УНС вести
23. 04. 2013.
Из новинарства највише фотографа са националном пензијом
Међу 503 добитника посебних признања за допринос култури у Србији, којима је припала национална пензија је шесторо новинара.
Новинари, носиоци овог признања су Томислав Петернек, Бранко Белић, Боривоје Миросављевић, Душко Петровић, као и преминули Иво Етеровић и Милоје Мића Орловић.
Томислав Петернек је радио као фоторепортер у листовима “Светлост”, “Борба” и “Младост”, а двадесет четири године је провео као уредник фотографије у НИН-у. Фотографијом се бави од 1954. године.
Бранко Белић, фоторепортер “Политике експрес”, “Војника”, највећи део своје новинарске каријере посветио је уређивању фотографије у НИН-у. Своје фотографије излаже у земљи и иностранству.
Боривој Миросављевић, познатији као новинар – репортер у листу “Дневник”, заслужан је за покретање листа фудбалског клуба “Војводине”. Добитник је многобројних награда у области фотографије.
Душко Петровић је своју новинарску каријеру започео у “Студенту”, а наставио је у “Страдији”, “Младости” и редакцији “Јежа”, где је радио као уредник.
Милоје Мића Орловић је остао упамћен као први и један од најпознатијих водитеља ТВ “Дневника”, али и по бројним репортажама, интервјуима, радио и ТВ емисијама.
Фоторепортер од 1956. године, Иво Етеровић је свој радни век провео у “Слободној Далмацији”, “Фронту”, “Народној одбрани”, “Глобусу”, и “Вјеснику”, а његове фотографије се налазе у књигама из разних области.
На питање зашто нема више новинара и фоторепортера носилаца овог националног признања, колега Миросављевић за УНС каже да је ствар процене ко је више допринео афирмацији културе, да ли само ликовни уметници, глумци или су то били и новинари.
“Сматрам да има много колега који су итекако заслужни за културу Србије, који су својим радом заслужили националну пензију”, додао је Миросављевић.
Члан Комисије за доделу националних признања за 2012. годину и редитељ и драмски писац Живорад Ајдачић каже да новинари који се баве културом, критиком и сличним областима, а уједно су политички независни могу да конкуришу за национално признање под формулацијом стручњак у култури.
“Новинари који прате и дали су велики допринос култури, добијају различите награде и налазе се у том опусу”, каже Ајдачић.
Међу добитницима националних признања већина су књижевници, драмски и ликовни уметници, музичари, композитори, архитекте али има и естрадних звезда.
Националне пензије се додељују од 2007. године, износе 50.000 динара месечно, а носиоцу припада без обзира колика му је редовна пензија.
Националне пензије додељује Комисија за утврђивање предлога за доделу признања уметницима, односно стручњацима у култури за врхунски допринос националној култури односно култури националних мањина, чије чланове именује Министарство културе и информисања на период од годину дана, са могућношћу поновног именовања.
Коментари (1)
Остави коментар26.04.
2013.
Додатно објашњење
Неки од горе изнетих података су само делимично тачни и, стога, помало, воде причу у погрешном смеру. Ради истине треба рећи следеће: Ниједан од горе побројаних фотографа није добио националну пензију зато што је радио у новинарству, него зато шти су (четворица) истакнути ликовни уметници фотографије и чланови одговарајућих уметничких удружења, а један (Белић), који није члан уметничког удружења, добио је нац. пензију за, ипак, уметнички допринос, пре свега за дугогодишње учешће на изложбама и за књигу фотографија портрета савременика која је је од лик. критике оцењена као вредно дело српске примењене уметности. Дакле, ни у једном од пет случајева (говорим о фотографима) није реч о награђивању доприноса новинарству. А откуд ово знам? Па, видите, од мене је тражено да напишем стручна образложења (уз предлог за награду) за безмало све досадашње добитнике (Етеровић, Петернек, Ловрић, Белић), а за једног нисам писао (нису ми тражили, а писао бих и за њега, јер заслужује) али, свеједно, и колега Б. Миросављевић је истакнути стваралац у српској уметничкој фотографији, као и претходно набројани. Према томе: колеге уметници су нац. пензију добили за допринос примењеној уметности (и дугодишње учешће на изложбама), а не за рад у новинарству. А то што су (неки од њих били) запослени и у новинарству не мења ствар. (Горан Малић, историчар фотографије, и члан УНС).
Одговори