УНС вести
29. 01. 2025.
Фриленсери траже поштену компензацију, социјалну заштиту и одбрану ауторских права
Достојанствени радни услови, поштена компензација, приступ социјалној заштити, одбрана ауторских права, права колективног преговарања, безбедност и професионални развој, неки су од основних услова које су фриленсери Европе тражили у Нацрту декларације усвојене на састанку фриленсера чланица Европске федерације новинара (ЕФЈ), одржаном у Вишију, у Француској.
Нацрт декларације (која се налази на овом линку https://europeanjournalists.org/blog/2025/01/24/declaration-of-freelance-journalists-in-europe/) прозвод је трогодишњег рада експертске радне групе за фриленсере ЕФЈ и требало би да послужи као основ свим чланицама ЕФЈ за рад на овој теми. Уједно, све чланице су позване да дају коментаре о тексту овог документа.
“Веома сам задовољна формулацијом радног документа који сумира сав наш рад у недавној прошлости. Инспирише нас да наставимо даље да гурамо даље ту тему. Проверићу могућности да ли би могли да је представимо на наредној годшњој скупштини у Будимпешти, у јуну”, каже за УНС Ренске Хедма из Холандског удружења новинара, копредседница експертске радне групе ЕФЈ за фриленсере.
Нацрт декларације описује основне мере неопходне за осигурање правичних услова рада, једнак третман и основна средства за живот за фриленсере широм Европе, истичући да су кроз своју независност управо слободни новинари од виталног значаја за демократију и слободан проток информација.
Подвлачећи да су фриленсери интрегрални чланови новинарске професије, документ подцртава се да имају право на сигурне и праведне услове рада, те да послодавци уједно морају да укину праксе “лажних фриленс” ангажмана и осигурају да новинари имају приступ накнадама.
Фриленсери позивају и на формулисање смерница за минималне наканадне и стандарде уговора који одражавају сложеност, инвестирано време и вредност рада. Платна пракса мора гарантовати фер и благовремену накадну, али и додатну накнадну за поновну употребу, односно поновну објаву новинарског садржаја.
Системи социјалне заштите широм Европе морали би да садрже одредбе које омогућавају слободним новинарима приступ погодностима као што су плаћено боловање, пензије, накнаде за незапослене и трудничко и породиљско боловање.
Декларацијом фриленс новинари захтевају задржавање моралних и економских права над својим радом, осигуравајући на тај начин надокнаде за све врсте употребе њиховог рада, укључујући дигиталне и апликације вештачке интелигенције.
Закони о ауторским правима морају спречити неовлашћену експлоатацију фриленс новинара, са специфичним заштитним мерама против откупа и трансфера сталних права.
Фриленс новинари позивају на препознавање њиховог права на колективно преговарање, како је је утврђено у смерницама Европске комисије о примени закона о конкуренцији. Синдикати и професионалне организације морају бити овлашћене да преговарају у име фриленсера и побољшају услове рада и накнаде.
Декларација од влада и медијских организација тражи да обезбеде безбедан рад слободних новинара, да јавно финансирање медија и јавних сервиса буде условљено фер радном праксом, односно да подстичу одрживе праксе које укључују добробит фриленсера.
Фриленсери позивају Европску унију и националне владе да усвоје политике које признају и решавају несигурну природу слободних новинара, а медијске организације да сарађују са синдикатима и заговарачким групама у спровођењу структурних реформи које промовишу правичност и транспарентност.
Лоши хонорари, прековремени рад, прекарност
Учесници конференције су о овој теми разговарали са Лејлом Чаиби, посланицом Европског парлемента из редова француске ЛФИ странке, постављајући јој питања о бољој заштити фриленсера и европској камапањи на ту тему.
Разговор је вођен и у светлу чињенице да је Европски парламент задужио Евроспку комисију да усвоји директиве о условима рада фриленсера, који укључује и адекватне надокнаде.
