УНС вести
06. 09. 2024.
Савет за штампу: Политика, Новости, Ало и Курир прекршили Кодекс
Комисија за жалбе Савета за штампу је на последњем заседању одлучила да су дневни листови „Политика“, „Новости“, „Ало“ и „Курир“ прекршили Кодекс новинара Србије.
Иницијиатива младих за људска права жалила се на текст објављен на порталу „Новости“, као и на по два текста, објављена у онлајн издањима дневних листова „Политика“ и „Ало“, у којима су новинари ових медијских кућа писали о фестивалу „Мирдита, добар дан“. Већина текстова објављена је пре отказивања фестивала.
За свих пет жалби Иницијативе вођена је обједињена расправа, а чланови комисије одлучили су да су ови листови прекршили тачку 5 поглавља истинитост извештавања и тачку 8 поглавља однос према изворима.
Како наводе из Иницијативе младих за људска права, у тексту у „Новостима“ је овај фестивал означен као „шиптарски“ и „антисрски“ , а наводи се и да „служи да напада српски народ који му се противи, а да учесници желе да шире симболе оних који су отимали територију“.
У тексту „Писац који слави Адема Јашарија и ОВК главна звезда фестивала 'Мирдита, добар дан“ , објављеном у дневном листу „Политика“ се, како оцењује ова организација, о фестивалу говори као о „низу субверзивних активности у корист албанских сепаратиста и терориста из Приштине“, а окарактерисан је и као „манифестација кроз коју се промовише независност Косова*“.
И другом тексту „Политике“ се, како додају из Иницијативе, наводи да су они промотери ОВК и да се они представљају као неко ко се мирно борио за слободу. Из Иницијативе су то демантовали, истакавши да су 2020. године осудили кампању „Слобода има име“ којом су промовисани команданти ОВК који су оптужени за ратне злочине.
Жалбе које је Иницијатива поднела на текстове објављене на порталу „Ало.рс“, не односе се само на фестивал већ и на оно што сматрају последицама тог фестивала. Новинари овог портала у спорним текстовима навели су да је Иницијатива младих за људска права, као организатор фестивала, „имала намеру да падне крв на улицама, и то тако што би Срби ударили једни на друге“.
Аутори текстова објављених на порталу „Ало“ такође наводе да „Мирдита, добар дан“, има за циљ дестабилизацију Србије. Из портала „Ало“ одговорили су да су у питању коментари, а не чињенице, те да мишљење не може да се анализира кроз критеријум иситнитости извештавања. Са портала „Ало“ наводе и да сматрају да у тексту нема никаквих оптужби, као ни дискриминације на коју из Иницијативе људских права указују.
Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић рекла је, пак, да је објављивање ове вести било резултат оркестриране кампање.
„Ова кампања је, смем да кажем, била вођена из власти. Било је све срачунато на то да фестивал буде забрањен, иако је годинама заредом био одржаван и у Београду и Приштини. То је злоупотреба медија и јавности“, додала је она.
Предстваница Независног удружења новинара Србије (НУНС) рекла је да се може рећи и да је у текстовима ширен неоправдан страх и да су изнете неосноване оптужбе на рачун Иницијативе младих за људска права у свим текстовима.
Да нема ширења страха без злоупотребе емоција, рекао је представник јавности у Комисији за жалбе Родољуб Шабић. Он је и навео да сматра да је због тога прекршена седма тачка поглавља однос према изворима информација, у којој се наводи „новинар никада не сме да злоупотреби емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања“.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић истакла је да се ова тачка, како је и прецизирано у смерници, односи на изворе, а не на публику. Да се односи на публику, ова тачка би, како додаје, била увредљива.
Представница Удружења новинара Србије (УНС) у Комисији за жалбе Оливера Милошевић, иначе новинарка „Политике“, није учествовала у делу расправе који се односи на „Политику“, као и на „Новости“, које имају истог власника. Сви остали су гласали за то да је у текстовима ових листова Кодекс прекршен. Када је у питању лист „Ало“, одлука да је прекршен Кодекс била је једногласна.
Осим Иницијативе младих за људска права, Комисији се жалила и заједница „Јеховини сведоци“. Жалба се односила на текст који је објављен у штампаном и онлајн издању „Курира“, са насловом „СЕКТЕ ХАРАЈУ СРБИЈОМ: Ударају на најрањивије, самце, пензионере, удовице... ОВАКО ИМ ОТИМАЈУ СВЕ ШТО ИМАЈУ“. У овом тексту преносе детаље са конгреса који су чланови „Јеховиних сведока“ оржали у хали Пионир, а из ове заједнице истичу да је редакција злоупотребила указано поверење и нетачним наводима распиривала мржњу и непријатељство према њима.
У жалби се наводи да су у овом тексту коришћени исти аргументи који су се користили у Русији да би их прогонили.
„Бројне су контроверзе које их прате, посебно пропагирање забране трансфузије крви, што неретко може животно угрожену особу одвести у смрт иако може бити спасена“, један је од делова текста који су сматрали увредљивим и дискриминаторним, баш попут самог израза „секта“, који се провлачи кроз цео текст.
Тај израз, како наводе, имплицира на њихову друштвену опасност а објављени су и коментари који би могли да доведу до стигматизације ове групе.
Из „Курира“ су у одговору негирали све наводе из жалбе, наводећи да је у току израде текста више пута консултован портпарол ове групе, као и да термин „секта“ није увредљив. Они наводе да је повод за текст било управо разбијање стереотипа о тој заједници.
Из „Курира“ указују и на то да је на новинарку вршен притисак све време док је радила на тексту. Тражили су јој, кажу из „Курира“, да достави текст на ауторизацију, а унапред јој је, како додају, предочена и могућност тужбе.
Скроза сматра да је уредник требало да се, због описаног притиска, определи на то да новинарка не ради ову причу.
„Наравно, осуђујем притиске, али поставља се питање да ли у тим околностима онда треба радити причу. Како да је урадиш, кад радиш под притиском? Ако је била изложена притисцима, ја на месту уредника ту причу не бих радила. Ипак, сматрам да је дискриминације у тексту било“, навела је.
Када је у питању термин „секта“, Шабић је истакао да га не сматра дискриминаторним јер се, по њему ради о скупу људи који одступа од ортодоксије.
Скроза је, пак, опречног мишљења и верује да израз секта јесте дискриминаторан, и то баш због призвука самог текста.
Док Златко Чобовић сматра да је текст писан са унапред задатим циљем – да истакне неке негативне ствари о њима, Милошевић сматра да лоше намере није било.
„Мислим да би се њима допало само да је био у питању ПР текст. Као да се имплицира овом жалбом да је, ако је била позвана на конгрес, морала, као њихова гошћа, да извештава само како се њима свиђа. С друге стране, сагласна сам са Тамаром. Ако бих доживела притиске, предочила бих уреднику и не бих писала. Свакако мислим да јесте прекршен Кодекс“, додала је она.
Сви су стога били становишта да није било дужне новинарске пажње, те су одлучили да је прекршена тачка 1 поглавља Независност од притисака, тачка 1 поглавља Новинарска пажња и тачка 1 поглавља Одговорност новинара.
Снимак целе седнице
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.