству правде навео да, када је реч о члану 14. Нацрта закона којим се мења члан 112, упркос наводима садржаним у образложењу Нацрта да је овај став додат ради усаглашавања са одредбама Закона о тајности података, „ипак постоје одређене несагласности“.
Предложеним изменама предвиђено је да тајни податак не може бити податак који се односи на тешке повреде основних права човека или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као ни податак који је означен као тајни да би се прикрило кривично дело, прекорачење, злоупотреба службеног положаја или други незаконити акта или поступање државних органа.
Међутим, навео је УНС у примедбама, Законом о тајности података прецизирано је другачије, те у њему пише да се тајним податком не сматра податак који је означен као тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја, другог незаконитог акта или поступања органа јавне власти.
„Државни органи јесу органи јавне власти, али органи јавне власти су и други субјекти, те је нејасно зашто су у предложеном решењу они изостављени“, навео је УНС у примедбама.
Адвокат УНС-а Ненад Крајновић за сајт УНС-а појашњава да уколико би се у Кривични закон увело решење „државни орган“, одредба се не би односила на све органе јавне власти, што је шири појам.
„То значи да би то, уколико државни орган, на пример, повери вршење јавних овлашћења другом субјекту и тај субјект податке прогласи тајним, остало изван овог изузетка да се информације могу учинити јавним ради спречавања прикривања кривичног дела, прекорачења овлашчења или злоупотребе службеног положаја“, објашњава адвокат Крајновић.
УНС је у примедбама навео и да имајући у виду да протеком времена, а у складу са Законом о тајности података, неки податак губи својство тајности, нејасно је хоће ли применом ове норме гоњење бити могуће за објављивање података којим је својство тајности престало, али су били означени као тајни.
„Отуда је норму потребно преформулисати тако да се штити податак који је означен као тајни, али за време док му то својство траје“, написао је УНС.
Крајновић каже да је овакавим предлогом у Нацрту далеко шире, односно трајније постављена одредба тајности јер се својство тајности везује за једнократно одређиванје тајности, а не за својство тајности које је орочено. Предлогом нацрта би сваки податак који се једном прогласи тајним, заувек био затворен за јавност јер остаје проглашен или означен као тајни.
„Због тога је важно да се ова дефиниција ограничи додавањем ограничења 'док му то својство траје'“, рекао је он.
У примедбама је наведено и да је члан 66. Нацрта који мења назив и члан 316 „Одавање тајних података“ за УНС неприхватљив, имајући у виду да ће се на овај начин у потпуности онемогућити рад истраживачких новинара и право јавности да зна јер би сваки орган јавне власти могао било који документ означити као тајни. Уз постојећи предлог дефиниције тајног податка, таква забрана би била практично трајног карактера.
„Када је реч о одавању тајних података, Нацртом се предвиђа кажњавање како оних који су одали тајни податак, тако и оног ко прибавља, поседује или објави податак, што је изузетно опасно. Ипак, ако би се променила дефиниција означавања тајног податка, тако што би се увела одредба спомињана раније – ’док му то својство траје’, био би решен и овај проблем“, рекао је Крајновић.
„Члан 75. Нацрта којим се додаје Члан 343а 'Објављивање материјала којим се саветује извршење кривичног дела' је прешироко и нејасно постављен и исти треба брисати“, још једна је од примедби коју је УНС навео. Превише широко одређивање радње извршења је подложно злоупотреби и могућем прогону лица који могу објавити неке информације које се касније произвољно могу тумачити као информација и савет у циљу извршења тешких кривичних дела.
Овај нови члан предвиђа да онај „ко путем средстава информационих технологија или на други начин учини доступним материјал који садржи информације којима се дају савети у циљу извршења кривичних дела убиство и тешко убиство, кривичних дела против полне слободе, фалсификовање новца, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, кривичних дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, фалсификовање исправе и кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, казниће се затвором од три месеца до три године“.
Ненад Крајновић каже да је у овом случају проблематичан „умишљај“, те да је предлог прешироко постављен и нејасан, нарочито у делу о нападу на уставно уређење и безбедност РС.
„Не постоји конкретна радња напада на уставно уређење, него се то процењује у конкретном случају, што је подложно злоупотреби. То одступа од основних начела кривичног права где закон мора бити јасан, унапред одређен, како би сви могли да га се придржавамо и суздржавамо од извршења кривичног дела“, каже он.
Крајновић истиче да бисмо, у случају да се не избрише овај члан, могли у зависности од тумачења оног ко поступа, доћи у ситуацију да дође до прогона лица која нису ни свесна да су нешто урадила или могла урадити“, каже Крајновић.
Он појашњава на примеру да би се тако, хипотетчки, сваки излазак на протесте могао од тужилаштва означити као дело против уставног уређења или безбедности РС.
„Закон мора бити прецизан, а не постављен тако да зависи од тумачења онога ко преузме случај“, рекао је Крајновић.
УНС је у примедбама истакао и члан 346а „Одобравање, негирање или умањење кривичног дела“ и навео да га треба брисати имајући у виду да је дозвољено коментарисање судских поступака, што представља и коректив рада правосуђа.
Овај члана предвиђа казну од шест месеци до пет година затвора за оног „ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину кривичног дела за које се може изрећи казна доживотног затвора, на начин који може довести до насиља, ако је извршење кривичног дела утврђено правноснажном пресудом“.
Како каже Крајновић, ово подразумева намеру законодавца да свако ко негира теже дело за које постоји правоснажна пресуда, може бити кажњен.
„Овакво решење чак и није у складу са Уставом, домаћим и међународним законима и конвенцијама. Узмите пример да желите да поднесете захтев за рехабилитацију осуђеног лица. То неће бити могуће и можете бити кажњени јер негирате дело за које је неко осуђен“, каже он.
Овим се, истиче Крајновић, практично забрањује другачији став о одређеном питању, иако је законом и међународним уговорима дато право на побијање судске одлуке која је правоснажна.
„Чак се може говорити и о ускраћивању права осуђеним лицима на ванредни правни лек“, напомиње Крајновић.
У примедбама упућеним Министарству правде УНС је истакао и да члан 23. Нацрта којим се у члану 143. став 1. бришу речи „који му нису намењени“ није прихватљив и да постојећи члан 143. треба да остане какав јесте“.
Члан 143, став 1 прописује да ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени, казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.
„Уколико у овој одредби уклонимо део 'који му нису намењени', долазимо до тога да нико не сме да снима било какав разговор, изјаву и саопштење и тај материјал користи као доказ. Чак супротно, уколико предложи као доказ снимљени сопствени разговор, учиниће кривично дело“, каже Крајновић.
На пример, наводи он, оштећено лице или жртва кривичног дела не може да користити снимљени разговор као доказ о претњама или вређању или претрпљеном насиљу, већ би се у случају да то уради, ставила у положај окривљеног.
„Тиме се брише могућност доказивања одређених кривичних дела“, рекао је Крајновић.
Адвокат УНС-а закључио да се „на изменама овако важног правног акта ради превише брзо и без консултација судија и адвоката, професора са факултета чија би мишљена сигурно била драгоцена“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.