УНС вести
19. 04. 2024.
Омаж Драгољубу Бокоњићу – Била му је мисија да грађане информише и укључи у културна дешавања
У знак сећања на давно преминулог новинара Другог програма Радио Београда и Радио Београда 202 Драгољуба Бокоњића, у Удружењу новинара Србије (УНС) јуче је одржан омаж посвећен овом новинару.
О Бокоњићевом животу и раду говориле су његове колеге, родбина и пријатељи.
Тим поводом, историчар Видан Богдановић рекао је да су „златне године београдског радија“ биле управо шездесете, седамдесете и осамдесете када је Бокоњић уређивао и водио радијске емисије „Путеви културе“ и „Догађаји и поводи“.
Додао је да су ове емисије биле повод да радио апарат у његовој кући буде стално укључен.
„Иако је тек по неке његове емисије могуће пронаћи на интернету или послушати их када се репризирају, чим их чујемо буде нам јасан њихов значај“, сматра Богдановић.
Присетио се да је у тренутку Бокоњићеве смрти имао двадесет година.
„О њему сам могао да чујем и од мојих родитеља, тачније од мог оца, који га је упознао као драмског писца, са којим је сарађивао и о којем је говорио са великим поштовањем.
Како је рекао, Бокоњић је успешно „спроводио мисију“ да у то време што више људи упозна са културним дешавањима, а самим тим и да их заинтересује и укључи их.
Драматург Душан Ч. Јовановић, иначе кум Бокоњића и његове жене Миме, посветио је одломак из своје књиге „Дневник једног драматурга“ управо Драгољубу Бокоњићу.
„Драгољуба Бокоњића сам упознао у другом разреду Девете београдске гимазије, када су он и Слободан Ступар дошли из Земуна у нашу Гимназију. Он је у једној земунској позоришној групи правио представу у којој је његова девојка и будућа супруга Мима играла чистачицу. Када су се Мима и Драгољуб вечали, ја сам им био кум“, написао је Јовановић у својој књизи.
Драгољуб Бокоњић преминуо је априла 2007. године у 59. години.
Рођен је 6. јула 1949. године у Београду, где је завршио драматургију на Факултету драмских уметности. Новинарством се бавио од 1970. године, када је почео да пише у омладинском листу „Сусрет“. Две године касније почео је Бокоњићев рад на Радио Београду 202, где је радио као сарадник информативне редакције.
Када је прешао на Други програм Радио Београда, извештавао је о култури - водио је Културни дневник, као и емисије „Путеви културе“ и „Догађаји и поводи“.
Бокоњић је био уредник и један од оснивача часописа за културу и уметност „4Ф“ у издању Универзитета уметности у Београду.
Скупу сећања на Драгољуба Бокоњића присуствовали су његова супруга Марина Мима Бокоњић и син Лука Бокоњић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.