УНС вести

02. 11. 2024.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

УНС предложио измене Кривичног законика за бољу заштиту новинара и медијских радника

Шире описивање радњи угрожавања сигурности и прогањања, као и гоњење по службеној дужности оних који су отели или оштетили опрему новинара, кључни су самостални предлози измена Кривичног законика (КЗ) које је Удружење новинара Србије (УНС) доставило Министарству правде.

Овим изменама, рекао је адвокат УНС-а Ненад Крајновић који је израдио предлог за измене Кривичног законика, повећаће се безбедност новинара и медијских радника и у Кривични законик укључити угрожавања новинара која до сада нису сматрана кривичним делом.

УНС је предлоге на Нацрт закона о изменама и допунама Кривичног законика послао на три начина.  Прва група предложених измена поднета је заједно са новинарским организацијама које раде у Сталној радној групи за безбедност новинара.

Заједнички предлог за измену КЗ-а је, затим, УНС доставио са Независним друштвом новинара Војводине (НДНВ) и Асоцијацијом независних електронских медија (АНЕМ).

Такође, УНС је и као самостални предлагач доставио предлоге за измену КЗ-а.

Уништавање или одузимање имовине новинара треба гонити по службеној дужности

Једна од иницијатива УНС-а, као самосталног предлагача, је да у члану 211. буде додат  став који гласи да, ако је одузета ствар у својини или поседу лица које обавља послове од јавног значаја, у вези са обављањем тих послова, гоњење буде по службеној дужности.

УНС је тражио и да се по службеној дужности води поступак за члан 212. КЗ,  када се ради о оштећењу и уништењу опреме у власништву или поседу новинара и медијских радника.

Крајновић је објаснио да према садашњем Кривичном законику, новинар коме неко оштети или отме опрему, мора сам да иницира гоњење по приватној тужби.

„То је велики терет за репортера или сниматеља или власника приватног медија. Тада је неопходно да се иницира гоњење по приватној тужби за оштећење или уништење ствари. Кривично гоњење готово увек изостаје у ситуацијама када се оштети опрема, односно имовина мање вредности, која није у јавном него у приватном власништву, јер се све своди на одлуку оштећеног, каже Крајновић за сајт УНС-а.

Додавање овог става би довело до извесности да ће кривичног прогона бити у таквим случајевима. То је, каже, важно због тога што се опрема у приватном власништву користи за обављање послова од јавног интереса. Због тога, додаје, постоји и јавни интерес да се обављању послова од јавног интереса заштити на бољи начин.

“Ако још једном пишеш о овој теми…” није само условна реченица

УНС је самостално предложио и измене члана 138. Кривичног законика на начин да условне претње које обухватају услове који ће се извесно или нужно остварити треба карактерисати као претње.

Осим на непосредан или посредан начин, претња, како је додао УНС у предлогу измена КЗ-а, може бити изражена и условом који је извесно или нужно остварив.

Због тога је предложена формулација да се онај ко условном реченицом прети „да ће напасти на живот, тело, физичку слободу или имовину веће вредности њега или њему блиског лица, казни новчаном казном или затвором до једне године“.

Крајновић је објаснио да претња новинару да ће бити кажњен уколико се бави својим послом представља нешто што делује да ће се нужно остварити.

„Ако неко прети новинару да ће га, ако пише о теми којом се бави дуже од деценије, физички казнити или лишити живота, тај услов је нужно остварив. Обрађивање те теме је нешто што је иманентно новинару. Исто је и ако један средњошколац каже другом ученику те школе да ће га претући ако га још једном сретне, а нужно ће се срести у школи“, додао је.

У свим овим случајевима се, како је навео и УНС у образложењу предлога измене члана 138 Кривичног законика, ради о извршавању редовних животних активности, које ће се врло извесно или готово сигурно остварити.

Строжа казна за угрожавање тајности преписки

УНС је такође тражио да се за угрожавање Уставом загарантованог права на тајност преписки запрети строжа казна. До сада је казна за ова права која су загарантована највишим правним актом била новчана казна или затвор до две године.

„За крађу преко 5000 динара запрећена је казна од више од три године, док је за кршење једног од основних уставних права казна мања од две године“, објаснио је Крајновић и додао да је због тога битно да Кривичним закоником буду прописане строже казне. Неопходно је увести адекватну пропорцију између заштитног добра и запрећене казне.

УНС, НДНВ и АНЕМ: Живот и тело најважнија, али не и једина добра која могу бити угрожена претњом

УНС, НДНВ и АНЕМ истакли су да се, када је реч о кривичном делу Угрожавање сигурности и добрима која могу бити предмет напада, показало да су живот и тело најважнија, али не једина добра која могу бити угрожена претњом.

Због тога су предложили да се, осим живота и тела, у Кривични законик као предмет напада додају слобода и имовина веће вредности.

