УНС вести
08. 05. 2025.
Катарина Александровић, Пресинг: Држава треба да улаже у омладинске медије
Нисмо ни покушавали да конкуришемо — одговор је који смо често добијали у потрази за омладинским медијима који учествују на државним конкурсима за пројектно суфинансирање пројеката производње медијских садржаја.
Омладински медији су места где стасавају бројни новинари и новинарке. Места где се млади уче новинарском занату, негују вредности које ће их пратити кроз читаву каријеру. Млади из тих медија су и протеклих шест месеци даноноћно на терену, а њихов рад је често волонтерски, те омладински медији неретко опстају само на ентузијазму.
Пресинг, омладински медиј из Ниша, један је од ретких који има искуства са пројектним суфинансирањем путем државних конкурса. Младима у овом медију потребно је појачање у виду пројектног менаџера, али и едукације које би требало да спроводи држава, како за УНС истиче заменица главног уредника Пресинга Катарина Александровић.
Колико су омладински медији упознати са процесом пројектног суфинансирања, с обзиром на то да их углавном чине млади на почетку каријере?
Ја сам, као студенткиња новинарства, за пројектно суфинансирање сазнала преко старијих колега. Млади новинари који уче о новинарству искључиво на факултету неће знати ништа о овој теми, јер се на факултету слабо говори о било каквом финансирању, а камоли пројектном суфинансирању. То касније може утицати на сам рад, јер ће се по завршетку факултета новинар први пут сусрести са неком темом коју мора да одради онако како је то замишљено у пројекту, а не онако како је тај новинар можда замислио. У још горем случају, ако новинар или група младих новинара желе да покрену свој медиј, неће имати никог ко је упознат са пројектним суфинансирањем.
Други проблем су тзв. бабл донатори, који су, на неки начин, доступни одређеним медијима. Тако имамо медијске конкурсе које расписују ресорно Министарство информисања и телекомуниакција и општине и градови, а где највећи део ,,колача” узимају режимски медији. Такође, постоје и страни донатори чије су финансије највише отворене за медије који прате њихове наративе. За све остале, од колача остану само мрвице.
Шта мислите о читавом процесу пројектног суфинансирања — да ли је транспарентан?
Транспарентност зависи више од пројекта до пројекта, него од донатора до донатора. Ми смо имали прилике да учествујемо на конкурсима на којима су наши пројекти одбијени, а да никад нисмо добили ни критеријуме, ни образложење. Самим тим, то јако лоше утиче на транспарентност токова новца тих донатора и финансирања појединих медија.
Каква су Ваша искуства са променом начина бодовања и пријављивања, услед измене Правилника о суфинансирању медијских пројеката и увођења Јединственог информационог система (ЈИС)?
Углавном се и даље прилагођавамо. Рекло би се да је систем бодовања донекле ограничио произвољност у одлучивању комисије, али и даље има простора за фаворизовање одређених пројеката и организација. Што се тиче ЈИС-а, за сада то делује помало неспретно, као да је у изради тог система било мало људи из праксе, оних који су се заиста бавили пројектним суфинансирањем. Наравно, то је само наш субјективни утисак. Ми се прилагођавамо, јер немамо другог избора и опрезни смо са оцењивањем, док су оцене неких колега много радикалније. Чињеница је да пројектно суфинансирање за медије попут нашег значи да сваке године крећемо практично од нуле, што умногоме кочи развитак и троши превише енергије.
Колики удео има пројектно суфинансирање преко државних конкурса у финансирању Вашег медија?
Ово је једини извор нашег финансирања. Пресинг је покушавао да дође до подршке иностраних донатора, али до сада наши пројекти нису пролазили. Нажалост, случај где никад нисмо добили образложење зашто наш пројекат није прошао, јесте баш са страним донаторима, тачније организацијом цивилног друштва која је тај новац преусмеравала и вршила селекцију пројеката.
Ко се у Вашем медију бави пројектима? Да ли имате довољно капацитета за то?
Наш магазин већ дуже време тражи особу која је искуснија у писању пројекта и која ради на њима. Тренутно имамо две особе које се баве пројектима, од којих је један и главни уредник.
Шта су Вам највећи изазови по питању пројектног суфинансирања?
Када су у питању домаћи донатори, највећи изазови су ограниченост временског трајања када су они доступни (углавном почетак године). Када су страни донатори у питању, највећи изазов јесте недостатак претходних пројеката који су пролазили код њих, недостатак стручних људи у редакцији и партнери за оне конкурсе где су они неопходни. Општи утисак је да смо незадовољни начином функционисања и једних и других.
Како се финансирате када немате пројекте?
Немамо финансије мимо пројеката. Тада се рад одвија на добровољној бази, стога и највећи број дописника чине тренутни студенти, углавном новинарства и комуникологије. Када имамо финансије од пројеката, урачунавамо и рад у минулом периоду.
Шта би могло да допринесе финансијском осамостаљивању омладинских медија?
Већа улагања Министарства просвете и Министарства омладине и спорта (будући да им припада и омладински сектор), али и боља едукација о финансирању путем спонзорства и рекламирања, са посебним акцентом на друштвене мреже где млади, који су природно и циљана публика омладинских медија, највише проводе времена.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.