Представљајући услове у којима раде шпански фриленс новинари Марсело Ортега Пиказо, члан ЦЦОО удружења новинара, истакао је да постоји велику јаз између синдиката и новинара, те да колективни уговори не укључују и самозапослене раднике.
“Зато нису сигурни да ли да нам се прикључе. Упркос мањку информација о фриленсерима, када смо јавно позвали да попуне упитник, њих око 140 је одговорило. Као главне проблеме истакли су лоше хонораре, прековремени рад, прекарност на раду и немогућност да нађу регуларни посао као фриленсери. Показало се да 75 одсто оних који су одговорала били приморани да раде као фриленсери због недостатка прилика да раде за друге. Док цене живота расту, само њих 17 одсто је казало да је повећало цену свог рада након кризе изазване ко видом, док је 24 процената рекло да је зарада данас лошија”, истакао је он.
Образлажући даље истраживање шпанског CCOO, Марсело Ортега Пиказо је сумирао да су чак 18 одсто фриленсера мултитаскинг радници који раде и истовремено и као фотографи, за ради, за штампане медије, подкасте и телевизију.
“Чак 57 одсто нам је одговорило да нису чланови синдиката. Њих 47 процената је рекло да у свом раду не користи вештачку интелигенцију, док је значајан процент од 28 одсто види као претњу”, закључио је он.
АИ асистенти
Говорећи о предностима и манама коришћења вештачке интелигенције у раду фриленс новинара, Лоренс Врикамп, новинар и тренер на Академији Холандског удружења новинара (НВЈ) указао је на два најважнија правца дијалога о овој теми– верификација садржаја и етички изазови.
Посебно је говорио о АИ агентима, новом производу који тек улази на тржиште. Реч је о дигиталним асистентима, који у име новинара, могу да обављају независно послове онлајн.
“АИ агент се разликује од “регуларног” четбота, као што је Чет Џи-Пи-Ти на три начина: могу да претражују мреже, примењују логику и преузимају акције независно, ван четбот интерфејса. АИ агент може да помогне око формулације питања, аналитичког планирања и спровођења и интерпретације. Популарна АИ алакта који неке медијске куће користе на вебсајтовима данас јесте да кликом на опцију АИ читалац направи сажетак објављеног текста. Опција нуди да сажимање дугог текста у неколико реченица”, рекао је Лоренс Врикамп.
С обзиром да је приликом сажимања могуће је да АИ направи грешку у логичном повезивању садржаја, “Сецонд опинион” је АИ алатка која проверава и такву врсту грешака и указује на њих.
Неке од задатака које АИ асистент може да обави је да на пример претрагом интернета нађе саговорнике, експерте који су новинару потребни за текст, да систематизује претрагу у формату сличном еxцел-у. У случају да новинар ради текст о најбољим ресторанима, АИ асисент може да ради поређења рејтинга, на пример и да аутоматски систематизује одговоре. Могу да раде описе слика, провере календаре, анализирају раније интеракције…
Многе од ових АИ алатки нису без етичких изазова. На пример, да ли је етички да АИ асистент и позове експерте које би новинар желео да цитира у тексту и да закаже разговор?
Истраживање које је Лоренс Врикамп обавио показује да је 75 одсто новинарских професионалаца запослених у редакцијама у САД и ЕУ за производњу текста користило генеративну АИ у некој форми.
“Мислим да смо на правом путу да повежемо све изазове које сви доживљавамо у нашим земљама са европском политиком. ФРЕГ, радна група за фриленс новинаре ЕФЈ, ради то на много структуриранији начин него раније. Сама размена најбољих пракси и проблема у разним земљама нема смисла ако то не преноси у акцију. Зато је добра ствар да позвати релевантне ЕУ саветнике и чланове парламента на ове радионице. Тамо где видим простор за унапређење је да се разгради високо политичка и веома густа проза ових политичара. Било би добро када би ЕФЈ или чланови Управног одбора ЕФЈ могли то да преузму на себе”, закључује Ренске Хедма.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.