Израз „претња” је, како су указали УНС, НДНВ и АНЕМ, у пракси јавних тужилаштава и судова, заснован на граматичком тумачењу скраћеног облика презента глагола хтети у трећем лицу једнине (ће). За разлику од оваквих, постоје и претње које су прикривене стављањем у условну и погодбену реченицу или у форми изражавања мишљења.

Због тога је било пожељно наћи одговарајући израз помоћу кога би у угрожавање сигурности, осим директних, биле укључене и индиректно изражене претње.

Претње, како су образложили, могу бити изражене и у кондиционалу, у условном исказу или у сажимању потенцијала и логичке импликације.

Чланови СРГ предложили изузетке за особе које обављају посао од јавног значаја

Организације медијске заједнице из састава Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) заједнички су предложили да чланом 122. Кривичног законика за лаку телесну повреду, према особама које обављају посао од јавног значаја, буду предвиђене строже казне од оних које постоје у другим случајевима.

Тако је тражено да се уместо једногодишње затворске или новчане казне,  учинилац који је телесну повреду нанео особи која обавља послове од јавног значаја казни затвором до три године. Ово важи само уколико је повреда повезана са обављањем тог посла.

У члану 135. чланови предложена је допуна става 2, тако да буде прописано да ће онај ко силом или принудом натера неког ко обавља послове од јавног значаја да учини нешто у вези са тим пословима, казнити затвором од шест месеци до пет година затвора.

Веће казне, предлог је, треба да  буду предвиђене и у вези са за праћењем особа које обављају послове од јавног значаја, што би било регулисано чланом 139. Кривичног законика

„Ако је делом из става 1. овог члана изазвана опасност по живот, здравље, тело или имовину веће вредности лица према коме је дело извршено или њему блиског лица или је дело учињено према лицу које обавља послове од јавног значаја у вези са тим пословима, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година“, наводи се у ставу 2 Члана 138. предлога медијских организација из састава СРГ.

СРГ: Злоупотребе узроковане вештачком интелигенцијом треба да буду део КЗ-а

У заједничком предлогу је и увођење новог члана 145а у вези са кривичним делом Злоупотреба туђег снимка, фотографије, портрета, аудио записа или списа са сексуално експлицитним садржајем.

„Ко учини доступним трећем лицу видео или други снимак, фотографију, портрет, аудио запис или спис са сексуално експлицитним садржајем, без пристанка лица на које се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на снимку, фотографији или портрету или чији је глас снимљен на аудио запису, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном“, пише у предложеном члану 145а.

Овим предлогом обхваћене су и модерне технологије, те је у обзир узета и дипфејк порнографија. Овај вид злоупотребе односи се на дигиталане садржаје који су генерисани уз помоћ вештачке интелигенције, зарад манипулације и дискредитације одређене личности.

Кривични законик би на тај начин, како је објаснио Крајновић, први пут обухватао злоупотребе вештачке интелигенције.

Медијски део СРГ предложио је заједнички брисање услова да јавна набавка треба да буде процењена на вредност већу од 5 милиона динара да би било могуће покретање кривичног поступка.

Увођење оваквог финансијског прага, како су додали, отвара простор за злоупотребе у процесима спровођења мањих јавних набавки. Оне, иако су појединачно мање вредне, могу, како су додали, кумулативно изазвати значајне штете по буџет Србије и располагање јавним средствима.

„С обзиром на то да су јавне набавке важан сегмент у очувању транспарентности и одговорности јавних финансија, увођење финансијског прага приликом кривичног процесуирања злоупотребе јавних средстава довешће до селективне заштите јавног интереса, чиме се додатно слабе напори у борби против корупције“, образложено је предлогом.

Из медијског дела СРГ били су и против предлога мењања кривичног дела Одавање државне тајне.

„Предлог је уводио и степеновао државну тајну, инкриминисао одавање података нижег степена, у смислу ‘строго поверљиво, интерно`. На тај начин се угрожавају новинарски извори, истраживачко новинарство, па је генерални став био да се задржи садашња формулација овог кривичног дела“, објаснио је Крајновић.

Било је, како додаје, спорно и увођење кривичног дела за објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела 343а.

Представници СРГ навели су и да су против увођења кривичног дела Одобравање, негирање или умањење кривичног дела из члана 346а КЗ-а, које се односи на коментарисање судских поступака на овај начин.

„Имајући у виду чињеницу да је у демократском друштву коментарисање судских поступака легитимна тема увођењем поменутог кривичног дела слобода изражавања би била озбиљно угрожена. Није спорно да одређена европска законодавства прописују да порицање најтежих историјских злочина представља кривично дело, међутим, таква инкриминација се односи само на најтежа кривична дела против човечности и међународног права“, пише у образложењу.