Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Са откривања мурала Додеровићу: „Читав град обојен је осмехом“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

19. 06. 2024.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Са откривања мурала Додеровићу: „Читав град обојен је осмехом“

„Осмех се вратио у град“, заједничка је порука присутних на данашњем откривању мурала новинару Милораду Додеровићу на згради у којој је живео у улици Облачића Рада у Нишу.

Откривње мурала, како је рекао новинар телевизије „Зона“ Драган Жика Стојановић, круна је иницијативе кроз коју ће Додеровић наставити да живи.

 „Болне су ово године и тужна је ово прича, али кад би могао са неба сада да нас види (а верујем да може), рекао би: ‘Ја сам срећан човек’“, навео је он.

Идеја за ово дело је, наставио је Стојановић, настала на сахрани Додеровића, када су се његове колеге усагласиле да би било добро да он као новинар буде осликан на муралу.

„Када смо се отрезнили од тог ударца, кренули смо у реализацију идеје. Желели смо да то буде легално, да буде дело свих нас – његових пријатеља“, рекао је и додао да се на дозволу чекало дуго и да процес није био нимало лак.

Најпре је Удружење новинара Србије (УНС), како је навео, подношењем одговарајуће документације начинило први корак, а затим су колеге из Локалне фондације Ниш покренуле процес донирања преко портала Donacije.rs и учиниле све да се новац прикупи у рекордном року. То је, како је рекао, посебно важно јер је „Додер био јужњачка српска душа“.

„Био је човек који је слушао људске муке и претварао их у приче, који је имао времена за сваког. Који би застао поред сваког и почастио га осмехом. Осећања су помешана, али драго ми је што када прођемо у Облачића Рада можемо да застанемо и кажемо ‘Здраво Додер, како си’, и да поново видимо његов осмех “, рекао је Стојановић.

Та добра енергија је, како је рекао генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић, разлог да се радују томе што су омогућили да их Додеровић „прати погледом из своје куће“.

“Та енергија резултат је свега што је Додер оставио Нишу, српском новинарству. Додер се опробао у свим новинарским жанровима, а његов новинарски дар увек је живео у њему. Права је реткост да имате човека који подједнако добро ради у штампаним и у електронским медијима”, рекао је он.

Како је Брајовић истакао, Додеровић је био не само добар новинар, већ и борац за права и слободу новинара, те је због тога био више пута биран за члана Управе УНС-а.

“Својим идеалима остао је доследан до краја и зато сам и рекао да је Додеровић био сав новинар. У томе је важна, наравно, и породица која га подржава. Морамо да одамо признање његовој супрузи Гаги која је у свим невољама њега пратила у стопу, али и сину Николи који је пошао његовим путем”, рекао је Брајовић осрнувши се и на књиге “Седма сила без крила” и “Хоџина кћи”, које је овај познати нишки новинар написао.

Супруга Додеровића Драгица се захвалила свима који су покренули иницијативу и рекла да јој значи што је неко ко вреди као отац, супруг, новинар и пријатељ добио свој мурал. Њихов син Никола рекао је да је овај мурал знак тога да су новинари важни чиниоци у друштву.

Јелена Станојевић из Локалне фондације Ниш рекла је да су у овоме успели захваљујући подршци породице, пријатеља, али и захваљујући донацијама људи.

„Хвала свима који су донирали – било да су издвојили 500, 1000 или 80 хиљада динара. Битно је да смо сви учествовали и дали допринос да Додер живи”, навела је она.

 

Да му је драго да је град у коме је рођен успео да обоји осмехом, рекао је аутор мурала Ешко Куртић.

“Лепо је што сваки неко када прође поред мурала може макар на трен да осети ту искрицу радости, а то је драгоцено у овим тешким временима”, навео је он.

О томе због чега је Додеровић био важан за Србију и у тешким временима, говорила је и дописница дневног листа „Данас“ из Ниша Зорица Миладиновић. Она је рекла да је Додеровић добитник бројних признања и похвала, али да је трпео и различите критике, пресуде и забране.

„Већина људи зна да је био главни уредник омладинског листа ‘Графит’, који је био једини забрањен у Милошевићево време. Заједно смо оснивали медијски покрет отпора, када је донет онај ужасан Закон о јавном информисању, који смо критиковали и борили се за медијску слободу. Три деценије касније сарађивали смо у Локалном антикорупцијском форуму где смо актуелној власти указивали на грешке“, навео је он.

Дешавало се, рекла је Миладиновић, да дође и до размимоилажења у начину на који посматрају различите појаве, али су полемике кратко трајале.

„Лепо је речено да је он био сав новинар, сваки боговетни дан, и то поштен. Имао је новинарски нерв, новинарску петљу. Умео је да пише, а кад је имао тему није је пуштао. Имао је исправан систем вредности, а то је и у приватном животу и у послу којим се бавимо јако важно“, рекла је она.

Додала је да се разговара о томе да једна новинарска награда коју додељује УНС носи његово име.

Иначе, Новица Аранђеловић из Удружења стваралаца “Цар Константин”, чији је Додеровић био члан, уручио је енциклопедију “Знамените личности Ниша” сину Додеровића, Николи, у знак преношења чланства на млађу генерацију.

Ко је био Додеровић?

Додеровић је четири деценије посветио професионалном новинарству.  Од 1994. године био је стални дописник програма на српском језику аустралијског државног Ес-Би-Ес радија, док је 2001. до 2009. године био шеф дописништва „Гласа јавности“ и Курира из Ниша.  Његове ауторске емисије емитоване су на телевизијама НТВ и Зона плус, а био је и сарадник емисије Хроника региона РТС-а.

Као члан Управе и Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) активно се залагао за слободу медија и бољи положај новинара.

Током новинарске каријере објављивао је своје текстове у југословенским и српским новинама и часописима. Дванаест година у нишким Народним новинама био је политички коментатор, уредник и извештач из савезног и републичког парламента. Један је од оснивача Локалног антикорупцијског форума (ЛАФ) у Нишу.

У јуну 1989. године био је уредник нишког омладинског недељника Графит, када је због његовог интервјуа са Момом Капором, 101. број овог недељника забрањен.

Свој први роман „Хоџина кћи” објавио је 2018. године у издању Удружења писаца „Седмица” из Франкфурта и нишке агенције Свици. Књигу „Седма сила без крила” је објавио 2019. године, у којој је приказао многобројна искуства и анегдоте из богате новинарске каријере.

Преминуо је 30. децембра 2020. године у Нишу.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси