УНС вести
30. 07. 2024.
Бодовање медијских пројеката на основу изречених мера Савета за штампу није утицало на број жалби поднетих овом саморегулаторном телу
Оцењивање медијских пројеката на основу тога да ли је и колико мера медију изрекао Савет за штампу у претходној години, те да ли је медиј ове мере објавио, на рад овог Савета није утицао, рекла је за Удружење новинара Србије (УНС) генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
Није се, како она каже, у односу на претходну годину повећао ни број захтева Савету за штампу за овим информацијама од стране органа који расписују конкурс, нити се битно променио ни број жалби упућених Комисији за жалбе Савета за штампу, а чије одлуке сада имају утицаја на оцену пројеката.
„Нема битне разлике у броју жалби Савету, у оквиру је просека. У овој години, до данас, пристигла је 51 жалба, у 2023. години 125, 2022. години 85, а у 2021. години 110 жалби“, закључује она.
Годишње од 70 до 90 захтева, мањи број медија за које се траже подаци
Гордана Новаковић за сајт УНС-а каже да од државних органа, односно органа локалне самоуправе који расписују конкурсе за пројектно суфинансирање производње медијских садржаја, последњих неколико година Савет добија између 70 и 90 захтева годишње.
Свака од тих локалних самоуправа податке тражи за медије који су се пријавили на конкурс.
„Ове године смо добили 73, прошле 80 захтева локланих самоупрва, али је број медија за које се траже подаци мањи - 854 ове године, а 1409 прошле“, каже она.
Новаковић истиче да јој је познато да је „Министарство упутило представнике локалних самоуправа да податке могу да изимају са сајта Савета за штампу, односно да не морају да нам шаљу захтеве“.
„Али, немам никакву информацију да ли и колико често то раде“, истиче она.
На питање УНС-а да ли Савет за штампу, након што им достави податке, има увид у коначно бодовање пројеката и води ли евиденцију да ли су сви они који су расписали конкурс и добили податке о кршењу Кодекса од Савета, Новаковић каже да „немају никакав увид у бодовање“.
„Ми немамо ни информације о томе ко је све расписао конкурс. Такође, као што сам навела, неки од њих сигурно узимају информације са сајта, а не траже их од нас“, каже она.
Шта је предвидео Закон о јавном информисању и медијима
Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) који је ступио на снагу почетком новембра прошле године први пут је предвидео да се при оцењивању пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања у обзир узимају и евентуалне мере које су медију изречене од стране Савета за штампу.
ЗЈИМ у члану 24. предвиђа да се пројекат оцењује, између осталог, према мери у којој се медиј путем кога ће бити реализован пројекат придржава професионалних и етичких стандарда.
Ова мера, наводи се у ЗЈИМ, доказује се прибављањем података од Савета за штампу да у години која претходи конкурсу није донет акт овог саморегулаторног тела - за штампане и онлајн медије, а којима је утврђено да је конкретни медиј прекршио Кодекс новинара Србије.
Ако је мера изречена, прецизира се, узима се у обзир тежина повреде и број изречених мера, као и понашање након изречене мере, што се такође доказује на основу података надлежног саморегулаторног тела.
Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, усвојен након ЗЈИМ, прописао је да се пројекти оцењују у складу са бодовном листом, а када је реч конкретно о оценама у вези са мерама Савета за штампу, пројекти могу добити од 0 до 15 поена.
|
Бодовна листа 0 - изречена мера није објављена 5 - изречено више мера које су објављене 10 - изречена мера објављена и није поновљена 15 - није изречена мера |
Максимални број поена које један пројекат може добити по свим основама је 100.
Комисији стигло 125 жалби током прошле године – 40 одлука о прекршају Кодекса
У извештају о раду Савета за штампу за 2023. годину, годину која се узима у обзир приликом оцене медијских пројеката у овој години, наводи се да је „Савет за штампу је од јануара до децембра 2023. године примио 125 жалби, што је знатно више него претходне године, када су стигле 84 жалбе“.
„Медијацијом је решено 20 жалби, Комисија је разматрала 66, док су остале или одбачене јер нису испуњавале формалне услове или је подносилац одустао од жалбе“, пише у Извештају.
Комисија је, наводи се, у 26 случајева одлучила да Кодекс није прекршен, а у готово свим случајевима (40, прим.нов.) када је донета одлука о прекршају Кодекса, било је прекршено више тачака Кодекса.
По подацима Савета за штампу, 40 одлука Комисије о прекршају Кодекса односи се на 21 медиј, што значи да су поједини медији Кодекс кршили више пута.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.