УНС вести
29. 11. 2024.
Са скупа „Живот Срба у Северној Македонији“: Срби као мањинска заједница готово невидљиви на македонском јавном сервису
Срби као мањинска заједница у Северној Македонији готово су невидљиви на Македонској радио-телевизији као јавном медијском сервису, рекао је Александар Николић Писарев у на скупу "Живот Срба у Северној Македонији: историјат, изазови и перспективе“, који је одржан у Галерији науке и технике САНУ.
Према Међународним документима којима се регулишу медији, националне мањине могу имати активни и пасивни приступ медијиским садржајима. Према активном приступу свака национална мањина, како је објаснио, има право да оснује свој медиј одлучује о његовој уређивачкој политици, док пасивни подразумава да у јавним сервисима или приватним медијима постоји простор намењен националним мањинама.
Србима као националној мањини су, судећи по ономе што је рекао Писарев, оба поменута концепта ограничена.
„Где су Срби у македонским медијима? Они немају одговарајући простор у јавном сервису да би могли да конципирају свој програм како би требало, а у медијима као мањинска заједница нису довољно заступљени“, навео је он.
Чињеница је, каже, да „живимо у информативним гетима која су резултат дубоке подељености друштва по политичкој и етничкој линији“.
Говорећи о медијској слици и домету информисања на српском језику у Северној Македонији у прошлости, Писарев је истакао да су Срби своју редакцију у Северној Македонији добили тек 2007. године.
Програм Радио Скопља је, како је додао, још 1945. године био на македонском и албанском језику, а касније је редакција производила и програм на ромском и турском језику. Српског језика тада, како додаје, није било.
Писарев је додао да се српска заједница до рата у СФРЈ информисала углавном преко дневних новина и других издања из српског језичког подручја. Свој програмски блок на јавном сервису, како је истакао, Срби нису имали.
Ипак, тада су, према његовом виђењу, медији били знатно професионалнији.
„Отказ се добијао за један деманти, новинари су имали интегритет“, истакао је Писарев.
Иначе, поред њега, на овом скупу који су организовали Одбор за проучавање националних мањина и људских права Српске академије наука и уметности (САНУ) и Српски културно-информативни центар "Спона" из Скопља, говорили су и Милутин Станчић. Братислава Танасковић, Александар Никочић Писарев, Предраг Маринковић и многи други.
Округли сто подељен је у пет целина у којима је било речи о правно-политичком и социоекономском положају наших сународника у Северној Македонији, средњовековној култури Срба на подручју које данас припада овој држави, о образовним центрима и културној размени са Србијом од друге половине 19. века до данас, о документима, личностима и ствараоцима у културном развоју Јужне Србије и Скопља од 1912. до 1941. као и о српској историјској традицији, народном говору и топонимима у данашњој Северној Македонији од 19. века до данас.
Српски културно информативни центар „Спона“, како је истакао Станчић, делује 19 година, од којих се већ деценију интензивно бави и хуманитарним радом.
Међу кључним областима деловања је, како је додао, и свеобухватна информативна понуда преко свог портала и часописа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.