УНС вести
31. 03. 2025.
Ко је аутор у ери вештачке интелигенције?
Када говоримо о ВИ у новинарству, најчешће постављамо питање ко је аутор садржаја који генерише ВИ – новинар или сама ВИ? Како бисмо добили што јаснији одговор на ово комплексно питање Удружење новинара Србије разговарало је са стручњацима из ове области – адвокатом, новинарком, али и вештачком интелигенцијом.
Вештачка интелигенција (ВИ) је тема о којој се све више прича у области новинарства етике и права.
„ВИ се односи на рачунарске програме, на машине које су способне да разумеју, продукују и симулирају људску интелигенцију, због тога се и назива вештачка интелигенција“, објашњава адвокат Душан Поповић.
Питали смо вештачку интелигенцију
Када пишете новинарски текст о некоме, у овом случају нечему, највероватније ћете позвати и њега да вам буде саговорник.
Међутим, када се тема односи на ВИ, поставља се питање – може ли сама ВИ бити саговорник?
Да ли је ВИ адекватан саговорник или не, тема је за други текст.
Ово је само пример одговора, који код ВИ варирају, и један можда интересантан начин да се пронађе још један угао гледања на правни аспект ауторских права у савременом добу.
Поставили смо иста питања ChatGPT-у, као и саговорницима.
На питање да ли новинар крши ауторска права објављивањем садржаја које је добио уз помоћ ВИ, одговор је био опширан, а закључак је да све зависи од тога какав садржај се генерише.
Chat GPT: „Ако новинар користи ВИ да генерише садржај који је оригиналан и који није директно базиран на заштићеним радовима, онда, у теорији, не би требало да крши ауторска права. Међутим, ако је садржај који се користи или генерише дубоко укорењен у заштићене елементе без одговарајуће дозволе или адаптације, новинар би могао бити у правном проблему“, одговорио је ChatGPT.
Када смо поставили питање Да ли се оно што ВИ створи уопште може сматрати ауторским делом добили смо конкретнији одговор.
ChatGPT закључује да у садашњем правном систему, оно што ВИ створи не може бити признато као ауторско дело у традиционалном смислу, јер ауторско право подразумева људску креативност и људски допринос.
На крају сваког одговара ChatGPT истакао је да је важно да сви који користе ВИ буду свесни етичких и правних последица које могу произићи из тога.
Такође, ChatGPT наводи да је област вештачке интелигенције и даље у развоју, па ће бити потребно још неко време док се потпуно не разјасне правна питања у вези са ВИ.
Угао стручњака: Како ВИ утиче на правну праксу?
Анализирајући правне и етичке аспекте употребе ВИ у новинарству адвокат УНС-а Душан Поповић истиче да се тренутно сматра да садржај који произведе ВИ није ауторско дело, иако он не дели такво мишљење.
„Ако бисмо узели да је ВИ само алатка коју користимо, може се рећи да уколико човек управља том алатком он ствара ауторско дело. Као што је ауторско дело и када цртате у Фотошопу, или као што се раније клесало у камену, па је на крају је створен фотоапарат који се такође тада могао сматрати новом творевином, тако се и производ ВИ данас може сматрати ауторским делом“, запажа адвокат.
Поповић наводи да ми ВИ користимо већ дуго, а да нисмо тога ни свесни.
Поповић објавшњава да ће прво бити потребно да се развије релевантна судска пракса у свету, пре него што у Србији дође до измене Закона о ауторском и сродним правима.
„Тек када у Европи почну да се доносе пресуде онда ће доћи до имплементације ВИ у већ постојеће законе о ауторском праву или ће се направити неки нови закон који ће бити lex specialis (специјализовани закон који је јачи од неког уопштеног, прим.нов.) закона о ауторском и сродним правима и тек тада ће моћи да дође до примене ВИ и њеног разумевања у оквиру ауторских права“, објашњава је Поповић.
|
Стратегија развоја вештачке интелигенције у Републици Србији за период 2025-2030. године
2.1.12. Закони из области заштите интелектуалне својине Закон о ауторским и сродним правима („Службени гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 119/12, 29/16 - УС и 66/19), Закон о патентима („Службени гласник РС”, бр. 99/11, 113/17 - др. закон, 95/18, 66/19 и 123/21) и Закон о заштити топографије полупроводничких производа („Службени гласник РС”, бр. 55/13 и 66/19) ближе одређују област заштите интелектуалне својине, усаглашени су са светским праксама и повећавају ниво заштите аутора рачунарских програма и произвођача база података. Наведени закони креирају регулаторни оквир који одређује могућности, али и границе за даљи развој и употребу вештачке интелигенције и решења заснованих на коришћењу ове технологије. 3.2.6. Правни оквир Правно регулисање вештачке интелигенције је у фокусу свих земаља. Поред правног регулисања сигурне, безбедне и поуздане вештачке интелигенције, акценат је и у регулисању начина приступа подацима и њихове заштите, начина комуникације, заштите ауторских права и других облика интелектуалне својине, одговорности, регулисању тржишта и бројних других питања. |
Поповић додаје да је најважније да се што пре направи јасан правни оквир, јер би неправилно регулисање могло имати штетне последице на развој ВИ и заштиту интелектуалне својине.
Он такође напомиње да се у земљама попут Кине већ појављују случајеви где су радови створени уз помоћ ВИ признати као ауторска дела, што даје назнаке да би сличан приступ могао бити усвојен и у другим деловима света.
Изазови коришћења ВИ у новинарству: Како избегнути правне проблеме
Новинарка Медија центра Чаглавица и мастер комуникација и односа са јавношћу Катарина Маринковић каже да је коришћење ВИ у новинарству изазовно, нарочито када је реч о ауторским правима.
Маринкновић објашњава да ВИ користи велике базе података за генерисање садржаја, али да то не значи да она дословно копира ауторска дела.
Ипак, запажа новинарка, када садржај генерисан од стране ВИ постане превише сличан заштићеном делу, може доћи до повреде ауторских права.
„Закони на ову тему нису још увек у потпуности дефинисани, али у већини земаља ВИ не може да се сматра аутором. Уместо тога одговорност за садржај који је креиран помоћу ВИ сноси особа или компанија која је користила алат“, тумачи она.
Новинари морају бити пажљиви, истиче Маринковић, како би избегли евентуалне правне последице, посебно у случају да садржај који користе постане предмет дезинформација или повреде права аутора.
Маринковић предлаже да, с обзиром на то да закони још увек јасно не регулишу садржај генерисан ВИ, редакције и медијске куће морају успоставити своја интерна правила.
„Мој став је да би свака редакција требало да дефинише смернице за употребу ВИ у новинарству“, истакла је она.
Док се правна питања не реше, истиче Маринковић, кључно је едуковати новинаре, организовати радионице и пружити подршку медијима, како би се и они сами, али и јавност, упознали са технологијама ВИ и њиховим последицама.
„Новинари и медији морају активно учествовати у дебатама о регулативи вештачке интелигенције, како би заштитили своју професију, етичке стандарде и кредибилитет информација које пласирају јавности“, појаснила је Маринковић.
Ова мултимедијална причала настала је у оквиру пројекта "Како користити вештачку интелигенцију у медијима", који је подржан од стране Western Balkans Fund-a и Европске уније.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.