УНС вести
06. 08. 2024.
Локалне самоуправе за медијске пројекте ове године издвојиле упола мање новца него лане, а најмање од почетка пројектног суфинансирања 2015. године
Према подацима Удружења новинара Србије (УНС), локалне самоуправе су на до сада расписаним овогодишњим конкурсима за суфинансирање медијских пројеката определиле укупно 809.901.500 динара, што је упола мање него прошле године, када су за ову намену градови и општине издвојили укупно 1.572.068.970 динара. То је такође најнижи опредељени износ у последњих десет година колико се спроводи пројектно суфинансирање.
Осврт на претходне године показује да је од 2015. године, од када је почело суфинансирање пројеката производње медијских садржаја, износ који је издвајан за ове намене из године у годину био све виши, све до ове године - прве године спровођења пројектног суфинансирања по новом Закону о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ).
Док је 2015. године за медијске пројекте издвојено 859.856.278 динара, годину дана касније износ је повећан за 100 милиона динара, те је за медијске пројекте било опредељено 962.499.776 динара. У 2017. години, по подацима УНС-а, тренд раста се наставио, па је за медијске пројекте издвојено 975.510.737 динара.
У 2018. години за пројекте производње медијског садржаја опредељено је 200 милиона динара више него у 2017. години, односно, 1.174.692.214 динара, док је годину дана касније за медијске пројекте издвојено још око 160 милиона динара више, односно 1.336.597.740 динара.
У 2020. години за ову намену опредељено је 1.423.521.660 динара, а у 2021. години око 20 милиона мање, 1.402.480.500 динара. У 2022. години износ се поново повећава, па је за медијске пројекте издвојено 1.516.670.600 динара.
Највише новца опредељено је управо прошле године, када је за медијске пројекте издвојено 1.572.068.970, а до највећег пада дошло је ове године, од када се пројектно суфинансирање спроводи по новом ЗЈИМ.
Овакав податак не изненађује ако се узме у обзир да је 45 локалних самоуправа издвојило упола или више него упола мање новца него лане.
Иначе, новим ЗЈИМ први пут је прописано да ће и одлуке Савета за штампу (поред Регулаторног тела за електронске медије) бити један од критеријума за бодовање медијских пројеката и расподелу средстава.
Неке локалне самоуправе су смањивањем новца за суфинансирање медијских пројеката, а повећавањем износа за „услуге по уговору“ пронашле начин да „заобиђу“ закон, укључујући и одлуке Савета за штампу.
Разлог за смањење средстава опредељених за медије у овој години може се пронаћи и у чињеници да четвртина локалних самоуправа још увек није расписала конкурсе за суфинансирање медијских пројеката и тиме није испунила своју законску обавезу.
Конкурсе за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за ову годину до данас нису расписале 44 од 167 локалних самоуправа. Ове општине су тиме увелико прекорачиле рок прописан Законом, односно, 1. март.
УНС је за информације о опредељеним средствима за медијске пројекте користио податке из своје базе finansiranjemedija.rs коју ажурира од почетка пројектног суфинансирања 2015. године, уз упоређивање са подацима којима располаже Министарство информисања и телекомуникација.
Које локалне самоуправе су издвојиле мање новца него лане?
Локална самоуправа код које је примећен највећи раскорак у издвојеним средствима за суфинансирање медијских пројеката у односу на прошлу годину је Општина Бачка Топола, која је ове године определила милион, а прошле 14 милиона динара. Прати је Општина Мали Зворник, која је за сада издвојила свега девет одсто прошлогодишњег износа.
Ови подаци не представљају усамљене случајеве, узевши у обзир то да су 24 локалне самоуправе на до сада расписаним конкурсима издвојиле чак 90 одсто мање новца него лане.
У питању су градови Панчево, Вршац, Кикинда, Сомбор и Зрењанин, као и општине Ада, Апатин, Бајина Башта, Бечеј, Беочин, Чока, Косјерић, Мали Иђош, Нови Кнежевац, Оџаци, Србобран, Пожега, Сремски Карловци, Житиште, Жабаљ, Кула, Шид, Стара Пазова, Темерин и Пећинци.
На конкурсима за суфинансирање медијских пројеката који су расписани до данас, Општина Нова Црња издвојила је деветину, Кучево и Љубовија осмину, а Општина Сечањ седмину прошлогодишњег износа.
Град Нови Сад, на конкурсу који је до сада расписан, издвојио је шестину прошлогодишњег износа. Ипак, ваља нагласити да је овај Град новац извојен за медијске пројекте претходне године додељивао путем више конкурса.
Међу локалним самоуправама које су издвојиле близу шестине прошлогодишњег износа је и Општина Нови Бечеј.
Општине Осечина, Крупањ и Богатић ове године издвојиле су четвртину прошлогодишњег буџета за медијске пројекте, док су Град Лозница и општине Ариље, Мало Црниће, Обреновац и Трстеник определиле трећину прошлогодишњег износа. Упола мање новца него лане издвојиле су општине Младеновац, Нова Варош и Пријепоље.
Град Београд још увек није расписао конкурс, док је прошле године за медијске пројекте главни град издвојио 84.700.000 динара.
Министарство информисања и телекомуникација сваке године повећавало износ опредељен за медијске пројекте
За разлику од локалних самоуправа, Министарство информисања и телекомуникација, односно Министарство културе и информисања (како се звало пре 2022. године), издвајало је приближно исти износ новца за медијске пројекте од 2015. године до данас.
Године 2015. за суфинансирање медијских пројеката Министарство је издвојило 251.000.000 динара, а 2016. године 262.000.000.
У 2017. години Министарство је за ове намене определило 255.000.000 динара, а годину дана касније 267.764.000 динара.
У 2019. и 2020. години Министарство је издвојило по 274.000.000 динара за суфинансирање медијских пројеката.
У претходне три године за ове намене опредељено је по 310.000.000 милиона динара. Ове године МИТ је за суфинансирање медијских пројеката издвојио највиши износ до сада - 337.000.000 динара.
Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама је у 2015. години определио 62.273.842 динара, у 2016. години 15.500.000 динара, док је у 2017. години издвојио 68.400.000 динара.
У 2018. години опредељено је 68.700.000 динара, у 2019. години четири милиона динара мање – 64.200.000, док је у 2020. години издвојено још три милиона динара мање - 61.200.000 динара.
Благи пад настављен је у 2021. години, када је за медијске пројекте у покрајини издвојено 58.200.000 динара. Наредне, 2022. године износ је повећан на 70.000.000 динара.
Претходне године је, као и ове, за суфинансирање медијских пројеката Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама определио 90.000.000 динара.
Коментари (2)
Остави коментар07.08.
2024.
I MANJE ĆE
Kad se uvede centralni portal krajem godine kako je i najavljeno, lokalne samouprave će izdvajati i manje sredstava jer smatraju da je prezahtevan proces i uglavnom kažu da nemaju stručnog kadra koji bi se posvetio desetinama obaveza koje proizilaze iz novog pravilnika .
ОдговориA i džaba uvodjenje reda u oblasti medija kada lokalne samouprave ne razlikuju šta su sredstva za sufinansiranje medijskih projekata a šta izveštavanje o aktivnostima lokalne vlasti.
07.08.
2024.
greška
Mladenovac nije dodelio sredstva jer su poništili konkurs, o ovome i čudnim izgovorima za poništavanje ste pisali.
Одговори